Сваки дан! Али Пасха се није обележавала произвољно, све у Старом завету је Бог тачно рекао. Црква је у односу на јеврејски календар одређивала. Секташи могу да пишу глупости као и обично, кога занима тај и нађе не слушајући јеретике којима ништа није битно око симболике. Њима шта каже америчка "централа" - то је закон и пророци. Тако и Педесетница пада исто као и Јеврејима.
Ускрс или
Васкрс (стсл.
въскръсъ, ређе и донекле арх.
Велигдан) највећи је хришћански (црквени) празник којим се прославља Исусов повратак у живот — васкрсење. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после Великог петка.
То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе (хебр. pessach) у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код источних хришћана, Ускрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 5. маја, а код западних хришћана увек пада између 22. марта и 25. априла.
Из историјских разлога (да датум Ускрса за све православце одређује Јерусалимска патријаршија, која се и даље држи Јулијанског календара), и цркве које иначе користе Грегоријански календар за све друге празнике (нпр. Божић), као што су Грчка, Румунска и др. славе Ускрс по Јулијанском календару.
Pogledajte prilog 92091
Исправно се сматра да су Духови рођендан Цркве. Празнују се 50. дана после Пасхе, Васкрса, па се зову и
Педесетница.
Овај хришћански празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, која се светковала као
Празник седмица (недељā) или
Празник жетви (Излазак 34,22), исто у 50. дан после Пасхе.
У време јеврејског празника у јерусалимском храму, поред молитава и жртвоприношења, читани су одређени одељци из Мојсијевог закона и из других библијских књига (касније и из Талмуда). Као и на Пасху и на Празник сјеница, и на Педесетницу сви одрасли Јевреји (мушкарци) били су обавезни да походе храм у Јерусалиму.
У новозаветној цркви на Педесетницу се светкује спомен на силазак Светога Духа на апостоле. То је један од највеличанственијих хришћанских празника још из апостолског времена (Дела апостолска 2,1-22). Богослужења на Педесетницу се одликују
вечерњом службом, која се служи у наставку Литургије, као спомен на то што су се апостоли одмах разишли по свету да проповедају нову науку; на њој се читају молитве св. Василија Великог, у којима се Црква моли за даривање Духа благодати, за исцељење телесних и душевних тегоба, и да нас оне све удостоји Царства небеског.
На овај празник, назван и
Тројице, јер се физички појавило и Треће Лице Свете Тројице – Свети Дух,
протођакон Радомир Ракић