Stihovi koje volim

Član
Učlanjen(a)
06.04.2010
Poruka
131
"Slovenska" Balasevic


Noshen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan.
Zashto, k'o da zna, al' to sam jutro dochekao umoran.
K'o da sam i ja leteo s njim, krilima te kim, olovnim,
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka.

Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da naprave od toga tuzhni trechi chin.
Nek' mi ne drzhe govore, nek' drugom pletu lovore,
ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu.

O, zagrli me sad, jako, najbolje shto zna
i nemoj crnoj ptici da me dash.

O ne, ne brini, prochi che za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam shta mu je,

Shto luduje, od sreche tugu tka
moja prosta dusha slovenska.

Uplashi me sjaj, milion sveæa kad se nebom popali.
Gde je tome kraj? Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zashto se sve to deshava, da chovek ishta reshava
il' smo samo tu zbog ravnote e medzu zvezdama?

O, zagrli me sad, jako, najbolje to znash
i nemoj crnoj ptici da me dash.

Ma ne, ne brini, prochi che za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam shta mu je,

Shto luduje, od sreche tugu tka
moja prosta dusha slovenska.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Kako da te nazovem,
kad sred sumraka, snatreci,
vecernje zvezde lepih ti ociju,
diveci se, moje gledaju oci,
kao da ih sad vide prvi put...
Te zvezde,
ciji je svaki zrak
po jedan potok ljubavi,
koji tece ka moru duse moje
kako da te nazovem?

Kako da te nazovem,
kad mi dobacis pogled svoj,
taj pitomi golub,
cije je svako pero
po jedna maslinova grana mira
i ciji je dodir tako dobar!
Zato sto je meksi od svile
i od jastuka u kolevci
Kako da te nazovem?

Kako da te nazovem,
kad zasviras svojim glasom.
Te glasove da cuju
suva stabla usred zime
prolistala bi ponovo zelena
misleci,to je vec prolece,
davno ocekivani njihov spasilac,
a slavuj peva:
kako da te nazovem?

Kako da te nazovem
kad mi usne dodirnu
tvojih usana plameni rubin-kamen,
kad u vatri poljupca stope se nase duse,
kao u zoru dan i noc,
a svet nestane pred nama,
nestaje za mene vreme
i sva tvoja tajanstvena blazenstva
vecnost rasipa po meni-
Kako da te nazovem ?

Kako da te nazovem,
slatka majko moje srece,
vilinska devojko
vizije koja se dotice neba,
najsmelije moje nade
zastidjujes svojom stvarnoscu,
moje duse jedino
blago vrednije od celoga sveta,
slatka, moja lepa, mlada suprugo,
kako da te nazovem?


Šandor Petefi
 
Član
Učlanjen(a)
12.05.2010
Poruka
16
SLIKA IZ DJETINJSTVA

Gospode, kako pamtim tu sliku,
Kako je sve to živo u sjećanju,
Odsjekli su glavu nesrećniku,
A nekakva je muva pala na nju.

I dok je nepovratno iz zjenica
Odlazio čitav jedan svijet,
Ta je muva mirno išla preko lica
Kao da se ništa dogodilo nije!

A tamo je negdje mirisala trava,
Šumorio jasen, cvrkutala ptica,
Sve je bilo isto, osim ova glava
Sa ravnodušnom muvom na sred lica.

Čučao sam dugo i dok su ostali
Odlazili siti tog prizora ratnog,
Neko je viknuo ŠTA ČEKAŠ, MALI?
NIŠTA, rekao sam, sasvim mator!
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
Sjedni tu.
Preko puta.
Ne,ne prekidaj me.
Ne govori.Suti.

Pusti me da ti kazem,
Ono sto sam vec odavno trebala reci;

Kada trebas doci,bojim se tvog dolaska.
Zbog ne dolaska.
Jer ako zakasnis samo pet minuta,
Srce mi je u dlanu,
I moja me ljubav ili mozda strah
Boli.

A nisam ti jos rekla,
Koliko te volim.

Volim te smjehom i suzama,
Volim te srecama i brigama.

Ne gledaj me tako zastraseno.
Ljubav,ma kakva bila:
Neispunjena,sretna,lakomislena,duboka,
Zauvijek...
Boli.

Kad dolazim,pitam se,cekas li me.
Bojim se da jednog dana ne otvoris vrata,
Bojim se praznog stubista,baz zvuka,bez svjetla

A nisam ti rekla...
Najvise se bojim vremena koje ne ceka.
A ja kasnim.

