Turističke vesti, informacije o putovanjima i razni saveti

[macula]

Prljave tajne hotelskih soba

Prljave tajne hotelskih soba​

Kada na recepciji hotela dobijete ključ od sobe, šta prvo pomislite? Kolika je, kakav ima pogled, da li je kupatilo prostrano...? Da li pomislite na čistoću sobe u kojoj ćete spavati, kupati se, ostaviti svoje stvari?​

superodmor

Samo zato što izgleda čisto i uredno, ne znači da je hotelska soba detaljno očišćena. Zategnuta posteljina, čaše u zatvorenim kesicama, papirna navlaka na dasci WC šolje, peškiri koji mirišu na prašak za veš... sve je to lepo i čini vas bezbrižnim. Međutim...

Da li znate ko je pre samo nekoliko sati spavao u tom krevetu? Ko je hodao bos po istom tepihu po kojem vi sada gazite? Da li je neko slučajno malo "poprskao" dasku WC šolje? A šta je sipao u čaše?

Istraživanje u vezi sa čistoćom hotelskih soba, koje su uradili istraživački timovi ABC Newsa i Foxa, otkrilo je neke veoma uznemirujuće činjenice, čak i u prestižnim hotelima kao što su Embassy Suites, Holiday Inn i Sheraton.

Evo nekoliko "najprljavijih tajni".

1. Sobarice često ne koriste deterdžente prilikom pranja čaša i šolja. Obavezno ih sami operite ili ih jednostavno nemojte koristiti.

2. Ni daska na WC šolji nije uvek besprekorno oprana. Isprskajte je asepsolom, na primer, ili koristite papirne navlake ako ih ima u kupatilu. A da možda i ne sedate na dasku?

3. Obavezno koristite papuče, bez obzira na to što vam baš prija da po sobi šećkate bosonogi. Ne znate ko je to isto činio pre vas, niti koliko je vodio računa o higijeni svojih stopala.

4. Nakon upotrebe daljinskog upravljača za televizor, ili tastature i miša za kompjuter koji ste zatekli u sobi, obavezno operite ruke.

5. Kvake su najprljavije, naročito ako su od plastike, imajte to na umu. Na stolice nikako ne sedajte samo u donjem vešu, a kadu, ma koliko bila velika i udobna, bolje nemojte puniti vodom da biste se "banjali". Bolje se tuširajte, a opuštajuće kupke priuštite sebi kod kuće.

6. Zavese u hotelskim sobama, čak i onim luksuznim, nemojte mnogo da pomerate - ne peru se baš često, naročito ne draperije, zbog čega mogu biti veoma prašjnave.

Nadamo se da vas nismo uplašili i da nećete otkazati rezervaciju za hotel u kojem ste nameravali da odsednete? Putujte i uživajte, ali samo povedete malo više pažnje na neke stvari prilikom boravka.

 

[crvendac_011]

Jeftine egzotične destinacije
​

Izvor: B92 petak 20.05.2011

Jemen je jeftin, ali verovatno ne biste hteli sada da ga posetite, zar ne? Ono što se sledi su neke od najprijatnijih, najsigurnijih, najlepših i najpovoljnijih destinacija na svetu danas, od kojih mnoge nude vrlo ekskluzivne aktivnosti po pristupačnim cenama.

Dominikana

​

Dominikanska republika
​

Neosporno najpovoljnija destinacija na Karibima. Tamo je sve što vam je potrebno uključeno u cenu, što još više prija vašem budžetu. Ovo ostrvo je puno motela i hotela koje naplaćuju oko 45 dolara po osobi za tri obroka dnevno, a možete naučiti da igrate salsu, piti koktele u vodi i uživati u domaćem pivu. Ali ima još pogodnosti mimo niskih cena. Pesak je hladan na dodir, vreme je lepo tokom cele godine – Dominikanska republika je pravi izbor za one koji vole zabavu na suncu

Angkor Vat

​

Kambodža
​

Poseta kompleksima hramova Angkor Vat više nije tako jeftina kao ranije, ali sva ostala mesta su vrlo povoljna. Posetite ostale hramove koji odišu čudesnom atmosferom, na primer Ta Prohm ili Bayon; predivne mirne plaže, bogate markete, francuske kolonijalne gradove – i to su samo neka od mesta koje vam nudi avanturistička Kambodža.

Zamak u Dablinu

​

Irska
​

Irska je zemlja koja je prilično osetila ekonomsku krizu i njeni hoteli više nisu toliko skupi. Naprotiv, kako bi privukli turiste cene smeštaja su prilčno snižene. Cene su sada oko 10% jeftinije nego što su bile pre 2 godine. Cena hrane po restoranima je takođe povoljna pa možete uživati u mnogim lokalnim specijalitetima. Noćni život? Šta može biti jeftinije od crnog Ginisa u pabu dok slušate tradicionalnu muziku, koja se ne naplaćuje.

Indija

​

Indija
​

To je zemlja na čijim ulicama možete videti krave, majmune i povremeno slonove. Ovde su gužve normalna stvar, drevni hramovi ulivaju strahopoštovanje, a himalajski vrhovi se uzdižu iznad vas. Nije skupa, sobe se izdaju za manje od 20 dolara za noć, a obroci takođe koštaju samo par dolara. A što se tiče priče da poseta Indiji može biti doživljaj života – takođe tačno. Indija je fascinantna, srceparajuća i vesela u isto vreme.

Piramide

​

Egipat
​

Mnogi Evropljani se još uvek plaše da letuju u Egiptu tako su cene u ovoj zemlji koja nikada nije ni bila skupa, još više snižene kako bi privukle goste. Piramide, Sfinga, Dolina kraljeva: ništa od ovoga nije ozleđeno u nedavnim političkim neredima. Idite u Egipat ne samo zato što je jeftin već da biste podržali njihovu mirovnu, demokratsku revoluciju.

