Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Microsoftova prodavnica aplikacija za Windows biće dostupna krajem februara, potvrđeno je iz ove kompanije.
Dogovor sa programerima podrazumeva 30 procenta od prihoda ostvarenog prodajom, međutim nakon što prodaja aplikacija dođe do cifre od 25 hiljada dolara, provizija se spušta na 20 posto.
Za otvaranje naloga programeri će morati da izdvoje 49 dolara.
Što se cena aplikacija za korisnike tiče, donja granica je 1,49 dolar, a gornja čitavih 999 dolara. Naravno, biće i besplatnih aplikacija.
Prodavnica će biti dostupna na 231 tržištu i na preko 100 jezika.
Osim videa u kom se daju dodatne informacije, Microsoft je objavio i detaljan post o Windows prodavnici na svom
Pogledajte: Samsung najavio savitljive 3D tablet računare
Pogledajte: Samsung najavio savitljive 3D tablet računare
Blic
Samsung je za 2012. godinu najavio proizvodnju savitljivih 3D tablet računara. Novi Samsungov proizvod zvaće se AMOLED, a ta kompanija objavila je da će sa njegovom proizvodnjom početi već u 2012. godine.
Prama Samsungovoj zamisli, tablet savitljivi tablet računar bi izgledao kao današnji Galaxy tab, s tim što bi bio potpuno proziran i imao mogućnost prikaza 3D slika koje izgledaju poput holograma. Napredni operativni sistem omogućava prevođenje sa jednog na drugi jezik istovremeno. Pogledajte kako izgleda Samsungov AMOLED:
"Majkrosoft" predstavio veb prodavnicu "Vindouz stor"
[h=1]"Majkrosoft" predstavio veb prodavnicu "Vindouz stor"[/h]
Blic
Softverski gigant "Majkrosoft" predstavio je danas svoju "onlajn" prodavnicu "Vindous stor", koja će biti veliki konkurent "Eplovoj" prodavnici "Mek Ap Stor".
"Vindous stor" će početi sa radom februara 2012. godine, kada bude objavljena i "beta" (probna) verzija operativnog sistema "vindouz 8", preneli su francuski elektronski mediji.
"Majkrosoft" je na konferenciji za novinare najavio da će, tokom probnog perioda, primati samo besplatne aplikacije. Programere će sam pozivati da dostave svoj program, a to ograničavanje učešća je zato što je sistem još u probnoj fazi.
"Vindous stor" će imati fleksibilniji sistem pretplate, a od prodaje aplikacija koje se plaćaju, "Majkrosoft" će dobijati 30 odsto, dok će programeri dobijati 70 odsto od ostvarenih prihoda.
Čim, međutim, od prodaje neke od aplikacija počne da se ostvaruje 25.000 dolara (19.000 evra), udeo "Majkrosofta" pada na 20 odsto, što nije slučaj kod "Epla" gde njegov udeo ostaje 30 odsto.
Troškovi za licence neophodne da bi mogle da se objavljuju aplikacije u "Vindous storu" iznose 50 dolara za pojedince, a 99 dolara za kompanije, dok kod "Epla" iznose 99 dolara u oba slučaja.
"Vindous stor" će, osim toga, sadržati manja ograničenja, tako da će, između ostalog, biti moguće preuzimanje aplikacija ograničenih u vremenu, kako bi se mogle isprobati pre kupovine, dok će odobravanje aplikacija biti između veoma strogog "Eplovog" i onog vezanog za operativni sistem "Android" koje ne postoji.
Programerima će se davati iste alatke koje "Majkrosoft" koristi za proveru aplikacija kako bi bio ponuđen transparentan metod.
RIM zbog autorskih prava promenio ime operativnog sistema
[h=1]RIM zbog autorskih prava promenio ime operativnog sistema[/h] Blic
Kanadska kompanija RIM (Research In Motion), protiv koje je pokrenut sudski proces u SAD-u zbog korišćenja zaštićene marke, konačno je odlučila da promeni naziv svog budućeg mobilnog operativnog sistema sa BBX u "Blekberi 10", preneli su danas francuski elektronski mediji.
