Šta je novo?

STA SU PO BIBLIJI CRKVA, I PRAVO BIBLIJSKO BOGOSLUZENJE

VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
17.545
Crkva "EKLESIA" znaci "SKUP POZVANIH"

To je drustvo ili zajednica vernih ljudi okupljenih oko Hrista i njegove reci, sjedinjenih u istoj doktrini, veri, nadi, i ljubavi.

Crkva ima dve duhovne dimenzije - po principu mikro i makro kosmosa.

Prva dimenzija podrazumeva samog coveka koji je po bibliji crkva Bozja, jer apostol Pavle u reci Bozjoj kaze "Jer ste vi crkve Boga Živoga, kao što reče Bog: Useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod" ( 2 Korincanima 6. 16 ).

Druga dimenzija podrazumeva zajednicu vernih koje vodi Sveti Duh, a koji se zidaju u gradjevinu duhovnu

"I vi kao živo kamenje zidajte se u kuću duhovnu i sveštenstvo sveto, da se prinose prinosi duhovni, koji su Bogu povoljni, kroz Isusa Hrista" ( 1 Petrova 2. 5 ).

Dakle, crkva su ljudi na pojedinacnom nivou, i na nivou zajednice.

Danas mnogi crkvu tumace kao gradjevinu, i imaju cak idolopoklonicki odnos prema tim umetnicki izgradjenim objektima, nazivajuci ih svetima, ili kucama Bozjim.

Naravno, svuda gde su okupljeni verni tu je Bog, i to je u tom trenutku crkva, jer Isus je rekao "GDE SU DVOJE ILI TROJE SABRANI U IME MOJE JA SAM ONDE MEDJU NJIMA"

To moze biti bilo koje mesto, kuca, koliba, pecina, suma, podrum, tavan, kosmicki brod, podmornica, ili avion.

Crkva su dakle ljudi, jedan covek na nivou mikro, i zajednica na nivou makrokosmosa.

Jedan tekst iz dela apostolskih kaze "a kad dođoše u Jerusalim, primi ih crkva i apostoli i starešine, i kazaše sve što učini Bog s njima, i kako otvori neznabošcima vrata vere" ( dela 15. 4 ).

Ovde se upravo pod pojmom crkva misli na ljude kao zajednici vernih.

Zgrada ima iskljucivo prakticnu funkciju, da se ona opremi za propovedanje jevandjelja, stolicama ili klupama, propovedaonicom, ozvucenjem, biblijama i pesmaricama, bibliotekom sa knjigama, toaletom, i pomocnim prostorijama u kojima se drzi materijal za ciscenje, stan propovednika..itd..

Da bi saznali sta predstavlja pravo biblijsko Bogosluzenje moramo videti sta biblija govori o tome, i kako su Hristos i apostoli, pa i prva crkva nakon njih odrzavali Bogosluzenje.

Najupecatljiviji biblijski primeri su recimo primer Isusove propovedi na gori - gde se okupilo mnostvo ljudi slusalaca, i tu je Isus odrzao duzi govor.

Takodje, Isus je cesto ljudima pominjao primere iz pisma, ili pricao poucne parabole sa duhovnom porukom.

Za apostole se u delima apostolskim svedoci da su iskljucivo propovedali rec Bozju na svakom mestu, po Isusovoj zapovesti "IDITE NAUCITE SVE NARODE KRSTECI IH U IME OCA, I SINA, I SVETOGA DUHA, UCECI IH DA SVE DRZE STO SAM VAM ZAPOVEDIO"

Postoje neki istorijski dokumenti koji svedoce da su se prvi Hriscani sastajali po kucama, i da su na tim sastancima pevali, otvarali i citali rec Bozju, i molili se Bogu.
Takodje, odrzavali su veceru Gospodnju kao secanje na Hristovu smrt.

Dakle, biblijski koncept bogosluzenja je propovedanje iz reci Bozje sa prigodnom duhovnom poukom, koje je praceno zajednickom pesmom i molitvom, gde svaki vernik uzima udeo u tom Bogosluzenju.

Bogosluzenje sluzi i da se ljudi ohrabre u reci Bozjoj, medjusobno podsticu na veru, tese, i zajednicki mole.

Isus je rekao "GDE SU DVOJE ILI TROJE SABRANI U MOJE IME, JA SAM ONDE MEDJU NJIMA"

Na Bogosluzenju je prisutan sam Gospod, tu je i blagodat Svetog Duha koji kroz rec Bozju, pesmu, i molitvu posvecuje verne, slabe jaca, a one neobracene koji su tu prisutnu sa ciljem da spoznaju Boga i da se obrate - vodi Bogu, sto dovodi do toga da zajednica vernih raste, sto je bilo iskustvo i prve crkve, gde se na Petrovu propoved u jednom danu obratilo 5000 ljudi.

Kada bi Bogosluzenje danas bilo pravo kao u vreme apostola, ovakvo obracenje bi se dogodilo i danas.

Ali zasto toga danas nema, trebamo da se zapitamo pred sobom, posebno govoreci o vodjama crkava.
 
Učlanjen(a)
11.02.2009
Poruka
7.538
A Biblija je autoritet po tom pitanju? Vi i vaše subotarenje je autoritet po tom pitanju?

Malo skromnosti gospodo Mileriti ne bi vam bilo na odmet.

Ni jedno ni drugo autoritet po ovim pitanjima nisu.

Posebno ako se u obzir uzme činjenica da ono što Mileriti nazivaju "biblijskim" sa Biblijom nema nikakve veze.

Radi se prosto o arogantnoj, posednutoj projekciji "would be jews" koji pravo Hebrejsko bogosluženje nikada i nisu videli, a ono što su pročitali je prevod prevoda okićen tumačenjima polupismenih arogantnih egomanijaka.

Ps. Kohanim su Apostoli, pred njima se On, Bog Isus (ili ako vam je judejšitnom posednuti draže Yahoshua) pojavio i uzneo na Nebesa.

Sam Bog je aronite (Sadukeje, Fariseje, Pismoznance) razvlastio... Uostalom, cepanje zavese je upravo to i značilo.

YHWH više nije boravio u hramu. ***

Prikovaše Ga, izdaše Ga, sinovi Israela, kohanim Mojsijev i Aaronov, narod tvrde šije i srca kamena.


