Stihovi koje volim

[ivaancek]

Poziv

Ne zanima me od čega živiš.
Želim znati za čim žudiš
i imaš li hrabrosti snivati
o ispunjenju želja srca svoga.

Ne zanima me koliko ti je godina.
Želim znati jesi li spreman riskirati
da ispadneš budala zbog ljubavi,
zbog svojih snova,
zbog ove pustolovine koju nazivamo životom.

Ne zanima me koji planeti djeluju na tvoj mjesec.
Želim znati jesi li stigao do središta vlastite boli,
jesu li te životna razočaranja otvorila
ili si se skutrio i zatvorio od straha
da ponovno ne osjetiš bol.
Želim znati jesi li u stanju trpjeti bol,
moju ili svoju,
a da je pritom ne moraš skrivati
ili ublažavati
ili izbrisati.

Želim znati znaš li se radovati,
zbog mene ili sebe,
i možeš li divlje zaplesati
i pustiti da te ekstaza preplavi sve do vrškova prstiju,
a da nas pritom ne upozoravaš neka budemo pažljivi,
realni,
svjesni ljudskih ograničenja.

Ne zanima me je li priča koju mi pričaš istinita.
Želim znati jesi li spreman razočarati drugoga
kako bi bio iskren prema sebi;
jesi li spreman podnijeti optužbe za izdaju,
a pritom ne iznevjeriti sebe;
možeš li biti izdajica
i samim time vrijedan povjerenja.

Želim znati jesi li u stanju vidjeti ljepotu,
pa i ako nije lijepa,
svakoga dana,
i možeš li svoj život nadahnjivati njezinom prisutnošću.

Želim znati jesi li dovoljno snažan
da živiš s neuspjehom,
svojim i mojim,
i da svejedno stojiš na rubu jezera
i ushićeno vičeš prema srebrnom punom mjesecu;
- To!

Ne zanima me gdje živiš
i koliko novaca imaš.
Želim znati jesi li sposoban ustati,
nakon noći ispunjene tugom i očajom,
umoran i do kostiju izubijan,
i učiniti sve što je potrebno
kako bi nahranio svoju djecu.

Ne zanima me koga poznaješ
i kako si dospio ovamo.
Želim znati hoćeš li i dalje sa mnom stajati u žaru vatre
i ne posustajati.

Ne zanima me gdje si
ili što si
ili s kim si studirao.
Želim znati sto te u tebi samom gura naprijed
u trenucima kad se sve ostalo ruši.

Želim znati možeš li biti sam sa sobom
i voliš li uistinu osobu koja jesi
u trenucima praznine.


Oriah Mountain Dreamer

 

[tmaks65]

Granata

Kako došlo tako i otišlo, to je jednostavno tvoj način života
Oh, uzimaš, uzimaš, uzimaš sve ali nikada ne daješ
Još od prvog poljupca trebao sam znati da mi se s tobom loše piše
Držala si oči širom otvorene, zašto su bile otvorene?

Dao sam ti sve što sam imao a ti si sve to u đubre bacila
U đubre si bacila, jesi
Da pružiš mi svu svoju ljubav jedino je što sam ikad tražio
Jer, ono što ti ne shvataš je da

Ja bih uhvatio granatu, za tebe
Ja bih stavio ruku u vatru, za tebe
Ja bih skočio pred voz, za tebe
Ti znaš da ja učinio bih sve za tebe

Pretrpeo bih svu ovu bol
Primio metak pravo kroz svoj mozak
Da, za tebe bih život dao, dušo
Ali ti ne bi učinila isto

Ne, ne, ne, ne

Prebi me, na mrtvo, na mrtvo, na mrtvo, tuci me dok ne utrnem
Pozdravi đavola kada se vratiš tamo odakle se došla
Luda žena, loša žena, ti si jednostavno takva, da
Nasmešila bi mi se u lice a onda iz mojih kola iščupala kočnice

Dao sam ti sve što sam imao a ti si sve to u đubre bacila
U đubre si bacila, jesi
Da pružiš mi svu svoju ljubav jedino je što sam ikad tražio
Jer, ono što ti ne shvataš je da

