Stihovi koje volim

[Jurivaka]

Za tebe
imam osmjeh štampan na japanskom papiru

gledaj me
jer ti činiš da trava raste na livadama

ženo
mapo muzike bistrino rijeke svetkovino plodova

na tvoj prozor
vješaju bršljen automobilskih volana

i prodavači snizuju cijene svojoj robi
dopusti da poljubim tvoj glas

tvoj glas
koji pjeva u svim granama jutra

C.O. DE AMAT

 

[erinija]

Lepota – Milan Rakic

Jest, nema na tebi ni jednog dela
da se mome oku mogao da skrije,
ni jednog prevoja blistavog ti tela
da se moj poljubac na nj spustio nije.

Znam te tako dobro: u rastanka čaše
ti preda me stupaš sva sjajna i živa,
znam kada će suze oko da ti kvase,
znam kad ti se duša miloštom preliva,

A kad u njoj nosiš svu toplinu Juga…
Pa ipak si svakog dana nova meni,
uvek nova, uvek tako čudna druga,
i nikad slična jučerašnjoj ženi.

Ta moć tvoja čudna zaslepljava mene
raznovrsnim sjajem, mirisom i bojom.
- Oh, budi jedanput ko i druge žene.
Da odahnem najzad pred lepotom tvojom…

 

[belja91]

o класје моје...


о класје моје испод голих брда,
мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
ко ми те штеди, ко ли ми те брани
од гладних 'тица, моја муко тврда?

скоро ће жетва... једро зрње зрије...
у сунцу трепти моје родно село.
но мутни облак притиска ми чело,
и у дно душе гром пада и бије.

сјутра, кад оштри заблистају српи
и сноп до снопа као злато пане,
снова ће тећи крв из моје ране —
и снова пати, сељаче, и трпи...

сву муку твоју, напор црног роба,
појешће силни при гозби и пиру...
а теби само, кô псу у синџиру,
бациће мрве... о, срам и грдоба!...

и нико неђе чути јад ни вапај —
нити ће ганут бол пјану господу...
сељаче, гољо, ти си прах на поду,
тегли и вуци, и у јарму скапај!

о класје моје испод голих брда,
мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
ко ми те штеди, ко ли ми те брани
од гладних 'тица, моја муко тврда?!

алекса шантић

 

[sendi]

Prenuće se opet moja duša setna.
Možda zračak sunca, najmanji šum gore,
Dosta će joj biti pa da bude sretna,
I da se razlije zvučna, kao more.

Prići će mi nežno u danima ovim,
Kao iluzija dobra, neka žena;
I radosno tada po zvezdama novim
Tražiću svoj usud za nova vremena.

Na novu obalu ja ću nogom stati,
Da u novom ruhu zagazim u cveće.
Tako jadna duša nikad neće znati
Gde beše kraj bola, gde početak sreće.

 

[Sandra Bella]

....A ti ne postojis, nit' si postojala.
Rodjena u mojoj tisini i cami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami.....

Stihovi pesme Jovana Ducica

 

[tmaks65]

kaži GDE SMO...



Gde smo - tvoj glas još živi u mojim danima
Još jedna godina bez suza, bez stida - samo kaži gde smo
Ponekad samo ćutimo - na tankoj žici misli hodaju
Još korak pa će da se okliznu, da te izdaju - samo kaži gde smo

Ti i ja - u kojem oku skrivaš strah
Kad nigde nikog nema i oluja se sprema - u grudima
ljubav je bol - za nas

Više me ne voliš - kad prođu dani i strah te poseti
Na koja vrata ćeš da zakucaš, ko će da otvori
I grehe da ti oprosti
Baš me ne voliš - ugasi svetlo zauvek i odlazi
Raširi nekom svoja krila, pa poleti
U neki svet koji ne vidim - i da te ne čujem.

Ti i ja...

Ljubav nije za nas...


Neverne Bebe

 

[PseudoAna]

Гроб пријатеља

Лежиш у тамној и дубокој
пукотини у времену

Прстима узимам обалу
(нема те међу прстима)

Дрво и његова ноћ
чекају те на обали две зелене вечности

Твој глас сања нешто тешко
у дну камена

Лежиш у тамној и дубокој
пукотини у времену.

Бранко Миљковић

 

[belja91]

СВЕТКОВИНА

Сишли смо с ума у сјајан дан,
Провидан, дубок, — нама, драга, знан,
И светковасмо оцепљење то
Од мука, сумње, времена и сто
Рâна, што крваве их вређао је свет, —
Љубави наше плав и нежан цвет.

И опет сила згрнуло се света
У болнички нам мирисави врт;
Посматра где се двоје драгих шета
Срећно, и хвале онај живот крт
Што остависмо. далеко од њих
Сад смо, а они жале мир наш тих.

Они баш ништа нису знали шта
Доведе ту нас. У цвећу смо ишли
Славећи страсно осећања та
Због којих лепо са ума смо сишли.
У новом свету добро нам је сад,
А свет о њему добро и не слути.

Сумња у љубав — најтежи нам јад —
Мин’о, и часе блажене не мути.
Из прошлих дана љубав и знак њен
– Спојеност срца — остала нам још;
Наш живот овде светао је трен,
Срдачан, кротак. Онај живот лош

У коме знанци, родбина остају,
Невиност нашег не познаје света;
Животно вино, срж недостају
Њима, а глава њихова им смета.
А наших срца један исти звук
Бележи дражи и времена хук.

Јер ми смо давно, верна драга, — је ли? —
Искидали конце што нас вежу
За простор, време, тонове и боје,
— Ланце живота што звече и стежу, –
Јер ми смо, можда, сами тако хтели,
Рад љубави нам и рад среће своје.

И гледају нас зато што идемо
У кошуљама белим парком овим,
Где болнички се мирис шири јак;
Не знају дражи са животом новим,
Љубави наше неумрле знак.
...Гле! очима им трепти роса немо...



Сима Пандуровић

 

[Jurivaka]

Nemam snage za pesmu ni suze...
Kad naiđu čemerni trenuci,
Seta neka dušu mi obuzme,
Sami počnu da naviru zvuci...

Jesenjin

 

[belja91]

Српска беда

...
Спавамо по шупама,
Вучемо се исцепани,
Паре скупљамо по рупама,
Градом шетамо закрпљени.

Болест нас сада хвата,
Ни лекова више нема,
Исто к'о за време рата,
Стриц аспирин зато спрема.

Кроз колибу ветар дува,
Сви се редом смрзавамо,
Црвен крст нама кува,
Бедни живот настављамо.

Ja, лично