Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Beograd -- Srbija, posle Albanije i Crne Gore, ima najveću stopu softverske piraterije u Evropi od čak 74 odsto.
Ukupna vrednost piratizovanog softvera kod nas je 2010. iznosila 96 miliona dolara, pokazala je godišnja studija kompanije IDC. Kako tvrde poznavaoci, tako visoka stopa govori o opštem nepoštovanju prava intelektualne svojine, što je važan kriterijum za članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i Evropskoj uniji. Ukupna vrednost IT tržišta u Srbiji je oko 700 miliona dolara, od čega tržište softvera čini 13 odsto. IT sektor je jedan od glavnih motora razvoja moderne privrede, i važno je adekvatno zakonski urediti zaštitu intelektualne svojine i efikasno sprovoditi zakon, naglašavaju u „Majkrosoftu“.
Još od 2001, otkad je otvorena kancelarija ove kompanije u Srbiji, „Majkrosoft“ upozorava na rizik kupovine piratskih verzija i ističe prednosti originala.
"Kupovina originalnog softvera je investicija koja se neosporno vraća kroz stabilnost i postojanost IT sistema kao i kroz povećanu produktivnost, što je važno za sva preduzeća. Kako bismo to omogućili, trudimo se da prilagodimo cene tržištu, kako bi proizvodi bili što dostupniji i privredi i kućnim korisnicima", kaže Miloš Blagojević, rukovodilac razvoja poslovanja u „Majkrosoftu“.
Korišćenje originalnog softvera za preduzeća je preduslov legalnog poslovanja i nešto što ne bi trebalo da se dovodi u pitanje, ističe naš sagovornik, a uz to omogućava bezbedan rad na računaru.
"Postojeći zakon za zaštitu prava intelektualne svojine je solidan i u velikoj meri usaglašen sa evropskom regulativom. Država je u poslednjih godinu dana napravila značajne pomake u ovoj oblasti, a postoji i puno prostora za napredak, naročito u domenu pravosuđa", dodaje Blagojević.
Neke kompanije u Srbiji uviđaju prednosti korišćenja legalnog softvera u modernom poslovanju. Recimo, “Nju Moment” je za sebe kupio legalan softver od distributera, a kupovao je i računare sa preinstaliranim legalnim softverom. Sada je, kako kažu u toj kompaniji, pored povećanja efikasnosti potrebno da se radi i na povećanju svesti o zaštiti autorskih prava.
"Za malu zemlju kao što je Srbija, intelektualna svojina je jedina šansa da plasira proizvod na svetsko tržište. A to je velika šansa, jer svakako možemo da pariramo Zapadnoj Evropi muzikom, filmovima, dizajnom, kompjuterskim igricama, softverima, aplikacijama za mobilne telefone", uveren je Žarko Sakan, izvršni direktor “Nju Momenta”.
Naš sagovornik smatra da je jedna od osnova dobrog poslovanja firme pouzdan IT sistem i adekvatno licenciran softver. Strani klijenti podrazumevaju korišćenje legalnog softvera, a na sve više tendera, kako navodi, traže se i sertifikati na uvid.
"Zemlje u kojima poslujemo, a koje su u EU, kao što su Bugarska i Slovenija, imaju daleko razvijeniju svest o legalnosti softvera. U ostalim državama u regionu, stav je sličan kao i kod nas. Negde se svest menja brže, negde sporije, ali sigurno je da se sve zemlje u regionu kreću u pravcu legalizacije i poštovanja autorskih prava ", ocenjuje Sakan.
Erik Šmit, predsedavajući Upravnog odbora kompanije Google, dolazi u Brisel kako bi prisustvovao konvenciji o inovacijama koju organizuje Evropska komisija.
Erik Šmit, Google (Photo: jolieodell/Flickr)
Međutim, on će, piše NY Times, posetu sigurno iskoristiti i kako bi sa komesarom Žoakinom Almuniom porazgovarao o pitanjima koje Google mora rešit na starom kontinentu.
Najpre, Google će sigurno razgovarati o istrazi koju Evropska unija sprovodi o zloupotrebi dominantnog položaja na tržištu internet pretraživanja.
Iako je iz EU sredinom septembra stigla informacija da slučaj još uvek nije otvoren, sigurno je da Google ne želi da se scenario sa Microsoftom ili Intelom ponovi. Naime, ove kompanije su u okviru optužbi Evropske komisije za zloupotrebu monopola morale da plate milijardu evra, odnosno 1,34 milijardi dolara kazne.
