Uloga religije u cuvanju i zastiti porodice

[Servius Tullius]

Fizički greh je posledica duhovnog zla jer predstavlja narušavanje i suprostavljanje Bogomdatom poretku u duhovnom i u materijalnom svetu.
Kod čoveka se duhovno zlo uvek ispoljava prvenstveno kao etička degradacija, gubitak vrline a fizičko ispoljavanje kroz sagrešenje u ili kroz i preko tela je samo manifestacija, ispoljavanje u fizičko-čulnom.
Sloboda je data čoveku da svoje težnje i činjenje usmeri ka dobru ili zlu jer kroz taj neuslovljen čin izbora dobra ili zla, težnje i dela (a kroz njih i sam čovek) dobijaju moralnu vrednost. Samim tim i zloupotreba slobode je baš to - ZLO jer predstavlja odstupanje od Božijeg moralnog zakona usadjenog u čoveka kao suštinskog dela njegove prirode.
Na žalost zbog grehopada istinska čovekova priroda, u svim segmentima, je oštećena i bolesna pa je samim tim i podložnost zlu i grehu velika.

 

[Laodikeja]

Zakon o seksualnoj slobodi je Božji zakon, Bog je dozvolio ljudima da se ponašaju kako žele. A ljudi mogu da biraju.

Bozji zakon ne daje slobodu, jer on kaze "NECES UBITI, NECES UCINITI PRELJUBU..itd"

Zakon ne pravi kompromis dajuci izbor kao alternativu.

Izbor je negativnost u odnosu na pozitivnost, a ne alternativa.

 

[tripo 41]

Bozji zakon ne daje slobodu,

Ti iz sve većeg blata ulaziš u sve veće. Naravno da Božji zakon daje slobodu, kada je zakon slika Božjeg karaktera, a Njegova volja je da nama da slobodnu volju.

Zakon ne pravi kompromis dajuci izbor kao alternativu.

Hoćeš reći da ljudi nisu imali pravo na izbor? Što pričaš besmislice? Ne pravi u smislu spasenja, ali daje slobodu, dakle sloboda je Božji zakon.

Izbor je negativnost u odnosu na pozitivnost, a ne alternativa.

A ko je rekao da je alternativa? Znači ipak ima izbor.

 

[Laodikeja]

Dakle, izbor nije i nikada nece biti odraz Bozjeg zakona, to je potpuno pogresno.
Zakon je odraz istinske pravde, a ne navodjenja na greh.

Izbor je iskljucivo covekov cin da podje za Bogom, ili da mu okrene ledja.

To sto Bog tolerise taj izbor ne znaci da ga podrzava.

 

[tripo 41]

Dakle, izbor nije i nikada nece biti odraz Bozjeg zakona, to je potpuno pogresno.

Naravno da hoće biti odraz Božjeg zakona, jer Božji zakon oslikava karakter Boga a to je slobodna volja.

Zakon je odraz istinske pravde,

I slobode izbora.

a ne navodjenja na greh.

A ko to tvrdi?

Izbor je iskljucivo covekov cin da podje za Bogom,

Ali po Božjoj slici, kako Bog ima volju tako je dao i čovjeku da je ima. Dakle sloboda izbora je Božji zakon, karakter, volja. Da čovjek može da bira, ali nije odobravanje grijeha.

To sto Bog tolerise taj izbor ne znaci da ga podrzava.

A ko je rekao da ga podržava?

 

[Servius Tullius]

Bog je nepromenljivo, neizmenljivo Dobro, i kao takav ne ugrožava i ne sputava čovekovu slobodu koja je suštinski deo njegove prirode kao razumnog, voljnog i slobodnog bića.
Sloboda data čoveku je neprikosnoven,neupitan i ličan dar od Boga koji može biti, i jeste, ugrožen od zla kroz čovekovo činjenje greha koje ga udaljuje od Boga ali nikada u konačnici i potpunosti jer je u svojoj svemudrosti i Promisli Bog ostavio mogućnost pokajanja i spasenja kroz beskonačnu Milost Božiju iskazanu u Sinu, Gospodu našem Isusu Hristu. Pokajanje kao etički i razumski čin čovekov je ujedno i povratak zabludelog, grešnog čoveka Bogu i nagoveštaj i preduslov njegovog ozdravljenja duhovnog.
Bog dopušta činjenje greha da ne bi ugrozio slobodu čovekovu ali ga ne odobrava. U potpunosti znajući prirodu čoveka , sve tajne srca i uma njegovoga, Bog upućuje, usmerava čoveka ka putu ispravnog delovanja, rasudjivanja i spasenja odvajkada kroz savete, proroke, upozorenja, kazne, Zakon, bogomdane uvide, Sv. Pismo ... ali nikada ne oduzima suštinu čovekove slobode a to je mogućnost izbora.
Bog dopušta greh i zlo u svetu materijalnom i duhovnom upravo zbog ove suštinske odlike slobode date čoveku jer kada bi ih onemogućio, što može, ugrozio bi prirodu razumsko-moralnu čovekovu i njeno ispoljavanje kroz delovanje i odredjivanje odnosa čoveka prema drugom i sebi.
A odredjivanje čoveka prema drugom znači i odredjivanje prema Bogu i to je uvek ličan odnos jer čovek, stvoren po podobiju Božijem, je ličnost, obdaren razumom i voljom koje jedino u slobodi može ispoljiti.

