Tripo, ti si dobar hriscanin, ali mislim da jos nisi razumeo pitanje Ttri Lica Bozanstva.
Posto si spomenuo Elen Vsajt, evo sta ona govori o tome:
Trojstvo u delima Elene Vajt
Posto su neki u poslednje vreme poceli da pripisuju izjave Eleni Vajt i one koje ona nikad nije napisala niti izjavila, pokusacu ovde da iznesem ono sto ona jeste rekla o ovoj temi.
Zanimljivo je da ona u svojim obimnim spisima, koji zauzimaju oko 100 hiljda stranica, ne spominje rec Trojstvo. Da li to znaci da ona nije verovala u Trojstvo? Svakako da ne znaci, jer ni Apostolska Crkva nije znala za rec Trojstvo pa ipak, ceo Novi Zavet opsirno svedoci da postoje Tri Lica Bozanstva, da je Hrisatos Bog koji postoji od vecnosti i da je Sveti Duh Licnost, a to je Trojstvo.
Umesto reci Trojstvo, Elen Vajt upotrebljava rec ”Godhead” sto se prevodi sa Bozanstvo, a neki to prevode i kao Trojstvo. Medjutim, nigde u delima drugih autora, umesto Trojstva nisam naistao na izraz TRIO osim u njenim spisima. Medjutim ona jasno pise da postoje Tri Lica Boznstva, da je Hristos vecni Bog i da je Sveti Duh licnost. Ona spominje i Tri Velicanstva ili Dostojanstva na Bozijem pretolu, sto se takodje odnosi na Trojstvo.
U prethodnom poglavlju videli smo da je tek Tertulijan Tri Lica Bozanstva nazvao Trojstvo, a posto Tri Lica Bozanstva i jesu Trojstvo, prema tome, ne mozemo reci da je naziv Trojstvo pogresan, samo zato sto je ta rec data posle apostola.
Nekoliko izvida iz Dela Elene Vajt odvojio sam, a koji, nepobitno, jasno i nedvosmisleno potvrdjuju da je ona verovala u Tri Liica Bozanstva.
Bozanstvo i Hristova prirod
“Hristos, Rec, Jedinorodni od Boga bio je jedno sa vecnim Ocem - u prirodi, u karakteru i u nameri - jedino Bice koje je moglo da pronikne u sve Bozje Tajne i namere.” (PP.p.34 org.)
“Tako je Sin Bozji bio priznat kao Vladar neba Slavom i cascu JEDNAK sa Ocem. (Kosmicki konflikt, str. 495 org.)
“Postoji svetlost i slava u istini, da je Hristos bio jedno sa Ocem pre nego sto je postavljen temelj sveta. To je svetlost u mracnome mestu, cineci Ga odsjajem originalne slave Bozje. Ova istina ne ogranicava sama u sebi objasnjenja druge tajne i na drugi nacin ne objasjive istine, koje su obavijene nepristupacnom i nerazumljivom svetloscu.” (R&H, April 5. 1906, p, 8.)
“Bozji Sin zauzeo je mesto na Ocevom prestolu, i slava Vecnog, Samopostojeceg okruzavala je obojicu.” (PP. p.37.)
“Otkupitelj sveta bio je ravan Bogu, Njegov autoritet bio je isto kao i Bozji autoritet. Izjavio je da ne postoji odvojeno od Oca. Vlascu kojom je govorio i cinio cuda, bila je licno Njegova, pa ipak, uverava nas da su on i Otac jedno.” (R&H Jan. 7. 1890. p. 1.)
“Gospod, Vecni, Samopostojeci, nestvoreni Boga, koji je sam Izvor i Odrzavaoc svega, jednini ima pravo na najvice postovanje i obozavanje.” ( PP.p. 305 org.)
“Jehova je ime koje je dato Hristu. ‘Zato Bog je spasenje moje’, pise prorok Isaija. ‘Ja cu imati poverenje u Njega i necu se plasiti, jer je Bog Jehova sila moja, On je Spasitelj moj.” (The Signe of the Times, May 3, 1899. p. 2.)
“Bozji Sin bio je priznat kao Vladar neba, SILOM I VLA[]U JEDNAK SA OCEM.” (Kosmicki konflikt, str. 402.)
