Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Svi koji žele da u inostranstvo putuju automobilom, za neophodna dokumenta treba da pripreme oko 5.500 dinara, jer su zeleni karton, ponekad međunarodna vozačka dozvola, a u nekim slučajevima i ovlašćenje za upravljanje vozilom, potrebni za ulazak u većinu zemalja Evropske unije i regiona.
Giorgio Montersino/Flickr.com
"Za sve zemlje je, osim za Crnu Goru sa kojom Srbija ima dogovor o međusobnom priznavanju polisa obaveznog osiguranja, potreban zeleni karton, koji se dobija tamo gde je vozilo osigurano prilikom registracije", rekla je Tanjugu portparol Auto moto saveza Srbije (AMSS) Zorica Bilibajkić.
Zeleni karton je isto što i polisa obaveznog osiguranja na teritoriji Srbije, a da bi se dobio potrebno je da se, sa vozačkom dozvolom i polisom obaveznog osiguranja, ode u osiguravajuću kuću u kojoj je vozilo osigurano.
Važi do isteka polise i košta 2.000 dinara. Za putovanje u Makedoniju, Grčku, Tursku, Rumuniju, Italiju, potrebna je i međunarodna vozačka dozvola čija je cena, takođe 2.000 dinara i koja se dobija za desetak minuta. Međutim, treba dodatno proveriti sa AMS savezom zemlje u koju idete jer ponekad dozvoljavaju ulaz u zemlju i sa nacionalnom vozačkom dozvolom.
Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora ne "traže" od srpskih turista da imaju taj dokument.
"Sledeći dokument koji nekome može biti potreban je ovlašćenje za upravljanje vozilom u inostranstvu, ukoliko automobil vozi lice koje nije vlasnik, a sam vlasnik nije u vozilu", dodala je Bilibajkić i naglasila da i taj dokument, čija je cena 1.500 dinara, takodje izdaje AMSS.
Ona je objasnila i da je potrebno, ukoliko je vozilo kupljeno na lizing, u Automoto klub doneti ugovor sa lizing kućom, ako on predviđa mogućnost da korisnik automobila koristi vozilo u inostranstvu.
Ako to nije slučaj, potrebno je od doneti potvrdu od lizing kuće, kojom ona korisniku vozila dozvoljava da ga koristi u van zemlje.
Propisi vezani za obaveznu dodatnu opremu u automobilima isti su u Srbiji i ostalim zemljama u regionu i Evropi. Vozači u svom vozilu treba da imaju rezervni točak, svetloodbojni prsluk, rezervne sijalice i osigurače, trougao, prvu pomoć...
"Sve što je ovde obavezno - obavezno je i u zemljama u okruženju. Izuzetak je protivpožarni aparat koji je potreban onima koji idu u Grčku, Rumuniju i Bugarsku, a za one koji idu u Makedoniju ta obeveza postoji samo za vozila koja za pogon koriste tečni naftni gas", objasnila je Bilibajkić.
Kazne za nepoštovanje saobraćajnih pravila, a posebno za vožnju u alkoholisanom stanju i prekoračenje brzine, su prilično visoke, a prema njenim rečima, u zavisnosti od težine prekršaja i ugrožavanja ostalih učesnika u saobraćaju, kreću se od 20 pa do nekoliko stotina, pa čak i hiljada eura.
Tako je na primer, u Hrvatskoj kazna za prekoračenje brzine do deset km/h u naseljenom mestu 300 kuna (jedan evro je oko 7,5 kuna), od deset do 20 km/h 500 kuna, od 20 do 30 km/h hiljadu kuna.
Sa druge strane, kazna za prisustvo do 0,5 promila alkohola u krvi je 700 kuna, od 0,5 do jednog promila je od 1.000 do 2.000 kuna, dok se kazna za više od 1,5 promila alkohola u krvi kreće od pet do 15.000 kuna.
U Hrvatskoj se naplaćuje i nevezivanje pojasa - 500 kuna, a prolazak kroz crveno svetlo 2.000 do 5.000 kuna.
U Grčkoj prekoračenje brzine do 20 km/h košta 32,5 evra, dok je prekoračenje brzine preko 40 km/h 155,50 evra.
