Stihovi koje volim

[dumspirospero]

Ti i ja


Osjećam živo srebro tvoje biti
žednu kap u svakom zrncu krvi
životno tkivo od drhtavih niti
koje se raskida, raspleće i mrvi .

Želja ti je žarka. Još nikad ne ostade
kap od mlaza koji dodirnuše usta.
Ne znam zašto nema medju nama mosta
kao da nas dijeli provalija pusta.

Prsti što bi htjeli da se čvrsto spletu
u dva klupka vatre i srebrene slasti
u prostoru dršću - sami su na svijetu
u samoći žudnje, u prokletstvu strasti.

Tijela što bi htjela da se tijesno združe
pretoče u jednu bujicu od milja
venu, usamljena, k'o jesenje ruže
jer na istom putu imamo dva cilja .

Ti bi htjela vječno, čemu nema mjere
ja bi dao sve za zanos jednog časa.
Ti sumnjaš u trenutak, a ja imam vjere,
u vječnost trenutka u trenutak spasa.

Dodji sva od sunca, sva od vrele vatre
na moj pusti ležaj, daj mi svoje krvi.
Bolje da nas munja jedne strasti satre
nego da nas mrtve (jednom) toče crvi.

Propadni u meni, pretoči se, daj se
raspleti kroz moje vijuge i tkiva,
sve je na tom svijetu samo kratka varka,
Raj se osjeti za trenutak - a vječnost je siva !!!

Gustav Krklec

 

[Freya Zane]

Moji drugovi

Momčilo Bajagić Bajaga


Moji su drugovi biseri rasuti po celom svetu
I ja sam selica pa ih po nekad sretnem u letu
Da l' je to sudbina, il' ko zna šta li je
Kad god se sretnemo, uvek se zalije
Uvek se završi s nekom od naših pesama.

Moji su drugovi žestoki momci velikog srca
I kad se pije i kad se ljubi i kad se puca
Gore, od Aljaske, do Australije
Kad god se sretnemo, uvek se zalije
Uvek se završi s nekom od naših pesama.

Da smo živi i zdravi još godina sto
Da je pesme i vina i da nas čuva Bog
Da su najbolje žene uvek pored nas
Jer ovaj život je kratak i prozuji za čas.

Za moje drugove ja molim vetrove za puna jedra
Puteve sigurne, a noći zvezdane i jutra vedra
Da l' je to sudbina il' ko zna šta li je
Kad god se sretnemo uvek se zalije
Uvek se završi s nekom od naših pesama.

Da smo živi i zdravi još godina sto
Da je pesme i vina i da nas čuva Bog
Da su najbolje žene uvek pored nas
Jer ovaj život je kratak i prozuji za čas.

Moji su drugovi biseri rasuti po celom svetu
I ja sam selica pa ih ponekad sretnem u letu
Da l' je to sudbina il' ko zna šta li je
Kad god se sretnemo uvek se zalije
Uvek se završi s nekom od naših pesama.
Uvek se završi s nekom od naših pesama.
Uvek se završi s nekom od naših pesama.


YouTube - Bajaga - Moji Su Drugovi Biseri Rasuti (Hitovi)

(Pardon na lakim notama, ne mogu odoljet. )

 

[mena7]

65 - Rabindranat Tagore
Zoveš li me ti to ponovo?
Dođe veče. Umor se obavija oko mene kao ruke žedne ljubavi.
Zoveš li me ti to? Sav svoj dan dao sam ti,svirepa vladarko,moraš li me lišiti i noći moje?
Negde se sve završava, a nama pripada samoća tame.
Zar je morao glas tvoj da je probije i mene da pogodi?
Zar veče ne svira svoju svirku sna pred tvojim vratima?
I krilate zvezde zar se nikada ne pružaju tiho na nebu iznad tvoje nemilosrdne kule?
Ne umire li cveće u tvom cvetnjaku nikada blago u prašini?
Moraš li me zvati, nemirnice?
Neka onda tužne oči ljubavi uzalud bde i plaču.
Neka žižak gori u samotnoj kući.
Neka splav vrati domovima umorne radnike
. Ja se otimam od svojih snova i hitam na tvoj poziv. [/video]

 

[macula]

Lišće oluji - Zvonimir Golob

Teško je dijelit pjesmu I pjevače:
suza pripada oku koje plače,

bol pripada usni, rijeka moru nekom,
I lišće oluji. Ona je daleko.

Sanjam da me sanja. Noć je. Izgubljena
I prazna je ruka, ako nije njena.

Nož pripada rani, uže svome vratu,
Raširene ruke – kazaljke na satu.

Izgubljena ptica,
pripada li jatu?

