- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Bum medicinskog turizma
Pacijenti bez granica
Bum medicinskog turizma
Idete na operaciju? Pakujte kofere! Pola miliona Amerikanaca putovalo je od početka godine u Brazil, Tajland, Singapur, Kostariku i Indiju zbog ugrađivanja veštačkog kuka ili kolena, onkoloških i ginekoloških intervencija, zahvata na srcu. Razlog? Jeftinoća!
Jedan pogrešan korak prošlog leta bio je dovoljan da Debi Torkelson tako gadno iščaši koleno da nije mogla ni da savije nogu. Kad se na snimku magnetne rezonance videlo da je pokidan glavni ligament, doktor je rekao da je potrebna hirurška intervencija. "Bila sam neosigurana, a operacija je koštala 41.000 dolara, bez bolničkih troškova", priča 45-godišnja prodavačica sa Floride. "Ja, jednostavno, nisam imala taj novac".
A onda se njen muž dosetio da je na televiziji gledao emisiju o Amerikancima koji se po bagatelnoj ceni leče u Panami. Našao je putničku agenciju koja posreduje između pacijenata i inostranih lekara. Tu su mu preporučili doktora iz Kliničkog centra u San Hoseu (Kostarika). Ukupni trošak? Nešto manje od 4.000 dolara za operaciju, avionsku kartu i devet dana u novom rehabilitacionom centru.
Olovku u šake
Torkelsonova je jedna od pola miliona Amerikanaca koji su od početka godine putovali u prekomorske zemlje kao što su Brazil, Kostarika, Singapur, Tajland i Indija zbog ugrađivanja veštačkog kuka i kolena, onkoloških i ginekoloških intervencija, operacija na srcu, čak i eksperimentalnih terapija kao što je presađivanje matičnih ćelija, otkriva Džozef Vudman u svojoj knjizi "Pacijenti bez granica", prvom pravom vodiču za medicinska putovanja.
Mnogi stručnjaci veruju da je ova vrsta zdravstvene zaštite talas budućnosti, ali ima i onih koji upozoravaju da je to rizična alternativa (dalek put u neizvesnost, nepoznati doktori, mala odšteta u slučaju da stvari loše krenu). "Medicinski turizam je vrlo siguran pod uslovom da pacijent prethodno uradi domaći zadatak i proveri u šta se upušta pre nego što se upusti", kaže Vudman.
Broj pacijenata koji putuju zbog lečenja ubrzano raste, a ovo je tek početak, smatra Karin Timons, predsednica Internacionalne komisije zadužene za "papirologiju" u američkim bolnicama. "Sa medicinskim troškovima koji neprekidno rastu i sve većim brojem neosiguranih lica, globalizacija zdravstvene zaštite je pred pravim bumom", kaže ona.
Rudi Rupak, predsednik kalifornijske agencije "Planeta bolnica" koja organizuje medicinske izlete u inostranstvo, kaže da posao cveta. "Prošle godine smo radili sa 10 do 12 klijenata mesečno. Sad imamo 3 do 5 dnevno". Pojedine američke korporacije i osiguravajuće kompanije čak i pokrivaju prekomorske troškove. "Blu kros" iz Južne Karoline nedavno je milion ipo članova obradovao ponudom da zdravstvenu zaštitu potraže na Tajlandu, u Singapuru, Turskoj, Irskoj i Kostariki, uz preporuku da u Kostariki mogu lepo i jeftino da srede zube.
"Uskoro će osiguravajuće kompanije početi da daju finansijski podstrek kako bi ohrabrile pacijente koji žele da se leče u inostranstvu", kaže Sander Džons iz "Mersera". Na primer, ako je nekom od zaposlenih potrebno ugrađivanje veštačkog kuka, dakle zahvat koji nije opasan po život, njemu će biti rečeno: "Biraj! Postoji četiri-pet zemalja gde to može da se uradi za šest puta manju cenu nego u Americi. Mi pokrivamo deo troškova".
Cene za infarkt!
Za većinu pacijenata i poslodavaca mogućnost tolike uštede nesumnjivo je privlačna. Gotovo 62 miliona Amerikanaca nema osiguranje ili ga ono ne "pokriva" dovoljno, a više od 100 miliona živi bez prava na stomatološku zaštitu. Bolest i bolnički računi glavni su uzrok ličnog bankrotstva, otkriva studija Harvardskog univerziteta. Lečenje u stranim bolnicama za Amerikance je bagatela: plombiranje zuba košta 280 dolara umesto 750; histerektomija 3.000 do 6.000 dolara umesto 20.000; zamena srčanog zaliska 9.000 do 12.000 umesto 160.000 dolara!