Za nevezivanje pojaseva Grci "uzimaju" 83 evra, a za prolazak kroz crveno svetlo 167 evra. Vožnja u alkoholisanom stanju u Grčkoj se kažnjava sa 78 evra, ukoliko vožač u krvi ima izmedju 0,5 i 0,8 promila alkohola, 156 evra ako je procenat alokohola izmedju 0,8 i 1,1 promila i čak 625 evra ako je taj procenat preko 1,1 promila.
Posetioci Crne Gore, ukoliko budu "uhvaćeni" u saobraćajnim prekršajima platiće 20 evra za razgovor mobilnim telefonom u toku vožnje, 20 evra za nedozvoljeno parkiranje, 30 evra za prekoračenje brzine do 30 km/h u naseljenom mestu i 30 evra za prekoračenje brzine od 30 do 50 km/h van naseljenog mesta.
Na ulazu u Crnu Goru plaća se i ekološka taksa koja iznosi deset evra za automobile za do osam putnika.
Prema hrvatskom zakonu deca mlađa od 12 godina ne smeju sedeti na prednjem sedištu, deca do pet godina moraju da sede u posebnom sedištu koje odgovara njihovoj visini na zadnjem sedištu vozila, dok deca od pet do 12 godina moraju da na zadnjem sedištu koriste pojas sa tri tačke vezivanja sa specijalnom podloškom, ako je neophodna zbog njihove visine.
U Grčkoj je zabranjeno je da se deca starija od tri godine i niža od 1,5 metara voze na prednjem sedištu vozila, dok deca do tri godine moraju da koriste dečija sedišta primerena njihovoj težini.
Takođe, vožnja dece na prednjem sedištu u specijalnim dečijim sedištima okrenutim suprotno pravcu kretanja vozila dozvoljena je samo kada je deaktiviran vazdušni jastuk.
Crnogorska saobraćajna pravila kažu da je deci do 12 godina zabranjeno da se voze na prednjem sedištu, a ista je situacija i u Makedoniji.
Pre polaska na put, vozači treba da znaju i da u Bosni, Crnoj Gori i Nemačkoj nema putarina, dok u Hrvatskoj funkcionišu na isti način kao u Srbiji. U ostalim zemljama se uglavnom, na graničnim prelazima, kupuju vinjete, čija cena zavisi od toga za koliko dana važe.
Najzad, vozači treba da znaju da je vožnja sa svetlima u toku dana obavezna u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, dok se u Češkoj i Francuskoj preporučuje, a u Italiji i Mađarskoj se svetla pale kada se vozi van naseljenog mesta.
Ukoliko ste se odlučili da ove godine provedete letovanje na hrvatskom primorju, obradovaće vas vest da je aviokompanija "Kroacija erlajnz" uvela direktne letove na liniji Beograd- Dubrovnik, koje će obavljati dva puta sedmično - ponedeljkom i sredom. Nacionalna aviokompanija "Jat ervejz" je 17. juna, takođe, uspostavila letove za Dubrovnik, koje obavlja tokom letnje sezone, petkom i nedeljom. "Jat" je te letove uveo posle više od dve decenije.
Posle Dubrovnika, očekuju se i letovi za Pulu i Split
Cena povratne karte "Jata" na liniji Beograd - Dubrovnik je, sa svim taksama, od 142 evra, u šta nije uračunata usluga izdavanja avio karte.
Karta za letove na liniji Dubrovnik - Beograd "Kroacija erlajnza" košta u jednom smeru od 70 evra i uključuje i aerodromske takse, naknadu za izdavanje karte, besplatan prevoz prtljaga do 20 kilograma, hranu i piće u avionu.
Avion će iz Dubrovnika ponedeljkom poletati u 9.05, a dolaziće u Beograd u 10.15 sati, dok je iz Beograda polazak u 10.50, a sletanje u 11.55. Sredom će avion iz Dubrovnika poletati u 17.55, sletati u Beograd u 19.05, dok je polazak iz Beograda u 19.40, a sletanje u Dubrovnik u 20.45.
Na konferenciji za novinare na beogradskom Aerodromu "Nikola Tesla", ambasador Hrvatske Željko Kuprešak je kazao da su obe nacionalne aviokompanije prepoznale potrebu za uspostavljanjem direktne linije Beograd - Dubrovnik.
On je izrazio očekivanje da će uskoro biti uspostavljene i linije za Split i Pulu iz Beograda, kao i da će biti sve više turista iz Srbije u Hrvatskoj. U “Kroaciji erlajnz“ očekuju da će Hrvatsku tokom leta posetiti više od 100.000 turista iz Srbije.