 

[mena7]

Svidjas mi se kad sutis - Pablo Neruda
Sviđaš mi se kad šutiš jer si kao odsutna, i čujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te.
Čini mi se kao da su ti letjele oči i čini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta.
Kako su stvari sve ispunjene dušom mojom izranjaš iz stvari, ispunjena dušom mojom.
Leptirice sna, duši mojoj si slična, i slična si reči melanholija.
Sviđas mi se kada šutiš i kad si kao udaljena.
I kada kao da se žališ, leptiricu u gukanju.
I čujes me izdaleka, i glas moj ne dostiže te: Pusti me da šutim s mučanjem tvojim.
Pusti me da ti govorim takođe s tvojom šutnjom jasnom kao sveća jedna, prostom kao jedan prsten. kao noć si, šutljiva, zvezdana.
Šutnja tvoja je zvezdana, tako daleka i jednostavna.
Sviđas mi se kad šutis jer si kao odsutna. Udaljena i bolna kao da si umrla.
Jedna reč tada, osmeh dovoljan je jedan. I veseo sam, veseo što nije tačno.

 

[sendi]

VRAĆANJE


Kad mi opet dođeš, ti mi priđi tada,
Ali ne ko žena što čezne i voli,
Nego kao sestra bratu koji strada.
Tražeć mekom rukom mesto gde ga boli.

Puna nostalgije beznadežne, duge,
Ne sećaj me nikad da bi mogla doći
Zadocnela radost iz dubine tuge,
Ko ponoćno sunce iz dubine noći.

Jer ti ne znaš, bedna! kroz sve dane duge
Da te voljah mesto ko zna koje žene!
U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge...
I ti beše samo sen nečije sene.

 

[Freya Zane]

Prolećna pesma


Osećam večeras dok posmatram laste
i pupoljke rane
kako srce moje polagano raste
k’o vidik u lepe, nasmejane dane;

kako s mladim biljem postaje sve veće
i lako k’o krilo,
i kako mu celo jedno nebo sreće
i pakao bola ne bi dosta bilo;

kako čezne za svim što bi život mog’o
lepog da mu dade,
i da mu ničega ne bi bilo mnogo;
tako su velike čežnje mu i nade.

Osećam, da dosad sve je bilo šala
moga srca vrela;
da još nikom nisam ljubav svoju dala
koliko bih mogla i koliko htela.

Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni’,
da bih srce mogla poklanjati svima
i da opet mnogo ostane ga meni.



Desanka Maksimović

​

 

[erinija]

Zaljubljena

Na očnim kapcima mi stoji,
U mojoj kosi njena kosa,
I ima oblik mojih ruku,
I ima boju moga oka,
I utapa mi se u senci
Kao neki kamen na nebu.
Oči joj uvek otvorene
I ne dopušta mi da spavam.
Od njenih snova usred dana
Isparavaju se sunca,
I ja se smejem, plačem, smejem.
Govorim svašta, tek onako.

Pol Elijar

 

[Andjela 7]

Staklenom ulicom - Zal Kopp

Svaku večer staklenom ulicom prolazim
i kao da nikada nisi otišla
sakupljam te u krhotinama svojih misli
i gledam, kako u kapima mjesečine
izmedju drvoreda sjećanja plamtiš.
Hodam, tako rano, jutarnjim satima
a ti me svojom sjenom pratiš
i ne remetimo nježnost krošnji,
jer one poznaju mirisni šum pjesme
i naše korake pamte kao svakodnevne,
pamte i ne zamjeraju im prolaznost,
ne plaču, već onako sjetno
u kutu naših zjenica, šute.
Dobrodošla si,
iako im je teško podijeliti tvoje osmjehe u pamćenju,
za njih si uvijek dobro došla,
jer kad završi dan ili započne noć,
ti si kao utjeha i vjerovanje ili obratno,
ne sjecam se više,
ali pamtim, kako si jednom već dolazila
s nadom na obrazima niz staklenu ulicu
i kako si kazaljke na satu zanemarivala,
i onda, …onda si u srcu,
s tim svojim glasom što ga pamtim
niz staklenu ulicu opet otišla,
i po tko zna koji puta si,
izmedju drvoreda sjećanja
u kapima mjesečine ostala plamtiti.

 

[Jurivaka]

POD TANKI VEO



Pod tanki veo ruke sam skrila......
"Zašto si danas tako blijeda?"....
---Zato što sam mu dušu nalila
gorkog bola i leda.



Kako da zaboravim? Izašao je pognut
i bolno iskrivljenih usta,
a ja sam, ne držec se ograde stuba,
za njim trcala pusta.



"Pa to je šala!" - kriknuh kao bez duše -
"Vrati se. Umrijet cu bez tebe,"
A on mi rece mirno i trpko: "Puše,
cuvaj se da ne nazebeš."


Ana Ahmatova