Stihovi koje volim

[dumspirospero]

Slovo o ljubavi

Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želiš bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir može da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge -
i osetimo se nesrećni i krivi.

Desanka Maksimovic

 

[zvrka]

Tuga (Velimir Živojinović
Massuka)

Poljubi me, začaraj me sobom,
zatvori mi oči ćutanjem;
da, u trenu zaborava, tobom
živim kao senka lutanjem.

Biće mi se, tmulo od gorčine,
zaželelo tuđeg življenja:
jednog trena sopstvene daljine,
jednog daha bez protivljenja.

Poljubi me, začaraj me, svedi
sasud srca do izlivanja;
obaj dušu, uzmi je, izvedi,
da počine od prebivanja;

Da, u trenu zaborava, tobom
živim kao senka lutanjem,
sklopim oči umorne nad sobom,
i isčilim u te ćutanjem.

 

[Jurivaka]

STARA PJESMA

Ti ljubi druge, ja ću tebe ljubit,
ja na te stavih sve što sam imao,
mnogiput već mnogi znao je izgubit,
jer je volio koju nije smio.

Ti ljubi druge, ja ću tebe ljubit
i željeti da budeš nevjernome žena,
da ti njega, a on da drrugu ljubi,
da tako i ti budeš ponižena.

Ti ljubi druge, ja ću tebe ljubit,
a tvoj će dragi, isto tako, drugu,
nastoj da drugi tu drugu mu snubi,
i svijet će se lijepo vrtjeti u krugu.

J. Menrt

 

[macula]

Pomilovanje - Ratko Petrovic


Nisam imao vremena da spašavam svet,
i uvek sam bio slepi putnik na oblacima ljubavi.
Bio sam samo još jedna kap u moru stranaca i čudaka
sa onih strmih i stenovitih obala u magli,
s kojih je teško otploviti ceo.

Iako sam shvatio da su mi ruke i noge samo misao
na mene niko nije pomislio,
nikom nisam ni na pamet pao.

Ja sam verovao da ima tih malenih leptira
koji će leteti i u mojoj magli zbunjenosti,
i svako sam veče pevao uspavanku,
jednom belom gradu nesanice,
gore, nad ušćem, u duetu s jednim pijanim pesnikom
i pod kišom zvezda padalica...

Dolazili su i drugi...
Ulaznica - sto osmeha
ulaznica - ljubav
ulaznica - pijanstvo
ulaznica - patnja...

Ali ne!

Što je više ljudi oko mene
ja sve više vidim koliko sam sam!
Jer, svi su oni nečim povezani!
Svi oni lako mogu da se uklope jedni u druge...
Iako se, možda, i po prvi put tek vide!

I šta mi ostaje od onih sto osmeha?!
Podsmeh!

Šta mi ostaje od ljubavi?!
Zabluda!

Od pijanstva - mamurluk!

Od patnje ostaje...
Sve! Da
Ona i dalje ostaje cela!

I ostavljaju me prijatelji pred kućom,
i ja biram da prvo prošetam,
jer su me dovoljno ostavljali do sada!
Bolje se vratiti sam,
posle počasnog kruga,
nego biti,
na bilo koji način ostavljen!

Ja ne tražim sunčanu stranu ulice!
S te strane uvek bije sunce u oči
i nikada ne možeš realno gledati na stvari

Ali tražim da me neko izvuče iz ove tame,
iz ove dubine koju sam iskopao u sebi
tražeći način da se prilagodim ovom svetu

ovom svetu koji te potapše po ramenu
a onda kad se okreneš ka njemu
on ti okrene leđa

tužan umem da budem i zbog bolesnih pasa
i ptica slomljenih krila
i zbog, na prevaru posečenih breza

i blesav mogu da budem zbog jednog proleća
ili jednog pogleda, rukovanja, smeška
i blesav sam, sam od sebe...
Bez nekog velikog razloga.

Zato, poštedi me makar ovaj put!
Makar ti!

 

[sendi]

Saputnici

Znam: sve se nece na jedan osmeh svesti.
Znam: nece svima jednako biti sunca

Na istoj cesti uvek ce se uplesti
Trag povratnika sa stopama begunca.