Ja bih uhvatio granatu, za tebe
Ja bih stavio ruku u vatru, za tebe
Ja bih skočio pred voz, za tebe
Ti znaš da ja učinio bih sve za tebe

Pretrpeo bih svu ovu bol
Primio metak pravo kroz svoj mozak
Da, za tebe bih život dao, dušo
Ali ti ne bi učinila isto

Da se zapalim
Ooh, ti bi me gledala kako gorim
Rekla si da me voliš, ti si lažov
Jer me nikad, nikad volela nisi, dušo

Ali draga, ja bih svakako uhvatio granatu za tebe
Stavio ruku u vatru za tebe
Skočio pred voz za tebe
Ti znaš da učinio bih sve za tebe

Pretrpeo bih svu ovu bol
Primio metak pravo kroz svoj mozak
Da, za tebe bih život dao, dušo
Ali ti ne bi učinila isto

Ne, ti ne bi učinila isto
Ti ne bi učinila isto
Oh, ti nikad ne činiš to
Ne, ne, ne, ne

Bruno Mars-Granata

 

[belja91]

Istina

Istina je junak,
drži se k'o stena
i kad na nju zine ala
i kad misliš da je pala,
pobeda je njena!

J.J.Zmaj

 

[Andjela 7]

Kao bajka

Hteo bih jednu noc kad mesec kunja,
Placevan, krzljav, bez sjaja i boje,
A zemlja ima setan miris dunja
Sto mesecima u prozoru stoje;

I sve da bude tuzno, sve da bude
Kao da svuda jece bolna deca,
Rastapaju se ceznje kao grude,
I sve kroz suton priguseno jeca;

Pa kad na mene padnu usne tvoje,
Da zajecamo i mi, obadvoje...

Hteo bih jednu noc vencano belu,
Providn, svetlu, svu u mesecini,
Da nezemaljski izgled da tvom telu,
I svakoj stvari, i da mi se cini

Ko bajka da je, da to nije java,
Da s mesecinom sve se stapa sada,
I neosetno gubi se i pada,
I sve nestaje, i sve iscezava,

Pa kad na mene padnu usne tvoje
Da isceznemo i mi, obadvoje...

Milan Rakić

 

[sendi]

Prosjak

Kraj vrata manastira sveta
Trese se ispružena ruka.
To prosjak vapi, slab i setan
Od gladi, žeđi i od muka.

Za koru hleba moli jadnik,
Oko mu piju jadi pusti;
Al’ neko tada kamen hladni
U ispruženu ruku spusti.

Tako ja prosih ruku tvoju,
Dok suze kapahu polako;
I ti si svetlu nadu moju
Obmanula zauvek tako.

 

[belja91]

Pesma o keruši

U svitanje, u pojati niskoj,
Gde se zlati rogoza gomila,
Sedmoro je štenadi riđaste,
Sedmoro je kučka oštenila.

Ližući ih jezikom crvenim,
Milovala štenad sve do mraka,
I kopneo sneg je zagrejani
Ispod njenog toploga stomaka.

Kad je jato kokošaka lenih
Zadremalo na motki sedeći,
Pošao je seljak natmureni,
Svih sedmoro noseći u vreći.

Mučeći se da im priđe malo,
Trčala je kroz nanose meke...
I dugo je, dugo je drhtalo
Nezamrzlo ogledalo reke.

Kada se natrag vukla po prtini,
Ližući svoje telo oznojeno,
Mesec joj se nad kućom učini
Kao jedno riđe štene njeno.

Gledala je u visinu modru,
Žalosni se urlik dugo čuo,
Tanki mesec klizio po svodu
I u polja za breg utonuo.

Nemo, ko od milostinje bedne,
Kada kamen bace joj iz šale
U sneg su se pseće oči njene
Kao zlatne zvezde skotrljale.

Sergej Jesenjin

 

[Jurivaka]

ŽENA I ILUZIJE

Žene jesu, kad glazba zvoni, med se toči i sunce gori.
I smijeh kad žubori kô fontana,
i onda žene jesu. Ali kad je Tmina,
onda nema žena.
O, kada uzimljemo na se teret naš i kletvu našu,
i kad je bol,
ne,
onda nema žena.
Nema onda naše ženske nasmijane pratnje.
Apsolutno stoji čovjek sam.
I dobro je, da čovjek stoji apsolutno sam.
Iluzije su sve pogrebne i mrtve
I dobro je da smo tvrdi i da nam je na sprovodu svih snova
oko suho.
Dobro je! Dobro je!

