Tema je Tito – prvi deo će biti vezan za to
Tačno je to da su Staljinov, Mao Ce Tungov, Pol Potov, . . . režimi bili brutalniji od Titovog. Međutim to ne znači da i Titov režim nije bio brutalan. Ta brutalnost je bila najizraženija neposredno posle rata sa besmislenim streljanjima bez ikakvog suda , hapšenjima, zastrašivanju , nasilnim otkupima, pa nacionalizacijama ( otimanje od ljudi njihove zemlje i imovine). Žrtve ovakvog terora nisu bili samo ljudi koji su sarađivali sa neprijateljima već običan narod, seljaci a naročito ideološki neprijatelji, kako su ih sami titoisti zvali a reč je o ljudima koji su imali drugačije mišljenje. Ta brutalnost se nastavlja posle raskida sa Staljinom .Poznat je radnorekreativni logor na Golom otoku, gde završiše mnogi koji nisu imali veze sa Infrobiroom. I tu je režim iskoristio priliku za zastrašivanje i obračun sa neistomišljenicima. Posle pedesetih brutalnost popušta, no to je i dalje totalitaristička diktatura. I dalje postoji verbalni delikt, politički zatvorenici , bilo kakva kritika ili šala na račun Tita, partije sistema itd vodila je ravno u zatvor. Partija je ulazila u sve segmente društva u privredi ,kulturi,javnoj reči , umetnosti a da ne pričam o zloupotrebama dece u pionirskim organizacijama. Monopol partije bio je neprikosnoven. Na odgovorne funkcije mogli su samo oni koji su članovi partije, skoro svuda se tražila moralnopolitička podobnost. O pluralizmu mišljenja nije moglo biti govora a višestranačje je bio tabu. Nametnuti kult ličnosti dobio je mitske razmere (opet o mitu) , to indoktriniranje od malih nogu trajalo je i posle Titove smrti. Nije bilo ni jedne ustanove od suda do vrtića gde nije bila okačena Titova slika ,priredbe,sletovi i štafeta mladosti, Razne proslave, cela ta ikonografija i kič koji kroz optimizam i priču o pobedi veliča lik i delo voljenog vođe.
Da zaključim , kada sam govorio o brutalnosti titoističkog režima nisam mislio samo na počinjene zločine već i na nasilni mehanizam totalitarističkog delovanja.
Ti pišeš uopšteno o ljudskoj svesti sa humanističke pozicije. Sa tim se može ali i ne mora složiti.
Ja sam pisao o pojedinačnoj svesti koja je u dužem vremenskom periodu bila izložena totalitarističkoj presiji.
Dogovorna ekonomija ne postoji nigde u onom što nazivamo savremeni kapitalistički svet, tamo dominira takozvano slobodno tržište ( bar formalno , ovde ne pričam o monopolima i kartelskom ponašanju).Intervencija države je nešto drugo. Slažem se sa tobom da u ekonomiji ne treba da vlada demokratija ali upravo je Titov režim to uveo. Objasniću; postoje dva perioda u razvoju privrednih odnosa u SFRJ. Prvi je etatistički i traje do traje do 74 zapravo 72 možda i ranije. U ovom periodu država direktno upravlja preduzećima preko svojih direktora koje ona postavlja. Drugi je samoupravni a radi se da radnici biraju rukovodstvo i upravljaju fabrikama a to nije ništa drugo nego demokratski odnos. Smatralo se, pošto su radnici direktno vezani za proizvodnju , da će oni biti najviše zainteresovani za unapređenja u smislu bolje produktivnosti. No to se nije desilo , radnicima je bilo najvažnije da dobiju platu i polutke od sindikata.
U svakom slučaju oba perioda su bila neuspešna jer su se zasnivala na dogovornoj ekonomiji koja je bliža demokratskom prncipu a ne nemilosrdnoj borbi i konkurenciji kakva postoji na slobodnom tržištu.
A na pitanje „ Zašto propadaju mnoga preduzeća iz socijalističkog perioda“ mogu odgovoriti da su kod nas (u Srbiji ) a predpostavljam da su i kod tebe te firme propale još devedesetih godina a ta priča o amortizaciji i neobnavljanju tehnologije jeste tačna, ali ne krivim ja samo Tita za našu ekonomsku propast, ima onih koji su gori čak i od Tita, ali pošto je tema Tito moram o njemu da govorim. Otvori temu o Miloševiću pa ćeš videti šta mislim o njemu.