Panama

​

Panama
​

Panama je mnogo više od čuvenog kanala. Tu su prašume koje treba istražiti, plaže na kojima se možete izležavati i avanture poput ronjena i vožnje kajakom koje morate doživeti. Ukratko, Panama ima sve što i njen mnogo poznatiji sused Kosta Rika, ali po povoljnijim cenama. A što se kanala tiče: on je još uvek jedan od najvećih svetskih inženjerskih čuda i svakako ga treba videti. A valuta koja se koristi je dolar.

Konstanca, Rumunija

​

Rumunija
​

Rumunija je jedana od najjeftinijih zemalja u istočnoj Evropi, a umesto rečenice “želim da pijem tvoju krv”, verovatno ćete čuti “želim da pijem tvoje pivo” i to po ceni manjoj odevra za čašu. Osim čuvenog dvorca Vlad Cepeša, koji je bio model za lik Drakule, zemlja se može pohvaliti mnogobrojnim srednjovekovnim selima gde se mogu naći pristojni hoteli sa cenama noćenja oko 25 do 30 evra. Tu su još i drevni manastiri, ekskluzivni resorti na obali, banje i naravno planina Karpati.

Peking

​

Kina
​

Turisti mogu otići u Kinu za 1,500 dolara za 10 deset dana, uključujući i prevoz. Leti su cene, naravno, malo više. Oni koji se odluče za put o svojoj organizaciji, bez agencije, mogu proći još jeftinije. Za destinaciju koja uključuje posetu tako fantastičnim znamenitostima poput Velikog kineskog zida, Zabranjenog grada i Glinenih ratnika , ove cene su zaista povoljne.

Portugal

​

Portugal
​

Vinogradi, zamkovi, odlična morska hrana, katedrale, glamurozne plaže, muzeji – da, Portugal ima sve što i Španija ali i 15% niže cene. Iako avionski prevoz baš i nije jeftin sve ćete to nadoknaditi niskim troškovima kada stignete u ovu prelepu zemlju.

Las Vegas

​

Las Vegas
​

U 2010. godini Grad greha ima još 10,000 soba više. Problem je što grad nije uspevao da napuni ni one koje je već imao. Pretrpana ponuda znači i niže cene tako da prenoćište možete naći i za manje od 30 dolara za noć, dok se oni deluks smeštaji kreću oko 150 dolara. Ali tu nije kraj sniženjima. Na “govornicama” Tickets2Nite možete dobiti upola jeftinije karte za razna dešavanja kao i jefftinije obroke u mnogim restoranima. U stvari, ako se ne kockate, Las Vegas može biti prilično jeftino mesto za odmor.

Kampeče

​

Kempeče (Campeche), Meksiko
​

Smešten na manje poznatom kraju poluostrva Jukatan, Kampeče je i dalje blizu Kankun aerodroma, koji je prilično povoljan i obično je najjeftiniji aerodrom za međunarodne letove u zemlji. Posetite Kampeče, lepo očuvane UNESCO-ve Svetske kulturne baštine i jedan od samo tri zidom ozidana grada, izgrađen od strane Evropljana u zapadnoj hemisferi. Noćenje košta 25 dolara. U gradu možete posetiti nekoliko odličnih muzeja, plaže i još mnogo toga.

Gvatemala

​

Gvatemala
​

Izuzetne ruševine Maja, masivna i odmaralištima natovarena vulkanska jezera (Lake Atitlan) koje je Oldos Haksli nazvao “lepšim od jezera Komo”; savršeno očuvani kolonijalni gradovi, izazovna pešačenja - postoji mnogo razloga da posetite ovaj dragulj Centralne Amerike. Još jedna pogodnost je klima jer je tokom cele godine izuzetno toplo. Slatke i udobne hotelske sobe za 20 do 35 dolara za noć, javni prevoz koji vas vozi od mesta do mesta kao i obilni obroci za manje od 5 dolara.

Mirtl bič

​

Mirtl bič (Myrtle Beach), Južna Karolina
​

Golf — sport koji je obogatio Tajgera Vudsa i još mnogo manje poznatih igrača sigurno nije jedana od opcija za koju bi se odlučili oni koji štede na budžetu. Ali s obzirom da Mirtl bič ima više od 120 terena za golf od kojih su skoro svi javni – možete naučiti nešto iz ovog sporta za samo 35 dolara na dan. Ne volite baš golf? Tu su i divne plaže okupane zlatnim peskom, mnogo restorana brze hrane i bezbroj mogućnosti za odsedanje od jeftinih motela do fensi hotela. Mirtl bič se nalazi u blizini mnogo većih gradova, uključujući Atlantu i mnogi se odluče da uskoče u kola i posete i neko susedno mesto.

 

[crvendac_011]

Put oko sveta za 120 dana

MOŽE I OVAKO

Put oko sveta za 120 dana

Dejan i Dušan u Srbiji pokušavaju da nađu posao, a u međuvremenu za male pare obilaze svet. Organizuju putovanja za prijatelje i za prijatelje prijatelja


Dušan Momčilović i Dejan Vuković - Singapur, oktobar 2010.