Iako na putovanjima uglavnom doživljavamo lepe stvari, ima mnogo sitnica koje mogu da nas iznerviraju. Istraživanje u Velikoj Britaniji pokazalo je da putnike najviše od svega nervira kada let kasni.
Na drugom mestu najdosadnijih stvari kod putovanja je pakovanje, a slede dolazak do hotela i briga o tome da li ste sve spakovali. Ovo poslednje posebno se odnosi na stvari poput dokumenata. Oko 1.000 anketiranih Britanaca na peto mesto je stavilo gubitak prtljaga, a malo manje od toga nervira ih neudoban krevet.
- Britanci su poznati po tome da vole godišnje odmore i vredno štede za tih par dana opuštanja- rekla je Suzi Vinbergen koja je učestvovala u istraživanju i dodala da zato nije ni čudno što ih kašnjenje letova najviše nervira.
Na sedmom mestu je gunđanje drugih putnika o vrućini, na osmom kiša, devetom jako sunce zbog kojeg češće moraju da se mažu kremom za sunčanje, a deseto mesto drže ljudi koji ne žele da probaju hranu na koju nisu navikli.
Uz deset najčešćih okidača koji Britancima kvare godišnji odmor smeta im i pesak u sendvičima, ljudi koji ne paze kako hodaju, stranci koji ne znaju da voze i gužve na putevima.
Kašnjenje letova na prvom je mestu i muškarcima i ženama, ali lista se ipak malo razlikuje. Muškarce nervira kada hotelska soba nije spremna i krevet je neudoban, kao i kada ljudi gunđaju. Muškarcima je na petom mestu pakovanje, a ženama je taj problem drugi na listi. Osim problema s odećom i koferima, ženama nervira briga o dokumentima. Na četvrtom je mestu izgubljen prtljag, a na petom ružno vreme koje muškarcima ne može pokvariti godišnji odmor.
VRNJAČKA BANJA/KOPAONIK/BELA CRKVA - Vrnjačka Banja, Ovčar i Sijarinska banja, selo Katići, Perućac, Srebrno jezero i Belocrkvanska jezera i planine Kopaonik, Zlatibor i Tara, mesta su koja, po oceni domaćih turističkih stručnjaka, spadaju u top 10 destinacija za odmor u Srbiji.
Sijarinjska banja ima 18 izvora mineralne vode i gejzira
Kriterijumi za listu bili su kvalitet usluge, sadržajnost, lepota prirode, blizina vode i interesantnih izletišta. Odmor u ovim mestima košta koliko i na moru, pa čak i više. Za 10 dana na bazi polupansiona u hotelu „Breza“ u Vrnjačkoj Banji po osobi treba izdvojiti 18.400 dinara, a u hotelu „Palisad“ na Zlatiboru do 44.100 dinara. Hotel „Angela“ na Kopaoniku za osam uplaćenih dana goste časti sa još dva dana gratis. Inače, Kopaonik je najposećenija destinacija u Srbiji od početka 2011.
Vrnjačka Banja
Spada u najlepše banje Srbije. Poznata je po izvorima tople i hladne mineralne vode i prelepim parkovima. U blizini je planina Goč, koja je pogodna za lov i izlete, kao i mnogobrojni spomenici kulture, manastiri Studenica, Žiča, Gradac, Đurđevi stupovi, Sopoćani.
Udaljenost od Beograda: 200 km
Povratna autobuska karta: 1.960 dinara.
Smeštaj: Hotel „Breza“, polupansion 1.840 dinara
Selo Katići
Iznad Katića je planina Mučanj, na čijem vrhu je lekovita Savina voda. Okolina predstavlja rezervat raznovrsne divljači, dok su reke Mali i Veliki Rzav i Grabovica bogate potočnom pastrmkom. Tu su i sportski tereni, bazen, staze zdravlja i vozić za obilazak okoline.
Udaljenost od Beograda: 220 km
Povratna karta do Ivanjice: 2.160 dinara
Najbliže mesto: Ivanjica - 20 km
Smeštaj: Pansion „Obradović“, od 1. jula pun pansion 22 evra
Tara
Planinski tereni su valoviti, strmi i krševiti sa dolinama Drine, Rače, Dervente i Belog Rzava, koje stvaraju kanjone, klisure, vrtače, pećine i uvale. Na Tari je obeleženo 18 planinarskih i 27 biciklističkih staza.