Druga stvar o kojoj će Šmit verovatno razgovarati je odobrenje akvizicije kompanije Motorola Mobility. Dozvola je zatražena krajem novembra, a odluka se očekuje 10. januara.
Iz PR tima ove kompanije povodom Šmitove posete Briselu rečeno je da će se "razmatrati pitanja vezana za industriju i objasniti kako funkcioniše poslovanje kompanije".
[h=2]Jugoslav Pirić: Nedovoljno investiramo u IT[/h]
Novosti
Direktor “Majkrosofta“, o savremenim tehnologijama: I u našoj zemlji uskoro prelazak sa klijent-servera na novi program
Činjenicu da u Srbiji tek svako drugo domaćinstvo ima kompjuter, a da još manji procenat koristi internet, novi direktor “Majkrosofta” u Srbiji Jugoslav Pirić ne vidi kao prepreku, već, naprotiv, kao potencijal za razvoj tržišta informacionih tehnologija i kompanije kojom rukovodi.
- Srbija ima 7,3 miliona stanovnika, veliki potencijal u vidu obrazovanih ljudi, sa velikim stepenom percepcije informacionih tehnologija - kaže Pirić u razgovoru za “Novosti”.
* Ipak, mala su ulaganja u ovu oblast?
- Od ukupnog nivoa investicija u Srbiji, na informacione tehnologije odlazi svega 10 odsto. Ulaganja u ovu oblast po glavi stanovnika u Srbiji iznose 60 evra, dok je ova suma u Evropskoj uniji 250 evra, a u nekim delovima zapadne Evrope i 800 evra po glavi. Značaj informacionih tehnologija u jednoj zemlji je izuzetno veliki: razvoj IT pomaže celoj ekonomiji da ostvari veliku produktivnost.
* Kako se to uklapa u prosečnu srpsku platu od 38.167 dinara?
- Ponuda naših partnera, kada je reč o računarima i softverima dobro je prilagođena na ovdašnju platežnu sposobnost.
* Imate li podatke koliko je u Srbiji korisnika nelegalnog softvera?
- Jedan od četiri softvera koji se koristi u Srbiji je legalan, odnosno, stopa nelegalnog softvera pala je na 74 odsto, što je, ipak, pomak nabolje, ali nedovoljan. Ispod nas, po ovom pitanju, samo su Crna Gora i Albanija. Važno je da je postavljen zakonski okvir za legalizaciju, a učinjeni su i konkretni koraci u vidu formiranja specijalne jedinice u okviru Poreske uprave Srbije koja se bavi pitanjem kontrole legalnosti softvera. To ima mnogo širi značaj, koji obuhvata zaštitu intelektualne svojine i van okvira IT. Što, u krajnjem ishodu dovodi do povećanja nacionalne konkurentnosti Srbije.
* Najavili ste formiranje prvog inovativnog “Majkrosoftovog” centra u Srbiji?
- Inovativni centar biće otvoren na Novom Beogradu i biće prvi takve vrste u Srbiji. Centar će biti mesto za obuku studenata, firmi, IT profesionalaca, javnog sektora o najnovijim tehnologijama, koje će im biti biti lako dostupne.
* Da li računarstvo ulazi u novu eru - eru “oblaka”?
- Informacione tehnologije danas prolaze kroz važne promene: prelazak sa klijent-servera na takozvani oblak. Kao što je nekada i-mejl bio misaona imenica, tako se i sada čini sa “oblakom”. Kada se neko useljava u novi stan, podrazumeva se da ima vodu, struju, telefon. Niko više ne pita čija je ta telefonska centrala, već mu je bitno da dobije najbolju telefonsku uslugu po najpovoljnijoj ceni. Tako je razvoj IT došao do tačke kada će svako morati da odluči da li će imati servere kod kuće i u firmi, ili će samo platiti nekome da ima najviši nivo usluga.
ZAŠTITA KAO LANAC
* Koliko će poslovi i podaci preduzeća koje pređe na korišćenje oblaka biti zaštićeni?
- Zaštita je kao lanac: najslabija karika određuje čvrstinu lanca. “Majkrosoft” ima izuzetno iskustvo u pogledu zaštite, podaci se čuvaju u data-centrima, koje vode vrhunski stručnjaci, a stepen zaštite je višestruk i veoma visok.
Često se u pokretu, a baterija vašeg gedžeta se prebrzo prazni? Powerbag može pomoći.