Hodace oba u jednom istom smeru,
Tegleci svaki svoju drukciju veru.

Pa i mi tako, jedan uz drugog, nemo,
Po istoj cesti teglimo zivote i dane.

I uporedo, rame uz rame, idemo.
I lagacemo kako se razumemo,

Sve dok na kraju ne stignemo
Tim istim pravcem na dve suprotne strane.

 

[Andjela 7]

Prolećna pesma

Osećam večeras dok posmatram laste
i pupoljke rane
kao srce moje polagano raste
k’o vidik u lepe, nasmejane dane;
kako s mladim biljem postaje sve veće
i lako k’o krilo,
i kako mu celo jedno nebo sreće
i pakao bola ne bi dosta bilo;
kako čezne za svim što bi život mog’o
lepog da mu dade,
i da mu ničega ne bi bilo mnogo;
tako su velike čeznje mu i nade.
Osećam, da dosad sve je bilo šala
moga srca vrela;
da još nikom nisam ljubav svoju dala
koliko bih mogla i koliko htela.
Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni’,
da bih srce mogla poklanajti svima
i da opet mnogo ostane ga meni.

Desanka Maksimović

​

 

[dumspirospero]

Iz šarenog mnoštva

Iz šarenog mnoštva iskr'o si se krišom,
slučajem pometen,
i u tmurne dane oplakane kišom
uneo sjaj snova dugama prepleten.

Zaigraju misli pa se čini lako
dve duše se spoje,
u treptaju rose čini se da svako
može da poleti baš kao nas dvoje.

Prepuštam se sneno zovu iz daljine
lude noći ove;
znam, imam te samo kroz šapat tišine,
ali nedam nikom da mi gasi snove.

Dragana Konstantinović

 

[zjovan29]

VEČERNJI MIRIS LJUBAVI

Ovo je veče u kojoj shvatih
da sve što sad primećujem
i osećam je radi tebe
u mirisu blizine ljubavi.

Sve ono što mi se čini ili ne čini
kao ono što vidim lepim i dobrim
ogleda se unutarnjoj snazi
koja se krije u mojoj duši.

Ta vidljiva lepota osećaja
koji ispunjavaju tu moju snagu
daju oblik tom nevidljivom biću
osetljivom na ovakvu stvarnost.

Osetih zagrljaj duše u ljubavi
i uđoh u njen labirint svetlosti
u svet mog stvarnog postojanja
i vidih u sebi blistave oči ljubavi.

Vidih svoju dušu u tvojoj duši
doživeh osmeh moga srca
osmeh u kom se krije tvoje srce
u trenutaku ljubavi prema životu.

Pošto se osmeh raširio celim telom
kao aktivni krater u erupcije sreće
i kao živa lava mog postojanja
prepustih mu svoju svest i snagu duše.

Skućih sve želje i žudnje pa osetih stapanje
ljubavi sa ženom koja stvarno volim
i celog života ko jedinu zvezdu što želim
da slušam i dodirujem u tebi.

Shvatio sam da ono što nazivam stvarnost
postaje jedna velika odsanjana sreća
u kojoj osećam osmeh zadovoljstva
te čudesne energije ljubavi u meni.

Ljubav je vatra večnog postojanja
kao osjećaj sreće u mojim mislima
i sja ove večeri plamenim jezicima
koji mi daruju osmeh za buđenje.

KAD SAM TU !!!

Kad dolazim sa željom
da uronim u dubinu tvojih snova.
tad osluškujem šapat tvoje duše
i klanjam se tvome srcu plemenotom.

Kad dolazim u tvoju blizinu
da bih uživao u mirisima tvoje duše
tad cvetove koji imaju miris tvoga bića
sadim ko lepotu u dubini svoga srca.

Kad samo ponekad poželim
ući u tajnost tvoje uzdrhtale duše
tad se ovijem zlaćanim prahom njenim
i kao dete osetim lepotu u kojoj slušam tišinu.

Kad stojim na početku tog sretnog trenutka
na vratima tvoje duše i pun nade
tad spajam noć i dan u zagrljaj
ljubičastog sutona i blistavog svitanja.