Udaljenost od Beograda: 180 km
Povratna autobuska karta: 1.540 dinara
Najbliže mesto: Bajina Bašta - 16 km
Smeštaj: Hotel „Omorika“, polupansion do 9. jula 2.450, nakon toga 2.550 dinara
Ovčar Banja
Ima termalne izvore. Planinarima su na raspolaganju su staze na Ovčaru i Kablaru, a sportskim ribolovcima staza na veštačkom jezeru Međuvršje. U okolini banje je 10 manastira.
Udaljenost od Beograda: 162 km
Autobuska karta: 800 za dinara jedan pravac
Najbliži grad: Čačak - 18 km
Smeštaj: Hotel „Kablar“, pun pansion 3.780 dinara
Sijarinska Banja
Poznata je po 18 izvora mineralne vode i gejziru tople vode visokom do osam metara. Ima zatvoren bazen i sportske terene. Okolina je pogodna za lov, a reka Jablanica za sportski ribolov. U blizini su ostaci Caričinog grada, carskog grada Justinijana Prima.
Udaljenost od Beograda: 330 km
Povratna autobuska karta: 2.450 dinara
Najbliži grad: Leskovac - 50 km
Smeštaj: Hotel „Gejzer“, od 1. jula pansion od 2.300 do 3.200 dinara
Belocrkvanska jezera
Ima ih sedam, a najpoznatija su Glavno, Vračevgajsko, Šljunkara i Šaransko jezero. Kupanje je moguće i na rekama Neri i Karašu. Lovci mogu da uživaju u lovu na visoku divljač, a ribolovci u riblovu na kanalu Dunav-Tisa-Dunav.
Udaljenost od Beograda: 100 km
Autobuska karta: 1.230 dinara jedan pravac
Najbliži grad: Bela crkva - 1 km
Smeštaj: Turistički kompleks „Rafaelo“, apartman 4.000-6.000 dinara
Srebrno jezero
Poznato je po lepim peščanim plažama, različitim vrstama ribe i odličnim uslovima za sportove u vazduhu i na vodi. U blizini jezera su srednjovekovni Golubački grad, Ramska tvrđava i Viminacijum
Udaljenost od Beogra*da: 110 km
Povratna autobuska karta: 1.204 dinara.
Najbliže mesto: Veliko Gradište - 3 km
Smeštaj: Odmaralište „Srebrno jezero“, pun pansion 2.310 dinara
Jezero Perućac
Plaža je izgrađena na splavovima, sa bazenima za decu. Gosti mogu i da pecaju, da se voze brodom, iznajme kanu, pedalinu ili da se Drinom spuštaju čamcima. Tu je i Mramorje, srednjevekovno groblje sa stećcima iz 14. i 15. veka.
Udaljenost od Beogra*da: 183 km
Povratna autobuska karta: 1.480 dinara
Najbliži grad: Bajina Bašta - 13 km
Smeštaj: Hotel „Jezero“, pun pansion 1.950-2.100 dinara
Kopaonik
Tokom leta nudi organizovane škole jahanja, paraglajding, of-roud vožnje kvadovima ili mauntin bajkom niz padine Kopaonika. Za decu od 10 do 14 godina organizovan je letnji kamp engleskog i francuskog jezika, a za najmlađe škola tenisa i košarke.
Udaljenost od Beograda: 290 km
Povratna autobuska karta: 2.500 dinara
Najbliži grad: Raška - 40 km
Smeštaj: Hotel „Angela“ polupansion do 10. jula 39 evra
Zlatibor
Na raspolaganju su trim-staze, vežbališta, jahanje, paraglajding, ali i izleti do Sirogojna, Šarganske osmice, manastira Mileševo i Stopića pećine. S Tornika, najviše tačka Zlatibora, mogu se videti planine centralne i zapadne Srbije, BiH i Crne Gore.