Bez obzira na to koji smartfon koristite, Powerbag može biti rešenje za punjenje u pokretu. Moguće je priključiti do četiri uređaja istovremeno, a kapacitet torbe je dva punjenja smartfona.
Unutar torbe nalazi se adapter koji je potrebno napuniti, zatim ga vratiti u torbu i pritiskom na dugme on torba je spremna za punjenje. U torbi se nalazi Micro USB i Mini USB konektor, kao i Apple konektor, čime su pokrivene različite vrste uređaja.
Torba može puniti i tablete i e-čitače, ali u tom slučaju ne računajte na dva punjenja.
Postoji u obliku pismo-torbe, ranca ili kofera, a za najjeftiniju varijantu potrebno je izdvojiti 140 dolara. Trenutno su dostupne samo u Americi.
Činjenica da ga je na globalnom nivou sa drugog mesta liste najpopularnijih browsera potisnuo Chrome, možda nije najveći problem za Firefox.
Mozilla fondacija, koja stoji iza ovog browsera, u najvećem delu se finansira od prihoda koji dobija od toolbara u svom gornjem desnom uglu, piše ZDnet.
Naime, čak 84 posto prihoda ove kompanije tokom prošle godine dolazi od Googlea, koji plaća da bi se Google pretraga našla u sklopu Firefoxa. Dogovor je napravljen pre tri godine, a javnosti nije poznato da je od novembra, kada je sporazum isticao, dogovoreno njegovo produženje.
Na pitanje da koje je autor ZDneta postavio Mozilli o eventualnom novom dogovoru, rečeno je da nema nikakvih novih informacija.
To znači da Mozilla potencijalno može ostati bez oko 100 miliona dolara.
Google, koji ima svoj browser koji je trenutno uspešniji od Firefoxa, može odlučiti da dogovor ne obnovi kako bi indirektno usporio konkurenciju, piše ovaj sajt.
Šta će u tom slučaju biti sa Mozillom i Firefoxom?
Može se destiti na mesto Googlea "uskoči" Microsoft, koji sigurno ima nameru da Bingu obezbedi značajniji tržišni udeo, a ove dve kompanije već sada sarađuju na projektu Firefox sa Bingom.
Međutim, čak i da se to desi Mozilla je problem rešila samo u narednih godinu ili dve, a analitičari već predviđaju da će se u budućnosti glavna trka na tržištu browsera voditi između Microsofta i Googlea.
Kako bi kontrolisala informacije koje napuštaju zemlju, sirijska vlada zabranila je upotrebu iPhonea.
Libanski sajt el-Nashra, prenosi BBC, piše da vlasti prete krivičnim gonjenjen svakome kod koga pronađu ovaj uređaj, a zabrana je potvrđena i za nemačku novinsku agenciju DPA, od strane opozicije.
Svi turisti ili oni koji posećuju Siriji, a imaju iPhone, potencijalno se biti posmatrani kao špijuni.
Zanimljivo je da u zabrani nema pominjanja drugih smartfona, osim Appleovog, ali ni eksplicitnog navoda da su oni dozvoljeni.
Kanadska kompanija RIM (Research In Motion) objavila je da neće uspeti da ostvari svoje ciljeve vezane za godišnji profit, kao i pokriće od 485 miliona dolara.
Radi se pre svega u uticaju tržišnog neuspeha "plejbuka", taktilnog (osetljivog na dodir) "tablet" uređaja te kompanije od sedam inči, prenela je danas agencija Rojters.
To, međutim, nije poremetilo ambicije RIM-a vezane za tržište "tableta".
15 računalnih prečica za sve nužne stvari, ali i za 'mir u kući'
[h=1]15 računalnih prečica za sve nužne stvari, ali i za 'mir u kući'[/h]
24Sata
Kombinacije tipki u trenu nalaze datoteke, trajno brišu podatke, provjeravaju pravopis, podižu stranice, smanjuju slike, te vas vraćaju na početnu stranicu (home)
Zaposlenici kojima se šef tiho i neprimjetno šulja s leđa dok oni gledaju nove fotografije na Facebooku ili muževi kojima žene iznenada ulaze u sobu dok biraju božićne darove preko eBaya (ili su na stranicama koje ne bi oduševile supruge) od svih prečica najviše će cijeniti kombinaciju tipki Ctrl+F4 na PC-u ili Ctrl+Q ako se služe Macom. Ta će “nevina” prečica u milisekundi zatvoriti internet-stranicu kojom korisnici surfaju te im, barem privremeno, omogućiti da izbjegnu osuđujući pogled šefa ili hinjenje lažnog oduševljenja žene za Božić.