Kad pozoveš me u lagani hod kroz snove
u čijim dubinama se skriva bit večnosti
tad me vodiš putem bez vremena
do izvora na kojem se rađa ljubav.

Kad osetim taj trenutak pre nego postane vreme
i pre nego se priljubi sa svetlosti dana
tad osetim posojanje beskraja mojih misli
u tvrđavi koja se ljubav zove i gde je sve zaštićeno.

Kad sanjam taj san
koji se izgubio u danima samoće
tad čujem tvoj šapat ko muziku tvog srca
sličnu cvrkutu ptica u krošnjama drveća.

Kad se dogodi buđenje ovog divnog osjećaja
koji razbijaju tamu prošlih noći u meni
tad se duša puni poezijom isplakanih suza
u kojima se ta prošlost kupa.

Kad osetiš da sam tu, kako dolazim
da bih ušao u lepotu tvoga bića
tad vidiš rađanje sunca u tvom srcu
koje miluju dušu divnim planovima.

Srce uhvaćeno u dubini tvog bića
otvara prozor mirisu ljubavnih cvetova
da ga omame u sretnom trenutku
buđenja u svitanju procvale lepote.

ŽELIM DA !!!

Želim da odraste to veliko dete
al, da ga zadržiš stalno u sebi.
Želim da bude dete veselja i sreće
I da zavoli dan u kojem se budi.

Želim da dozvoli srcu da diše
jer onda će znati da želi i voli.
Želim da zna biti sretno
kao nesretno, radosno i tužno.

Želim da bude s onim koga voli
i oseća sreću koju i on oseća.
Želim mu knjigu ispisanu slovima snova
i tebe, divani cvete iz mašte o beskraju.

Žalim taj bezvremeni mirisni cvet
kao ukras mojih plavih snova.
Želim cvet koji ne vene
koji večno živi, koji večno miriše.


Želim cvet na čijim laticama je jutarnja rosa
kao kapljice života iz kojih se rađaju biseri.
Želim najvredniju energiju, želim ljubav
i tebe želim sa njom u duetu.

Želim da prestane noć proteklih dana
i da svane budućnost u zagrljaju svih želja
Želim knjigu života punu reči iz snova
o mirisnom cvetu iskrenog postojanja.

Želim čuti glas smirenja u nama
i setiti se obećanja datog samom sebi.
Želim zavoliti dan u kojem se budiš
i dozvoliti srcu da ispuni obećanja.

Želim da ustaneš sa mnom ovoga trena
I da krenemo zajedno u život mirno.
Želim da napišemo dnevnik ovog dana
i budemo spremni za korake što slede.

 

[zjovan29]

KO TRAŽI I KO PITA ???

Uronio sam u tišinu srca
i istinu svog postojanja.
Shvatih da sam tek kap izdvojena
iz reke sa Božijeg puta postojanja.

Osetih treperenje tonova muzike života
dok uživam u njenom dodiru sa dušom.
Osetih da mi voda, zemlja, vazduh i vatra
milovanjem svojim dodiruju dušu.

Ujedinjuje me večni zagrljaj sa životom
koji je Božijom voljom rođen u tišini postojanja.
Moja duša puna izraza i sjaja spaja se
sa senkama u svom večnom traženju.

Pokušavam osećajima dodirnuti lepotu
uživjući u snovima gradeći ljubav u duši.
Ljubav u svom postojanju veže trenutke
o kojem uvek u svom stihu pišem.

Stihovi govore o nama punim ljubavi
i veseloj ispunjenosti našeg postojanja.
Govore o našoj velikoj ljubavi
koja je stub i vodilja naše sreće.

Ona je plavičasta bistrina
i naša životna sudbina.
Ona budi u nama večno pitanje
i na njega odgovore daje
“ šta je to u ljubavi vredno“.





VOLJENOM GRADU

To je grad u kojem sam odrastao
njegove ulice i trgovi su puni senki prošlosti.
Koračam uranjajući u mirise nekih davnih slika
uz melodije balada u vremenu tamburica.