Uostalom, ko Ga i može u ljudskom rukom stvorenom zadržati i primorati na bilo šta?

Niko.

*** Ne boravi ni u mirijadama "denominacija" što zamišljaju da Ga u ljudskom rukom pisanom, i ljudskim razumom tumačenom tekstu drže.
 
Poslednja izmena:
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
17.545
Biblija je autoritet i istina po svim pitanjima vere.

Crkva je tu samo da tu istinu prezentuje svetu.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
06.05.2012
Poruka
2.049
Biblija je autoritet i istina po svim pitanjima vere.
Crkva je tu samo da tu istinu prezentuje svetu.

Kod protestanata, a i kod vas adventista te dvije dimenzije nisu usklađene i nema kongruencije. Jer kad bi bilo, ne bi jedan adventist tumačio Bibliju na jedan, a drugi na drugi način. Govorim o doktrini i vjerovanju, ne o načinu života i običajima.
Usporedi sebe, Jovana, Tripa i Kainosa. Zovete se adventistima, ali ne vjerujete svi jednako Evanđelju, a pogledaj Adriana i Mireta, isto vjeruju i ispovjedaju. Je si li vidio da mi katolici ikada diskutiramo o bilo kojoj istini vjere ili Evanđelja? Nisi. I nećeš vidjeti, jer istu vjeru imamo i živimo, svatko na svoj način, naravno.

Inače, tema ti je dobra...samo imam dojam da si malo idealizirao svoju crkvu....jednostavno, nemate istu vjeru i moguće je da vas najviše ujedinjuje Ellen White. A kad ti to napiše Darth Shone, ti se ljutiš.
 
Učlanjen(a)
11.02.2009
Poruka
7.538
Inače, tema ti je dobra...samo imam dojam da si malo idealizirao svoju crkvu....jednostavno, nemate istu vjeru i moguće je da vas najviše ujedinjuje Ellen White. A kad ti to napiše Darth Shone, ti se ljutiš.

to što on crkvom naziva, crkva nije. Nema apostolskog nasleđa, nema Duha Svetoga, nema ničega što crkvu čini crkvom.

Što se tiče toga da im je sine qua non Ellen Gould Harmon White, to ne da je moguće, nego je to zaista istina.

Činjenice govore o tome. Činjenice. A Bog nam je dao razum da činjenice shvatamo onakve kakve jesu.


A te činjenice su sledeće:

Nema adventiste koji ne veruje da su objave Ellen Gould Harmon White "božanske", da su jedini ispravni način tumačenja Svetog Pisma.

Da li je nama papa jedini ispravni tumač Svetog Pisma? Sinod? Da li mi sebe možemo nazvati Kršćanima a da u Božanstvo Kristovo sumnjamo (Dosloovno Božanstvo)?

Pa ako nas objedinuje Krist Gospodin i vjera, neizmenjena vjera već dva milenijuma, i naša se vjernost mjeri vjernosti Kristu i Crkvi NJegovoj (a Crkva je po sv. Aposatolu Pavlu "stup i tumač Istine"), šta je onda njihov stup i uporište istine?

Oni će tvrditi da je to Pismo.

No sve i da je to Pismo (a nije), na koji način oni dolaze do Pisama, a na koji to činimo mi?

Mi do spoznaje PIsama dolazimo preko Crkve (nad kojom je i u kojoj je Duh Sveti koji nam tu istinu i tumači) , oni na koji to način čine?

Preko djela i "objava" Ellen Gould Harmon White.

Šta je dakle ona za njih?

Ono što je za nas Crkva.

No mi sve i da se Crkvenog držimo, nikada djela Crkve nismo nazivali niti držali pružaocem utjehe. Niti smo ikada Crkvu "malim svjetlom" nazivali.

A oni to čine za lik i djelo Ellen Gould Harmon White.

Dakle, šta je ona za njih (adventiste)?

Crkva i možda najvažnije, emanacija (mada oni to izričito ne tvrde, ali posredni dokazi govore to) Duha Svetog.

Tumače li PIsma, tumače ih preko i kroz vizuru "objava" Ellen Gould Harmon White.

"Prorokuju" li, i to čine kroz i u skladu s "objavama" Ellen Gould Harmon White.

Uostalom, zvanično i tvrde da je njezina objava vodič kroz objavu Kristovog dela i poruke.

Da li mi tako tvrdimo za bilo kog papu, patrijarha, sveca?

Zahtevamo li mi da katekumen vjeruje u papu, patrijarha, sveca, bilo kog od svetaca i svetica Božijih (a bilo je i biće među njima vrsnih teologa i ljudi kojima je Duh Sveti zaista darovao spoznaju i karizme) da bi uopšte bio kršten?


Odgovor na sva ova pitanja, bilo da se radi o Zapadu, bilo o Istoku Crkve Kristove, je NE.

A oni, adventisti upravo to od svojih "krštenika" zahtevaju. Zahtevaju da ispovede veru u "duha proroštva" koji je oličen u liku i djelima Ellen Gould Harmon White.


Dakle, šta je ona, šta je Ellen Gould Harmon White za adventiste sedmog dana?

Isto što i Muhamed za muslimane. (koji je po njima - muslimanima onaj "utješitelj" koga je Issa najavio), i jednima i drugima je sumnja u "proroštvo" i specijalni status "proroka" jednaka otpadništvu od vere.


Ako li to nije tako, zašto se onda ne odreknu nje i nezinog učenja? Zašto im je sve promenljivo, podložno solpsticizmu, a samo ona i njene objave ne?


Jednostavno, on (Laodikeja), niti bilo ko od njih nemaju prava da se ljute na činjenice koje iznosimo, bilo Slap, bilo ja.

Oprosti što si trebal čitati ovako dug odgovor i hvala ti ako si ga pročitala.
 
Poslednja izmena:
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
17.545
Isabeleta.

Svaki covek ima pravo da veruje sto mu je volja.

Ja licno smatram - da je licemerno da se neko nazove Adventistom i jos da se krstiti u Adventistickoj crkvi, a da njegovo ucenje nije u skladu sa ucenjem crkve po osnovnim istinama vere.

