Stihovi koje volim

[summer]

Noćas su me pohodili mrtvi.
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.

Noćas su me pohodila mora,
Sva usahla, bez vala i pene,
Mrtav vetar duvao je s gora,
Trudio se svemir da pokrene.

Noćas me je pohodila sreća
Mrtvih duša, i san mrtve ruže,
Noćas bila sva mrtva proleća:
I mirisi mrtvi svuda kruže.

Noćas ljubav dolazila k meni,
Mrtva ljubav iz sviju vremena,
Zaljubljeni, smrću zagrljeni,
Pod poljupcem mrtvih uspomena.

I sve što je postojalo ikad,
Svoju senku sve što imađaše,
Sve što više javiti se nikad,
Nikad neće - k meni dohođaše.

Tu su bili umrli oblaci,
Mrtvo vreme s istorijom dana,
Tu su bili poginuli zraci:
Svu selenu pritisnu nirvana.

I nirvana imala je tada
Pogled koji nema ljudsko oko:
Bez oblika, bez sreće, bez jada,
Pogled mrtav i prazan duboko.

I taj pogled, k'o kam da je neki,
Padao je na mene i snove,
Na budućnost, na prostor daleki,
Na ideje, i sve misli nove.

Noćas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.

Vladislav Petković-Dis - Nirvana

 

[Angelus]

" Nakon nekog vremena uvidiš tanku crtu između držanja za ruke i vezanja za dušu.

I naučiš da voleti ne znači oslanjati se, a društvo ne znači sigurnost.

I naučiš da poljupci nisu ugovori, a pokloni obećanja.
I počneš prihvatati svoje poraze uzdignute glave i otvorenih očiju,

s ljupkosti odrasloga čoveka, a ne tugom deteta.
I naučiš da sve puteve moraš sagraditi danas,

jer je sutrašnje tlo isuviše nesigurno za planiranje.

Nakon nekog vremena naučiš da i sunce opeče ako mu se previše približiš.
Stoga sadi svoj licni vrt i uređuj svoju dušu,

umesto da čekaš da ti neko pokloni cveće.
I naučiš da možeš mnogo toga pretrpeti.


(Veronica A.Schoffst)

 

[Jurivaka]

Ja pošetah niz čaršiju, - kol'ko mogu šetati.
Pa se svratih u mehanu, - kol'ko mogu svratiti.
Popih jednu, popih dvije, - kol'ko mogu popiti.
Pa se 'vatih za džepove, kad ja nemam platiti!

Ja pobjegoh niz čaršiju, - kol'ko mogu bježati!
Za mnom trči mehandžija, - kol'ko može trčati!
Nosi sou na ramenu. - kol'ku može nositi.
Udri jednom, udri dvaput, - kol'ko može udriti!

Ja se 'vatih za džepove, kad ja imam platiti!

(Autor ove pjesme je nepoznat, a ja sam je čuo od moga djeda, koji je volio da je pjeva, kada bi potegao koju čašicu više!)

 

[edinos]

Ja prošetah čaršijom

Ja prošetah čaršijom
sa lijepim komšijom.

Mada sam jos malena,
ja već imam, majko, dilbera.

Sinoć mi je s večeras
pjev'o ispod pendžera.

Ružo moja, rumen cvijet
zbog tebe ću, bona, umrijet'.

Ko zna šta će noćas bit',
možda će me poljubit'.

A možda će i drugoj
pod pendžerom pjevat' dragi moj.

Pazi, kćeri, šta činiš,
nemoj da me sramotiš.

Tek si na svijet postala,
a svu noć bi s dragim ostala.

Nemoj, majko, hajati,
nemoj mene karati.

Šta će biti jesenas,
neka bude, majko, večeras.

Sevdalinka

 

[edinos]

Očajna pesma

Upij se u mene zagrljajem jednim,

ko groznica tajna struji mojom krvi,

krepko stegni moje telo, nek se smrvi,

i daj mi poljupce za kojima žednim.


Kao Hermes stari i s njim Afrodita,

stopi se u meni strašću tvojom celom,

da sav iznemognem pod vitkim ti telom,

i da duša moja najzad bude sita...


- Kad pomislim, draga, da će doći vreme

kad za mene neće postojati žena,

kad će čula moja redom da zaneme,

i strasti da prođu kao dim i pena,


a da će, još uvek, pokraj mene svuda

biti mesečine pod kojom se žudi,

i mladih srdaca što stvaraju čuda,

i žena što vole, i voljenih ljudi,


vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada

kao bik pogođen zrnom posred čela

što u naporima uzaludnim pada

dok iz njega bije krv crna i vrela...


Upij se u mene zagrljajem jednim,

ko groznica tajna struji mojom krvi,

krepko stegni moje telo, nek se smrvi,

i daj mi poljupce za kojima žednim...

Milan Rakić

 

[AppleX]

Цветак
Увели цветак безмирисни
пуштен у књизи гледам ја
И гле, већ мноштвом чудних мисли
душа се моја пуни сва.

Ког пролећа је цвао цватом
и чијом руком скршен би?
Да л' познатом ил' непознатом?
Зашто га овде остави?

Можда за спомен на познанство
ил' на растанак можда дуг?
На какву шетњу кроз пространство,
кроз тихо поље, тамни луг?

Живи ли он ил' она живи,
где ли је њихов кутак сад?
А можда су и увели
ко овај овде цветић млад?

Пушкин

 

[sondria]

Putnikova noćna pjesma

Nad svim vrhovima
je mir.
U vršcima svima
jedva će živ
i dašak još koji biti.
Pjevanje ptica je stalo.
Čekaj : još malo,
pa ćeš počinuti i ti.

-Gete​

 

[edinos]

Melem

Daj mi ruku, da je vidim...
Ova ruka, ova mila,
kol’ko je već krasna cveća
u moj život posadila.

Daj mi ruku, da j’ osetim...
Jer kad umor čelo smuti,
pod ovom je rukom duši
najmilije odahnuti.

Daj mi ruku, da je stisnem...
Jer kad stegne smrtna muka,
kad zatišti ljuta rana,
melem biće ova ruka.

Jovan Jovanović Zmaj

 

[sondria]

XXXVIII

Danas me davi teško nebo
sa neizmejrnim oblacima.
Sa čežnje grešne ja prozeboh,
a sad me bije dažd i zima.

Na cesti su mi zaostale
u izdisanju nade kisle;
a magle što su na duh pale
stisle ko neke želje svisle.

Vijaju pusti uragani
i deru vode pustolinom;
i ne znam kada dan se dani
ni kada munja plamsa tminom.

_ I nema nade ni uzdanja
u izgubljena pramaljeća;
i uske sanke ljubav sanja
kao u čaši bokor cvijeća.​

* pramaljeća - proljeća
** Tin Ujević - iz knjige "Kolajna"

 

[sondria]

Rastanak ima duboko značenje:
Kako god voliš - jedan dan,
il' dovek -
Ljubav je san, a san je magnovenje,
Pre ili posle nastaje buđenje,
Na kraju mora da se prene čovek.​

- Fjodor Tjutčev