Dušan i Dejan spajaju lepo i korisno. Posle položenih ispita na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i master studija u Italiji, odlučili su da sebe časte, ni manje ni više, putom oko sveta. Nisu imali mnogo novca, ali snalažljivosti i avanturizma im nije manjkalo. Kada su čuli gde su sve bili, prijatelji su molili da i njima pronađu niske cene karata i smeštaj po mogućstvu za „dž”. Nisu morali dugo da ih nagovaraju, napravili su sajt www. companions-serbia.webs.com. gde šire krug poznanika i obilaze planetu za sumu koju pokriva čak i džeparac.
– Naš način je mnogo zanimljiviji nego da idemo preko agencije. Nalazimo avio-karte preko lou kost kompanija i usput se snalazimo. Na put oko sveta krenuli smo preko Mađarske, Poljske, Litvanije, Rusije, do Sibira, kampovali pored Bajkalskog jezera, skoknuli u Mongoliju, pa do Singapura, obišli Vijetnam, Kambodžu i Maleziju, baškarili se na plaži na Tajlandu, pa posle četiri meseca završili na svetskoj izložbi EHPO u Kini – kaže Dušan Momčilović (27).
– Što smo više putovali, putnička groznica više se uvećavala, dodaje saputnik i drugar Dejan Vuković (26).
– U početku smo bili euforični zbog jeftinih avio-karata, a kasnije i to dosadi, pa smo krenuli auto-stopom. Izluđuje nas kada neko svake godine ide u Paraliju, koju mi zovemo boranija, a za iste pare može da se ode na toliko divnih mesta. Ne bih da glumim majku Terezu ali želim da oslobodim okruženje od trasiranih agencijskih ponuda – dodaje.
Prenoćište su mladići uglavnom nalazili preko programa Couchsurfing, poznatog u svetu po prijavama ljudi koji nude besplatan konak strancima, a na tim mestima najčešće su, kažu, sretali Poljake.
– U Kini smo upoznali par iz Švajcarske, koji je krenuo na probni medeni mesec biciklom do Tokija, ako to prežive, onda će se i uzeti, kažu. Jedna porodica iz Londona, pak, rentira stan dok putuje i od tih para obilazi svet. Ipak, najviše smo upoznali arhitekte. Razlog leži u tome što na studijama naučimo svaki stub svetskih građevina, pa želimo da vidimo i kontekst, i saznamo kako je sve to opstalo do danas.
Impresionirani ovim pričama, drugari su zvali da i njima nađu neku povoljnu varijantu. Zato su i napravili sajt koji je, za sada, samo za prijatelje i prijatelje prijatelja. Ako znate nekoga ko je putovao sa njima, upadate u društvo. Do sada je preko njih putovalo 200 ljudi, a mladići, zanimljivo, za usluge ne uzimaju nikakav procenat.
– Zlatno doba lou kosta u Evropi je završeno. Te kompanije su doživele ekspanziju kad su se pojavile, ali ultrapovoljnih ponuda više nema u tolikoj meri. Prošle godine neke su i bankrotirale, a najpovoljniji je još uvek Ryanair. Mi ih pratimo, i znamo kad daju popuste, nekad je to samo jednom mesečno, i to na sat vremena, kaže Vuković.
Šta preporučuju da se poseti?
– Uvek Kinu jer je bez premca. Očekivao sam razvijenu zemlju, ali da je toliko sređena, nisam mogao da zamislim. Tamo se grade čitavi hektari, i vodi se računa o svakom detalju. Po uređenosti su daleko ispred Evrope u kojoj je sve već sagrađeno. Jedan naš drug je posle Šangaja otišao u Njujork i razočaran pitao:„I to je sve što imate? I to je to?” Eto koliko Kina opčini čoveka. Zamerka je jedino njihovo neznanje engleskog pa su nas u Pekingu „belo gledali” na spomen reči internet i toalet – kaže Momčilović.
Kada sve saberu – više su očekivali od Moskve, ali im je Peterburg zato osveženje kao iz bajke. Za najveće razočaranje izdvajaju Dubai. Lokalci su nadmeni, kažu, a prostora za šetnju nema na vidiku. Bez novca i kola tamo nema šta da se traži. Javni prostori su neuređeni, nema mesta za čoveka, sve je podređeno automobilu...
Šta planiraju ovi naši svetski putnici? Naravno, dalje, u potragu za autentičnim životom, pirinčanim poljima, selima, svim onim mestima gde turizam još nije promenio navike stanovništva. Čeka ih krstarenje Baltikom, dok u avgustu ne odu na specijalizaciju u Kinu.
Njihova mala „firma” time se ne zatvara. Odande mogu da savetuju, a tu je i beogradska ekipa na koju mogu da se oslone. Ista ona kojoj još nisu uspeli da pokažu preko 12.000 fotografija sa putovanja, i kojoj su za jedan od rođendana poklonili avionske karte do Malte za celo društvance. Iako su bile jevtine, drugovi kažu da im je to bio najveći poklon koji su dobili u životu.
-------------------------------------------------------
Verovali ili ne
– Najjeftinija avio-karta koju smo našli bila je Milano–Riga za 0,001 evro. Bila je to hit promocija. Banka je odbila transakciju pošto u sistemu nema manju jedinicu od jedne pare (evra), i bio je problem kako platiti nešto tako jevtino. Zvao sam banku, promenili su stavku u sistemu, i mi smo otišli na put – uverava Momčilović.
--------------------------------------------------------
Druga strana priče: arhitekte u Srbiji
- Uvek sam mislio da za pravog čoveka mora da ima posla. Ali, moje iskustvo je 30 poslatih biografija za posao i nijedan odgovor. Stipendija za talente obavezuje nas da radimo u zemlji pet godina, ili da je vratimo. Zahvalni smo za stipendiju ali ovde nema posla, kaže Vuković, i dodaje da se arhitekte u Srbiji prosto štancuju. – Kairo ima 20 miliona ljudi, četiri fakulteta arhitekture, i na svakom po 50 studenata, a u Beogradu na arhitekturu primaju 450.
M. Sretenović
--------------------------------------------------------
KORISNO ZA MLADE

