Stihovi koje volim

[Dorotej]

...Od svih si devojaka bila tisa,
zbunjena, sama, neprimetna, bleda.
Ej, zasto nisi bar porasla visa
bar visa za pola pedlja?
Jedne je noci udarila kisa
tako krvnicki ko cuvari reda.
Ej, zasto nisi bar porasla visa,
bar visa za pola pedlja.
Jer kada su te u svitanja seda
obesenu nasli o drvo kraj vrata
Izmedju bosih nogu i blata
bilo je razmaka samo - pola pedlja...

 

[Dorotej]

...Od svih si devojaka bila tisa,
zbunjena,sama, neprimetna, bleda...
Eh da si samo porasla visa,
bar' visa za pola pedlja.

jedne je noci udarila kisa,
tako krvnicki ko cuvari reda
Ej,zasto bar nijesi porasla visa
visa, bar' za pola pedlja

jer kad' su te u svitanja seda
obesenu nasli o drvo kraj vrata
izmedju bosih nogu i blata
bilo je razmak ,jedva pola pedlja...

 

[tiyuko]

Varaju me sene ove noci,
sat sto kasni minut,dva.
Izgleda mi kao da ces doci,
Al' bi mi uzaludna nada sva.

Brojevi su davno oznacili duse,
Plava spilja tone u mrak.
Ko' tanki zidovi snovi se ruse,
kad novo jutro posalje zrak.

Jedna me ptica vodi u tamu,
al' Baskijska snaga ne puca lako.
Zenu covek ostavi samu,
a jedan je samo na kraju plako'.

Rapsodija u plavom ostavlja trag,
na putu casne muke.
Njenom sam glasu postao drag,
slomljeni svirac sigurne ruke.

 

[Ana_ana]

Ostadoh te zeljan jedng ljetnog dana,
O, srebrna vodo iz tudjega vrela.
To je bilo davno.-
Svaka mi je staza danas obasjana
Suncem i ljepotom. Sreca me je srela.
Iz stotinu vrela zedj moja sad pije,
Al' mira ne nadjoh nigdje, jer me nikad
Vatra prve zedji ostavila nije.

Ivo Andric

 

[djenadija]

Trag

Želim:
Da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.

da poneseš od mene samo
Tugu i svilu belu
I miris blag...

Puteva zasutih lišcem svelim
Sa jablanova...

Milos Crnjanski

 

[Ana_ana]

Sve divne reci za koje znam nisu mi divne,zbog toga sto ti nisi tu.
Sve voznje automobilom nisu mi prijatne,zbog toga sto ti nisi tu.
Sva lepa mesta nisu mi lepa,zbog toga sto ti nisi tu.
Sve dobre knjige nisu mi dobre,zbog toga sto ti nisi tu.
Sve nove godine,pesme,rodjendani nisu mi lepi zbog toga sto ti nisi tu.
Ni na jedno mesto nisam otisao, da ne pomislim da ti nisi tu.
Nikada mi prijatelji nisu dosli, da se ne setim da ti nisi tu.
Zivecu mnogo krace, zbog toga sto ti nisi tu.
Kada budem umro, ti neces biti tu.

Ranko Bulatovic

 

[djenadija]

Pesma ženi

Ti si moj trenutak i moj sen
i sjajna moja rec u šumu
moj korak i bludnja
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreci više nego sreca.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seca.
Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.
Od mog prividenja ti si cela tkana,
tvoj plašt suncani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja ocarana,
simbol svih taština, porazan i leden.
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rodena u mojoj tišini i cami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

Jovan Ducic

 

[djenadija]

Uzalud je budim

Budim je zbog sunca koje
objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedu prstiju
budim je zbog reci koje peku grlo
volim je ušima
treba ici do kraja sveta i naci rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje lice na ove ovde
zbog ljudi koji bez cela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reci trgova budim je
zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
budim je zbog ove naše planete koja ce možda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmedu dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema
ta žena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer ce se probuditi drukcija i nova
uzalud je budim
jer njena usta nece moci da joj kažu
uzalud je budim
ti znaš voda protice ali ne kaže ništa
uzalud je budim
treba obecati izgubljenom imenu necije lice u pesku.

Branko Miljkovic

 

[Ana_ana]

Toliko puta, doživeo sam poraze, pa više i ne osecam
istinski tamjan sumnje. Prejeo sam se pobeda, pa više
i ne osecam istinsku zvonjavu slave. Ne umem ni da se
uplašim.
Ne umem više ni da umem.


-Miroslav Antic-

 

[Jurivaka]

Kao jabuka, s jeseni rane,
Zarumenilo se i moje vrijeme...
Zlatne se ptice sjatile na grane,
Pa zalazak sunca gledaju nijeme.