Ja znam da svako mora prihvatiti ucenje crkve, odnosno biblije da bi se krstio u Adventistickoj crkvi.
Mislim da neki mozda i slazu na crkvenom odboru da prihvataju sve, a u stvari precute da ne prihvataju,
Ili kasnije promene stav po nekim pitanjima kao sto je recimo Isusovo Bozanstvo, ali ostanu u crkvi jer prihvataju sve druge istine.

Sto se tice Ellen White - svi Adventisti veruju da je ona Bozji vesnik i prorok.

Ima mozda pojedinaca koji u to ne veruju.

ja sam za zivota upoznao samo jednog, odnosno jednu stariju sestru koja u to nije verovala, a bila je krsteni vernik.

Isabeleta, ovde na forumu su sve izjave protivnika Adventizma protiv Ellen White u kompletu lazne, da ne govorim o izvrtanjima njenih reci, vadjenju iz konteksta, gde se tvrdi da je ona nesto ucila i pisala i ako nije, vec su protivnici izmislili.

Tako ti protivnici ustvari blate i sramote svoju crkvu, jer je prikazuju da u njoj postoje sve sami lazovi i manupulatori.

To nije moj stav, jer ja smatram da u Katolicizmu ima postenih ljudi, vec ga oni tako predstavljaju svojim lazima.

Dakle ponavljam.
Sve sto se ovde pise protiv Ellen White su prljave lazi.

A tebi zelim da u tome ne ucestvujes, vec da posteno ispitas sta je istina ako te vec to zanima.
 
Član
Učlanjen(a)
06.05.2012
Poruka
2.049
Isabeleta.
Svaki covek ima pravo da veruje sto mu je volja.

Naravno, svatko ima pravo vjerovati u što hoće. Zlatne teladi danas ima koliko hoćeš, u najrazličitijim oblicima, ali to nisu vjernici već idolopoklonici (nekoga ili nečega).

Ja licno smatram - da je licemerno da se neko nazove Adventistom i jos da se krstiti u Adventistickoj crkvi, a da njegovo ucenje nije u skladu sa ucenjem crkve po osnovnim istinama vere.

Da, to je licemjerno i nepošteno.


Ili kasnije promene stav po nekim pitanjima kao sto je recimo Isusovo Bozanstvo, ali ostanu u crkvi jer prihvataju sve druge istine.

Isusovo božanstvo je vrlo važno za svakog kršćanina. Negiranje Isusovog božanstva povlači za sobom drugu herezu, a to je nepriznavanje Presvetog Trojstva. Nekim kršćanima to nije važno, teško im je prihvatiti tu istinu jer je ne razumiju. Ne možemo i ne moramo do kraja razumjeti, jer duboka je to otajstvo, ali moramo vjerovati Gospodinu Isusu koji nam je to objavio.
Taj adventist koji odbacuje Isusovo božanstvo, posjeduje samo parcijalnu istinu i nikada neće moći razviti svoj pravi kršćanski identitet, ili narasti do punine Kristove. Nikada, jer stavlja svoju šupljikavu pamet iznad vjere, ostaje na ljudskoj razini i ne prihvaća božansku dimenziju. Znaš da tih zabluda nema kod katolika ni pravoslavaca i zato imam dojam da su se protestanti koji su odbacili Kristovo božanstvo, sami osudili na muke i nemir, jer "Bez mene ne možete učiniti ništa." ( Iv. 15, 5)

Drago mi je što ti vjeruješ u Presveto Trojstvo i da je Isus Bog i čovjek.


Sto se tice Ellen White - svi Adventisti veruju da je ona Bozji vesnik i prorok.
Ima mozda pojedinaca koji u to ne veruju
.

Ovo je zanimljiv podatak. Znači, postoji jedna gradacija i svaki adventist može "obožavati" Ellen White ili ostati na distanci. To je dobro. Jer i oni koji se distanciraju, ostaje im ono najvažnije, a to je Riječ Božja.
Haha, meni se jednom nešto slično dogodilo. Bila sam oduševljena s knjigom jedne svetice i nisam je ispuštala iz ruku i stalno sam je citirala i govorila o njoj, dok mi jedan svećenik nije rekao:
Bog je veći...uzmi Evanđelje u ruke! :beee:


Isabeleta, ovde na forumu su sve izjave protivnika Adventizma protiv Ellen White u kompletu lazne, da ne govorim o izvrtanjima njenih reci, vadjenju iz konteksta, gde se tvrdi da je ona nesto ucila i pisala i ako nije, vec su protivnici izmislili.
A tebi zelim da u tome ne ucestvujes, vec da posteno ispitas sta je istina ako te vec to zanima.

Kritičari spisa i lika Ellen White, sada su to uglavnom Slap i DarthShone (prije su bili neki drugi) ne iznose laži nego ti preemotivno doživljavaš te kritike koje ionako nisu direktno tebi, već Ellen White. To nije ništa novo, ta znaš da se svi kritičari slažu da je njezina doktrina sporna u mnogočemu.
Laodikeja, to ne možeš zanijekati jer na internetu se na stotine stranica mogu pronaći protestanska, katolička ili pravoslavna mišljenja o njezinim krivim shvaćanjima i tumačenjima.
Ali, ti možeš to odbaciti, naravno i dalje vjerovati ono što želiš, ali nećeš moći utišati kritike, uvijek će ih biti jer Božja Riječ je zapisana da se prema njoj ravnamo.

U Katoličkoj crkvi ima jako puno svetaca, tako da nemam vremena ni interes za čitanjem djela Ellen White, čak ni iz radoznalosti.
Ono što pročitam ovdje na forumu, dovoljno je da imam neki uvid. Jednu važnu informaciju o njoj daje mi njezine riječi o zatvorenosti vrata, onaj datum 22. 10....te i te godine, znaš već na što mislim? Kad su se vrata zatvorila za grešnike.
Vidiš, ja vjerujem u Boga koji nikada ne zatvara vrata svoga Srca. Naprotiv, On se ne umara praštajući i stalno zove k sebi grešnike da Mu se vrate, da im može iskazati svoje milosrđe.
Ti ćeš imati svoje objašnjenje, znam...ali kažem ti, već samo taj podatak meni je dovoljan da shvatim da njezino nadahnuće nije bilo od Boga. A ako je jednom pogriješila, mogla je pogriješiti i više puta.
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
17.545
Verovanje u trojstvo ili u Isusa kao Boga nije biblijski uslov spasenja, vec vera u njega kao spasitelja.