Još je moćnija kombinacija Alt+F4 koja će u sekundi zatvoriti ne jednu stranicu nego cijeli prozor u pretraživaču ili program koji je trenutačno otvoren. Ipak, ako je potrebno, stranica koja je toliko brzo nestala s ekrana može se i jednostavno vratiti natrag kombinacijom tipki Ctrl+Shift+T (tipka Apple+Z na Macu). Pri umetanju CD-a ili DVD-a Windowsi automatski pokreću program koji se nalazi na mediju. No i to se može spriječiti ako pri umetanju držite Shift.
1. Dodavanje u bookmarkse Želite li spremiti internet-stranicu među omiljene (bookmarks), pritisnite: PC: Ctrl+D, Mac: tipka Apple+D
2. Brisanje zauvijek
Ta kombinacija tipki datoteku će odmah obrisati i neće je najprije slati u kantu za smeće (recycle bin): PC: Shift+Delete
3. Provjera pravopisa Dovoljna je samo jedna tipka da provjerite je li riječ pravilno napisana: PC: F7 u Wordu, Mac: F7
4. Odmah na radnu površinu Imate li previše otvorenih prozora, a želite odmah vidjeti radnu površinu (desktop) stisnite: PC: tipka Windows+D, Mac: F11
5. Podizanje stranica Prozori koji su umanjeni na radnoj površini mogu se vratiti u normalno stanje: PC: tipka Windows+Shift+M, Mac: F11
6. Smanjivanje i povećanje Bez obzira na to surfate li ili radite u Wordu, ta kombinacija smanjit će ili povećati sliku: PC: Ctrl+pomicanje kotačića na mišu (ili tipke ‘+’, ‘-’)
7. Pretraga datoteka Ne trebate sami tražiti gdje ste pospremili datoteku. Računalo može biti brže: PC: tipka Windows+F, Mac: tipka Apple+F 8. Povratak kući na internetu Za povratak na početnu stranicu (home) u bilo kojem internet-pretraživaču dovoljno je pritisnuti: PC: Alt+home Univerzalne prečice
Kopiranje, lijepljenje i izrezivanje teksta najčešće su radnje na računalu bez obzira radi li korisnik u programu za obradu teksta kao što je Word, surfa omiljenim stranicama ili obrađuje fotografije u photoshopu. Zato su univerzalne prečice na tipkovnici Ctrl+C za kopiranje, Ctrl+X za rezanje i Ctrl+V za lijepljenje teksta ili drugog sadržaja najpopularnije i najkorisnije za svakoga korisnika te drastično ubrzavaju rad i štede vrijeme.
Osim njih, svaki će si prosječan korisnik ubrzati rad i ako se koristi prečicama Ctrl+Z, koja briše zadnju upisanu riječ ili radnju na računalu (undo), odnosno Ctrl+Y, koja izvršava da se upravo pobrisana radnja ponovno pojavi (redo). Oni koji na računalu često imaju otvoreno više programa, internetskih stranica ili dokumenata cijenit će kombinaciju tipki Alt+Tab. Istodobno pritisnute tipke omogućit će brz prelazak među zadnja dva otvorena programa ili stranice.
No pritisnutom tipkom Alt i tipkanjem po tipki Tab može se prebacivati među svim otvorenim programima i stranicama, što dodatno olakšava i ubrzava navigaciju. Za pristupanje svim važnim podacima o računalu i Windowsima (System Properties) dovoljno je pritisnuti kombinaciju tipke Windows i Pause. Onima kojima je dosadilo računalo, trebaju još samo pritisnuti pa otpustiti tipku Windows te slovo U. Pojavit će se izbornik za gašenje i samo ih još Enter dijeli da isključe računalo. Kombinacija tipki koja zna što se događa s računalom
Vjerojatno najpopularnija kombinacija tipki na računalima s Windowsima je Ctrl+Alt+Delete. Korisnicima omogućuje da brzo restartaju, ugase ili zaključaju računalo, promijene lozinke ili se posluže upraviteljem zadataka (task manager). U njemu se mogu provjeriti koje su aplikacije i servisi podignuti, koliko memorije troše te ih prema potrebi ugasiti.
