Celim svojim životom patrijarh srpski Pavle posvećen je Bogu i bližnjima svojim. Svom narodu i svim drugim narodima. Moli se za sve ljude pa i za svoje neprijatelje.
Odbacuje greh ali ne i počinioca greha.
Tako, ubrzo po dolasku na najvišu crkvenu dužnost, sastavlja molitve, u kojima se moli i za neprijatelje, i daje da se one čitaju na bogosluženjima u hramovima Srpske pravoslavne crkve.
Prozbe sa veliku jekteniju glase:
"Za milost Božju nama nedostojnim slugama Njegovim, da sačuva sve nas od mržnje i zlih dela i da useli u nas ljubav nesebičnu, po kojoj će svi pozati da smo učenici Hristovi, narod Božiji, kao i sveti preci naši, te da se uvek znamo opredeliti za istinu i pravdu Carstva nebeskog, Gospodu se pomolimo.
Za sve one koji učiniše nepravdu bližnjima svojima, bilo da sirote ucveliše ili nenvinu krv proliše, mržnjom uzvrativši na mržnju, da im Bog podari pokajanje, prosvetli um i srce i obasja dušu svetom ljubavlju i prema neprijateljima, Gospodu se pmolimo."