Uvek može jeftinije
Niže cena smeštaja, prevoza, ulaza u muzeje, galerije, pozorišta, na sportske utakmice, za kupovinu, neke su od mogućnosti na koje mogu da računaju omladinci ukoliko imaju odgovarajuću karticu, mada može i bez nje samo ako se bolje informišu
Popust, kako to dobro i primamljivo zvuči, posebno mladom čoveku čiji je džep obično „plići”, a želje i prohtevi veliki. Upravi ta čarobna reč vezuje se za sve popularnije omladinske kartice uz pomoć kojih se može proći znatno jeftinije, bilo da je reč o kulturi, saobraćaju, sportu, turizmu ili trgovini. Zato je razumljivo što u Srbiji sve više mladih želi da ima neku od kartica koje koštaju od 500 do 900 dinara, a mogu da im omoguće besplatan ulaz u muzej, kartu za pozorište upola cene ili pak jeftiniji smeštaj u hostelu. Mada ima i onih koji, iz ličnog iskustva, tvrde da su popusti simbolični ili pak ne funkcionišu i da se često i bez svih tih povlastica mogu ostvariti značajne pogodnosti.
Neke od najpoznatijih među omladinskim karticama, koje svojim vlasnicima pružaju mogućnost da ušparaju koji dinar, su ETC, „Euro 26”, „Ajzak”, kao i članstvo u Mladim istraživačima, Ferijalnom savezu Srbije...

Kartica umesto indeksa



Studentima svih univerziteta i viših škola, bez obzira da li su na budžetu ili samofinansirajući na osnovnim ili specijalističkim studijima namenjena je identifikaciona kartica ETC (Easy Travel Card-ETC), bez obzira na to koliko imaju godina, s ciljem da im se poboljša standard.
Dokument koji svedoči o tome da je vlasnik kartice student ili učenik u jednoj od 110 zemalja sveta je kartica „Ajzak” (International Student Identity Card-ISIC). Ova kratica je međunarodno priznat dokaz studentskog statusa od strane Uneska. I njen cilj je da svojim korisnicima obezbedi što više popusta na mnoštvo proizvoda i usluga kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Većina od 35.000 popusta odnosi se na usluge hotelskog smeštaja, prevoz, ustanove kulture i restorane, pa čak i telefonske razgovore.
Za dobijanje „Ajzak” benifit kartice potrebna je lična karta, indeks ili uverenje o studiranju i uplata godišnje članarine od 500 dinara.
– Od 2002. godine mladi u Srbiji imaju mogućnost da budu vlasnici omladinske kartice „Euro 26” – saznajemo od Gazele Pudar, projekt-menadžer organizacije „Euro 26” dodajući da je, za razliku od identifikacione kartice „Ajzak”, ova namenjena svim mladim ljudima, bez obzira na to da li studiraju ili ne a košta 900 dinara. Korisnik „Eura 26” ostvaruje popust u zemlji i Evropi, naravno sa formama potpisnicama sporazuma, od železnice i avio-kompanija, galerija, bioskopa, do prodavnica odeće i obuće ili pak za kupovinu računara.
Evropska omladinska kartica nastala je 1986. godine, kada se šest nacionalnih udruženja omladinskih kartica (Belgije, Francuske, Holandije, Portugala, Škotske i Španije) udružilo dajući popuste mladim ljudima. „Euro 26”, koju je podržalo i Ministarstvo omladine i sporta Srbije, danas postoji u 41 evropskoj zemlji i omogućava svojim korisnicima, kojih je 4.200.000, brojne popuste na teritoriji cele Evrope, sve u želji da poboljša standard mladih.

I na Sveti Stefan, što da ne?
Među mnogobrojnim „sniženjima” koja su obično simbolična, od pet do 10 odsto, najčešće korišćena, koja donose i najveću uštedu, jesu ona koja se odnose na putovanja i smeštaj u hotelima.
– Naši članovi imaju značajne popuste u velikom broju hostela u Srbiji i inostranstvu uz simboličnu članarinu od 500 do 700 dinara godišnje – ističe Žarko Gvero, sekretar u Ferijalnom savezu, dodajući da je kod nas ideja o razvoju omladinskog turizma pokrenuta još 1920. godine u Sarajevu, kada je održana i osnivačka konferencija Ferijalnog saveza Jugoslavije.
U organizaciji Ferijalnog saveza i uz pomoć države mladi su još 1923. godine letovali na Svetom Stefanu, a kasnije na Bolu, Braču i Jelsi (Republika Hrvatska). Kroz ovu organizaciju prošlo je mnogo dece i omladine, procenjuje se dva do tri miliona ferijalaca. Članovi Ferijalnog saveza mogu biti svi, bez obzira na godište.
Danas je Ferijalni savez Srbije član Međunarodne organizacije omladinskih hostela, koja ima blizu četiri miliona članova u oko 70 zemalja i blizu pet hiljada omladinskih hostela.
–U hostelima se, za razliku od hotela, iznajmljuje krevet – objašnjava Gvero i dodaje da su osmišljeni tako da pruže pre svega čist i jeftin smeštaj u sobama u kojima može da se bira između jednokrevetnih, dvokrevetnih, pa do višekrevetnih spavaonica u kojima bude i do 20 kreveta. Često su to zgrade učeničkih i studentskih domova u koje se, kada u njima nema đaka, smešta omladina koja putuje. Svi hosteli koji se nalaze u našoj ponudi zadovoljavaju međunarodne hostelske standarde, dodaje naš sagovornik.