Mišel Šuc se odlučila za lečenje u drugoj zemlji pošto je potrošila osam godina - i 9.000 dolara! - pokušavajući da zatrudni. "Sledeći korak bilo je dete iz epruvete, ali cena je bila ogromna - 20.000 dolara za jedan pokušaj", kaže Šucova. Pre tri godine prijateljica joj je predložila da se raspita u inostranstvu. Posle obavljenog istraživanja, pronašla je Centar za veštačko oplođenje na Barbadosu. Cena usluge, plus avionska karta i hotelska soba, svega 13.000 dolara, tako reći polovina onog što bi platila u SAD. Što je najvažnije, Centar je bio poznat po impresivnim rezultatima.
Šucova je dobila i bonus: besplatni paket "zdravlje + velnes" koji je nudio akupunkturu i masaže. Posle dve posete Barbadosu (prvo oplođenje in vitro nije uspelo), Mišel i njen suprug Majkl dobili su zdravu mušku bebu. "Bilo je to nezaboravno iskustvo. Nemate pojma koliko su nas mazili i pazili", priča Amerikanka.
Nije za svakog
Kvalitet usluge je glavni adut za dobru prodaju: sve mora da bude kao u Americi (ili čak bolje). Posao je olakšan kad se zna koliko se stranih lekara stručno usavršava na američkim medicinskim fakultetima. Internacionalna bolnica "Bumrungrad" iz Bangkoka, na kojoj se svake godine leči 400.000 medicinskih turista, uključujući 64.000 Amerikanaca, ima u svojim redovima više od 200 lekara koji su bili na specijalizaciji u SAD.
Treba znati da medicinski turizam nije letovanje i da nije za svakog. "Kad idete na operaciju, vi preživljavate teške trenutke", kaže dr Amol Mahal, doskorašnji predsednik Kalifornijske medicinske asocijacije. "Iako su medicinske usluge u inostranstvu jeftinije, za pacijenta je bolje da bude što bliže kući".
Patrik Marsek, iz čikaške medicinsko-putničke agencije "MedRitrit", smatra da se na dug put vredi otisnuti zbog "rutinskih zahvata" kao što su ortopedske i estetske operacije ili sređivanje zuba - gde je ušteda najveća, a srećni ishod najizvesniji. "Pacijent mora biti u dobroj formi zbog dugih letova pre i posle tretmana", kaže Marsek. "Pitanje je kako bi taj napor izdržao neko ko putuje zbog četvorostrukog bajpasa".
Turisti koji se leče u inostranstvu rado će pohvaliti osoblje koje govori tečan engleski jezik, lep odnos na liniji medicinska sestra - pacijent, dovoljno vremena "oči u oči" sa lekarom kojem se može postaviti svako pitanje i vrhunsku opremljenost pratećih sadržaja, pre svega spa i velnes centara. Na znanje svima koji u budućnosti nameravaju da se bave ovom vrstom, očigledno, unosnog posla!
Guča, Egzit ili - zubar?
Mnogo pre nego što su putničke agencije počele organizovano da dovode strance kod naših nadaleko čuvenih zubnih lekara, posetioci su saznali (od porodice, prijatelja, i preko specijalizovanih veb sajtova) da u Srbiji, za mnogo manje para nego u Evropi, mogu da obave zubarske "radove", odu na opšti pregled, posete plastičnog hirurga, zakažu kod očnog lekara.
Kad bolje razmislimo, gosti iz dijaspore letos su u Beogradu s istim entuzijazmom sedeli na splavovima i u - zubarskoj stolici! Na splavovima su "pazarili" sjajnu muziku; u stomatološkim ordinacijama mostove, implante i estetske korekcije.
Najviše Britanaca dolazi u Beograd upravo da bi po nekoliko puta nižoj ceni popravljali zube (usluga je kod njih toliko skupa da ni rutinska kontrola ne dolazi u obzir). Ali, nije sve u zubima! Ne treba zaboraviti da u Beogradu nove grudi koštaju između 3 i 7 hiljada evra, a u svetu i do 30.000. A da za lep nos, kojeg nema bez 25.000 evra, kod nas treba izdvojiti samo 1.500 do 3.500 (evra).
Zahvaljujući obilju lekovitih voda, medicinski turizam u Mađarskoj star je više od hiljadu godina. Srbija raspolaže istim blagom; srpski lekari uživaju ugled u celom svetu. Ako naučimo da gajimo ovo što je dosad samoniklo, eto uskoro i nas među velesilama putujuće medicine!