“ Sotona razapinje svoije mreze tamo gde se najmanje ocekuje. Kad bi ljudi procavali Bozju Knjigu sa ozbiljnom molitvom da shvate njenu nauku, ne bi ostali u mraku i ne bi primili lazne nauke. Ali posto odbacuju istinu, postaju plan prevare.
DRUGA OPASNA ZABLUDA JE NAUKA KOJA PORICE HRISTOVO BOZANSTVO i tvrdi da Hristos nije postojao pre svoga dolazka na ovaj svet. Ovu nauku primaju bogonaklono mnogi koji tvrde da veruju u Bibliju, No ova je nauka u suprotnosti sa jasnom Spaiteljovm izjavama u pogledu Njegovog odnosa prema Ocu, Njegovog bozanskog karaktera i Njegovog postojanja pre nego sto je dosao u telu. Oni koji ovu nauku podupiru izvrcu Sveto Pismo o Hristovom bozanstvu, uzaludnoi ce biti da se s njima raspravlja o ovoj tacci, jer nijedan dokaz, ma koliko bio uverljiv, nece ih moci osvedociti. “ (Velika Borba atr, 426.)
Hristos je "Bio iznad slave Nebeske. Bio je vojskovo|a nebeske inteligencije koji je po svome pravu primao slavljenje i postovanje svih andjela.” (R&H, April 5, 1906, p. 8)
“Govoreci o svojoj preegzistenciji, Hriatos vraca se umom u davne vekove. On nas uverava da nikad nije bilo vreme kada On nije bio jedno sa Ocem.” (The Signes of the times, August 29. 1900. p,8)
“Od svih vekova Hristos je bio ujedinjen sa Ocem, i onda kad je uzeo gresnu prirodu, jos uvek je bio jedno sa Bogom.” (The Signes of the Times, August. 2. 1905, p, 10.)
"Medjutim, kad Bozja rec goviori O HRISTOVOJ LJUDSKOJ PRIRODI, dok je ziveo na zemlji, takodje govori odlucno i o Njegovoj preegzistenciji. REC JE POSTOJALA KAO BOZANSKO BICE, CAK I KAO VECNI Sin Boziji u jedinstvu sa Ocem od vecnosti je bila Bog. Pre nego sto su andjeli ili ljudi bili stvoreni, Rec je bila sa Bogom, i Rec je bila Bog,”. (R&H April 5, 1906.)
“Hristos je bio Bog u pravom smislu te rei. Bio je jedno sa Ocem od vecnosti, Bog iznad svega, zauvek blagosloven.” (R&H April 5,1906. p,8.)
Posto je Hristos Bog jednak sa Ocem to ti je Trojstvo.
Tri Lica Bozanstva
“Postoje Tri zive licnosti nebeskog Trojstva i u ime ove Tri velike Sile - Oca, Sina i Svetog Duha - krstavaju se oni koji primaju Hrista zivom verom; a te Sile ce sa poslusnim podanicima Neba saradjivati u novim naporima da zive novim zivotom u Htristu.” (Evangelizam str. 616. original. Umesto reci Trojstvo, EGW u originalu upotrebljava rec “Trio” sto ima isto znacenje)
“Vecni nebeski “Dostojanstvenici”, Bog, Hristos i Sveti Duh.” (Manuscript 145, 1901)
“Potrebno je da shvatimo da je Sveti Duh, koji je licnost kao i Bog sto je licnost. hoda po ovome tlu.” (Manuskript 66, 1899)
Sveti Duj je licnost, jer On svedoci nasem duhu da smo deca Bozja. (Rimljanima 8,16) Kad se pokazuje to svedocanstvo, ono sa sobom nosi svoj vlastiti dokaz. U takvim trenucima mi verujemo i sigurni smo da smo deca Bozja. Sveti Duh ima svoju licnost; u protivnom, On ne bi mogao da svedoci nasem duhu i s nasim duhom da smo deca Bozja. On mora da bude Bozanska licnost, jer inace ne bi mogao da ispituje tajne koje su sakrivene u Bozjem srcu. ‘Jer ko od ljudi zna sta je u coveku osim duha covecijega koji zivi u njemu? Tako i u Bogu sto je niko ne zna osim Duha Bozijega.’”(1. Korincanima 2,11) (Manuskript 29, 1906)
“Knez sile zla moze da bude obuzdan jedino Bozjom silom, KOJA JE U TRE]EM LICU BOZANSTVA, SVETOME DUHU. (Special Testimonis, Seria A, No. 10, p, 32, 1897)
“Bog je Stvoritelj, Odrzavatelj i Upravitelj Svemira, On je Vecan, Sveznajuci i svugde prisutan, Trojstvo se sastoji od Boga Oca, Hridsta Sina i Svetog Duha.” (Question om Doctrime p.22. 1957.)