Niko ne obozava Ellen White, niti je smatra sveticom, a Boze sacuvaj da se njoj klanja, kao sto su ovde iznosili neistine.

Ona je jednostavno Adventisticka spisateljica, i Adventisti veruju u Bozsnsko nadahnuce njenih spisa. Postuju je kao sestru, kao sto postuju i sve druge pionire Adventizma, i ona je znacajna samo po sluzbi, a u svakom drugom smislu jednaka ostalima, ni veca ni manja.
 
Učlanjen(a)
11.02.2009
Poruka
7.538
Ti ćeš imati svoje objašnjenje, znam...ali kažem ti, već samo taj podatak meni je dovoljan da shvatim da njezino nadahnuće nije bilo od Boga. A ako je jednom pogriješila, mogla je pogriješiti i više puta.

Da je samo u tome stvar, ni po jada.

Sve što i na čemu počiva doktrina i vera subotara je laž.

Što se pak njegovih, njihovih pojašnjenja, objašnjenja, čega sve ne, tiče. Ne mogu, ponavljam ne mogu promeniti činjenice koje govore ono što sam napisao.

Hladne činjenice, neosetljive na kmećavost onih kojima je slatrkorečivost i mentalna gimnastika "češkala uši".

Jednostavno, upotrebimo li forenziku, njima tako dragu pri dokazivanju i optuživanju durgih, na njihovu veru, dolazimo do zaključaka koje sam izneo.

A to su:

Subotari - Adventisti Sedmog Dana, nisu ni protestanti, niti Kršćani.

Kultisti su žene u glavu kamenom udarene.

Tačka.

Žele li biti protestanti (ako već ne mogu da se odreknu sola scriptura sotonizma) moraju se odreći Ellen Gould Harmon White, svih djela njezinih, svih objava njezinih, svog sjaja njezinog! ****


Želle li biti Kršćani, moraju se odreći apostaze, makar i verovali u Trojstvo (deklarativno jer to Bog nije nego skupina bića, nakrada kojom pokušavaju da pomire svoje sotonske blasfemije i izbegnu etiketu kulta)

*** Svaka sličnost s forumulom odricanja sotone je namerna. Njezin (Ellen Gould Harmon White izvor "objava" nije nitko drugi do sam sotona).
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
17.545
Isabeleta, kako mozes verovati ovakvim lazovima i manipulatorima?

Evo sta uce Adventisti, to moze svako da proveri po rednim brojevima, i sa biblijskim citatima.

Koja su osnovna verovanja Hrišćanske Adventističke Crkve?

1. Sveto pismo

Sveto pismo, Starog i Novog zaveta je pisana Božija reč data božanskim nadahnućem preko svetih Božijih ljudi koji su govorili i pisali onako kako ih je pokretao Sveti Duh. U ovoj Reči Bog je poverio čoveku znanje potrebno za spasenje. Sveto pismo je nepogrešivo otkrivenje Njegove volje. Ono je merilo karaktera, ogled iskustva, autoritativni tumač doktrina i pouzdana zabeleška o Božijim delima u istoriji.

(2. Petrova 1,20.21; 2. Timotiju 3,16.17; Psalam 119,105; Priče 30,5.6; Isaija 8,20; Jovan 17,17; 1. Solunjanima 2,13; Jevrejima 4,12)

2. Trojstvo

Postoji jedan Bog: Otac, Sin i Sveti Duh, jedinstvo tri lica iste večnosti. Bog je besmrtan, svemoćan, sveznajući, iznad svega i svuda prisutan. On je beskonačan i prevazilazi moć ljudskog shvatanja, ali ipak poznat preko svojih otkrivenja o Sebi. On je večno dostojan da Ga sva stvorenja poštuju, obožavaju i da Mu služe.

(5. Mojsijeva 6,4; Matej 28,19; 2. Korinćanima 13,14; Efescima 4,4-6; 1. Petrova 1,2; 1. Timotiju 1,17; Otkrivenje 14,7)

3. Otac

Bog večni Otac je Tvorac, Vrelo, Održavalac i Vladar celokupnog stvaranja. On je pravedan i svet, milostiv i pun milosrđa, spor na gnjev i obilan nepokolebljivom ljubavlju i vernošću. Osobine i sila koje su se pokazale u Sinu i Svetom Duhu takođe su otkrivenje Oca.

(1. Mojsijeva 1,1; Otkrivenje 4,11; 1. Korinćanima 15,28; Jovan 3,16; 1. Jovanova 4,8; 1. Timotiju 1,17; 2. Mojsijeva 34,6.7; Jovan 14,9)

4. Sin

Bog večni Sin ovaploćen je u Isusu Hristu. Kroz Njega je sve stvoreno, Božiji karakter je otkriven, izvršeno spasenje ljudskog roda i sud svetu. Za svu večnost živi Bog postao je i čovek Isus Hristos. Začet je Svetim Duhom i rodila Ga je devojka Marija. Živeo je i iskusio iskušenja kao ljudsko biće, ali je savršenim primerom pokazao Božiju pravednost i ljubav. Svojim čudima On je otkrio božansku silu i umro na krstu za naše grehe i umesto nas, vaskrsnuo je iz mrtvih i vazneo se na Nebo da u nebeskoj svetinji vrši službu za nas. Doći će opet u slavi da konačno oslobodi svoj narod i da obnovi sve.

(Jovan 1,1-3.14; Kološanima 1,15-19; Jovan 10,30; 14,9; Rimljanima 6,23; 2. Korinćanima 5,17-19; Jovan 5,22; Luka 1,35; Filibljanima 2,5-11; Jevrejima 2,9-18; 1. Korinćanima 15,3.4; Jevrejima 8,1.2; Jovan 14,1-3)

5. Sveti Duh

Bog večni Duh bio je aktivan sa Ocem i Sinom prilikom stvaranja, utelovljenja i otkupljenja. On je nadahnjivao pisce Svetog pisma. On je ispunjavao Hristov život silom. On privlači i ubeđuje ljudska bića, a one koji se odazovu, obnavlja i preobražava u Božji lik. Poslat od Oca i Sina da bude stalno sa Njegovom decom, On daje duhovne darove Crkvi, opunomoćuje je da svedoči za Hrista, i u skladu sa Svetim pismom, uvodi je u svaku istinu.