Višnja Marjanović
Viva
Pacijenti bez granica
Bum medicinskog turizma
Idete na operaciju? Pakujte kofere! Pola miliona Amerikanaca putovalo je od početka godine u Brazil, Tajland, Singapur, Kostariku i Indiju zbog ugrađivanja veštačkog kuka ili kolena, onkoloških i ginekoloških intervencija, zahvata na srcu. Razlog? Jeftinoća!
Jedan pogrešan korak prošlog leta bio je dovoljan da Debi Torkelson tako gadno iščaši koleno da nije mogla ni da savije nogu. Kad se na snimku magnetne rezonance videlo da je pokidan glavni ligament, doktor je rekao da je potrebna hirurška intervencija. "Bila sam neosigurana, a operacija je koštala 41.000 dolara, bez bolničkih troškova", priča 45-godišnja prodavačica sa Floride. "Ja, jednostavno, nisam imala taj novac".
A onda se njen muž dosetio da je na televiziji gledao emisiju o Amerikancima koji se po bagatelnoj ceni leče u Panami. Našao je putničku agenciju koja posreduje između pacijenata i inostranih lekara. Tu su mu preporučili doktora iz Kliničkog centra u San Hoseu (Kostarika). Ukupni trošak? Nešto manje od 4.000 dolara za operaciju, avionsku kartu i devet dana u novom rehabilitacionom centru.
Olovku u šake
Torkelsonova je jedna od pola miliona Amerikanaca koji su od početka godine putovali u prekomorske zemlje kao što su Brazil, Kostarika, Singapur, Tajland i Indija zbog ugrađivanja veštačkog kuka i kolena, onkoloških i ginekoloških intervencija, operacija na srcu, čak i eksperimentalnih terapija kao što je presađivanje matičnih ćelija, otkriva Džozef Vudman u svojoj knjizi "Pacijenti bez granica", prvom pravom vodiču za medicinska putovanja.
Mnogi stručnjaci veruju da je ova vrsta zdravstvene zaštite talas budućnosti, ali ima i onih koji upozoravaju da je to rizična alternativa (dalek put u neizvesnost, nepoznati doktori, mala odšteta u slučaju da stvari loše krenu). "Medicinski turizam je vrlo siguran pod uslovom da pacijent prethodno uradi domaći zadatak i proveri u šta se upušta pre nego što se upusti", kaže Vudman.
Broj pacijenata koji putuju zbog lečenja ubrzano raste, a ovo je tek početak, smatra Karin Timons, predsednica Internacionalne komisije zadužene za "papirologiju" u američkim bolnicama. "Sa medicinskim troškovima koji neprekidno rastu i sve većim brojem neosiguranih lica, globalizacija zdravstvene zaštite je pred pravim bumom", kaže ona.
Rudi Rupak, predsednik kalifornijske agencije "Planeta bolnica" koja organizuje medicinske izlete u inostranstvo, kaže da posao cveta. "Prošle godine smo radili sa 10 do 12 klijenata mesečno. Sad imamo 3 do 5 dnevno". Pojedine američke korporacije i osiguravajuće kompanije čak i pokrivaju prekomorske troškove. "Blu kros" iz Južne Karoline nedavno je milion ipo članova obradovao ponudom da zdravstvenu zaštitu potraže na Tajlandu, u Singapuru, Turskoj, Irskoj i Kostariki, uz preporuku da u Kostariki mogu lepo i jeftino da srede zube.
"Uskoro će osiguravajuće kompanije početi da daju finansijski podstrek kako bi ohrabrile pacijente koji žele da se leče u inostranstvu", kaže Sander Džons iz "Mersera". Na primer, ako je nekom od zaposlenih potrebno ugrađivanje veštačkog kuka, dakle zahvat koji nije opasan po život, njemu će biti rečeno: "Biraj! Postoji četiri-pet zemalja gde to može da se uradi za šest puta manju cenu nego u Americi. Mi pokrivamo deo troškova".
Cene za infarkt!
Za većinu pacijenata i poslodavaca mogućnost tolike uštede nesumnjivo je privlačna. Gotovo 62 miliona Amerikanaca nema osiguranje ili ga ono ne "pokriva" dovoljno, a više od 100 miliona živi bez prava na stomatološku zaštitu. Bolest i bolnički računi glavni su uzrok ličnog bankrotstva, otkriva studija Harvardskog univerziteta. Lečenje u stranim bolnicama za Amerikance je bagatela: plombiranje zuba košta 280 dolara umesto 750; histerektomija 3.000 do 6.000 dolara umesto 20.000; zamena srčanog zaliska 9.000 do 12.000 umesto 160.000 dolara!