“Postoji jedan Bog; Otac Sin i Sveti Duh, zajednica Tri lica iste vecnosti.” (Adventisticki hriscani veruju, str 27.)
“Hristos je krstenje ucinio znakom ulaska u svoje duhovno carstvo. On je proglasio izricitim uslovom koji cini javno odricanje od sveta. Oni koji su krsteni u trojedno ime Oca, Sina i Svetoga Duha, javno, na samom poetku hriscanskog zivota izjavljuju da su napustili sluzbu sotoni i postali clanovi carske porodivce, deca nebeskog Cara,” (Testimonies, vol. 6 p. 91, 1900)
“Srce koje ljubi greh pripisuje Bogu svoje osobine, i takvo shvatanje povecava silu greha. Skloni da udovaoljavaju sami sebi, ljudi su dosli dotle da Boga smatraju slicnim sebi.” (Odgoj, str. 76, org)
“Znanje o Bogu, onako kako se otkrilo u Hristu, neophodno je svima spasenima. To je znanje koje preobrazava karakter. Kada ga prihvatimo i uvedemo u svoj zivot, ono ce obnoviti Hristov lik u nasoj dusi. To je znanje koje Bog zeli da prenese svojoj deci, jer sve ostalo je samo tastina i muka duhu.” (AA p. 474)
“U danasnje vreme preovladjuje duh otpadnistva - duh toboznje prosvecenosti zbog znanja o istini, ali u stvari duh slepe sujete. Ljudske teorije se velicaju i stavljau na mesto koje pripada Bogu i Njegovom zakonu.” (PC p. 177)
Isus se molio za jedinstvo svojih sledbenike: “Ne molim pak samo za njih, nego i za one koji Me uzveruju njihove reci radi; Da svi jedno budu, kao Ti Oce sto si u meni i ja u Tebi, da i oni u nama jedno budu, da svet veruje da si Me Ti poslao.” (Jovan 17,20.21) Jedinstvo koje postoji izme|u Hrista i Oca, ne unistava licnost ni jednoga od njih, isto kao sto to ne cini jedinstvo izmedju nas i Hrista kao i jedinsvo medju nama.
“Nijedan smrtni um ne moze da udje u tajnu u kojoj Visnji prebiva i deluje... On ce nam otkriti toliko namera, koliko je za nase dobro da znamo, a izvan toga moramo verovati u ruku Svemogucega i srce koje je puno ljubavi.” (8T p. 302)
“Najostrijem, intelektu, najmocnijem i visokoobrazovanom umu, to sveto Bice mora zauvek da ostane ogrnuto tajnom... Mi mozemo razumeti toliko od Njegovih namera, koliko je za nase dobro da znamo.” (Isto, p. 699)
To je ono sto je i Mojsije zapisao: “Sto je tajno ono je Gospoda Boga nasega, a javno je nase i sinova nasih do veka.” (5. Mojsijeva 29,29)
“Otkrivenej sebe koje je Bog dao u svojoj Reci je za nase proucavanje. To je ono sto mi mozemo nastojati da razumemo, ali dalje od toga mi ne treba da ulazimo... Nijedan ljudski um ne moze razumeti Boga. Neka ograniceni um ne pokusa da Ga objasni. Ne ulazite u spekulacije u pogledu Njegove prirode. U cutanju je razum. Svemoguci je izvan svake diskusije.” (Isto, p. 279)
“Zbog svoje sebicnosti i zemaljskih teznji, cak ni Hristovi ucenici nisu mogli shvatiti duhovnu slavu koju je zeleo da im otkrije. Tek posle Hristovog vaznesenja svome Ocu i izlivanja Svetog Duha na vernike, ucenici su u potpunosti cenili Hristov karakter i misiju. Posto su primili krstenje Duhom, poceli su da shvataju da su bili u prisutnosti Gospoda slave.” (Ceznja vekova str. 507 org)