(1. Mojsijeva 1,1.2; Luka 1,35; 4,18; Dela 10,38; 2. Petrova 1,21; 2. Korinćanima 3,18; Efescima 4,11.12; Dela 1,8; Jovan 14,16-18.26; 15,26.27; 16,7-13)

6. Stvaranje

Bog je tvorac svega, koji je u Svetom pismu otkrio verodostojan izveštaj o svojoj stvaralačkoj delatnosti. Za šest dana Gospod je stvorio “nebo i zemlju”, sva bića na Zemlji i odmorio sedmog dana te prve sedmice. Na taj način On je uspostavio Subotu kao večnu uspomenu na svoje završeno stvaralačko delo. Prvi čovek i žena stvoreni su po Božijem obličju kao kruna stvaralačkog dela. Čoveku je data vlast nad svetom, ali i odgovornost da se brine o njemu. Kada je stvaranje sveta bilo završeno, svet je bio “veoma dobar” spreman da objavljuje Božju slavu.

(1. Mojsijeva 1,2; 2. Mojsijeva 20,8-11; Psalam 19,1-6; 33,6.9; 104; Jevrejima 11,3)

7. Čovekova priroda

Čovek i žena stvoreni su po Božijem obličju sa individualnošću, sa mogućnošću i slobodom mišljenja i delovanja. Iako su stvoreni kao nezavisna bića, svaki čovek je nedeljiva celina tela, duha i duše, koja zavisi od Boga za život, disanje i sve ostalo. Kada su postali neposlušni Bogu, naši prvi roditelji su poricali svoju zavisnost od Njega, odvojili se od Boga i pali sa svoga visokog položaja. Božji lik u njima bio je narušen i oni su postali podložni grehu. Njihovi naslednici učestvuju u ovoj paloj prirodi i njenim posledicama. Oni su rođeni sa slabostima i sklonostima ka zlu. Međutim, Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom i svojim Duhom obnavlja smrtnike koji se kaju u lik njihovog Tvorca. Stvoreni na slavu Bogu, oni su pozvani da Ga vole, da vole jedni druge i vode brigu o svojoj životnoj sredini.

(1. Mojsijeva 1,26-28; 2,7; Psalam 8,4-8; Dela 17,24-28; 1. Mojsijeva 3; Psalam 51,5; Rimljanima 5,12-17; 2. Korinćanima 5,19.20; Psalam 51, 10; 1. Jovanova 4,7.8.11.20; 1. Mojsijeva 2,15)

8. Velika borba

Čitav ljudski rod obuhvaćen je velikom borbom između Hrista i sotone u odnosu na Božji karakter, Njegov zakon i Njegovu vladavinu nad svemirom. Ovaj sukob nastao je na nebu kada je jedno stvoreno biće, obdareno slobodom izbora, u samouzvišenju uvelo duh pobune u ovaj svet i navelo na greh Adama i Evu. Ovaj čovekov greh imao je za ishod izopačenost Božjeg obličja u ljudskom rodu, metež u stvorenom svetu i na kraju njegovo uništenje u vreme potopa celog sveta. Posmatran od svih stvorenih bića, ovaj svet postao je poprište sveopšteg sukoba iz koga će Bog ljubavi na kraju izaći opravdan. Da bi pomogao svom narodu u ovoj borbi, Hristos šalje Svetog Duha i odane anđele da ga vode, zaštite i podupru na putu spasenja.

(Otkrivenje 12,4-9; Isaija 14,12-14; Jezekilj 28,12-18, 1. Mojsijeva 3; Rimljanima 1,19-32; 5, 12-21; 8,19-22; 1. Mojsijeva 6-8; 2. Petrova 3,6; 1. Korinćanima 4,9; Jevrejima 1,14)

9. Hristov život, smrt i vaskrsenje

U Hristovom životu savršene poslušnosti Božijoj volji, u Njegovoj patnji, smrti i vaskrsenju, Bog je dao jedino sredstvo pomirenja za ljudski greh, tako da oni koji verom prihvate ovo pomirenje mogu imati večni život, a celokupno stvaranje može bolje razumeti Tvorčevu bezgraničnu i svetu ljubav. Ovo savršeno pomirenje opravdava pravednost Božjeg zakona i milostivost Njegovog karaktera; jer ovo dvoje osuđuju naš greh i daju nam oproštenje. Hristova smrt je zamena i otkupljenje koje vrši pomirenje i preobražaj. Hristovo vaskrsenje objavljuje Božiju pobedu nad silama zla, a onima koji prihvataju pomirenje, daje čvrsto obećanje o konačnoj pobedi nad grehom i smrću. Ono objavljuje dostojanstvo Gospoda Isusa Hrista pred kojim će se saviti svako koleno na Nebu i na Zemlji.

(Jovan 3,16; Isaija 53; 1. Petrova 2,21.22; 1. Korinćanima 15,3.4.20-22; 2. Korinćanima 5,

10. Iskustvo spasenja

U beskrajnoj ljubavi i milosti Bog je učinio Hrista, koji nije znao za greh, grehom za nas, tako da u Njemu možemo biti učinjeni Božijom pravdom. Vođeni Svetim Duhom mi osećamo svoju potrebu, priznajemo svoju grešnost, kajemo se zbog svojih prestupa, i upražnjavamo veru u Isusa kao Gospoda i Hrista, kao Zamene i Primera. Ova vera koja prima spasenje dolazi preko božanske sile Reči i dar je Božije blagodati. Kroz Hrista mi smo opravdani, usvojeni kao Božiji sinovi i kćeri i oslobođeni od vlasti greha. Nanovo smo rođeni i posvećeni Duhom; Duh obnavlja naše umove, upisuje Božiji zakon ljubavi u naša srca i mi dobijamo silu da živimo svetim životom. Time što ostajemo u Njemu, postajemo sudionici u božanskoj prirodi i imamo jemstvo spasenja sada i na sudu.