S ovog asvalta sam krenuo u nepoznato
tražeći sreću i izgubljeni osmeh srca.
Vratih se u jesen i prošetah uspomenama
kad me ljubav dočekala na trgu cveća.

Ljubav u mirisu jeseni i umirućeg lišća
i tek tad osetih proljeće u srcu.
Ljubav o kojoj pišem koju sam sanjao
te večeri osetih u povetarcu s Dunava.

Smešila mi se iz Novosadskih ulica
i pozivala me u životnu pustolovinu.
Naslutih osmeh srca punog nostalgije
dok slušam šapat tamburice sa obale.

Zaustavih se pred moćnim Dunavom
i začuh glas koji je bio tek žubor nostalgije.
E moj Dunave ti si mamac mog povratka
u život i lepote moje ravne Vojvodine.

Tamburica i večna pesma o ljubavi
je pesma koja nečujna ozvučuje celi svet.
Slušam tu melodiju nostalgije u srcu
i pokušavam je slediti svom svojim snagom.

Sad Novi Sade na tebe mislim
i čujem tamburice zvuk u pesmi o tebi.
Govori o tebi i tvojoj lepoti u ljubavi
i govori o tvom biseru o Dunavu.

Sada dok mislim na tebe osećam
da te misli su put koji me k tebi vodi.
Ti si u mom srcu, a ja sam uvek deo tebe
ti si moja sudbina i moj san, ti si ja.

Osetih treptaj leptirića u telu
i uzburkanost sna koji živim već godinama.
Kao božanski osjećaj svog postojanja
u svetu snova dok oko mene tutnji život

Večna si tajna želja mog dečačkog srca
i uvek na granici između sna i jave
Odživih svoje dane ne saznavši istinu
tu kariku kraja sna i početka života.



NEKA !!!

Neka ljubav pleše u našem glasu.
Neka se odmara u tvojoj tišini.
Neka kroz moje srce stigne do tvojih misli.
Neka poput zvezda sja u tami moga sna.
Neka se raduje tvom buđenju.
Neka ljubav plamti u vatri želja.
Neka teče našim venama ljubavi moja.
Neka dozvli da sreću u svom životu osetim.
Neka ljubav u tebi pleše bojama sreće.
Neka pleše nebom u svitanju.
Neka se kroz tvoj život vrati u život moj.
Neka dopusti srcu da ispuni dato obećanje
Neka krene sad i bude spremana na ono što dolazi.
Neka otvori oči da vidim svoj lik u sjaju njihovom.
Neka se provedem ovu noć na obali sna.
Neka snaga vere pokreće plimu i oseku života.
Neka noćas opet oživim pod zvezdama.
Neka mi svitanje šapne da budem strpljiv.
Neka budem strpljiv do zvezda i osetim plimu života.
Neka osetim i ljubav do neba kao mir u duši.
Neka šapnem nebu da živim samo jednom.
Neka čekam sunce da mi donese toplinu u srce.
Neka šapnem vetaru pitajući sebe.
Neka se pitam koliko se može kad se stvarno voli.
Neka tišina ljubavi zagrli moje misli.
Neka zapitam sebe što je to život?

 

[sendi]

Trenutka ja se sećam sjajna

Trenutka ja se sećam sjajna,
kada preda mnom se ti pojavi
ko priviđenje, kao tajna,
i ko lepote genij pravi.

Kad tuga sve mi skrha nade,
a kinjile me strepnje tašte,
tvoj nežni glas mi pevat stade
i lik tvoj sanjah na dnu mašte.

No, doba minu. Vihor nežni
raspršio mi sne i stravu.
I predadoh ja glas tvoj nežni
i lik nebeski zaboravu.

Polako su se vukli dani
u zabiti, u zatočenju,
bez zanosa, bez suza ranih,
bez nadahnuća, nalik mrenju.

Al stiže duši probuđenje.
I opet mi se ti pojavi
ko nenadano priviđenje
i ko lepote genij pravi.

I kucat stade srce vruće,
nov život u njem maha uze.
I opet plamti nadahnuće,
i ljubav sja, i teku suze.

Aleksandar S. Puskin (1799-1837)