PEPITA
( Hristos spasitelj svih ljudi )
Živeo je na periferiji grada, u lepoj prostranoj kući sa slikarskim ateljeom, i svim pogodnostima koje nudi jedan takav život bogatstva i slave.
Jednoga dana u taj kraj je došla grupa cigana sa svojom čergom, konjima i kočijama, sa ciljem da na obližnjem vašaru svojom muzikom i pesmom razvesele posetioce i zarade koji dukat.
Medju njima je bila i ona.
Ime joj je zvučalo jednostavno 'Pepita.
Mlada cigančica duge crne kose, velih crnih očiju, i vrlo lepe puti, i obdarena umećem za pesmu i igru.
Ugledao je jednom prilikom na vašaru kako peva i igra u pratnji muzike.
Nakon izvođenja prišao je, i predstavivši se rekao 'Ja sam slikar i živim u velikoj kući nedaleko od vaše čerge.
Kako ti je ime?
'Pepita - odgovorila je kratko.
Pepita, ti si vrlo lepa.
Da li bi želela da dođeš kod mene da te slikam, uz prigodnu cenu.
Odgovorila je potvrdno.
Sutradan je Pepita sa pratiocem došla u veliku kuću.
Ušavši 'ciganin koji je pratio je počeo da jede hranu koja je bila na stolu.
Posle kraćeg razgovora slikar je počeo da priprema slikarski materijal, a Pepita je razgledala stvari koje su bile u ateljeu.
Tada je na zidu ugledala jednu sliku na kojoj je bilo predstavljeno raspeće Isusa Hrista, i upitala 'ko je ovaj čovek na slici?
To je Isus Hristos, odgovorio je hladno.
A zašto ga ti ljudi muče?
Usledilo je novo pitanje.
On je umro za naše grehe.
I nemoj me više pitati nego se pripremi ako hoćeš da te slikam.
Dani su prolazili a Pepita je svakoga dana dolazila u veliku kuću i pozirala slikaru uz novčanu naknadu.
Katkad slikar bi govorio oduševljen njenom lepotom 'igraj pepita.
Završivši sa poziranjem - Pepita je prestala da dolazi u veliku kuću.
Slikar je tokom vremena čak i zaboravio na nju.
A onda, jednog zimskog dana - neko je zakucao na vrata velike kuće.
Slikar je otvorio i ugledao jednog cigana koji je rekao 'Gospoine neko bi želeo da vas vidi.
Krenuo je sa njim i to u pravcu čerge.
Kada su stigli cigan ga je uveo u šator, i ovaj čovek je na montažnom krevetu ugledao Pepitu koja je ležala u vrlo bolesnom stanju.
Ona ga je tužno pogledala i rekla 'Gospodine - ja umirem, ali sam želela pre nego što umrem nešto da vas pitam.
Znam da je Hristos umro za vas bogate.
A da li je umro za mene sirotu malu ciganku?
Ovo pitanje je kao munja pogodilo ovog čoveka.
Prišao je i seo pored kreveta na kome je ležala Pepita, uzeo je za ruku i sa suzama u očima rekao 'o da, umro je i za tebe.
A onda je počeo da joj priča o Hristu, njegovom životu, smrti i vaskrsenju, i nadi svakog čoveka koji veruje u Hrista u večni život.
Na kraju je upitavši 'veruješ li ovo Pepita.
Da, odgovorila je.
Nedugo zatim Pepita je umrla - sa nadom i verom u onoga koji je svojim rođenjem, svojom smrću, i vaskrsenjem - doneo ljudima večni život.
Ova priča, možda jedna od mnogih - prikazuje jednu osnovnu istinu, da je Isus umro za sve ljude na planeti zemlji, bez obzira na materijani položaj, nacionalnu pripadnost, ili društveni status.
U jednom od najlepših stihova u celoj bibliji, sam Isus izgovara reči koje su namenjene svim ljudima na planeti zemlji, a one glase:
"JER BOGU TAKO OMILE SVET, DA JE I SINA SVOJEGA JEDINORODNOGA DAO, DA NI JEDAN KOJI U NJEGA VERUJE NE POGINE, NEGO DA IMA ŽIVOT VEČNI" ( Jovan 3. 16 ).
Uslov večnoga života po ovim Hristovim rečima je vera, koja podrazumeva potpuno predanje sebe Bogu, i nanovorođenje Svetim Duhom - koje predstavlja promenu koju Duh Sveti čini u čovekovom biću, što je objašnjeno samo par stihova ranije u 3 poglavlju Jovanovog jevanđelja.
Takva živa vera u Hrista, i ono što je on učinio - položivši svoj život za sve ljude, je zalog spasenja i večnog života.
Ovo je i biblijska pouka za sve ljude na planeti zemlji, u smislu pravednog rasuđivanja - koje treba da bude prožeto ljubavlju prema svim ljudima bez razlike.
"Braćo moja! u vjeri Gospoda našega slavnoga Isusa Hrista ne gledajte ko je ko;
Jer ako dođe u crkvu vašu čovjek sa zlatnijem prstenom i u svijetloj haljini, a dođe i siromah u rđavoj haljini,
I pogledate na onoga u svijetloj haljini, i rečete mu: ti sjedi ovdje lijepo, a siromahu rečete: ti stani tamo, ili sjedi ovdje niže podnožja mojega;
I ne rasudiste u sebi, nego biste sudije zlijeh pomisli.Čujte, ljubazna braćo moja, ne izabra li Bog siromahe ovoga svijeta da budu bogati vjerom, i našljednici carstva koje obreče onima koji njega ljube?
A vi osramotiste siromaha. Nijesu li to bogati koji vas muče i vuku vas na sudove?
Ne hule li oni na dobro ime vaše kojijem ste se nazvali?
Ako dakle zakon carski izvršujete po pismu: ljubi bližnjega kao samoga sebe, dobro činite;
Ako li gledate ko je ko, grijeh činite, i bićete pokarani od zakona kao prestupnici" ( Jakovu poslanica 2. 1 - 9 ).
Tako vera u Hrista ne poznaje bilo kakve razlike, već je njen osnovni princip ljubav prema svim ljudima - jer smo svi braća i sestre u Gospodu.
Amin!