Sujeta

[sendi]

Dobro si primetila...U ovom delu pomalo prepoznajem sebe ...Svaka osoba je u sebi pomalo sujetna, ali kada to nije toliko izraženo na način da ''iritira'' okolinu i dovodi u konflikt sa istom (a pri tome ne razara dušu), nije strašno...

Problem nastaje onog momenta, kada neko uporno nameće svoje ''više vrednosti'', često te dovodeći u poziciju ''niže vrste'', da bi pothranila vlastitu sujetu...

Ako bi bili iskreni mislim da bi se svi malo pronasli u tome, ili bar vecina nas
To nametanje "vise vrednosti" cesto povezujem sa strahom osobe da prizna, iz nekog razloga, svoje mane, strah da time ne "srusi" misljenje koji su drugi stekli kao i sa strahom da ne pogresi... Verujem da u takvim situacijama sujeta postaje problem za takve osobe.

 

[dumspirospero]

To nametanje "vise vrednosti" cesto povezujem sa strahom osobe da prizna, iz nekog razloga, svoje mane, strah da time ne "srusi" misljenje koji su drugi stekli kao i sa strahom da ne pogresi... Verujem da u takvim situacijama sujeta postaje problem za takve osobe.

Da, baš tako...

U stvari sujeta je jedna ''neprestana i bolesna potreba dokazivanja okolini''

Psiholozi tvrde da stepen sujete zavisi od toga kako se naša ličnost formira u najranijem detinjstvu. Deca koja su dobijala dovoljno ljubavi i pažnje nemaju potrebu da to kasnije traže od svih ostalih.

Ovaj deo iz teksta koji je je Crvendać postavila, otkriva bazu sujete...Poznajem osobu, koja nije imala pravu roditeljsku ljubav i pažnju, a izuzetno je sujetna...Ona ima neprestanu potrebu za dokazivanjem čime želi da fascinira okolinu, izazivajući divljenje i pažnju kod iste, ali i potrebu da se ta okolina oseća manje vrednom u odnosu na njega...To su već slučajevi samo takvi...
I slažem se da su takve osobe ''zatvorene'', okružene veoma malim brojem ljudi, jer naravno niko nije dovoljno vredan druženja sa njim...

 

[sendi]

U stvari sujeta je jedna ''neprestana i bolesna potreba dokazivanja okolini''

Poznajem i ja decka koji se prilicno uklapa u sve to, bez roditeljske ljubavi, tesko detinjstvo... Ne znam koliko je bolesno ali mi je cudno sto uvek komentare o svojoj sujeti dozivljava kao neki zlonamerni atak na sebe. Mislim da vecina ljudi nije svesna do koje granice je sujetna.
Mislis li da gusimo ostale? :vorred:

 

[dumspirospero]

Poznajem i ja decka koji se prilicno uklapa u sve to, bez roditeljske ljubavi, tesko detinjstvo... Ne znam koliko je bolesno ali mi je cudno sto uvek komentare o svojoj sujeti dozivljava kao neki zlonamerni atak na sebe. Mislim da vecina ljudi nije svesna do koje granice je sujetna.
Mislis li da gusimo ostale? :vorred:

Isto se ponaša i osoba koju ja poznajem...Šta sam još zaključila... Što su manje ''obasute ljubavlju i pažnjom'', to su teži slučaj...Ova osoba i nema baš neki emotivan život. Prilično je usamljena...I vrlo je nedokazana, kada joj neko skrene pažnju da je sujetna...Što ti kažeš, kao da mu ''izričeš najgoru kaznu''...

Sujetne osobe, sujetu negiraju isključivo kod sebe, a rado je primećuju kod drugih...yes3


Ne, ne mislim da gušimo ostale...Da je neko hteo da nam se pridruži, on bi nam se pridružio...Tema je otvorena za svakoga...yes3

 

[sendi]

Egzistencijalni strah... :dntknw:

 

[ceca69]

Sujeta je mnogo gadna stvar ali nema gore stvari od te kad proradi ona najgora, ženska sujeta , ona je razarajuća i po osobu koja je sujetna i po onu na koju tu svoju sujetu iskazuje.
Ni muška sujeta nije dobra stvar ali ženska je sto puta gora.