Udaljenost od Beogra*da: 229 km
Povratna autobuska karta: 1.410 dinara
Najbliži grad: Užice - 23 km
Smeštaj: Hotel „Palisad“, polupansion od 2.610 do 4.410 dinara
Vreme godišnjih odmora može da bude prava noćna mora onima koji su singl. Svi vaši prijatelji su u stalnoj vezi ili su već stali na ludi kamen. S onima koji su slobodni, teško vam je da se uskladite pri izboru termina ili destinacije. Jedina opcija vam je da na put krenete sami, ali niste sigurni da li ćete se lepo provesti. Ako stvari postavite kako treba, sigurni smo da će to biti jedan od vaših boljih odmora. Prema istraživanjima, broj onih koji se odluče da negde sami otputuju je u porastu, a kažu i da im je to najdraži oblik odmora. Nema potrebe da se ikome prilagođavaju, ostaju na odabranim mestima koliko žele, jedu šta im se jede i sami su „gospodari svog vremena“. Neki kažu da je u početku bio prisutan strah, ali da je kasnije sve lakše. Evo kako o ovoj temi razmišlja psiholog Aleksandra Janković, koja i sama ima ista iskustva. - Najvažnije od svega je kako postavite stvari. Ako putovanje postavite kao neku vrstu kazne ili prinude, bolje je da odmah odustanete i ne krećete na put - kaže naša sagovornica.
Susret sa samim sobom
Putovanje može biti retka prilika da bolje upoznate sebe, ono što vas zanima, mesta koja vas zanimaju. Iz bezbednosnih razloga, naročito kad je reč o ženama, bolje je uplatiti aranžman i putovati s organizovanom grupom, ali treba postaviti dovoljno jasne granice. - U našoj kulturi za ženu ili devojku koja je sama smatra se da upravo traži društvo. Treba, međutim, staviti do znanja da je to vaš izbor. Najvažnije je raditi ono što vam prija. Nasrtljivcima treba staviti do znanja da ako vam nešto zatreba, tražićete. Najbolje je da nešto čitate ili slušate muziku i poslaćete dovoljno jasnu poruku - savetuje Aleksandra.
Ako hoćete dosledno da sprovedete ideju o samostalnom putovanju, shvatite to kao eksperiment. To može biti jedinstvena prilika da bolje upoznate osobu koju srećete u ogledalu.
- Ova vrsta odmora nam nudi mogućnost da otputujemo u središte sebe. Možemo da preispitamo svoje potrebe, šta je to što nas stvarno zanima, u čemu to stvarno uživamo. Naravno, tom prilikom može da dođe i do neprijatnih iznenađenja kada shvatimo da ne umemo sami da osmislimo svoje vreme. Zato je dobro obezbediti odstupnicu i za svaki slučaj otputovati s grupom - kaže Aleksandra.
E, baš ću da se provedem!
Solo letovanje ne mora da bude prvi izbor. Najčešće je rezultat neuspelog pokušaja da termin i destinaciju uskladimo sa nekim koga poznajemo. U takvoj situaciji stvari treba postaviti na način: „E, sad ću da se provedem!“
- Za zabavu vam ne treba niko spolja. U sredini koja nije vaša, možete slobodno da sednete u kafić, popijete piće, odete u diskoteku, đuskate bez opterećenja, jer na kraju krajeva, vide vas tada i nikada više. Putovanje ne treba doživeti kao mučeništvo i vreme provesti u društvu mobilnog telefona pišući poruke. Vremena su se promenila i žene sve više preuzimaju inicijativu. Ako vam se igra, igrajte, ako vas neko smara, stavite mu to jasno do znanja...- kaže Jankovićeva.
Samostalno putovanje je idealna prilika da uradite sve što ne biste mogli da je neko pošao na put s vama. Iskoristite vreme da budete sami, da biste videli da li to možete. Stid i neprijatnost mogu da se jave u prvom trenutku. Preporuka naše sagovornice jeste da letovanje postavite kao eksperiment u nepoznatoj sredini: ako tamo možete, onda možete i kad se vratite!
Prednosti
- potpuno raspolaganje svojim vremenom
- pravite raspored putovanja prema sopstvenom raspoloženju, želji i volji
- lakše upoznajete ljude i sklapate nova prijateljstva
- imate više mesta u torbama
- nikoga ne morate da čekate
- imate posebnu pažnju i brigu hotelskog osoblja
Mane
- sve je skuplje - smeštaj, taksi, najam automobila, izlet...
- sigurnost na putovanju
- lakša ste meta (ponekad) napornih, dosadnih i znatiželjnih ljudi
- odluke donosite sami - i u situacijama kada ste nesigurni
- predrasude, pogotovo kada se radi o ženama koje putuju same
- nemogućnost da s drugima podelite doživljaje i kasnije ih prepričavate.