 

[Marko1932]

stvarnoslap je napisao(la):
Dakle, istina je što sam napisao a ne laž. Jer su te "seksualne slobode", koje je "upisala" Europa, upravo rod i plod "protestantskog duha". :

E moj Slape, pricas kao da si otkacen. A sta mislis da su tvoji katolici u protestantskim zamljama izuzeci?
Bezakonje se siri svugde jednako. Drugo pa nije Evropa protestantska, jer u njij zivi mnogo vise katolika nego protestanata.
Kazi nam kakav je tvoji licni stav prema seksualnoj slobodi?

 

[stvarnoslap]

Drugo pa nije Evropa protestantska, jer u njij zivi mnogo vise katolika nego protestanata.

Ali su u Europi zakoni protestantski. Tako paše političkim moćnicima.

Kazi nam kakav je tvoji licni stav prema seksualnoj slobodi?

A što je to seksualna sloboda? Definiraj je pa ću ti ja reći svoj stav.

 

[DarthShone]

Ali su u Europi zakoni protestantski. Tako paše političkim moćnicima.

Veoma interesantno, s obzirom da Katolici i Pravoslavni (Dakle Hrišćani) čine prema istraživanju iz 2009/2010 48 i 32 procenta onih koji su se izjasnili kao verujući, aproksimativno uzeto. Protestanti čine oko 19 procenata ispitanih.

Ali, nikako ne bi trebali da se zavaravamo brojkama. Primer za to je Republika Irska koja je pre koju godinu, uprkos tome da je poznata kao bastion Crkve, izglasala ozakonjenje pobačaja.

Šta to govori? Da je uticaj liberalnog, protestantskog mentaliteta nametnut igranjem na kartu "humanizma" i uticajem protestantske političke elite. To možda raduje protestante, ali istovremeno oni ne vide da ista takva dehristijanizacija (ako uzmemo da su i oni Hrišćani) ne da čeka, nego se i već dogodila kod njih.

A to opet dokazuje istinitost teze da je Reformacija, ma šta o njoj tvrdili njeni akoliti, u stvari bila borba za moć, ništa više od toga, Nikakva religioznost nije stajala iza nje.

 

[Marko1932]

Veoma interesantno, s obzirom da Katolici i Pravoslavni (Dakle Hrišćani) čine prema istraživanju iz 2009/2010 48 i 32 procenta onih koji su se izjasnili kao verujući, aproksimativno uzeto. Protestanti čine oko 19 procenata ispitanih.

Ali, nikako ne bi trebali da se zavaravamo brojkama. Primer za to je Republika Irska koja je pre koju godinu, uprkos tome da je poznata kao bastion Crkve, izglasala ozakonjenje pobačaja.

Šta to govori? Da je uticaj liberalnog, protestantskog mentaliteta nametnut igranjem na kartu "humanizma" i uticajem protestantske političke elite. To možda raduje protestante, ali istovremeno oni ne vide da ista takva dehristijanizacija (ako uzmemo da su i oni Hrišćani) ne da čeka, nego se i već dogodila kod njih.

A to opet dokazuje istinitost teze da je Reformacija, ma šta o njoj tvrdili njeni akoliti, u stvari bila borba za moć, ništa više od toga, Nikakva religioznost nije stajala iza nje.

Darth, cini mi se da ti za sva zla krivis protestante, a zaboravio si one koji su izlegli protestante.
Da je tvoj crkva izvrsila sluzbu koja joj je poverena, protestanata ne bi ni bilo.
Ja ne branim protestante i medju njima i ma svega kao i u crkvi iz koje su izasli.
Ti samo gledas crnu stranu protestantizam, a ne vidis onio sto je pozitivno u njemu.
Protestantizam nije osnovan zbog stvaranja moci, nego iz ciste vere i poslusnosti Bogu. Zar bi neko dozvolio da ga protivnici spale na lomac a ne bi se odrekao moci. Medjutim, pobude nisu bile u borbi za moc, nego za veru koja je jednom data vernicima.

Ziveo sam dugo medju katolicima, a zivim vise decenija medju protestantima, pa sam dovoljno kvalifikovan da uocim rasluku.
Nema nikakve koristi ako krivicu za sve pripisujemo onima s kojima se ne slazemo. Ne bi bilo na odmet da malo mislimo i na samokritiku, mozda bi nam ona vise pomogla.