Studentsko sniženje
Ponegde je za „studentsko sniženje” dovoljno pokazati indeks, kao recimo u pozorištu



„Madlenijanum” u Zemunu gde akademci, imaju popust od 50 odsto, isto važi i za starije sugrađane, dok za vlasnike kartica, recimo „Euro 26”, taj popust ne važi. Ima još sličnih slučajeva, zato bi pre nego što se posegne za karticom trebalo proveriti gde važi i koliki se popust može dobiti.
Gotovo da nema autoprevoznika koji ne odobrava neku vrstu popuste za mlade i studente, koji iznosi od 10 do 40 odsto. Trebalo bi imati u vidu da je „popust na popust” nemoguće dobiti. Znači, oni koji imaju neku od kartica koja nosi popust od recimo 30 odsto i indeks na koji se takođe ostvaruje popust od 30 odsto, ne znači da mogu kupiti 60 odsto jeftiniju kartu, već se mora izabrati jedan, povoljniji, popust.
Povlastice na železnici su priča za sebe budući da postoje brojne opcije koje omogućavaju jeftinije putovanje i do 50 odsto, za mlađe od 26 godina, novinare, putovanja u trajanju od tri nedelje – železnicama 29 evropskih zemalja, ali je neophodno dobro se raspitati o uslovima.
Nije isto putovati sam i u grupi, koja ukoliko je veća od šest osoba takođe može da ostvari mnogobrojne beneficije, pa nije zgore naći istomišljenike bilo da se radi o članarini u biblioteci, poseti muzeju, pozorištu ili odlasku u restoran. Takođe se uzima u obzir i redovna posećenost, recimo restoranima, koja za posledicu ima niže cene. Jednom rečju, za one koji žele da uštede način uvek postoji.
-----------------------------------------------
Povlastice na železnici
Za putovanje železnicom u 2010. godini, čak 25,51 odsto putnika koristilo je opšte pretplatne karte (mesečne i polumesečne) koje omogućavaju jeftiniju vožnju.
– Putnici koji imaju legitimacije Ferijalnog saveza, organizacije „SOSF” (ETC) i udruženja građana: „EURO 26”, „ISIC”, „ITIC” i„IYTC”samo kupovinom železničkih legitimacija „SRBPLUS” i„RAILPLUS”stiču pravo na povlašćenu vožnju železnicom – rekao nam je NenadStanisavljević, iz medija centra Železnice Srbije.
Legitimacija „SRB PLUS”omogućava 30 odsto popust u unutrašnjem saobraćaju i namenjena je svim kategorijama putnika: mladima do 26 godina, odraslima i osobama starijim od 60 godina.
– Legitimacija „RAIL PLUS” daje pravo na 30 odsto popusta na redovnu voznu cenu, kod kupovine karata u unutrašnjem saobraćaju i za relacije do Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije, dok se u međunarodnom saobraćaju sa ostalim železnicama odobrava popust od 25 odsto na redovnu voznu cenu – podseća naš sagovornik.
Za članove Ferijalnog saveza Srbije, organizacije „SOSF” (ETC) i udruženja građana: „EURO 26”, „ISIC”, „ITIC”i „IYTC”, legitimacije „SRB PLUS”i„RAIL PLUS”jeftinije su od redovne cene i koštaju 100 dinara ( SRB PLUS)i četiri evra, odnosno dva i po za mlađe od 26 godina (RAIL PLUS), protivvrednost u dinarima.

Slavica Berić
Objavljeno: 29.05.2011.
Izvor: Politika magazin

 

[macula]

Kolima u EU od 1. januara bez zelenog kartona

Kolima u EU od 1. januara bez zelenog kartona​

Od 1. januara 2012. godine za putovanja u većinu evropskih zemalja biće dovoljna registraciona nalepnica koja se dobija uz nove tablice, odnosno prilikom svake registracije.​

​

Tanjug - 30. 05. 2011. - 16:03h


Udruženje osiguravača Srbije potpisalo je na godišnjoj skupštini Biroa zelene karte međunarodni sporazum koji će vozačima iz Srbije omogućiti da od 1. januara sledeće godine putuju kolima u gotovo sve evropske države bez zelenog kartona, saopštilo je to udruženje.

Za putovanje će biti dovoljna registraciona nalepnica koja se dobija uz nove tablice, odnosno prilikom svake registracije.

Potpisanim sporazumom, Srbija je postala deo podsistema registarske oznake, a to znači da će registarska oznaka biti dovoljan dokaz o postojanju osiguranja od autoodgovornosti.

Samim tim, obrazac zelene karte više neće biti potreban, a to će vozačima doneti uštedu od 2.000 dinara godišnje.

Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Vladan Manić izjavio je da je, prijemom u podsistem registarske oznake, Udruženje u potpunosti uskladilo poslovanje sa direktivama EU u sistemu međunarodne karte osiguranja autoodgovornosti, a Srbija je postala 33. članica tog sistema.

Manić dodaje da zeleni karton više neće biti potreban za ulazak automobilom u države EU ili na primer u Hrvatsku, dok sa Crnom Gorom do daljeg ostaje na snazi poseban bilateralni sporazum, navedeno je u saopštenju.

BiH i Makedonija još nisu deo podsistema registarske oznake, tako da će za ulazak u te države i dalje biti potreban zeleni karton, izjavio je generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije.

 

[crvendac_011]

Trajekt za Lastovo košta kao letovanje u Grčkoj

Trajekt za Lastovo košta kao letovanje u Grčkoj

Kurir 02.06.2011 10:20



Povratna karta za trajekt do Lastova košta kao pun nedeljni aranžman za dve osobe u Grčkoj. Sezonsko povećanje cena prevoza ka hrvatskim ostrvima uzbunilo hotelijere, ali i turiste.

Hrvatska "Jadrolinija" od 1. juna uvela je nove, sezonske cene karata za prevoz trajektima, pa, tako, povratna karta za četvoročlanu porodicu, koja automobilom ide do Lastova, košta 1.604 kune, ili skoro 200 evra, piše Slobodna Dalmacija.

Za taj novac, dva člana iste te porodice mogla bi da se odmaraju pet dana u predsezoni u većini hotela na Jadranu sa tri zvezdice, ili da se baškare nedelju dana u Tunisu ili Grčkoj, piše list.

Turistički radnici i hotelijeri na ostrvima bune se što "Jadrolinija" nema postepen rast cena u predsezoni i špicu sezone.

"Nema nikakve svrhe to što hotelijeri imaju čak pet kategorija cena od proleća do pune sezone i što nude gostu različite popuste, kad tog istog gosta 'oderu' brodari", konstatuje Slobodna Dalmacija.