Ko krene automobilom na put u neku od država EU osim za troškove goriva treba da računa na izdatke za putarine. Retke su zemlja kao što su Crna Gora i Nemačka gde se one ne naplaćuju. Kako biste izbegli dodatna plaćanja, treba voditi računa o propisima jer se vožnja u pripitom stanju drastično kažnjava u Italiji iznosi i do 6.500 evra. U Grčkoj putarina iznosi sedam evra dok se u Mađarskoj naplaćuje preko vinjeta i za najjeftiniju četvorodnevnu treba izdvojiti 4,3 evra, a za mesečnu 15,5 evra. Naknada za korišćenje puteva u Sloveniji plaća se 15 evra za sedam dana ili 30 evra za mesec dana, dok je u Austriji 7,9 evra za 10 dana. Za najjeftiniju deonicu u Italiji, od Trsta do Verone, treba izdvojiti 22 evra, a 37 evra od Trsta do Rima. U Nemačkoj se putarina ne plaća, kao ni u Crnoj Gori. Naravno, za sva putovanja treba računati i na putarine u Srbiji, tako je od Beograda do Šida putarina 340 dinara, a do Niša 730 dinara. Od Niša do Leskovca treba izdvojiti 190 dinara.
Od 50 do 100 evra kažnjava se bacanje bilo kakvih otpadaka kroz prozor tokom vožnje u Bosni, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Bez dozvole ostaju oni koji na putu do mora pretiču u tunelu, krivinama, na nepreglednim deonicama. Farovi treba da budu uvek upaljeni u Crnoj Gori, Bosni, Hrvatskoj, Makedoniji i Mađarskoj, a kazne za neuključena svetla su od 30 do 60 evra.
Međunarodna vozačka dozvola izdaje se u Auto-moto savezu Srbije (AMSS), a rok važenja je tri godine. Uz nju morate imati i važeću nacionalnu vozačku dozvolu. Dokaz da imate uredno osiguranje kod domaćeg osiguravajućeg društva predstavlja zeleni karton. Izdaje ga osiguravajuće društvo i važi do isteka polise obaveznog osiguranja. Zelena karta ne važi u nekim zemljama (Rusija, Azerbejdžan, Kazahstan, Gruzija).
Ako je vaše vozilo na TNG pogon (gas), proverite uređaj jer su na putevima u Evropskoj uniji kontrole rigorozne. Koga zaustavi saobraćajna policija u bilo kojoj od zemalja EU, izlazak iz vozila nije dozvoljen. Savet je da se policajcu pruže papiri i da se strpljivo čeka provera koja može da potraje i dvadesetak minuta. Svaki pokušaj intervencije, ubeđivanja ili čašćavanja treba zaboraviti.
Nacionalna asocijacija turističkih agencija je danas saopštila da će od sutra u ponoć zbog štrajka grčkih carinika biti zatvoreni granični prelazi između Grčke i Makedonije. Granični prelazi će biti zatvoreni 48 sati, zbog čega se u saopštenju preporučuje da grupni i individualni prevoz putnika koji odlaze u Grčku bude realizovan preko Bugarske, odnosno preko graničnih prelaza između Bugarske i Grčke.
Nastavljajući proteste zbog programa štednje grčke vlade, grupa sindikalnih aktivista postavila je jutros na Akropolju u Atini transparent kojim narod poziva na "kontranapad" protiv novih mera štednje.
Grčki parlament će 29. i 30. juna raspravljati i zatim glasati o petogodišnjem programu štednje, čije je usvajanje preduslov za dobijanje nove rate kredita od 12 milijardi evra od Međunarodnog monetarnog fonda i evropskih finansijskih institucija.
Pre polaska na put vozačima se preporučuje da svoj automobil pregledaju do sitnica, kako bi predupredili moguće kvarove koji bi mogil da im upropaste letovanje. Ukoliko nisu vični “otvaranju haube”, vlasnici automobila posao treba da prepuste onima koji to rade ceo život. Pre putovanja idealno bi bilo da se automobil ostavi na nekoliko dana radi kompletnog pregleda u nekom od ovlašćenih servisa. Kako je ova varijanta relativno skupa i često se izbegava, ipak vozači i sami mogu da obave osnovnu pripremu vozila pred duže putovanje. U letnjim mesecima, posebno kada su vožnje duge, česti su kvarovi na električnim agregatima i uređajima za hlađenje. Zbog toga pre puta treba dopuniti kutiju sa rezervnim sijalicama.
