Ne slažem se sa ovom konstatacijom. Svi događaji u životu koji se dešavaju nama lično, ljudima oko nas ili generalno ljudima uopšte samo su neki od događaja od svih mogućih koji se mogu desiti u moru slučajnosti i verovatnoća koje nazivamo život. Ne postoji sudbina, ne postoji "apsolutna pravda" niti "Božija pravda" niti bilo šta slično. Jedino što postoji jeste čovekova sklonost da događaje interpretira i daje im smisao tipa "on je to dobio jer je to i zaslužio".
...dakle, može se reći da je subjektivizam ili subjektivni sud o bilo čemu merilo zasluga....
...zar ne...što znači takozvana pravda prepuštena je dominantnima / jačima , na ovaj ili onaj način ...
...posmatrano iz tog ugla, onda je jasno otkud toliko nasilja , terora i zločina oko nas ; na
svim meridijanima....u tom smislu , može se reći : žrtve bilo kog terora snose deo krivice što nisu
se osposobile za život ( u smislu odbrane od dominantnih / jakih - rsavo animalnih ) i odbranu -
pa su svojom nesposobnošću i zaslužile taj teror --- a takav stav liči na oblike šerijatskog
prava ukorenjen u starom zavetu ( oko za oko - zub za zub / ubi da nebudeš ubijen )...
u tom slučaju možemo reći da ne teživo očovečenju nego oživotenju ( rsavoj animalnosti )....
pa bi fraza: svakome po zaslugama svojim - više ličila i pristajala životinjskom svetu , nego li
humanom ljudskom društvu .......tako nekako ispade iz ovih uglova kad se sagledava ; što
navodi na zaključak da ova fraza ne može biti kao metaforično kazivanje univerzalno
prihvatljiva ; već u samo kao paralela za neke pojedinačne i sporadične slučajeve ----zar ne...