 

[crvendac_011]

Direktan let Čikago - Beograd: Od Rokforda, preko Zagreba

10. 06. 2011. 12:05h| M. Filipović - Vesti

Direktan let Čikago - Beograd: Od Rokforda, preko Zagreba

Direktan avio let Čikago-Beograd, koji će funkcionisati od petka, 17. juna, ići će preko Zagreba, a umesto iz Čikaga polaziće iz Rokforda, potvrdio je za "Vesti" Dusan Milićević, generalni menadzer kompanije "Air Plus".
Zbog ozbiljnih problema sa konsolidatorom iz Hrvatske, sa kojim jekompanija pre tri dana raskinula ugovor, "Air Plus" je ipak odlučio da putnicima koji su kupili karte do Zagreba ispuni obećanje i omogući direktan avio - let, u saradnji sa operaterom "Swift Air".

Zadržavanje od 40 minuta u Zagrebu​

"Punjenje mesta za Hrvatsku išlo je katastrofalno, a nismo dobijali ni novac za karte prodate u Zagrebu, pa smo, nakon mogo intervencija, bili prinuđeni da sa konsolidatorom iz Zagreba raskinemo ugovor.

Tada su nam preostale dve opcije - ili da taj let poništimo i vratimo novac onima koji su kupili karte ili da ispunimo obećanje i stavimo ih na let za Beograd, što je za sve nas bila logičnija varijanta i veoma važna odluka u ovoj promotivnoj fazi direktnog leta.

Tako će oni koji su kartu kupili za 20. jun do Zagreba, putovati letom od 17. juna do Beograda, a avion će sletati u u Zagrebu i zadržati se 40 minuta - samo koliko da izađu putnici, bez prijema novih," kaže Milićević.

Zbog promene u redu letenja bila je neophodna i promena aerodroma, jer čikaški "O'Hare" nije mogao da prihvati novi raspored, a jedino je aerodrom u Rokfordu mogao da im izađe u susret.

"Aerodrom 'Chicago Rockford' je jedini mogao da prihvati promenu u rasporedu, a mi smo morali voditi računa i o daljim konekcijama za letove putnika koji iz Zagreba nastavljaju ka Sarajevu, Skoplju i drugim gradovima, koji bi u slučaju još većih promena i kašnjenja gubili i te letove.

'Rockford' je sat vremena od Čikaga, a mnogo putnika živi na severnom delu Čikaga, ili u Viskonsinu, pa ovo pomeranje kod njih nije izazvalo drastične reakcije.

Aerodromske službe za naše putnike su obezbedile besplatan parking, ukoliko do aerodroma dolaze svojim automobilima, ili besplatan prevoz autobusom, od terminala 5 aerodroma 'O'Hare' u Čikagu do aerodroma 'Rockford'.

Iskreno, procedura na tom aerodromu će za putnike biti mnogo brža, on je daleko manje prometan od čikaškog, pa verujem da će sa poletanjem i sletanjem sve biti u najboljem redu. Svakog putnika o ovim promenama obaveštavamo lično, pa su telefonske linije u našoj kancelariji ovih dana usijane," dodaje Milićević.

I prema njegovom priznanju, očigledno je da mnogi ne žele da se direktan let realizuje, pa ga mnogi na različite načine i bojkotuju, od ovog slučaja sa prodajom karata za Zagreb , do odbijanja JAT-a da u ovaj projekat uđe kao partner.

"Ja od juna prošle godine praktično nisam spavao, radeći na svakom detalju ovog komplkeksnog projekta, sa mnogo želje da posle 19 godina obnovimo direktan avio let do Beograda, a mnogo energije utrošio sam baš sprečavajući te bojkote sa raznih strana.

Uložili smo 6 meseci ozibljnog i teškog rada u ovoj godini, dobili dozvole do 20. decembra, pa sam siguran da ćemo, nakon 14. septembra, do kada traje visoka sezona, uspešno organizovati i zimski sobraćaj, i uredno dobiti potrebne dozvole za sledeću godinu.

Letom preko Zagreba do Beograda održavamo najveći mogući broj putnika, a nakon uveravanja da se u Zagrebu ne izlazi iz aviona, već samo pravi pauza od 40 minuta za iskrcavanje putnika, skoro niko nema ni dodatne primedbe ni dodatna pitanja.

Bilo je mnogo lošeg publiciteta i nečije želje da na sve moguće načine onemoguće realizaciju direktnog leta, ali mi smo bili uporni u nastojanju da obećanje ispunimo.

Sada je veoma važno da se let i realizuje, a svim našim putnicima dajemo uverenja da će 17. juna, na prvom promotivnom i svakom kasnijem letu, sve proteći u najboljem mogućem redu" - kaže Milićević.

Uz cenu od 1.250 dolara, novi red letenja je polazak iz 'Rockforda' u 21h petkom uveče, sa sletanjem u Zagreb u 13h i 40 minuta u subotu popodne i dolaskom u Beograd u 16h popodne. Na prvom leltu biće 235 putnika, uz mnoge VIP karte, a među putnicima će biti i generalni konzul Srbije, Desko Nikitović, kao i predstavnici kompanija "Swift Air" i "Air Plus".

 

[crvendac_011]

Danas kreće "Jadran ekspres"

10. 06. 2011. 08:00h|Vesti

Danas kreće "Jadran ekspres"

Sezonski voz "Jadran ekspres" saobraćaće jednom nedeljno od danas do 27. avgusta na relaciji Beograd - Split - Beograd, sa zaustavljanjem u Kninu i Perkovcu, najavile su Železnice Srbije. Voz će polaziti iz Beograda svakog petka u 15.20 sati, a iz Splita svake subote u 17.09 sati.
Karte za "Jadran ekspres" prodavaće se po ceni koja uključuje kartu sa rezervacijom mesta - sedišta, ležaja ili postelje.