“Posmatrajuci Hrista, videli su Bozanstvo koje je bljesnulo kroz ljudsku odecu.” (Isto, str, 158 org)
“On je bio Bozji Sin, a ipak bespomocno dete. Tvorac svetova. Zemlja je bila Njegova svojina, pa ipak siromastvo je obelezavalo Njegovo zivotno iskustvo na svakom koraku.” (Isto, str,88)
“O, cudesne Hristove ljubavi, koja si se nadvila da isceli grene i ucveljene! Bozanstvo koje zali i ublazava nedace covecanstva koje pati! O, cudesna silo koja se tako ispoljavas sinovima covecijim! Ko moze da sumnja u vest o spasenju? Ko moze potceniti milosrdje Otkupitelja punog saosecanja?” (Isto, str. 269 org)
“Svojom ljudskom prirodom Hristos je dodirnuo covecanstvo; svojom bozanskom prirodom bio je povezan sa Bozjim prestolom. Kao Sin coveciji, dao nam je primer poslusnosti; kao Sin Bozji daje nam silu da poslusamo. Hristos je bio taj koji je na brdu Horiv progovorio Mojsiju: JA SAN ONAJ STO JEST.” (Isto str. 24. org)
“On. cije je ime ‘Bog Silni i Otac vecni, knez mirni’; On, za koga stoji napisano, da Mu ‘je vlast na ramenu’ je Divni Savetnik.” (Isaija 9,6; Jakov 1,5; Isto, str, 263 org)
“Hristos je istakao svoja jednaka prava sa Bogom u obavljanju posla koji je bio isto tako svet i istog karaktera kao i onaj koji je vrsio Otac na nebu.” (Isto, str 207)
“Hristos nije prestao da bude BOG kada je postao covek.” (Isto str. 664)
Demonski “duhovi poricu Hriustivo Bizanstvo pa cak i samog Stvoriutelja izjednacuju sa sobom. Na ovaj nacin veliki buntovnik pod novom maskom nastavlja protiv Boga, svoju bunu, koja je otpocela na nebu.” (Kosmicki konflikt, str. 448)
“Hristos nije mogao doci na Zemlju u slavi koju je imao na nebeskim Dvorovima. Gresna ljudska bica nisu rodjena sa tim vidom. On je ogrnuo svoje Bozanstvo sa ljudskom prirodom; medjutim, On se nije rastao sa svojim Bozanstvom.” (R&H. June 15, 1905)
“Hristos je uzeo nasu prirodu i prebivao medju nama, Bozanstvo je bilo otkriveno u ljudskom, nevidljiva slava u vidljivom oblicju.” (COL p. 17)
“Hristov polozaj sa Njegovim Oce je jedan od ravnopravnih.” (7.BC p.905)
“Hristos je jedno sa Ocem, ali Hristos i Otac su dve razdvojene Osobe.” (5.BC p. 1148)
“Hristos je u sustini bio Bog i u najvisem smislu. On je bio sa Bogom od sve vecnosti. Bog iznad svega zauvek blagosloven.” (5.BC p. 1126)
“On kome su andjeli ukazivali postovanje, Sin Bozji, jedno je sa Tvrocem svemira.” (Ceznja vekova str, 218 org)
“Kada je Isus Hristos razapet umrla je Njegova ljudska priroda. Bozanstvo nije ponisteno niti je umrlo; to bi bilo nemoguce... To je velika tajna nad tajnama, koja nikad potpuno nece biti poznata.” (5.BC p. 1113)
Iako su Tri Licnosti i svaka od njih moze da deluje i nezavisno, po prirodi su jedno i uvek deluju slozno. U Bozanstvu konacna izvorna vlast pociva na svatri Lica Bozanstva. Iako Bog nije jedno u licnosti, jedno je u cilju, namerama i karakteru. Jednistvo ne ponistava jasne osobine licnosti, Oca, Sina i Svetog Duha, niti razdvojnost licnosti u Bozanstvu razara mnonoteizam.