BBX je već više sedmica predmet sudskog spora između RIM-a i američke firme "Bejzis internešenal" - BI (Basis International) koja već 26 godina komercijalizuje programerske alatke pod markom BBX.
Da je nastavio korišćenje marke BBX, RIM bi bio suočen sa dodatnim sudskim procesima.
Kompanija Cisco predstavila je Cisco Cius. Reč je o poslovnom tabletu koji poseduje čitavu paletu aplikacija za komunikaciju namenjenih poslovnom svetu koji želi potpunu mobilnost.
Ovaj novi uređaj nudi reprodukciju HD videa, konferencijske pozive sa više učesnika, e-mail, slanje poruka, pretraživanje interneta i mogućnost kreiranja, izmene i deljenja sadržaja koji se čuva lokalno ili centralno u računarskom oblaku.
Uz to Cisco je predstavila AppHQ - ekosistem aplikacija koji pruža nove načine za stvaranje, korišćenje i uvođenje aplikacija za tablet računare unutar kompanija.
[h=1]Verizon poriče da blokira Google Wallet[/h] B92
Google Wallet, usluga predstavljena tokom maja, a zvanično dostupna od septembra ove godine, neće biti dostupna Verizon korisnicima.
Tokom jučerašnjeg dana pojavile su se informacije da Galaxy Nexus koji korisnici budu kupili kod ovog operatera, neće imati Google Wallet. Za sada ga nudi samo Sprint, a ukoliko i drugi operateri odluče da krenu Verizonovim stopama, to znači oko 250 miliona potencijalnih korisnika manje.
Sajt Bussines Insider uputio je pitanje Googleu i Verizonu o ovom slučaju, a iz Googlea im je rečeno da "Verizon nam je tražio da uklonimo ovu funkcionalnost sa uređaja".
Iz Verizona stiže sledeći odgovor:
"Verizon ne blokira aplikacije. Google Wallet je drugačiji od drugih široko rasprostranjenih servisa mobilnog plaćanja.
Google Wallet ne pristupa samo operativnom sistemu i osnovnom hardveru naših telefona kao hiljade drugih aplikacija. Umesto toga, da bi radio onako kako je Google osmislio, Google Wallet mora da bude integrisan u novi, sigurni i vlasnički element hardvera naših telefona. Nastavljamo da pregovaramo sa Googleom oko ovog pitanja".
Iako tvrde drugačije, činjenica je da Verizon jeste blokirao ovu opciju, bar za sada.
Da li nam zaista trebaju tableti? Da li nam zaista trebaju tableti?
[h=1]Da li nam zaista trebaju tableti?[/h] B92
Iako tableti predstavljaju revoluciju u prenosivosti, istovremeno olakšavajući procese čitanja (knjiga, novina, e-mailova) i gledanja (filmova, prezentacija, YouTubea), ona nas, nažalost, u taktilnom domenu vraćaju korak unazad.
Sredinom avgusta vest da multinacionalna korporacija Hewlett-Packard napušta posao s tabletima pogodila je tržište tehnologije. Njihov tada gotovo najrecentniji proizvod, tablet HP TouchPad slabo se prodavalo, iako je trebalo da bude konkurencija, u to vreme već čvrsto okrunjenom prvaku tableta – Appleovom iPadu. Iako nisu retke kvalifikacije u kojima se tvrdi kako je Apple de facto izmislio novu kategoriju računara s iPadom, konkurentske firme već više od godinu dana pokušavaju da nametnu sopstveno 'tehnološko čudo' kao uspešan pandan sveprisutnim Appleovim proizvodima.
Na potpuni neuspeh HP-ovog uređaja nije se dugo čekalo. Ali u velikoj rasprodaji početkom septembra, kompanija je snizila cenu uređaja gotovo pet puta prodavši tako preko 200 hiljada jedinica u nekoliko dana. Paradoks je bio sasvim jasan – uređaj koji nikome ne treba odjednom bude rasprodat usled sniženja cena.