- S obzirom na to da su najčešći kvarovi na automobilu na električnim agregatima i uređajima za hlađenje, savetuje se kontrola i eventualno dopunjavanje kutije sa rezervnim sijalicama. Takođe, bilo bi dobro da se u automobilu nađu dve vrste kaiševa, ako ne klinasti, onda makar zupčasti - priča automehaničar Igor Radulović.
Ukoliko se bliži osnovni servis, koji se obično radi posle 10.000 pređenih kilometara, ne treba rizikovati i treba ga uraditi i pre nego što merač kilometraže pređe pomenuti broj. Kada se krene na more, obično je najmanja relacija od oko 1.000 do 1.500 kilometara, tako da rizik treba ostaviti kod kuće. Ukoliko je pređeno više od 5.000 kilometara bez promene ulja, svaki ozbiljniji menahičar će savetovati da se pre puta izmeni celokupna količina u motoru. Ne manje važna je i provera pneumatika.
Automehaničari dodaju da se svi rezervoari za tečnost u automobilu napune do oznake na posudama koje označavaju maksimum, ali ne i preko te mere. Dakle, treba napuniti posudu za ulje u motoru i menjaču, sipati sredstva za hlađenje motora, ulje za hidraulične kočnice, tečnost u akumulatoru.
- Preporučljivo je da se u vozilu u rezervi nađe i litar ulja, kao i litar destilovane vode. Ovo važi ne samo za put na more ili odmor, već za svaki dan. Nikad se ne zna kad će merač temperature i iz kod tačno razloga preći na crveno - kaže Radulović.
Obratiti pažnju na prtljag
Nije nebitno kako će vozač rasporediti prtljag u gepeku automobila. Treba voditi računa o ravnoteži vozila prilikom stavljanja stvari za put, najteže stvari treba da se stave na dno prtljažnika, i to što bliže sredini vozila, a potom da se popunjava preostali prostor.
U Vrnjačkoj Banji u julu će biti održan sedmi Vrnjački karneval na kojem se očekuje 250.000 ljudi, a kao "uvod" u karnevalske dane, od 1. do 3. jula na fudbalskim terenima Sportskog centra "Raj" biće organizovan i drugi po redu Beer fest. Na "karnevalu prijateljstva", od 10. do 17. jula, osim domaćina iz Srbije nastupiće i karnevalske gupe iz čitavog regiona.
Glavni dogadjaji ovogodišnjeg Vrnjačkog karnevala biće dečja povorka, 13. jula u 17 sati, i glavna povorka - tri dana kasnije, u 19 časova. Tokom trajanja karnevala biće održano još 60 manifestacija, pa će turisti moći da vide dečji maskenbal, predstave, ulični fudbal, nastupe akrobatskih grupa.
Na sceni u Vrnjačkoj Banji će tokom karnevalskih dana nastupati popularni muzičari, među kojima Bilja Krstić, Natraša Bekvalac, Goca Tržan, Bojan Marović i grupe Regina, Valentino, Kerber, a biće organizovan i humanitarni koncert - za podršku ženama obolelim od raka.
Po prvi put će biti organizovani i rimski dani "Veni Vidi Vrnjci" na kojima će biti predstavljana rimska tradicija Vrnjačke Banje i Niša.
Moto ovogodišnjeg Beer festa je "Zabava za sve" - čime organizatori žele da istaknu značaj druženja i upoznavanja. Kao i prošle godine na prvom Beer festu u Vrnjačkoj Banji ponovo će biti besplatan ulaz za posetioce stadiona "Raj".
Kako je najavljeno, prve večeri Beer festa u Vrnjačkoj Banji nastupiće Zvonko Bogdan, hard rok sastav iz Pule Atomsko sklonište, alternativni sastav Negativ i drugi.
Druge večeri 2. jula nastupaju izvođači romske muzike Ođila, trubači Dejana Petkovića i rok sastavi Van Gog i Osvajači, a završne Garavi sokak, pop-rok pevač Kiki Lesendrić i Piloti i pop pevač Dejan Cukić sa svojim Spori ritam bendom.
Izvor: Blic D. Milojković | 04. 07. 2011. - 14:00h
Ako je taksista bio spreman da pomogna, odnosno ako je usluga u restoranu bila odlična, turisti svoju zahvalnost rado izražavaju bakšišem. Ali ono što se nekim zemljama prima sa zahvalnošću, u nekim drugim se može doživeti kao uvreda.