(2. Korinćanima 5,17-21; Jovan 3,16; Galatima 1,4; 4,4-7: Titu 3,3-7; Jovan 16,8; Galatima 3,13.14; 1. Petrova 2,21.22; Kološanima 1,13.14; Rimljanima 8,14-17; Galatima 3,26; Jovan 3,3-8; 1. Petrova 1,23; Rimljanima 12,2; Jevrejima 8,7-12; Jezekilj 36,25-27; 2. Petrova 1,3.4; Rimljanima 8,1-4; 5,6-10; Rimljanima 10,17; Luka 17,5; Marko 9,23.24; Efescima 2,5-10; Rimljanima 3,21-26)

11. Crkva

Crkva je zajednica vernika koji priznaju Isusa Hrista za Gospoda i Spasitelja. Kao nastavak Božijeg naroda iz starozavetnog doba, mi smo pozvani iz sveta; i sakupljamo se radi bogosluženja, bratske zajednice, proučavanja Božje reči, proslavljanja Večere Gospodnje, službe celom ljudskom rodu i objavljivanja Jevanđelja celom svetu. Crkva dobija svoje ovlašćenje od Hrista koji je utelovljena Reč iz Svetoga pisma koje je pisana reč. Crkva je Božija porodica. Usvojeni od Njega, njeni članovi žive utemeljeni na Novom zavetu. Crkva je Hristovo telo, zajednica vere čija je glava sam Hristos. Crkva je nevesta za koju je Hristos umro da bi mogao da je posveti i očisti. Prilikom svog pobedonosnog dolaska On će staviti preda se slavnu Crkvu, verne svih vekova, otkupljenu Njegovom krvlju; bez mane ili mrštine, svetu i bez mrlje.

(1. Mojsijeva 12,3; Dela 7,38; Efescima 4,11-15; 3,8-11; Matej 28,19.20; 16,13-20; 18,18; Efescima 2,19-22; 1,22.23; 5,23-27; Kološanima 1,17.18)

12. Ostatak i njegova misija

Vaseljenska crkva sastavljena je od svih koji istinski veruju u Hrista, ali u poslednje vreme široko rasprostranjenog otpada, jedan ostatak bio je pozvan da izađe da drži Božije zapovesti i veru Isusovu. Ovaj ostatak objavljuje dolazak sudnjeg časa, propoveda spasenje u Hristu i oglašava približavanje Njegovog Drugog dolaska. Ovo objavljivanje simbolički je predstavljeno sa tri anđela iz Otkrivenja 14. glave; to se podudara sa delovanjem Suda na Nebu i ima za posledicu delo pokajanja i reforme na Zemlji. Svaki vernik je pozvan da lično učestvuje u ovom svedočenju po celom svetu.

(Otkrivenje 12,17; 14,6-12; 18,1-4; 2. Korinćanima 5,10; Juda 3.14; 1. Petrova 1,16-19; 2. Petrova 3,10-14; Otkrivenje 21,1-14)

13. Jedinstvo u telu Hristovom

Crkva je jedno telo sa mnogim članovima pozvanim iz svakog naroda, plemena, jezika. U Hristu smo nova stvorenja; razlike među nama ne smeju biti po rasi, kulturi, obrazovanju i nacionalnosti, kao ni razlike između visokih i jednostavnih, bogatih i siromašnih, muškaraca i žena. Svi smo mi jednaki u Hristu, koji nas je jednim Duhom povezao u jednu zajednicu sa Sobom i jedne sa drugima; mi treba da služimo i da nam se služi bez ikakve podvojenosti i rezerve. Otkrivenjem Isusa Hrista u Svetome pismu delimo istu veru i nadu, i dopiremo do svih jednim svedočenjem. Ovo zajedništvo ima svoj izvor u jedinstvu trojedinog Boga, koji nas je usvojio kao svoju djecu.

(Rimljanima 12,4.5; 1. Korinćanima 12,12-14; Matej 28,19.20; Psalam 133, 1; 2. Korinćanima 5,16.17; Dela 17,26.27; Galatima 3,27.29; Kološanima 3,10-15; Efescima 4,14-16; 4, 1-6; Jovan 17,20-23)

14. Krštenje

Krštenjem ispovedamo svoju veru u smrt i vaskrsenje Isusa Hrista i dokazujemo svoju smrt grehu i nameru da hodimo u novom životu. Na taj način priznajemo Hrista kao Gospoda i Spasitelja, postajemo Njegov narod i primljeni smo za vernike Njegove crkve. Krštenje je znamenje našeg jedinstva sa Hristom, znamenje oproštenja naših greha i primanja Svetog Duha. Krštenje se vrši uronjavanjem u vodu i moguće je na osnovu priznanja vere u Isusa i dokaza o kajanju zbog greha. Ono sledi uputstva iz Svetoga pisma i prihvatanja njegovog učenja.

(Rimljanima 6,1-6; Kološanima 2,12.13; Dela 16,30-33; 22,16; 2,38; Matej 28,19.20)

15. Večera Gospodnja

Večera Gospodnja je učestvovanje u znamenju Isusovog tela i krvi kao izraza vere u Njega, našeg Gospoda i Spasitelja. U ovom iskustvu zajedništva Hristos je prisutan da se sastane sa svojim narodom i da ga jača. Uzimanjem učešća mi objavljujemo Gospodnju smrt sve dok ponovo ne dođe. Priprema za Večeru Gospodnju uključuje samoispitivanje, pokajanje i priznanje. Učitelj je uspostavio obred pranja nogu da označi ponovno očišćenje, da izrazi voljnost za službu jednog drugome u Hristovoj poniznosti i sjedini naša srca u ljubavi. Služba Večere Gospodnje otvorena je za sve hrišćane koji veruju.