Paradigma računara kao potrebe nikada nije bila klimavija prepuštajući mesto ideji 'gadgeta', odnosno elektronske sprave koja nam nije potrebna, ali može se pokazati korisnom. Kako drukčije opravdati takvu pomamu ne samo za sniženim HP-ovim tabletima, već i za višestruko skupljim iPadom?
Odgovor na to pitanje možda nam može rasvetliti kanadski istoričar i teoretičar medija Maršal Mek Luan koji je utabao stazu modernog proučavanja medija. Predstavljao je svojevrsnu zvezdu sedamdesetih godina u SAD-u (možda ga se sećate iz kratkog pojavljivanja u filmu 'Annie Hall' Vudija Alena) njegova razmišljanja o medijima i tehnologiji instruktivna su i danas.
Za njega, tehnologija ne može biti ništa do produžetak postojećih sposobnosti čoveka, a medije deli na vruće i hladne.
Vrući mediji poput filma, fotografije ili radija traže manje učestvovanja, dovršeniji su (većeg 'kvaliteta') i imaju slabi interpretativni potencijal. Hladni mediji poput telefona ili stripa otvoreni su za učestvovanje pojedinca, podstiču publiku ili korisnike na dopunjavanje sadržaja budući da su sami nesavršeni.
Još veće vraćanje u istoriju i pokazalo bi nam sličan razvoj i televizije, kao ideje koja se trudila da što više zaokupi pažnju gledalaca, istovremeno minimizovajući potrebu za njegovim aktivnim učestvovanjem . Kada se stvarala istorija računara, obećavalo se da se čovek stavi u središte zbivanja. Prvi računari bila su ogromni i koristili su se u 'naučne svrhe', a ta je kompjuterska teleologija ostala aktuelna do danas (tek su videoigre zadnjih dvadesetak godina donekle izmenile ulogu računara od mašina kojim 'obavljamo posao' prema mašinama pomoću kojih se zabavljamo).
Komercijalizacija tableta, odnosno doslovno ekrana koji služi gledanju i upravljanju istovremeno dovodi do promene u ideji tehnoloških produžetaka koje je zagovarao Mek Luan, ali koje smo i mi, korisnici, intuitivno osvestili kroz desetine godina korišćenja tradicionalnog računara.
Ono nije bilo predstavljeno samo ekranom, naprotiv: tastatura i miš praktično su najvažnije komponente na koje gotovo nikada ne obraćamo pažnju, što je istovremeno i apologija njima kao telesnim produžecima. Ipak, treba priznati kako je i kompjuterski interfejs u samim počecima bio u određenoj meri percipiran kao nezgrapan i neprirodan.
Dijalozi koji su sačuvani, a datiraju s početaka mrežne komunikacije koja se odvijala na čuvenom ARPANET-u, dobro prikazuju pomenutu aporiju između 'telesnog odbijanja' produžetaka i njihove tehnološke i društvene imanentnosti. Nekoliko učesnika razgovora će tom prigodom izraziti nezadovoljstvo premalim tasterima, lošim ekranom i uopšte, osećajem 'otuđenja'.
Računar je u svojoj, ne previše dugoj istoriji često uspostavljao ravnotežu na liniji između prilagođenosti čoveku i njegovog neprihvatanja novih inputa elektroničkih sprava, no otkad je postao cenovno prihvatljiv, prerastao je u gotovo nezamenjiv uređaj ne samo za pisanje, čitanje, računanje, crtanje, snimanje, montiranje, već i za zabavu.
On je, jednostavno, predstavljao produžetak nama već inherentnih sposobnosti. Pojava tableta narušava taj 'ekvilibrijum produktivnosti' budući da korisnici na njima najčešće ne mogu raditi, proizvoditi u najširem smislu (biti kreativni) ostajući najčešće pri čitanju ili gledanju već postojećeg sadržaja.
To je prvi, u strogom smislu gledano kompjuterski uređaj, koji nas vraća televizijskom imaginarijumu gotovo pasivnog posmatranja– tablet je, naime – tek ekran – bez fizičkih tastera ili s tek po kojom (a dugotrajni unos teksta je bolno iskustvo). Iako pomenuti uređaj sigurno uključuje i neke korisnije aplikacije, osvrt na ovakvu vrstu računara ne bi trebalo da se pretvori u pitanje treba li oni da postoje, već koliko nam umanjuju, a koliko povećavaju sposobnost interakcije s tehnologijom.
Microsoft je pre nekoliko nedelja objavio video koji pokušava da predvidi našu bližu (tehnološku) budućnost, a odlikuje ga tipičan tehnoutopistički stav u kojem tehnologija obavlja posao umesto nas. Tekst kojim upravljamo već je neko napisao (čime?), interfejs praktično predviđa naš sledeći potez, a mi smo tek konačni izvršioci jednim pokretom prsta po ekranu. Na takvu će se viziju budućnosti žestoko obrušiti Bret Victor, bivši Appleov zaposleni, koji odlično opisuje nerasrazmeru ljudskih potencijala i onoga što tehnologija uspeva da iskoristi.
Tableti tako ne samo da izbacuju tastaturu i miš kao uređaje kojima manipulišemo sadržajem na ekranu, već našu interakciju s ekranom ograničavaju na tek jedan prst (ili njih nekoliko, ako je tehnologija naprednija). Video zapis pokazuje da je posao jednim potezom prsta moguć – kada upravljamo tekstom računar već zna koji deo želimo kopirati; kada upravljamo finansijama, reklame prikazuju tek 'užitak' pritiska na taster 'potvrđujem', ali ne prikazuje mučnu proceduru upisivanja kompleksne lozinke na nepreglednom interfejsu bez fizičke tastature.
iPad je silno popularan - nedavni osvrt uglednog britanskog lista The Economist govori kako je samo korporacija Apple u proteklih 12 meseci prodala više od 32 miliona tableta.
U predbožićnom ludilu, iPad je najtraženiji poklon za decu između šest i 12 godina, a odmah iza te grupe slede osobe preko 65 godina. Googleova studija govori nam kako tableti pre svega služe zabavi i opuštanju, a desktop ili prenosive računare u najvećoj meri koristimo za posao. Američka web stranica Ooyala prijavljuje slične podatke tvrdeći da korisnici tableta više vremena provode gledajući slikovne zapise nego što to rade korisnici prenosnih ili desktop računara.
Tableti predstavljaju revoluciju u prenosivosti, istovremeno olakšavajući procese čitanja (knjiga, novina, e-mailova) i gledanja (filmova, prezentacija, YouTubea), no ona nas nažalost u taktilnom domenu vraćaju korak unazad. Interakcija sa sadržajem je osnovna, a time se anulira najvažnija prednost računara (ona koja je lansirala ljude na Mesec i svrgnula Mubaraka) – mogućnost naše interakcije sa sadržajem i stvaranje novog sadržaja.
Kreativno delovanje najčešće se ne ostvaruje na pokretnoj traci, odnosno, ne zavisi od 'dosadnog' PC računara, imerzija u sadržaj i lakše manipulisanje sadržajem sigurno bi podiglo tehnološki potencijal uređaja.
Kao što je PC na početku svog razvoja patio od neprilagođenosti ljudskom telu, danas možemo razumeti boljke ovako mlade tehnologije. Preostaje nada da će tehnološke mikro revolucije prevazići sopstvenu narcističku preokupaciju izgledom, oblikom i bojom uređaja i u relaciji sa ljudskim telom stvoriti novi oblik interakcije sa svetom.
[h=1]Microsoft aktivnije ulazi u oblast zdravstva [/h]B92
Microfost je u sredu uveče objavio da sa General Electricom pokreće zajedničku kompanija koja će pružati IT usluge iz oblasti zdravstva.
Photo: Robert Scoble/Flickr
Zajednička kompanija će, prema navodima iz saopštenja, pružati širok spektar IT usluga, hardver i softver, koji je potreban medicinskim ustanovama,a zapošljavaće oko 750 ljudi.
Na njenom čelu nalaziće se Piter Nupert, iz Microsofta.
"Zajedinička kompanija će kombinovati Microsoftovu ekspertizu iz oblasti pravljenja pratformi i ekosistema sa sa iskustvom kompanije GE Healthcare u rešenjima za poslovanje klinika i administracije", rečeno je iz Microsofta.
Udeo kompanija u zajedničkom projektu je 50:50, predstavništvo nove kompanije nalaziće se u blizini Microsoftovog kampusa u Redmondu, a planirano je da svoja rešenja ponude širom sveta.
Inače, Microsoft je u ovu oblast ušao pre više od pet godina, kada je kupio softversku platformu Azyxxi, namenjenu zdravstvu.
Iz Google stiže nova aplikacija za iOS i Android - Google Currents.
Dostupan za dve vodeće platforme i u varijanti za telefon i tablet, Currents predstavlja svojevrsni agregator tekstova sa weba u formi magazina, nalik na Flipboard ili Zite. Zite: Personalized Magazine for iPad
Zahvaljujući partnerstvu sa preko 150 izdavača, Google nudi tekstove sa preko 180 izdanja, među kojima su CNET, Forbes, AllThingsD, Huffington Post i drugi, a tekstove koje preuzmete u vašu biblioteku možete čitati i kada niste na internetu.
Google Currents je integrisan sa Google Plusom kako bi korisnici mogli da podele sa svojim kontaktima članke koji im se dopadaju.
Inače, da Google priprema neku vrstu "društvenog magazina" znalo se od septembra, a kodno ime aplikacije koje je tada procurelo u javnost bilo je Propeller.
Demonstraciju ove aplikacije pogledajte u priloženom videu, a za sada je dostupna samo u Americi.
[h=1]Windows 8 će moći da briše aplikacije [/h]B92
Ukoliko se ispostavi da određena aplikacija koju ste instalirali sa Windows Storea nosi sa sobom sigurnosti propust ili drugu vrstu rizika, Microsoft će moći da je ukloni.
Takozvani "kill switch" već postoji za Android i iOS, a iz Microsofta kažu da će novac plaćen za određenu aplikaciju biti vraćen korisnicima nakon njenog uklanjanja, prenosi Bussines Insider.
Međutim, šta se dešava sa podacima koji su na nekim način povezani sa tom aplikacijom?
Ukoliko aplikacija bude problematična, sa njom će i podaci nestati.
"Vi ste odgovorni za bekapovanje podataka koje se nalaze u okviru aplikacija koje ste kupili preko Windows Storea, uključujući i sadržaj koji ste uploadovali koristeći te aplikacije. Ako Windows Store, bilo koja aplikacija ili bilo koji sadržaj bude izmenjen ili ukiunut, vaši podaci mogu biti izbrisani ili možda više ne budete mogli da im pristupite. Nemamo obavezu da vam ih vratimo".
Windows Store će biti prodavnica aplikacija za novi Windows 8, a na njem se će pored aplikacija za tablete i smartfone naći i dekstop aplikacije, a biće dostupna od februara sledeće godine, kada i beta verzija ovog sistema.
PC Magazine je ove nedelje, pre nego što je informacija o Windows Storeu zvanično objavljena, objavio tekst u kom kaže da Microsoft razmatra o zatvaranju sisteman na ovaj način iz jednog jedinog razloga: piraterije.
Prema njihovim navodima, Microsoft je ranije pokušavao sa sertifikacijom, primorao korisnike da se registruju i provere validnost sofvera, ali nijedna od mera nije mnogo učinila u sprečavanju piraterije.
U nekom trenutku, Microsoft bi voleo da svaku piratsku kopiju preokrene u legalnu kopiju. To zahteva budući OS koji je u potpunosti otporan na kvarove, sasvim zaključan i nesposoban da uradi išta ako pre toga ne prođe kroz komandnu centralu Microsofta, piše PC Magazine.
