Човек није у стању да схвати и појми појам бесконачности, па самим тим није у стању ни да разуме многе појаве у овом свету (укључујући цео Свемир).
Чак су и стари хиндуси имали у свом систему веровања неки циклус од 4320000 година (дужина дана и дужина ноћи Брамана), а већина (око 80%) верника верује у Дарвинову теорију еволуције (Дарвин нигде није тврдио да је човек настао од мајмуна, већ је писао о пореклу врста у односу на далеке претке, а инспирисан тиме колико су поједине врсте на острву Галапагос различите од оних на континенту; прича о пореклу човека од мајмуна је касније наметнута од стране других, а са циљем да се супротставе религијским схватањима постанка човека). Тако, ни хиндуси не верују да је човек настао од мајмуна. Животиње су настале еволуцијом, а развој човека је имао потпуно другачији ток
Хиндуси верују да суштински човек није производ Еволуције, већ ДЕволуције, тј. да су сва интелигентна бића у нашем Свемиру прво створена у много вишем облику постојања, а да је физички живот настао практично уназађивањем у духовном смислу. Односно, верују да чак прва бића нису створена, већ су дошли изван овог Свемира, из виших нивоа постојања, а на шта алудира прича о Адаму и Еви и њиховом изгнанству из Раја. Касније су ти први становници Свемира све више и више духовно падали и на крају огрезнули у ужицима које пружа материјални Свемир.
Такође, верују да уз наше физичко тело имамо духовно тело (оно што ми зовемо душа) које покреће оно што ми у православљу називамо Божјом искром, и душа се након смрти физичког тела може преселити у ново тело (реинкарнација).
Интересантно је да су први хришћани веровали у реинкарнацију, а касније основане Цркве су их назвале јеретицима и учиниле су све што су могле да такво учење буде уништено, као и сви докази о њему.
Данас су таква учења из тог времена позната као гностичка, а њихови поборници из тог времена као гностици.
Данашње институционализовано хришћанство нема малтене никакве везе са изворним, осим појединих веровања.
Исус би, када би се данас појавио, са још већим жаром критиковао Цркву него што је пре 2000. година критиковао фарисеје. И био би исто био осуђен као и тада, али овај пут од оних који проповедају Његово учење - то што данас не би био разапет је ствар начина на који световна власт врши кажњавање.
Дакле, пошто је световна власт данас одвојена од духовне, био би практично анатемисан, јер би у случају СПЦ критиковао раскош у којој живе владике и начин на који неозбиљно помажу народу да преживи тешка времена.
Међутим, има православних монаха који живе по испосницама и који су стекли увид у суштину Стварања и целог овог нашег физичког света, али их опет тумаче у складу са актуелном религијом како не би били прогнани и анатемисани.
Свесни су да је боља и оваква Црква, док народ не буде зрео за нова Знања, него да се изазове раскол и хаос који би само погодовао непријатељима православних народа.
