Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Na Divčibarama će skijaška sezona početi u dane vikenda i trajaće do 15. marta ukoliko bude dovoljno snega, potvrđeno je novinarima u Ustanovi za fizičku kulturu "Valis", koja gazduje i ski stazama.
Na Divčibarama trenutno ima do 30 centimetara snega, temperatura je uglavnom ispod nule, pa se uz nove padavine očekuje da će staza na Crnom vrhu biti spremna za skijaše.
Pristupni put do staze je, posle višegodišnjeg sporenja lokalnih vlasti sa vlasnicima parcela kroz koje prolazi, konačno završen, a urađen je i parking za automobile.
Za ovu sezonu urađen je i pomoćni put, od lokalnog vodovoda do ski staze, koji će koristiti radnici "Valisa" za održavanja staze i, eventualno, za evakuaciju povređenih skijaša.
U "Valisu", međutim, strahuju od toga da li će putari zaduženi za održavanje saobraćajnica na Divčibarama uraditi svoj deo posla s obzirom na to da se trenutno čiste samo magistralni putevi, koji taj turistički centar povezuju sa Valjevom i Mionicom, odnosno Kosjerićem i Požegom.
Utvrđene su i cene ski pasa. Pojedinačna vožnja za decu je 300 dinara, dnevna 1.000, vikend karta je od 1.600 do 2.500 dinara, nedeljna 4.500 dinara, a sezonska 25.000 dinara.
Pojedinačna vožnja za odrasle je 300 dinara, dnevna 1.200, vikend ski pas od 2.000 do 3.000 dinara, nedeljna karta 5.000, a sezonska 30.000 dinara. Ski staza na Crnom vrhu prosečena je kroz državnu šumu tokom 2006. godine i dugačka je oko 1.000 metara, a dvosedna žičara ima kapacitet od 900 do 1.500 smučara na sat.
Na Crnom vrhu postoje i stara žičara sa ski liftom, kojom gazduje hotel "Divčibare", kao i nekoliko manjih staza za decu u blizini pojedinih odmarališta.
Niskotarifna aviokompanija Vizer danas otvara redovnu liniju između između Beograda i Bazela, najavio je beogradski aerodrom "Nikola Tesla".
Vizerov avion leti od Beograda do Bazela i nazad
Kako se navodi u saopštenju, mađarska aviokompanija će u početku na toj liniji leteti tri puta sedmično - utorkom, četvrtkom i subotom. Avion Vizera iz Bazela će na beogradski aerodrom sletati u 18.40, dok je povratak predviđen za 19.10.
Bazel je, posle Ciriha i Berna, treće odredište u Švajcarskoj sa kojom će Aerodrom "Nikola Tesla" biti direktno povezan. Bazelski aerodrom, kako se navodi koriste stanovnici tri zemlje, s obzirom na to da se nalazi na tromeđi Švajcarske, Francuske i Nemačke.
Mađarski Vizer, koji ima operativni centar i u Srbiji, ove godine očekuje da će prevesti 12 miliona putnika, milion vise nego 2011.
Ako volite pršutu, slaninu i kobasice, sledećeg vikenda obavezno posetite mesto Mačkat kod Zlatibora, jer će se održati tradicionalna "Pršutijada". Idealna užina na planini : Pršuta se topi u ustima
"Pršutijada" će se održati u zlatiborskom selu Mačkat od 11. do 13. januara pod pokroviteljstvom Skupštine Opštine Čajetina.
Na "Pršutijadi" će učestvovati oko 20 izlagača, a nagrade će biti džak pršute, kvadratni metar slanine i 20 metara kobasice.
Direktor Turističke organizacije "Zlatibor" Darko Đurović rekao je da je na Zlatiboru 17.000 gostiju, a više posetilaca iz Crne Gore i Republike Srpske očekuje se za vikend.
"Popunjenost kapaciteta na Zlatiboru je dobra, radi ski-centar Tornik, u centru Zlatibora je klizalište, ima dovoljno snega", rekao je Đurović.
U zlatiborskom selu Jablanica biće organizovan doček Nove godine po julijanskom kalendaru, uz nastup pevačkih i folklornih grupa i trubača iz Sirogojna, a na Kraljevom trgu na Zlatiboru nastupiće trubači Veljka Ostojića i pevač Slobodan Mulina.
Evropska zima vrlo je raznolika, od ozbiljnog severnog snega i polarnih noći, u kojima sunce skoro da ne izlazi, do prijatnih osunčanih dana u gradovima južnog Mediterana u kojima uz možete uživati piće na terasama.
Magična Aurora borealis
Osim za obilazak velikih metropola i šarmantnih sela, zima je, po preporuci "Lonli planeta", razdoblje u kojem možete da uštedite na cenama smeštaja krenete, ako krenete put posle Nove godine. Pogledajte za koja evropska mesta najznačajniji turistički vodič predlaže da ih posetite upravo zimi.
Rovaniemi, Finska - Dom darežljivog starca sede kose i brade u crvenom odelu, koji je pod raznim imenima postao zaštitni znak Božića i Nove godine, odlično je mesto za početak upoznavanja polarnog kruga.
Uz kuću Deda Mraza, ili kako ga već zovu, tu je i Arktički muzej, koji daje uvid u život u tim geografskim širinama. Ali ne zaboravite - termometri tamo imaju više stepeni ispod nego iznad nule, što zahteva ozbiljniju zimsku odeću.
Praznici u Kelnu
Božićni sajmovi u Nemačkoj i Austriji - Širom Nemačke i ostalih srednjeevropskih zemalja tradicija božićnih sajmova traje i nekoliko vekova. Kao što znate, tamo možete pronaći svašta, od medenjaka do sanki, zvona, ukrasa i mnogo dobrog raspoloženja, a sve uz čašu mirisnog kuvanog vina. Koristan savet – na najpoznatijim sajmovima, poput onih u Beču i Kelnu, može biti gužva pa potražite jednako simpatične u manjim mestima.
Abisko, Švedska - Ovo laponsko mesto jedno je od najsevernijih u Evropi do kojih se može doputovati vozom i zaista je samo za prave ljubitelje zime. Sunce ne izlazi nekoliko nedelja u decembru i januaru, što ovo mesto čini jednim od najboljih na svetu za posmatranje veličanstvene polarne svetlosti - Aurore borealis. Ostale atrakcije su kros-kantri skijanje duž nacionalnih parkova i vožnja na zapregama koje vuku haskiji. U obližnjoj Kiruni možete videti i poznati hotel od leda.
Atina, Grčka - Zima je vreme kada na vašoj fotografiji napravljenoj ispred Partenona sigurno neće biti još barem 500 drugih ljudi. Osim gužve, zimi nisu problem ni previsoke cene, redovi, nepodnošljiva vrućina i zagađen vazduh. Iako je zbog toga zima odlična za istraživanje drevne grčke baštine i kulture, nezgodno je što je većina smeštaja na ostrvima zatvorena.
Romantični Kopenhagen
Kopenhagen, Danska - Ako tragate za bajkovitom evropskom zimom, teško je pobediti dom Hansa Kristiana Andersena. Grad je pun lepih barova i kafića iz kojih na toplom možete posmatrati kako napolju sipi sneg. U srcu grada nalazi se romantičan i kičast park Tivoli iz 19. veka, gde će vam dušu ogrejati nezaboravno božićno osvetljenje, a telo topli grog.
Budimpešta, Mađarska - Ljubitelji klizanja retko gde će se dobro provesti kao na otvorenom klizalištu u parku u centru mađarske prestolnice. Ako vam bude posle toga hladno, opustite se u nekoj od termalnih kupki ili banja po kojima je Budimpešta poznata još iz sjajne habsburške prošlosti. Ljubitelji noćnog provoda u Budimpešti će uživati u mnogim originalnim klubovima i barovima.
Nezaboravno klizanje u Budimpešti
Jasna, Slovačka - Slovačka nudi kvalitetno skijanje po povoljnim cenama. Smeštaj i hrana su takođe pristupačni, a tu je i osećaj srdačnosti i prijateljstva koji je nestao s nekih od otmenih alpskih skijaških staza. Jasna je jedno od najboljih slovačkih turističkih naselja smešteno u prekrasnim Tatrama.
Andaluzija, Španija - Delovi Andaluziji nalaze se južnije od severne afričke obale, tako da vrlo blage temperature mogu biti i zimi. Smeštaj je vrlo jeftin, a gužve su manje u popularnim turističkim odredištima kao što su Alhambra u Granadi ili katedrala u Sevilji. Osim toga, tapasi i noćni život u gradovima pristupačni su kao i u ostalim delovima godine.
Sumorna srednjevekovna Transilvanija
Transilvanija, Rumunija - Drakulu ne bi bilo u redu posetiti tokom lepih sunčanih dana. Tragovima najpoznatijeg vampira bolje je krenuti kada je nebo srebrnkasto-sivo, stabla ogoljena, a tlo prekriveno snegom. Brasov i Sigisoara raskošni su srednjovekovni gradovi povezani s Drakulom, transilvanijskim plemićem Vladom Tepešom. Ipak, književnik Bram Stoker, koji ga je svojim delom zaista učinio besmrtnim, nikada nije posetio Rumuniju pa ne očekujte mnogo sličnosti s knjigom ili filmovima.
U susret najpoznatijem karnevalu na svetu, koji se u Rio de Žaneiru ove godine od 9. februara, brojne Brazilce već je zahvatila festivalska groznica. Karneval će trajati do 12. februara, a očekuje se oko pet miliona posetilaca. Ove godine čak 492 ulice osposobljene su za performans, a veći deo grada već je preplavljen onima koji po ceo dan plešu, pevaju pa čak i nose karnevalske kostime.
Iako festival zvanično počinje za nekoliko dana, turisti iz celog sveta su uveliko stigli i imaju priliku da prate pripreme. Zanimljivo je da je već sada obezbeđeno šesnaest i po hiljada mobilnih javnih toaleta koji će biti raspoređeni po celom gradu.
Na čuvenim plažama Kopakabana i Ipanema gde će se održati takmičenje u izvođenju sambe posetioci karnevala imaju mogućnost da se obuku u karnevalsku odeću i sami se oprobaju u ovom plesu.
Helen Mijamoto, predstavnica brazilskog Sekretarijata za zdravstvo, predlažila je posetiocima da uživaju i da se opuste, ali da budu pažljivi. Uprkos raskalašnoj zabavi, ona napominje da svaki pojedinac mora da se ponaša odgovorno kako bi sve proteklo u najboljem redu.
Nacionalna turistička organizacija Rija potvrdila je da je čak osamdeset osam posto hotelskih kapaciteta popunjeno. Ipak, gradski zvaničnici saopštili su da se ove godine očekuje smanjeni broj posetilaca iz Evrope zbog aktuelne ekonomske krize.
Od 21. do 24. februara u Beogradu će se održati Međunarodni sajam turizma, a posetioce očekuju popusti na aranžmane za predstojeću turističku sezonu.
Kad samo pomislite na leto...
Međunarodni sajam turizma održaće se od 21. do 24. februara na Beogradskom sajmu i na njemu će se predstaviti oko 1.000 izlagača iz 45 zemalja, najavili su organizatori.
Turističke organizacije, agencije, turoperatori, hoteli, planinski centri, banje, jezera, gradovi, regije i zemlje sa svih kontinenata, kao i druge atraktivne destinacije ponudiće posetiocima popuste na aranžmane za predstojeću turističku sezonu. Pored Međunarodnog sajma turizma, u halama beogradskog sajma organizuje se i Međunarodni sajam vina "Beo vajn" (BEO WINE) koji će okupiti oko 140 izlagača iz Srbije i 13 iz inostranstva.
Na Sajmu vina biće promovisan vinski turizam i biće predstavljeni najugledniji domaći i regionalni proizvođači vina, vinski podrumi, kuće vina, kao i kompanije koje se bave proizvodnjom i distribucijom vina.
U istom terminu organizovaće se i Međunarodni sajam hotelsko-ugostiteljske opreme HORECA i Sajam suvenira "Posetite Srbiju".
Zemlja partner 35. Međunarodnog sajma turizma je Nemačka, koja će predstaviti ponudu u oblasti kulturnog turizma, a region partner je Budva.
Na Sajmu će biti obeležen i jubilej 1.700 godina Milanskog edikta, koji se proslavlja ove godine, dokument kojim je car Konstantin i hrišćanstvo proglasio za ravnopravnu veru u Rimskom carstvu.
Cena ulaznice biće 300 dinara, a parking 200 dinara po satu.
Prošle godine Grčku je posetilo oko 16 miliona turista, od kojih 600.000 iz Srbije, kaže ministarka turizma Grčke Olga Kefalojani. Ona je rekla da se iz godine u godinu povećava broj turista iz Srbije koji posećuju Grčku, naglašavajući da očekuje da će i ove godine taj trend biti nastavljen.
Plaža Mirtos na Kefaloniji - pravi mamac za turiste
Prema njenim rečima, kvalitet i cene turističkih usluga u Grčkoj su veoma "pristupačne i atraktivne" za turiste iz Srbije, i to je jedan od glavnih razloga velike posete.
Kefalojani je naglasila i da je turizam veoma važna industrijska grana u Grčkoj koja učestvuje u bruto društvenom proizvodu (BDP) sa oko 16 odsto, ostvaruje promet od oko 11 milijardi evra, a na tržištu rada učetvuje sa 18 odsto i pomaže zapošljavanju uglavnom žena.
Ministar periferije Makedonije i Trakije Teodoros Karaoglu kazao je da je ambicija Grčke da u 2013. godini postane broj jedan turističko odredište za srpske turiste, i to ne samo tokom letnjih meseci, već tokom cele godine.
Turistima iz Srbije Grčka je već decenijama omiljeno odredište tokom cele godine. Već početkom 2013, dok su se još sabirali "novogodišnji" utisci, Srpski turisti su iskoristili popust od skoro 50 odsto i razgrabili apartmane na Egeju, a za za neke termine za ovo leto već nema mesta.
Čak i tokom ekonomske krize, nemira i štrajkova, nismo odustajali od odlazaka, a najdraži nam je Halkidiki, kažu u turističkim agencijama.
Ukoliko imate spisak destinacija koje želite da posetite, i znate kojim ćete ih redom obilaziti, ovo nije sajt za vas. Ukoliko pak imate spisak destinacija koje želite da posetite, sakupili ste nešto novca, ali ne znate gde prvo da krenete, mogli biste da uzmete u obzir "Get Going" sajt.
Spremni za ludu avanturu?
Kada unesete podatke o mestu vašeg polaska, odaberete deo planete u koji želite da odete i željene datume, završili ste dobar deo posla. Sajt će napraviti listu najboljih ponuda za odabranu regiju, ređajući ih od najjeftinijih ka najskupljim.
Vaš poslednji korak je da izaberete dve opcije, unesete podatke u vezi sa plaćanjem, i čekate jer konačnu odluku donosi "Get Going"! Odmah dobijate obaveštenje o tačnim datumima rezervacije letova, pa vam ne preostaje ništa drugo nego da počnete da pakujete kofere.
"Get Going" je samo jedan u nizu sličnih sajtova, ali kako je pokazalo testiranje BBC-a, jedan je od najefikasniji. Međutim, i ovakvo putovanje sa sobom nosi rizike. Naime, uočeno je su ponude na ovom sajtu značajno jeftinije od konkurentnih (Priceline, Hotwire), ali do trenutka odluke ne znate kojim prevoznikom letite. Tako se može desiti, da u zavisnosti od prevoznika, budu dodatno naplaćeni troškovi putovanja. Dobra strana je to što, ukoliko u roku od 24 sata nađete povoljniju avionsku ponudu, sajt će vam refundirati razliku u troškovima.
Takođe, "Get Going" ne obezbeđuje smeštaj, pa ukoliko kao konačnu dobijete skuplju destinaciju, možete se naći u nebranom grožđu.
Za sada je sajt dostupan samo za polazne lokacije iz SAD, ali se od avgusta 2013. očekuje pokretanje internacionalnog servisa.
Evropska komisija predstavila je nacrt novog pravilnika za evropske aviokompanije i putnike koji koriste njihove usluge. Ona uključuju preusmeravanje putnika na konkurentske kompanije, ukoliko je let odgođen za više od 12 sati. Pravila takođe razjašnjavaju uslove za kompenzaciju.
Trebalo bi da bude više reda na evropskom nebu
Na primer, mehanički kvarovi letelice se ne računaju kao razlog za nadoknadu za čekanje, ali prirodne katastrofe i greške kontrole u saobraćaju da. Komisija kaže da nova pravila koja, i ako budu usvojena, neće postati zakon sve do 2014. daju mnogo više sigurnosti i avioprevoznicima i putnicima.
“Važno je da prava putnika ne postoje samo na papiru”, kaže Sim Kalas, komesar za EU saobraćaj. “Moramo biti u mogućnosti da se na njih oslonimo onda kad je najpotrebnije - kad nešto pođe po zlu. Znamo da je prioritet za putnike koji čekaju na prevoz to da dođu kući. Zato će naš fokus biti na informisanju, brizi i efektivnom preusmeravanju”.
Tokom krize zbog pepela u vazduhu nakon erupcije vulkana na Islandu 2010. kada su aerodromi u Evropi bili blokirani nekoliko dana, bilo je mnogo nedoumica u vezi s tim koliko avioprevoznici treba da brinu o dobrobiti putnika. Neki su inicijalno odbijali da pokriju troškove putnika, ali su nakon pretnji EU popustili. Ryanair nedavno je tako izgubio slučaj na Evropskom sudu pravde protiv putnika koji je sedam dana čekao let Faro - Dablin. On je potrošio 1.130 evra na hotel, hranu i prevoz. Sud je naložio da kompanija kompenzuje sve te troškove.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Neke od promena u pravilniku
- Ako je avion na pisti duže od pet sati, putnici imaju pravo da odustanu od putovanja. Ako je kašnjenje duže od sat vremena iako je avion na pisti, aviokompanija mora pružiti klimatizaciju, upotrebu toaleta i vodu za putnike. - Avioprevoznici više ne mogu naplaćivati ispravke pogrešno upisanih imena na kartama. - Muzičarima će biti dozvoljeno da manje instrumente unesu u kabinu, dok će biti još dopuna pravilnika za transport većih instrumenata u delu za prtljag. - Finansijska kompenzacija biće zahtevana posle minimum pet sati odlaganja leta (prema dosadašnjim pravilima je tri sata) za bilo koji međunarodni let u Evropskoj uniji koji je kraći od 3.500 kilometara. - Za duže destinacije kompenzacija je obavezna posle odlaganja od devet sati za 6.000 km i 12 sati za još duža putovanja. - Avio kompanije su obavezne da informišu putnike o odlaganju i pruže objašnjenje u roku od 30 minuta nakon što je prošlo vreme ukrcaja [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Frustrirani putnici
I zajednice potrošača i industrija već brinu zbog tumačenja ovih pravila. Povremeno ona samo unose zabunu u vezi sa pravima putnika i pouzdanosti avio kompanija.
“Komisija nije ni ‘dokačila’ veliki problem, a to je da će avio kompanije nastaviti da pogrešno predstavljaju šta su njihove obaveze. Još se ne zna koje će sankcije postojati ukoliko neko prekrši pravilnik”, kaže Sajmon Kalder, urednik rubrike putovanja u britanskom listu Independent.
“Sve dok nas ne uvere da su dobro razumeli obavezujuću snagu pravilnika, nema svrhe donositi dodatna pravila”, kaže on.
Komisija takođe želi da se žalbe ozbiljnije shvataju.
“Glavni problem za putnike je da, iako imaju garantovana prava pod zakonom Evropske unije, mogu imati poteškoća da ih ostvare u odnosu sa avioprevoznicima”, stoji u saopštenju koje objašnjava novi pravilnik.
U intervjuu za BBC World, Helen Kerns iz Evropske komisije dodaje da je čula mnogo pritužbi na “previše prostora za manipulaciju aviokompanija”, kada je reč o ostvarivanju prava putnika. Novi pravilnik bi, prema njenim rečima, trebalo da eliminiše takve mogućnosti.
Za avioprevoznike biće obavezno da prime pritužbu u roku od nedelju dana i pruže zvanični odgovor u roku od dva meseca. Ispitivanje koje je sprovedeno u Danskoj pokazalo je da svega dva do četiri odsto putnika koji traže finansijsku kompenzaciju, istu i dobije.
O predlozima se trenutno raspravlja u Evropskom parlamentu. Odnose se isključivo na evropske prevoznike.
Izvor: B92
Ukoliko maštate o idealnom gradu za vožnju biciklom, pogledajte našu listu gradova koji su kao stvoreni za okretanje pedala.
Mineapolis, Minesota Mineapolis ima desetine kilometara staza namenjenih biciklistima kao i sistem sa javnim biciklima, Jedina loša strana jesu duge i hladne zime.
Tronhajm, Norveška Brda koja se nadvijaju nad gradom mogu da uplaše bicikliste, njih 32.000 koji svakoga dana biciklom idu na posao ili u škole.
Dejvis, Kalifornija Ovaj mali univerzitetski grad voli da se hvali da ima više biciklista nego autombila na svojim ulicama. Ovo je prvi grad u SAD koji je predstavio posebne trake za bicikliste koje sada postoje na 95 odsto glavnih ulica. Grad je potrošio preko 14 miliona dolara na brojne projekte za bicikliste u proteklih 10 godina – što je zaista mnogo ukoliko se u obzir uzme njegova populacija od 65.000 stanovnika.
Boulder, Kolorado Za jedan planinski grad, Boulder je prilično zgodan za bicikliste sa svojih 300 sunčanih dana godišnje. Grad poseduje skoro 500 kilometara staza za bicikliste.
Kopenhagen, Danska Ovaj raj za dvotočkaše godišnje troši od 10 do 20 miliona dolara na razne projekte koji za cilj imaju lagodniji život biciklista. Kopenhagen takođe poseduje i besplatne javne bicikle (depozit vam se vraća kada završite sa korišćenjem bicikla).
Portland, Oregon Portland je poznat kao urbana biciklistička prestonica Amerike zahvaljujući dugogodišnjem planiranju i zalaganju za prava biciklista. Grad poseduje preko 400 kilometara staza za vožnju i brojne mere bezbednosti koje garantuju bezbednost prilikom vožnje.
Amsterdam, Holandija Amsterdam nije postao prestonica biciklista preko noći. Vlada je još 60-ih godina prošlog veka odlučila da počne da ohrabruje ljude da koriste bicikle kako bi se smanjila buka, zagađenje i gužve u gradu.