9. Screenshot
Želite li snimiti ono što vidite na ekranu, dovoljno je pritisnuti tu kombinaciju tipki te sliku jednostavno kopirati u drugi program: PC: Print Screen pa (Ctrl+V), MAC: tipka Apple+Shift+F3
10. Osvježenje stranice Bez obzira na to čekate li da stigne nova elektronička pošta ili želite prvi vidjeti najnoviju vijest na internetu, dovoljno je osvježiti stranicu s: PC: F5 ili Ctrl+R, Mac: tipka Apple+R
11. Otvaranje nove kartice U pretraživaču se uz otvorene internet-stranice često otvaraju i dodatne kartice (tab) s: PC: Ctrl+T, Mac: tipka Apple+T
12. Pretraga dokumenta Želite li u tekstualnom dokumentu ili na internet-stranici odmah pronaći sintagmu, tj. riječ koja vas zanima, dovoljno je pritisnuti kombinaciju tipki i upisati željeni pojam: PC: Ctrl+F, Mac: tipka Apple+E 13. Odmah na stranicu Ako u adresnoj traci pretraživača upišete ime stranice, tom kombinacijom odmah ćete dobiti “http://www.” na početku i “.com” na krajuC: Ctrl+Enter, Mac: tipka Apple+Enter
14. Upravitelj zadataka Ta kombinacija tipki korisnika odvodi izravno do upravitelja zadataka (task managera). Funkcionira kao i Ctrl+Alt+Delete, samo bez dodatnih funkcijaC: Ctrl+Shift+Esc
15. Potez miša i tipke Ako mišem obilježite i odvučete datoteku na drugu lokaciju, ona će se pobrisati s prve. Ako istodobno držite Ctrl, datoteka će se kopiratiC: Ctrl+potez mišom (Ctrl+C), Mac: tipka Apple+C
[h=1]Telekom objedinio 4 usluge u 1 paketu[/h] B92
Kompanija Telekom Srbija pruža više različitih usluga - IPTV, mobilnu i fiksnu telefoniju i internet. Sada je rešila da sve te usluge objedini u okviru dva nova paketa nazvana Box 3 i 4.
Iz ove kompanije ciljaju ne samo na one koji koriste više usluga, već i onima koji su koristili samo jedno od njih, jer će, kažu, uz pomoć novih paketa moći da uštede i više ražličitih računa objedine.
Paket Box3 čine fiksna linija, ADSL internet (brzine do 6144/1024 Kb/s) i mobilna postpaid tarifa (sa 500 minuta u nacionalnom saobraćaju, 500 SMS poruka i 1 GB za prenosa podataka), dok je u Box4, pored tih usluga, uključen i Osnovni paket Open IPTV.
Ugovor se, za oba paketa potpisuje na 6, 12 ili 24 meseca, a uz dvogodišnji ugovor Box3 košta 2.624 dinara, a Box4 3.061 dinar mesečno. Isti paketi uz ugovor na šest meseci koštaju 2.999 i 3.499 dinara, a sve ostale cini možete videti ovde.
Ukoliko korisnici budu želeli dodatne usluge, kao što su, na primer, određeni paketi u okviru Open IPTV-a, moći da ih dokupe po zvaničnom cenovniku, kažu iz ove kompanije.
Ukoliko pitate Siri za lokaciju najbliže klinike za abortus, ona će vam ponuditi adresu centra za planiranje porodice.
Nakon što su se određene grupe za zaštitu prava pobunile, iz Applea stiže saopštenje da je softver nov i da iako može pružiti veliki broj informacija, još uvek nema sve, te da se ne radi ni o kakvoj nameri.
Nensi Kinan, predsednica američe NARAL Pro-Choice Fondacije, uputila je pismo direktoru Applea, Timu Kuku,u kom kaže da iako Siri nije glavni izvor informacija o zdravlju žene, nada se da se on slaže da je važno da žene koje koriste ovu aplikacije ne budu pogrešno informisane o opcijama koje imaju, prenosi BBC.
Osim informacija o abortusu, The Daily Beast piše da Siri ima "problema" i sa informacijama o vijagri, marihuani i poslovnoj pratnji.
Ukupna vrednost piratizovanog softvera kod nas je 2010. iznosila 96 miliona dolara, pokazala je godišnja studija kompanije IDC.
Korišćenje originalnog softvera za preduzeća je preduslov legalnog poslovanja i nešto što ne bi trebalo da se dovodi u pitanje, ističe naš sagovornik, a uz to omogućava bezbedan rad na računaru. 
C: Ctrl+Enter, Mac: tipka Apple+Enter