Evo kako se na bakšiš gleda u različitim krajevima sveta što vam može pomoći kada budete bili ove godine na odmoru.
EGIPAT: U restoranu je - kao i u drugim zemljama Severne Afrike - uobičajen bakiš od 10 do 15 odsto iznosa računa. U taksiju se suma zaokružuje naviše. Sobarici, nosaču, i drugom hotelskom osoblju će biti drago ako dobiju mali bakšiš do jednog evra.
KINA I JAPAN: U Kini i Japanu bakšiš nema tradiciju i van hotela koji pripadaju nekom međunarodnom lancu često se doživljava kao uvreda.
U kineskim turističkim centrima kelneri rado uzimaju bakiš od 10 posto iznosa računa, sobarice od dva do tri juana, a vođe puta napojnicu od jednog dolara.
U Japanu se za dobru uslugu odužuje malim poklonima, lii sumom od jednog do dva dolara.
FRANCUSKA: U restoranima i kafeima daje se napojnica od 10 do 15 odsto. Ovaj novac, koji Francuzi nazivaju “purboar”, ostavlja se na stolu.
U hoteliam bakšiš nije obavezan. Za taksiste je uobičajen bakšiš od 10 odsto cene vožnje.
GRČKA: U restoranima je uobičajen bakšiš od 10 odsto iznosa računa, a u tavernama od maksimalno jednog evra. Sobarici na dan odlaska možete lično dati malu napojnicui. U taksiju se račun zaokružuje naviše.
VELIKA BRITANIJA I IRSKA: U restoranima se daje “tip” od 10 do 15 procenata iznosa računa, u Irskoj maksimalno 10 odsto. Ako je u računu već navedena stavka “servis čardž” (service charge), bakšiš nije obavezan, odnsono može da bude i manji. U pabu se za šankom ne daje bakšiš, a ako želite da nagradite barmena, ponudite da mu platite piće.
Za nošenje kofera se daje bakšiš od jedne funte, a račun u taksiju se zaokružuje naviše.
ITALIJA: U restoranima bakšiš nije uobičajen. Na računu se često javlja stavka “coperto”, koja pokriva i cenu usluge. Ako ste naročito zadovoljni, možete da ostavite nekoliko novčića na stolu. U espreso barovima za tu svrhu postoje tacne, ili kasice-prasice.
U hotelu je uobičajeno da sobarica dobije bakšiš od 5 evra za nedelju dana, dok je u taksiju u redu ako račun zaokružite naviše.
AUSTRIJA: U restoranu i taksiju plaća se napojnica od 5 do 10 odsto iznosa računa, koja se naziva “šmat”. U hotelima je uobičajeno da nosaču date po evro za svaki komad prtljaga, a sobarici jedan do dva evra po danu. Novac se predaje lično, pre nego što se otputuje.
PORTUGAL I ŠPANIJA: U restoranima se na stolu ostavlja bakšiš od 10 do 15 odsto iznosa računa. Veoma mali iznosi, kao što su novčići od dva ili pet centi, smatraju se vrlo neučtivim. U taksiju se cena vožnje zaokružuje naviše.
SKANDINAVIJA: U zemljama severne Evrope je u restoranima i hotelima usluga već uračunata u račun. I tu je, međutim, sasvim uobičajeno da se suma zaokruži naviše, a ako ste posebno zadovoljni, možete dodati još oko pet posto vrednosti iznosa.
TAJLAND I MALEZIJA: Ovde su već u velikoj meri prihvaćeni zapadnjački običaji. U restoranima je uobičajen bakšiš od 10 odsto. Napojnica manja od 10 bata smatra se uvredom.
TURSKA: U restoranima se daje “bakšiš” od 10 odsto iznosa računa. Smatra se da je nepristojno uopšte ne dati napojnicu.
Za male suluge možete da ponudite cigaretu ili nešto slično. Sobarici i nosaču se daje bakšiš od 50 centi do jednog evra, a u taksiju se račun zaokružuje naviše.
SAD I KANADA: U restoranima je “tip” od 15 do 20 odsto iznosa računa obavezan, jer su plate tamošnjeg osoblja obično veoma niske. Nosaču se daje bakšiš od jednog kanadskog, ili od jednog do dva američka dolara po komadu prtljaga, a sobarici do jednog do dva dolara po danu. U taksiju je uobičajen bakšiš od oko 15 odsto cene vožnje.