Sad, samo kratko bih izašao iz teme.
Pominjanje Hrvatskog,Bošnjačkog,Crnogorskog, Srpskog jezika kao tri odvojena jezika ,za mene je glupost neopevana, inače glavna karakteristika Balkanskog prostora. To je jedan te isti jezik , e sad kako se on zove, to je drugo pitanje . Nekada se on zvao Srpskohrvatski ili Hrvatskosrpski, danas kod mnogih postoji odbojnost prema ovom nazivu. U Hagu ( mislim onom sudu) imaju neki svoj naziv (nikad ga nisam upamtio) eto i oni, čak i oni su shvatili da je to jedan jezik. Uzrok ovakve podele jednog te istog jezika je u zabludi da svaka nacija ne može biti nacija ako nema svoj jezik . To je toliko netačno da nemam reči. Danas Brazilca niko neće poistovetiti sa Portugalcem, Meksikanca,Argentinca,Kolumbijca itd, sa Špancem, Amerikanca , Kanađanina Australijanca sa Englezom. Znači nacionalnost nije vezana za jezik.
sanjalice nemoj da brineš, većina nacija je veštačka u smislu, nastanka emancipacijom od matičnog naroda ili mešanjem više nacija.Ovde spadaju i Hrvati i Srbi i Rusi i Slovenci i Nemci , Austrianci itd, itd, itd.
Postoji samo nekoliko matičnih nacija koji nisu nastale ovakvim putem ( a možda i to grešim) ja trenutno mogu da se setim Kineske i Inijske koje su jako stare nacije , možda će neko pomenuti Grke i Baskijce ali to je jako sumljivo.
Na kraju interesantna digresija. Japanci ne spadaju u ovu grupu matičnih nacija (tako da ih nazovem). Japanci su zapravo nastali od Kineza. Na japanskim ostrvima pre dolaska Jajoi kulture zapravo Kineza živeo je narod Ainu koji su bili belci . S kraja osamdesetih godina naši eminentni stručnjaci utvrdili su da su Ainu zapravo Srbi , otuda parola - Srbija do Tokija . ali to je za neku drugu temu.
Tačno je to da su Staljinov, Mao Ce Tungov, Pol Potov, . . . režimi bili brutalniji od Titovog. Međutim to ne znači da i Titov režim nije bio brutalan. Ta brutalnost je bila najizraženija neposredno posle rata sa besmislenim streljanjima bez ikakvog suda , hapšenjima, zastrašivanju , nasilnim otkupima, pa nacionalizacijama ( otimanje od ljudi njihove zemlje i imovine). Žrtve ovakvog terora nisu bili samo ljudi koji su sarađivali sa neprijateljima već običan narod, seljaci a naročito ideološki neprijatelji, kako su ih sami titoisti zvali a reč je o ljudima koji su imali drugačije mišljenje. Ta brutalnost se nastavlja posle raskida sa Staljinom .Poznat je radnorekreativni logor na Golom otoku, gde završiše mnogi koji nisu imali veze sa Infrobiroom. I tu je režim iskoristio priliku za zastrašivanje i obračun sa neistomišljenicima. Posle pedesetih brutalnost popušta, no to je i dalje totalitaristička diktatura. I dalje postoji verbalni delikt, politički zatvorenici , bilo kakva kritika ili šala na račun Tita, partije sistema itd vodila je ravno u zatvor. Partija je ulazila u sve segmente društva u privredi ,kulturi,javnoj reči , umetnosti a da ne pričam o zloupotrebama dece u pionirskim organizacijama. Monopol partije bio je neprikosnoven. Na odgovorne funkcije mogli su samo oni koji su članovi partije, skoro svuda se tražila moralnopolitička podobnost. O pluralizmu mišljenja nije moglo biti govora a višestranačje je bio tabu. Nametnuti kult ličnosti dobio je mitske razmere (opet o mitu) , to indoktriniranje od malih nogu trajalo je i posle Titove smrti. Nije bilo ni jedne ustanove od suda do vrtića gde nije bila okačena Titova slika ,priredbe,sletovi i štafeta mladosti, Razne proslave, cela ta ikonografija i kič koji kroz optimizam i priču o pobedi veliča lik i delo voljenog vođe.