Foto: Ilustracija​

Karta u jednom smeru u vagonima za sedenje košta 37,5 evra, a sa ležajevima 45 evra.

Za putovanje u turist kabini karta je 50 evra, u dubl 60, dok za singl kabinu treba izdvojiti 80 evra.

Karta od Beograda do Knina ili od Knina do Beograda u vagonima za sedenje iznosi 32,5 evra, a u kušet kolima 40 evra. Vozne karte u turist, dubl i singl kabini staju 45, 55 odnosno 75 evra.

Deca do šest godina, za koje nisu rezervisana posebna mesta, prevoziće se besplatno.
Za decu uzrasta od šest do 14 godina karta će biti 50 odsto jeftinija, dok će se za rezervaciju mesta (sedišta, ležaja ili postelje) plaćati u punom iznosu.

Putnicima "Jadran ekspresa" koji izlaze i ulaze u stanicu Perković, važice karte u lokalnim vozovima Hrvatskih železnica za putovanje do i od Šibenika.

Posebna ponuda u vozu "Jadran ekspres" je i prevoz automobila, koji u jednom smeru košta 40 evra.

Ukoliko dve ili više osoba putuju u vagonima za sedenje ili kušet kolima, uz povratne karte, prevoz automobila naplaćuje se samo za jedan smer.

Za putnike u singl kabini, kao i za dva ili više putnika u dubl ili turist kabinama uz karte prevoz automobila je besplatan.

Broj mesta za prevoz automobila biće ograničen.

Katre za "Jadran ekspres" plaćaju se u dinarskoj protivvrednosti i mogu se kupiti na šalterima većih železničkih stanica, navedeno je u saopštenju.

 

[crvendac_011]

Turizam za sve

11. 06. 2011. 19:03h| Vestionline

Turizam za sve
​

Državni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije Goran Petković izjavio je da su u Srbiji neki objekti prilagođeni potrebama osoba sa invaliditetom, ali da na tome još mora da se radi.

​

Svi kulturni objekti će biti prilagođeni za osobe sa invaliditetom

Petković je na trećoj Međunarodnoj konferenciji "Turizam za sve - mogućnosti i izazovi" rekao da jedan deo propisa o izgradnji mora da se izmeni i prilagodi zahtevima osoba sa invaliditetom.

Prema njegovim rečima, muzeji, pozorišta, hoteli i ostali objekti u Srbiji postali su pristupačniji za osobe koje se otežano kreću. Direktor turističke organizacije Beograda Dejan Veselinov apelovao i na upravu Grada Beograda i na građane da obrate pažnju na osobe sa invaliditetom.

"Ulice u centru grada su u potpunosti dostupne osobama sa invaliditetom, ali treba jos mnogo raditi na podizanju svesti građana, na prilagođavanju objekata i infrastrukture osobama koje imaju određene smetnje", rekao je Veselinov.



​

 

[sendi]

Impuls "prži" kao sunce

Impuls "prži" kao sunce


Letnje tarife za mobilne pretplatnike u inostranstvu. Minut razgovora iz Grčke košta oko 100 dinara, iz Egipta od 255 do 380 dinara



TURISTI koji na letovanje budu išli van Srbije trebalo bi dobro da obrate pažnju na cene SMS poruka i razgovora. Jer, odabir skupljeg operatora tokom boravka u inostranstvu, stalno osvežavanje aplikacija na „pametnim“ telefonima i predugi razgovori mogu znatno da povećaju račun na kraju meseca. Domaći operatori, ipak, pripremaju letnje tarife, koje će, kako najavljuju, razgovore i poruke učiniti povoljnijim.
Razgovori i SMS poruke u romingu poskupeli su za oko 10 odsto u odnosu na prošlu sezonu. Operatori to, najčešće, pravdaju razlikama u kursu dinara i evra, zbog čega su morali da povećaju cenovnike. Najjeftinije će prolaziti oni koji budu letovali u Crnoj Gori, dok će se najskuplji „impuls“ plaćati na plažama u Egiptu.

Glavni savet za sve koji ne žele glavobolju zbog visokog računa jeste da isključe aplikacije na „pametnim“ telefonima. Jer, osvežavanje podataka, koje „smartfon“ preuzima na svaki sat u romingu može da uzrokuje papreni račun.

CRNA GORA
SVA tri domaća operatora i ove godine imaće povoljnije tarife za razgovore i poruke u Crnoj Gori. Kompanije „Telenor“ i „VIP“ već su objavile ponude za razgovore sa crnogorskog primorja, dok će „MTS“ svoj „letnji paket“ predstaviti polovinom juna. Cenovnici pokazuju da će SMS poruka ove godine koštati od 8,21 do 15 dinara, dok će se za minut razgovora plaćati od 8,21 do 25 dinara.
Korisnicima „Telenora“ savetuje se da se u Crnoj Gori povežu na mrežu „Telenora Crna Gora“, nekadašnju „Promonte“. Pretplatnici „MTS“ treba da se povežu na „M tel Crna Gora“, dok korisnici „VIP“ imaju jeftiniju, letnju tarifu na mreži „T-kom“.

GRČKA
NAJVEĆI broj turista iz Srbije ovog leta otići će u Grčku. Zato je veoma bitno da odaberu pravog operatora preko koga će razgovarati i slati SMS poruke. Korisnici „MTS“ imaju „prijateljsku“ mrežu „Kosmote“, sa kojom će moći da dobiju povoljnije cene. Prema važećem cenovniku rominga, pretplatnici će plaćati odlazni poziv 106,20 dinara, dolazni poziv 35,4, a SMS 18,88 dinara.
„Telenor“ će 15. juna izbaciti kompletnu letnju ponudu, po sistemu „Jedna zona, jedna zemlja, jedna cena“. Zasad po toj tarifi najviše cene plaćaće „pripejd“ korisnici, dok će „postpejd“ prolaziti jeftinije. Tako se odlazni poziv kreće od 99,9 do 109,99 dinara, odlazni poziv od 39,9 do 44,9 dinara, a SMS poruka od 23,9 do 27,9 dinara.
Svi oni koji koriste „VIP“, odlazni poziv ka Srbiji će plaćati 100 dinara, dolazni 35, a SMS poruku 25 dinara, bez obzira na to kog operatora u Grčkoj odaberu.