Volim te.
I volim sve sto si ti.

Tvoje oci pitajuce.
Tvoj smjesak oprastajuci.
Tvoj korak ohrabrujuci.

I u tom trajanju ne znam,
Jesam li ucinila dovoljno za tebe
Ljubavi moja.
 
Dum
Član
Učlanjen(a)
24.02.2010
Poruka
2.775
POLJUBAC

Od svega što se u glavi krije,
od svih čuda što se tu množe,

poljubac je najdivnije
čudo što ti se desiti može.

Kad se, kružeći ovim svemirom
bezbrojnih srca, putanjom dugom

dva srca ozare istim nemirom
i oglednu se jedno u drugom,

tada i glave malo zastanu
s krunicama od rosnog klasja,

a usnice se sretnu i planu
plamičkom poljupca što svet obasja.

I tako kroz dva tela poteče
svetlost što stvara novu planetu,

jer, poljubac je, kao što reče
pesnik, najlepši susret na svetu!

Dobrica Erić
 
Član
Učlanjen(a)
28.06.2010
Poruka
1.095
Pesma

Moj dobri rode, svi su lagali,
I tvoj su vidik sav pomračili;
Za svojom srećom samo tragali,
I svuda krali i sve tlačili.

I mesto mleka, krv su sisali,
U stradanjima tvojim dugima.
Tvoje su svetlo ime brisali,
Da ne znaš ko si među drugima.

S ubicama su crkve stvarali,
I s izdajnikom gorde tvrđave;
U zakletvi te svakoj varali.
Na vodi digli mostove rđave!

Na zgarištu ti drže govore.
Na gubilištu podlo piruju.
Na bunjištima sade lovore...
I mrtve uče sad da miruju.

Moj dobri rode svi su rđavi,
Vapaj tvoj ne čuju što tuguje!
Izdajnik i sad još u tvrđavi,
S ubicom žrtva sada druguje.

Loman je, rode, most na provali,
Svud su u pričest otrov stavili...
S lupežom sve su novce kovali,
Sa krivokletnikom zavet pravili.
 

Byk

Član
Učlanjen(a)
04.02.2010
Poruka
2.355
ВРБАС


Носи, српска реко, крв наших синова,
Јер крваве реке свуд су наше међе;
Мачеви убијца сви су истог кова —
Сад носи унуке куд носаше пређе.

Прими крв нејачи у светле ти пене,
Сто пута је за те и пре умирала:
Да је не полочу погане хијене,
Да не метну у њу отрова и кала.

Наше су победе и заставе наше
Твој велики завет гордости и беса —
Једине у теби што се огледаше,
И једине овде дигле до небеса.

Беше тада славна а сад си и света,
Певај сва крвава кроз њиве и луге.
Наша звезда славе сад и даље цвета:
Пре свачији сужњи нег ичије слуге.
Носи мора крви да их не покраду,
Носи, реко српска, крв невиних жртви:
Радосне победе хероји нам даду,
Али страшну правду извојују мртви.
 
Dum
Član
Učlanjen(a)
24.02.2010
Poruka
2.775
POSLEDNJU LUDOST TRAŽI MOJA GLAVA

Poslednju ludost traži moja glava!
Prste u usta - i fijuk vreli!
Zauvek minu glupava slava,
Šarlatan bejah i razvratnik smeli!

Kakav smešan gubitak, ja vidim!
Mnogo smešnog život nama piše.
Što u boga verovah se stidim,
Gorko mi je što ne mogu više.

Divni dani, divni zlatni vale!
Spališe prošlost svagdanje drače.
Bejah razvratnik, pravih skandale,
Samo da bih izgoreo jače.

Pesnik mora da ljubavlju vrelom
Ljubi svakog dok je i sam vreo.
Crnu žabu sa ružicom belom
Na zemlji ja sam da privenčam hteo.

I sve lepo odavno se sruši,
Rujni dani sve su mi odneli.
Gde se brazde pružiše po duši -
Anđeli su tu da žive hteli.

Evo, talog što mi srce muti,
Grede tiho u kraj tuđi, strani.
Ipak hoću u zadnoj minuti
Da zamolim te moj druže neznani -

Za greh svaki, prokleti i vraški,
Za neveru - ako reči smem,
Spustite me, u ruskoj rubaški,
Pod ikonu, brale, da umrem.

Sergej Jesenjin
 
Natrag
Top