Da zaključim , kada sam govorio o brutalnosti titoističkog režima nisam mislio samo na počinjene zločine već i na nasilni mehanizam totalitarističkog delovanja.
Ti pišeš uopšteno o ljudskoj svesti sa humanističke pozicije. Sa tim se može ali i ne mora složiti.
Ja sam pisao o pojedinačnoj svesti koja je u dužem vremenskom periodu bila izložena totalitarističkoj presiji.
Dogovorna ekonomija ne postoji nigde u onom što nazivamo savremeni kapitalistički svet, tamo dominira takozvano slobodno tržište ( bar formalno , ovde ne pričam o monopolima i kartelskom ponašanju).Intervencija države je nešto drugo. Slažem se sa tobom da u ekonomiji ne treba da vlada demokratija ali upravo je Titov režim to uveo. Objasniću; postoje dva perioda u razvoju privrednih odnosa u SFRJ. Prvi je etatistički i traje do traje do 74 zapravo 72 možda i ranije. U ovom periodu država direktno upravlja preduzećima preko svojih direktora koje ona postavlja. Drugi je samoupravni a radi se da radnici biraju rukovodstvo i upravljaju fabrikama a to nije ništa drugo nego demokratski odnos. Smatralo se, pošto su radnici direktno vezani za proizvodnju , da će oni biti najviše zainteresovani za unapređenja u smislu bolje produktivnosti. No to se nije desilo , radnicima je bilo najvažnije da dobiju platu i polutke od sindikata.
U svakom slučaju oba perioda su bila neuspešna jer su se zasnivala na dogovornoj ekonomiji koja je bliža demokratskom prncipu a ne nemilosrdnoj borbi i konkurenciji kakva postoji na slobodnom tržištu.
A na pitanje „ Zašto propadaju mnoga preduzeća iz socijalističkog perioda“ mogu odgovoriti da su kod nas (u Srbiji ) a predpostavljam da su i kod tebe te firme propale još devedesetih godina a ta priča o amortizaciji i neobnavljanju tehnologije jeste tačna, ali ne krivim ja samo Tita za našu ekonomsku propast, ima onih koji su gori čak i od Tita, ali pošto je tema Tito moram o njemu da govorim. Otvori temu o Miloševiću pa ćeš videti šta mislim o njemu.
Sad, samo kratko bih izašao iz teme.
Pominjanje Hrvatskog,Bošnjačkog,Crnogorskog, Srpskog jezika kao tri odvojena jezika ,za mene je glupost neopevana, inače glavna karakteristika Balkanskog prostora. To je jedan te isti jezik , e sad kako se on zove, to je drugo pitanje . Nekada se on zvao Srpskohrvatski ili Hrvatskosrpski, danas kod mnogih postoji odbojnost prema ovom nazivu. U Hagu ( mislim onom sudu) imaju neki svoj naziv (nikad ga nisam upamtio) eto i oni, čak i oni su shvatili da je to jedan jezik. Uzrok ovakve podele jednog te istog jezika je u zabludi da svaka nacija ne može biti nacija ako nema svoj jezik . To je toliko netačno da nemam reči. Danas Brazilca niko neće poistovetiti sa Portugalcem, Meksikanca,Argentinca,Kolumbijca itd, sa Špancem, Amerikanca , Kanađanina Australijanca sa Englezom. Znači nacionalnost nije vezana za jezik.
sanjalice nemoj da brineš, većina nacija je veštačka u smislu, nastanka emancipacijom od matičnog naroda ili mešanjem više nacija.Ovde spadaju i Hrvati i Srbi i Rusi i Slovenci i Nemci , Austrianci itd, itd, itd.
Postoji samo nekoliko matičnih nacija koji nisu nastale ovakvim putem ( a možda i to grešim) ja trenutno mogu da se setim Kineske i Inijske koje su jako stare nacije , možda će neko pomenuti Grke i Baskijce ali to je jako sumljivo.
Na kraju interesantna digresija. Japanci ne spadaju u ovu grupu matičnih nacija (tako da ih nazovem). Japanci su zapravo nastali od Kineza. Na japanskim ostrvima pre dolaska Jajoi kulture zapravo Kineza živeo je narod Ainu koji su bili belci . S kraja osamdesetih godina naši eminentni stručnjaci utvrdili su da su Ainu zapravo Srbi , otuda parola - Srbija do Tokija . ali to je za neku drugu temu.
Poslednja izmena:
