“Reč je bila 'u početku.' Ljudski um ne može dokučiti koji vremenski period se ovde
odvijao. Ljudima nije dato da znaju kada i kako je Sin rođen; ali znamo da je on bio
božanska reč, ne samo pre nego što je došao na ovu zemlju da umre, već i pre nego
što je svet uopšte i stvoren. Pred samo raspeće, On se pomolio: 'I sad proslavi ti
mene, Oče, u tebe samoga slavom koju imadoh u tebe prije nego svijet postade.'
Jovan 17:5 Više od sedamsto godina pre njegovog prvog dolaska, sam dolazak je bio predskazan
inspirisanim rečima: 'A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama
Judinijem, iz tebe će mi izaći koji će biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od
početka, od vječnijeh vremena.' Mihej 5:2. Znamo da Hrist 'Od Boga iziđe i dođe'
(Jovan 8:42), ali to je bilo toliko davno u prošlosti da ljudski um to ne može
pojmiti.” {E. Dž. Vagoner, Hrist i Njegova Pravednost, p. 9. 1890}
Da li je Hrist stvoreno biće?“
„Pre nego što pređemo na praktične lekcije koje se imaju naučiti iz ovih istina,
moramo posvetiti nekoliko momenata na mišljenje koje mnogi iskreno drže, a koji ne
bi svesno obeščastili Hrista, već, kroz to mišljenje, u stvari, poriču njegovo
božanstvo. To je ideja da je Isus stvoreno biće, koje kroz Božju dobru volju, biva
uzvišeno na svoju trenutnu poziciju. Niko ko se drži ovoga ne može imati razumevanje
uzvišene pozicije koju Hrist zaista zauzima.
...Pismo otkriva da je Hrist 'jedinorodni Božji Sin.' On je rođen, nije stvoren. Kada
je rođen, nije na nama da istražujemo, niti bi naš um mogao to da pojmi da nam je
rečeno. Prorok Mihej nam govori sve što možemo znati o tome u ovim rečima, 'A ti,
Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinijem, iz tebe će mi izaći koji
će biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od početka, od vječnijeh vremena.' Mihej
5:2. Postoji vreme kada je Hrist proizišao od Boga, iz Očevih nedara (Jovan 8:42;
1:18), ali to vreme je bilo toliko daleko u večnosti da je skoro bez početka.
Poenta je da je Hrist rođeni Sin, a ne stvoreno biće. On po nasleđu ima 'ime veće od
anđela; On je kao Sin u domu svojemu.' Jevrejima 1:4; 3:6. I kako je on jedinorodni
Sin Božji, on je po prirodi kao Bog i poseduje sve atribute Boga, jer je Očeva volja
da njegov Sin bude izraz Njegove ličnosti, sjajnost Njegove slave, i pun punine
božanstva...
I konačno, znamo božansku uniju Oca i Sina iz činjenice da obojica imaju isti Duh.
Pavle, posle reči u kojim govori da oni koji su u telu ne mogu udovoljiti Bogu,
nastavlja: 'A vi nijeste u tijelu nego u duhu; jer Duh Božij u vama živi. A ako ko nema
Duha Hristova, on nije njegov.' Rimljanima 8:9. Ovde vidimo da je Sveti Duh Božji
Duh i Hristov Duh. Hrist 'je u nedrima Očevim' jer je po prirodi od iste materije kao
Bog i ima život u sebi. On je prikladno nazvan Jehova, samopostojeći i tako je opisan
u Jeremiji, 23:5,6, gde je rečeno da je pravedna klica, koji će činiti sud i pravdu na
zemlji, koji će biti poznat po imenu Jehova – tsidekenu – GOSPOD PRAVDA NAŠA.
Neka mu zato niko ko poštuje Hrista, ne pridaje manje časti nego što pridaje Ocu, jer
bi to jednako bilo kao i da obeščašćuje Oca, ali neka svi, zajedno sa anđelima
nebeskim, obožavaju Sina, bez straha da služe stvorenom biću umesto Tvorcu.” {E.
Dž. Vagoner, Hrist i Njegova Pravednost, str. 19-24. 1890}
“U tvrdnji da su Otac i Sin savršeno jednaki, i da je Hrist po prirodi Bog, mi ne
želimo da ljudi pogrešno shvate da tvrdimo da Otac nije bio pre Sina. Ne bi trebalo
biti neophodno čvrsto braniti ovo stanovište, kako ljudi ne bi pomislili da je Sin
dostojanstvo Hristu, već mu radije oduzima od dužnog poštovanja, odbacujući celu
stvar radije nego da prihvate teoriju koja je toliko očigledno van harmonije sa
jezikom Biblije, koji kaže da Isus jeste jedinorodni Božji Sin. On je rođen, nije
stvoren. On je od iste materije kao Otac, pa je po svojoj prirodi Bog; i pošto je to
tako 'Ocu je ugodno da u njemu bude sva punina.' Kološanima 1:19 Iako su obojica
iste prirode, Otac je prvi. Veći je i po tome što nema početak, dok je Hristova ličnost
imala početak.” {E. Dž. Vagoner, Znaci Vremena, 8. April, 1889}