(1. Korinćanima 10,16.17; 11,23-30; Matej 26,17-30; Otkrivenje 3,20; Jovan 6,48-63; 13,1-17)

16. Duhovni darovi i službe

Bog svim vernicima svoje Crkve u svim vremenima poklanja duhovne darove, koje svaki vernik treba da upotrebi u službi ljubavi za opšte dobro Crkve i ljudskog roda. Dati posredstvom Svetoga Duha, koji dodeljuje svakom verniku po svojoj volji, darovi pružaju sve sposobnosti i službe potrebne Crkvi da bi ispunila svoje Bogom uspostavljene funkcije. Na osnovu Svetoga pisma, za pomoć i ohrabrenje ljudima ovi darovi uključuju takve službe kao što je verovanje, isceljivanje, prorokovanje, objavljivanje, poučavanje, upravljanje, pomirenje, sažaljenje, samopregorno delovanje i milosrđe. Neke vernike Bog poziva i daruje ih Duhom za dužnosti koje Crkva priznaje u pastirskoj, evanđeoskoj, apostolskoj i učiteljskoj službi naročito potrebnoj da bi se vernici pripremili za službu, za izgradnju Crkve do duhovne zrelosti da bi se očuvalo jedinstvo vere i poznanje Boga. Kada vernici koriste ove duhovne darove kao verni pristavi Božijih različitih vrlina, Crkva je zaštićena od razornog uticaja lažnog učenja i sazidana u veri i ljubavi, dostiže rast koji je od Boga.

(Rimljanima 12,4-8; 1. Korinćanima 12,9-11.27.28; Efescima 4,8.11-16; Dela 6,1-7; 1. Timotiju 3,1-13; 1. Petrova 4,10.11)

17. Dar proroštva

Proroštvo je jedan od darova Svetoga Duha. Ovaj dar je znak raspoznavanja Crkve Ostatka i ispoljio se u službi Elen G. Vajt. Kao Gospodnji vesnik, njeni spisi su neprekidni i autoritativni izvor istine koja Crkvi obezbeđuje utehu, vođstvo, poučavanje i popravljanje. Oni, takođe, naglašavaju da je Biblija merilo kojim se moraju ispitati sva učenja i iskustva.

(Joilo 2,28.29; Dela 2,14-21; Jevrejima 1,1-3; Otkrivenje 12,17; 19,10)

18. Božji zakon

Uzvišena načela Božijeg zakona uobličena su u Deset zapovesti i potvrđena Hristovim životom. Ona izražavaju Božiju ljubav, volju i ciljeve u vezi sa ljudskim ponašanjem i odnosima i obavezuju sve ljude u svim vremenskim razdobljima. Ova pravila su osnova Božijeg zaveta sa Njegovim narodom i merilo Božijeg suda. Posredstvom Svetoga Duha ona ukazuju na greh i bude potrebu za Spasiteljem. Spasenje je samo po blagodati, a ne od dela, a njegov rod je poslušnost Zapovestima. Ova poslušnost razvija hrišćanski karakter i donosi osećanje sreće. Ona je dokaz naše ljubavi prema Gospodu i naše brige za naše bližnje. Poslušnost koja potiče od vere ispoljava Hristovu silu da preobrazi život i u skladu sa tim jača hrišćansko svedočenje.

(2. Mojsijeva 20,1-17; Psalam 40,7.8; Matej 22,36-40; 5. Mojsijeva 28,1-14; Matej 5,17-20; Jevrejima 8,8-10; Jovan 15,7-10; Efescima 2,8-10; 1. Jovanova 5,3; Rimljanima 8,3.4; Psalam 19,7-14)

19. Subota

Milostivi Tvorac, poslije šest dana stvaranja, odmarao se sedmoga dana i za sve ljude uspostavio Subotu kao uspomenu na stvaranje. Četvrta zapovest Božijeg nepromenljivog Zakona zahteva svetkovanje ovog sedmog dana, Subote, kao dana od odmora, obožavanja i službe u skladu sa učenjem i životom Isusa, Gospodara od Subote. Subota je dan divnog zajedništva sa Bogom i nas međusobno. Ona je simbol našeg spasenja u Hristu, znak našeg posvećenja, znak naše vernosti i predukus naše večne budućnosti u Božjem carstvu. Subota je Božiji večni znak Njegovog večnog zaveta između Njega i Njegovog naroda. Radosno svetkovanje ovog svetog vremena od večeri do večeri, od Sunčevog zalaska do zalaska, je svetkovanje Božijeg stvaralačkog i otkupiteljskog dela.

(1. Mojsijeva 2,1-3; 2. Mojsijeva 20,8-11; Luka 4,16; Isaija 56,5.6; 58,13.14; Matej 12,1-12; 2. Mojsijeva 31,13-17; Jezekilj 20,12.20; 5. Mojsijeva 5,12-15; Jevrejima 4,1-11; 3. Mojsijeva 23,32; Marko 1,32)

20. Pristavska služba

Mi smo Božiji pristavi, kojima je On poverio vreme i prilike, sposobnosti i posede i blagoslove Zemlje i njena sredstva. Mi odgovaramo Njemu za njihovo pravilno korišćenje. Mi priznajemo Božije vlasništvo vernom službom Njemu i našim bližnjima, vraćanjem desetka, davanjem darova za objavljivanje Njegovog Jevanđelja i podupiranjem Njegove crkve i njenim rastom. Pristavska služba je prednost koju nam je Bog dao za negovanje ljubavi i za pobedu nad sebičnošću i pohlepom. Pristav se raduje blagoslovima koji se kao rezultat njegove vernosti izlivaju na druge.

(1. Mojsijeva 1,26-28; 2,15; 1. Dnevnika 29,14; Agej 1,3-11; Malahija 3,8-12; 1. Korinćanima 9,9-14; Matej 23,23; 2. Korinćanima 8,1-15; Rimljanima 15,26.27)

21. Hrišćansko ponašanje

Pozvani smo da budemo pobožan narod koji misli, oseća i radi u skladu sa nebeskim načelima. Zbog Duha koji u nama ponovo stvara karakter našeg Gospoda, mi se uključujemo samo u ono što će u našem životu stvoriti čistotu sličnu Hristu, zdravlje i radost. To znači da naša zabava treba da odgovara najvišim merilima hrišćanskog ukusa i lepote. Dok priznajemo kulturne razlike, naša odeća treba da bude jednostavna, skromna i ukusna, koja dolikuje onima čija se istinska lepota ne sastoji od spoljašnjeg ukrašavanja, već od neprolaznog ukrasa blagog i tihog duha. To takođe znači da pošto je naše telo hram Svetoga Duha, mi treba da se razumno brinemo o njemu. Pored dovoljnog vežbanja i odmora, treba da usvojimo i najzdraviju moguću ishranu i uzdržimo se od nečiste hrane utvrđene u Svetom pismu. Pošto alkoholna pića, duvan i narkotici štetno utiču na naše zdravlje i od njih treba da se uzdržimo. Umesto toga treba da učestvujemo u svemu što naše misli i telo dovodi u poslušnost Hristu koji nam želi zdravlje, radost i dobro.