Mišel Šuc se odlučila za lečenje u drugoj zemlji pošto je potrošila osam godina - i 9.000 dolara! - pokušavajući da zatrudni. "Sledeći korak bilo je dete iz epruvete, ali cena je bila ogromna - 20.000 dolara za jedan pokušaj", kaže Šucova. Pre tri godine prijateljica joj je predložila da se raspita u inostranstvu. Posle obavljenog istraživanja, pronašla je Centar za veštačko oplođenje na Barbadosu. Cena usluge, plus avionska karta i hotelska soba, svega 13.000 dolara, tako reći polovina onog što bi platila u SAD. Što je najvažnije, Centar je bio poznat po impresivnim rezultatima.
Šucova je dobila i bonus: besplatni paket "zdravlje + velnes" koji je nudio akupunkturu i masaže. Posle dve posete Barbadosu (prvo oplođenje in vitro nije uspelo), Mišel i njen suprug Majkl dobili su zdravu mušku bebu. "Bilo je to nezaboravno iskustvo. Nemate pojma koliko su nas mazili i pazili", priča Amerikanka.
Nije za svakog
Kvalitet usluge je glavni adut za dobru prodaju: sve mora da bude kao u Americi (ili čak bolje). Posao je olakšan kad se zna koliko se stranih lekara stručno usavršava na američkim medicinskim fakultetima. Internacionalna bolnica "Bumrungrad" iz Bangkoka, na kojoj se svake godine leči 400.000 medicinskih turista, uključujući 64.000 Amerikanaca, ima u svojim redovima više od 200 lekara koji su bili na specijalizaciji u SAD.
Treba znati da medicinski turizam nije letovanje i da nije za svakog. "Kad idete na operaciju, vi preživljavate teške trenutke", kaže dr Amol Mahal, doskorašnji predsednik Kalifornijske medicinske asocijacije. "Iako su medicinske usluge u inostranstvu jeftinije, za pacijenta je bolje da bude što bliže kući".
Patrik Marsek, iz čikaške medicinsko-putničke agencije "MedRitrit", smatra da se na dug put vredi otisnuti zbog "rutinskih zahvata" kao što su ortopedske i estetske operacije ili sređivanje zuba - gde je ušteda najveća, a srećni ishod najizvesniji. "Pacijent mora biti u dobroj formi zbog dugih letova pre i posle tretmana", kaže Marsek. "Pitanje je kako bi taj napor izdržao neko ko putuje zbog četvorostrukog bajpasa".
Turisti koji se leče u inostranstvu rado će pohvaliti osoblje koje govori tečan engleski jezik, lep odnos na liniji medicinska sestra - pacijent, dovoljno vremena "oči u oči" sa lekarom kojem se može postaviti svako pitanje i vrhunsku opremljenost pratećih sadržaja, pre svega spa i velnes centara. Na znanje svima koji u budućnosti nameravaju da se bave ovom vrstom, očigledno, unosnog posla!
Guča, Egzit ili - zubar?
Mnogo pre nego što su putničke agencije počele organizovano da dovode strance kod naših nadaleko čuvenih zubnih lekara, posetioci su saznali (od porodice, prijatelja, i preko specijalizovanih veb sajtova) da u Srbiji, za mnogo manje para nego u Evropi, mogu da obave zubarske "radove", odu na opšti pregled, posete plastičnog hirurga, zakažu kod očnog lekara.
Kad bolje razmislimo, gosti iz dijaspore letos su u Beogradu s istim entuzijazmom sedeli na splavovima i u - zubarskoj stolici! Na splavovima su "pazarili" sjajnu muziku; u stomatološkim ordinacijama mostove, implante i estetske korekcije.
Najviše Britanaca dolazi u Beograd upravo da bi po nekoliko puta nižoj ceni popravljali zube (usluga je kod njih toliko skupa da ni rutinska kontrola ne dolazi u obzir). Ali, nije sve u zubima! Ne treba zaboraviti da u Beogradu nove grudi koštaju između 3 i 7 hiljada evra, a u svetu i do 30.000. A da za lep nos, kojeg nema bez 25.000 evra, kod nas treba izdvojiti samo 1.500 do 3.500 (evra).
Zahvaljujući obilju lekovitih voda, medicinski turizam u Mađarskoj star je više od hiljadu godina. Srbija raspolaže istim blagom; srpski lekari uživaju ugled u celom svetu. Ako naučimo da gajimo ovo što je dosad samoniklo, eto uskoro i nas među velesilama putujuće medicine!
Višnja Marjanović
Viva