M.Krleža

 

[belja91]

[FONT=&quot]ОТАЏБИНА[/FONT]

[FONT=&quot]И овај камен земље Србије, [/FONT]
[FONT=&quot]Што, претећ сунцу, дере кроз облак, [/FONT]
[FONT=&quot]Суморног чела мрачним борама [/FONT]
[FONT=&quot]О вековечности прича далекој, [/FONT]
[FONT=&quot]Показујући немом мимиком [/FONT]
[FONT=&quot]Образа свога бразде дубоке. [/FONT]

[FONT=&quot]Векова тавних то су трагови — [/FONT]
[FONT=&quot]Те црне боре, мрачне пећине; [/FONT]
[FONT=&quot]А камен овај, кô пирамида [/FONT]
[FONT=&quot]Што се из праха диже у небо, [/FONT]
[FONT=&quot]Костију кршних то је гомила, [/FONT]
[FONT=&quot]Што су у борби против душмана [/FONT]
[FONT=&quot]Дедови твоји вољно слагали, [/FONT]
[FONT=&quot]Лепећи крвљу срца рођеног [/FONT]
[FONT=&quot]Мишица својих кости сломљене, — [/FONT]
[FONT=&quot]Да унуцима спреме бусију, [/FONT]
[FONT=&quot]Оклен ће некад смело, презирућ, [/FONT]
[FONT=&quot]Душмана чекат чете грабљиве. [/FONT]

[FONT=&quot]И само дотле, до тог камена, [/FONT]
[FONT=&quot]До тог бедема — [/FONT]
[FONT=&quot]Ногом ћеш ступит, можда, поганом. [/FONT]
[FONT=&quot]Дрзнеш ли даље?... Чућеш громове [/FONT]
[FONT=&quot]Како тишину земље слободне [/FONT]
[FONT=&quot]Са грмљавином страшном кидају; [/FONT]
[FONT=&quot]Разумећеш их срцем страшљивим [/FONT]
[FONT=&quot]Шта ти са смелим гласом говоре, [/FONT]
[FONT=&quot]Па ћеш о стења тврдом камену [/FONT]
[FONT=&quot]Бријане главе теме ћелаво [/FONT]
[FONT=&quot]У заносноме страху лупати... [/FONT]
[FONT=&quot]Ал’ један израз, једну мисао, [/FONT]
[FONT=&quot]Чућеш у борбе страшној ломљави: [/FONT]
[FONT=&quot]„Отаџбина је ово Србина!...“ [/FONT]

[FONT=&quot]Ђура Јакшић[/FONT]

 

[gradimirs]

Branko Miljković: FRULA

Groznice nežne poremećenog cveta
Slutiš. Gle, bilju klanjaš se opet.
Tragom pjanog jutra i išcezlog leta
Požuri, opevaj pre praznika svet.
Ponovi dan zbog nezahvalnog tela
Što suncu uzvraća senkom i pesmu kvari.
Vrati čoveku usamljenu pticu:
Pod praznim nebom placu sokolari.
Dozovi utve s gora u predanje.
Sastavi čula pesmom da ne venu
U noći tela. Nek bude sve manje
Vidljivog da ostvariš uspomenu.
Prazniš mi koleno i uzimaš srce
Žuri, krug opevaj, nesreću prevari
Smederevo otvori, ptici se dodvori
Pod praznim nebom plaču sokolari.

 

[belja91]

Prezir

U ovom vremenu imam status stoke,
traže da budem onaj koji kleci,
i da, u stvari, pevam karaoke,
tudu muziku i tude reci.

Prezir pocinje kada sve shvatiš,
i kada smrad do tebe dopre,
požuriš da svoje racune platiš,
[FONT=&quot]i da deponiju napustiš što pre...

Bora Đorđević (Riblja čorba)
[/FONT]