Prva i najstarija i najbolja marketinška agencija na svetu je crkva. Holivud je najveca marketinška agencija, oni prave devedesetominutne spotove, ali i oni su ucili od crkve. Svi smo mi od crkve ucili, samo što sada imamo neka strana imena pa govorimo – ivent, hepening, marketing, promoušn i tako, ali zapravo, dve hiljade godina mi imamo jedan fenomenalan marketing, koji je sve izumeo i mi sad samo to prepisujemo. I dobili smo medije. Znaci, ovi su kao prvo imali problem s proizvodom. Oni treba da izreklamiraju proizvod koji ti ne možeš da probaš nikad, dok si živ. Kad ga probaš, oni ne primaju reklamacije, ne možeš da se vratiš kao – znate, ono što ste pricali nije tacno. Nema šanse. Pazi koliko je to teško prodati. Prodaj tako auto – treba da mi otplacuješ auto ceo život ili trideset godina, pa ceš onda da ga voziš. Nema. Može lizing, ali odmah voziš, pa placaš, može kredit, ali ti odmah voziš. Ne, ovo prvo placaš, pa ceš možda da voziš i možda ce da radi – nemamo pojma. Znaci, radeci marketing tako teškog proizvoda, oni su morali sve da provale.
Prvo, imaš logo – krst. On je fenomenalan, elegantan, jednostavan, može svako dete da ga nacrta, vidiš ga jednom i uvek ga prepoznaješ, znaci, genijalna stvar. Imaju logotip o kojem „Najk", na primer, može samo da sanja. Jadna ona devojka što je nacrtala onu Nike kao božicu, koliko je godina ili miliona dolara bilo potrebno da postane dovoljno da staviš onu kvacicu i da mi znamo koji je brend iza. Ovde napraviš krst i svi znamo koji je to brend. Dalje, kako ide promoušn te price, imaš prodajna mesta – crkve, imaš bilborde – freske i mozaike, znaci, mi smo samo to izneli, pa stavili na ulicu, imaš postere koji se zovu ikone, imaš one liflete, to ti je kalendar crkveni, koji dobijaš i sve one givavejeve takozvane, one sitnice koje ti vise po kolima, brojanice i tako. Imaš promotere, doduše takode u haljinama, ali nisu to mini haljine, oni su promoteri u dugim mantijama i to im ne smeta da ih ljudi slušaju. Pošto nisu imali medije, pa nisu mogli da prave TV spotove, imali su nedeljom misu, gde ti dodeš na direktni prenos, na emitovanje spotova, reklamnog materijala uživo. Imali su cak i ono što se zove telešop, ali pošto oni nisu imali televizor u to doba, oni su imali – aleluja, prohodao sam, znaci – evo gledajte, ovaj covek je prohodao, ovaj baca štake, ovaj je progledao.
Imali su i stalne ivente, male rituale po kucama, imali su i „dor tu dor", znaci, dode ti da ti sveti vodicu. Onda imaš te neke hepeninge, slave, preslave, crveno slovo, a imali su i velike ivente i hepeninge, kao što je ona gospa iz Medugorja. To ti je snaga marketinga, znaci, kako nešto ude u modu. Tako je nekad bilo moderno iliti društveno poželjno da si pionir i da imaš maramu i da ideš na radne akcije i ljudi su išli na radne akcije. Sada je moderno da nosiš brojanicu i krst i ljudi to nose, jer je tako receno. Znaci, to smo ispropagirali da je sada moderno.