EGIPAT
TELEFONIRANjE i slanje poruka iz ove afričke zemlje ponovo će biti „papreno“. Tako će u „VIP“ odlazni minut koštati 255 dinara, dolazni 90, a poruka 35 dinara. A prenos 100 kilobajta tarifiraće se sa 115 dinara. Egipat je u „zoni 4“ prema tarifama „Telenora“, pa će i „pripejd“ i „postpejd“ korisnici morati da pripaze na potrošnju. Jer, odlazni poziv, po standardnoj roming tarifi, košta 354,9 ili 379,9 dinara po minutu, dolazni se naplaćuje 94,9 ili 104,9 dinara, a SMS poruka 44,9 ili 47,9 dinara.
Zvanje iz rominga za „pripejd“ korisnike „MTS“ košta 295 dinara po minutu, dolazni poziv plaća se 100,3 dinara, a SMS poruka 37,76 dinara. „Postpejd“ pretplatnici plaćaju odlazni poziv 241,26 dinara, zvanje nacionalnih brojeva 75,4 dinara, uspostavljanje veze 6,96, dolazni poziv 116,82, a SMS 30,16 dinara.

ŠPANIJA I TURSKA
ZA „postpejd“ korisnike „MTS“ najpovoljniji operator u Španiji je „Džsfera“. Jer, zvanje košta 78,67 dinara, a u nacionalni poziv 39,34 dinara. Dolazni poziv staje 53,1 dinar, uspostava veze 19,67 dinara, a SMS 26,22 dinara. Istog operatora treba da odaberu i „pripejd“ korisnici, ali će za odlazni poziv platiti 147,50 dinara, dok će ih poruka koštati 28,32 dinara.
Svi koji imaju brojeve „VIP“ odlazni poziv plaćaće 125 dinara, dolazni minut 40 dinara, a SMS 25 dinara.
Kod „Telenora“, pa u zavisnosti od „postpejd“ ili „pripejd“ tarife, zvanje košta 144,9 ili 159,9 dinara, minut dolaznog poziva 49,9 ili 59,9 dinara, a cena SMS poruke iznosi 29,9 ili 30,9 dinara. Korišćenje interneta košta 93,22 ili 105,02 dinara za 100 kilobajta.
Cene razgovora i usluga za korisnike „Telenora“ u Turskoj biće jednake kao u Španiji, pošto ove zemlje potpadaju u istu zonu.



Novosti

 

[PYC]

Tokom leta na planini očekuju dobru popunjenost

Na Tari više cene i bolja ponuda
​

Izvor: Blic Jugoslav Trijić | 17. 06. 2011.

BAJINA BAŠTA - Vojnoj ustanovi “Tara” i za letnju turističku sezonu očekuju dobru popunjenost kapaciteta. Razlog za optimizam leži u pristiglim rezervacijama i najavama koje govore da će ovu prelepu planinu posetiti bar isti broj turista kao lane.

​

Ovu planinu će i ove godine posetiti isti broj turista kao i prošle​

Na dobru posetu neće uticati ni povećanje cena za 10 odsto, a u VU “Tara” za svaku godinu gostima ponude nešto novo.

- Kod nas dolaze uglavnom stalni gosti koje smo navikli da im svake godine ponudimo nešto novo. Ove godine otvaramo jednu terasu sa 100 mesta ispred restorana „Javor“, gde će gosti uživati u dobroj hrani i muzici. Renovirali smo jedno krilo hotela „Beli bor“, a kod ovog hotela izgrađena su i dva teniska igrališta. Pred zimsku sezonu otvorili smo renovirani restoran „Jeremičak“, što se pokazalo kao pun pogodak. Ovog leta u njemu će sve biti prilagođeno ishrani vikendaša sa širokim izborom gotovih jela i hrane za poneti - objašnjava Milan Lazović, upravnik hotela „Omorika“.

​

On dodaje da je i u hotelu „Omorika“ prethodnih godina renovirano tri nivoa pa zadovoljava i više standarde od tri zvezdice koliko trenutno ima. Gostima su na raspolaganju bazen, teretane, sauna. Njihovo korišćenje ulazi u cenu aranžmana.

Tu su i trim-staze, fudbalska i druga igrališta. Tara ima i preko 10 kilometara staza za šetnju, organizuju se brojni izleti u prirodu i okolna mesta, što gostima boravak čini zanimljivim.

- U junu kod nas dominira kongresni turizam, a jul i avgust su meseci u kojima tradicionalno radimo punim kapacitetom, pa očekujem da će tako biti i ove godine. I ovog leta na Taru stižu brojne sportske ekipe na pripreme. Fdbaleri Rada su već stigli, očekujemo Vojvodinu i druge. U julu će hotel „Beli bor“ po tradiciji biti domaćin deci iz „Naše Srbije“. Ovogodišnje cene su za oko 10 odsto veće nego prošle godine, a dajemo mogućnost plaćanja u sedam mesečnih rata - kaže Ivan Nešović, pomoćnik direktora za marketing VU „Tara“.

Ova ustanova ima hotele „Omorika“ i „Beli bor“, kao i depandans „Javor“ sa ukupno 623 mesta. Hoteli daju popust za decu od 3 do 10 godina starosti od 50 do 70 odsto, u cenu nije uračunata boravišna taksa i osiguranje, a poseban popust važi i za grupe. Doplata za pansionski ručak je 450 dinara.