(Rimljanima 12,1.2; 1. Jovanova 2,6; Efescima 5,1-21; Filibljanima 4,8; 2. Korinćanima 10,5; 6,14-7,1; 1. Petrova 3,1-4; 1. Korinćanima 6,19.20; 10,31; 3. Mojsijeva 11,1-47; 3. Jovanova 2)

22. Brak i porodica
Bog je ustanovio brak u Edemu, a Isus ga je ponovo potvrdio kao doživotnu zajednicu između čoveka i žene u druženju punom ljubavi. Za hrišćanina bračna obaveza je data Bogu kao i bračnom drugu i treba da se sklopi između partnera koji su iste vere. Obostrana ljubav, uvažavanje, poštovanje i odgovornosti su tkivo ove veze, koja treba da odsjajuje ljubavlju, svetošću, bliskošću i postojanošću odnosa između Hrista i Njegove crkve. Što se tiče rastave Isus je učio da osoba koja se razvede od bračnog druga, osim za preljubu, pa sklopi brak sa drugim bračnim drugom, čini preljubu. Iako neki odnosi u porodici možda ne odgovaraju idealu, bračni drugovi koji se u Hristu potpuno predaju jedan drugome, mogu da postignu zajednicu ljubavi pomoću vođstva Duha i crkvenog vaspitanja. Bog blagosilja porodicu i želi da njeni članovi pomažu jedni drugima do potpune zrelosti. Roditelji treba da vaspitavaju svoju djecu da vole Boga i da su Mu poslušni. Svojim primerom i svojim rečima treba da ih poučavaju da je Hristos vaspitač koji voli, koji je uvek nežan i brižan, koji želi da oni postanu udovi Njegovog tela, Božije porodice. Povećana bliskost u porodici jedan je od znakova poslednje vesti Jevanđelja.

(1. Mojsijeva 2,18-25; Matej 19,3-9; Jovan 2,1-11; 2. Korinćanima 6,14; Efescima 5,21-33; Matej 5,31.32; Marko 10,11.12; Luka 16,18; 1. Korinćanima 7,10.11; 2. Mojsijeva 20,12; Efescima 6,1-4; 5. Mojsijeva 6,5-9; Priče 22,6; Malahija 4,5.6)

23. Hristova služba u nebeskoj Svetinji

Na Nebu postoji Svetište, pravi hram koji je Bog postavio, a ne čovek. U njemu Hristos vrši službu za nas, omogućavajući vernicima da iskoriste Njegovu žrtvu pomirenja prinesenu na krstu jednom za sve. On je postavljen za našeg Prvosveštenika i otpočeo je sa svojom posredničkom službom u vreme svoga vaznesenja. Godine 1844., na kraju proročkog vremenskog razdoblja od 2300 dana, On je ušao u drugu i poslednju fazu svoje službe pomirenja. To je delo istražnog suda koji je deo poslednjeg otklanjanja svakog greha, slikovito prikazanog u očišćenju starog jevrejskog svetišta na Dan očišćenja. U toj tipičnoj službi, Svetinja je bila očišćena krvlju žrtvovanih životinja, ali nebeske stvari čiste se savršenom žrtvom Isusove krvi. Istražni sud otkriva nebeskim razumnim bićima, ko je među mrtvima zaspao u Hristu i zato se u Njemu smatra dostojnim da ima udela u prvom vaskrsenju. On takođe omogućava da se vidi koji od živih prebivaju u Hristu, drže Božije zapovesti i veru Isusovu i u Njemu su spremni za prelazak u Njegovo večno carstvo. Ovaj sud potvrđuje Božiju pravednost u spasavanju onih koji veruju u Isusa. On objavljuje da će oni koji su ostali verni Bogu, primiti Carstvo. Završetak ove Hristove službe obeležiće kraj vremena milosti pre Drugog Hristovog dolaska

(Titu 2,13; Jevrejima 9,28; Jovan 14,1-3; Dela 1,9-11; Matej 24,14; Otkrivenje 1,7; Matej 24,43.44; 1. Solunjanima 4,13-18; 1. Korinćanima 15,51-54; 2. Solunjanima 1,7-10; 2,8; Otkrivenje 14,14-20; 19,11-21; Matej 24; Marko 13; Luka 21; 2. Timotiju 3,1-5; 1. Solunjanima 5,1-6)

24. Drugi Hristov dolazak

Drugi Hristov dolazak predstavlja blaženu nadu Crkve, veličanstveni vrhunac Jevanđelja. Spasiteljev dolazak biće doslovan, ličan i vidljiv na celom svetu. Kada se bude vratio, mrtvi pravednici vaskrsnuće i zajedno sa živim pravednicima biće proslavljeni i uzeti na Nebo, a nepravedni će umreti. Gotovo potpuno ispunjenje većine proročanstava, zajedno sa sadašnjim stanjem u svetu, ukazuje da je Hristov dolazak blizu. Vreme tog događaja nije otkriveno, pa je zato potrebno da u svako doba budemo spremni.

(Titu 2:13; Jevrejima 9:28; Jovan 14:1-3; Djela 1:9-11; Matej 24:14; Otkrivenje 1:7; Matej 24:43.44;

1. Solunjanima 4:13-18; 1. Korinćanima 15:51-54; 2. Solunjanima 1:7-10; 2. Solunjanima 2:8;

Otkrivenje 14:14-20; Otkrivenje 19:11-21; Matej 24. poglavlje; Marko 13. poglavlje; Luka 21. poglavlje;

2. Timotiju 3:1-5; 1. Solunjanima 5:1-6)

25. Smrt i vaskrsenje

Plata za greh je smrt. Bog, koji je jedini besmrtan, podariće večni život onima koje je otkupio. Do tog dana, smrt je besvesno stanje svih ljudi. Kada se Hristos, koji je naš život, bude pojavio, vaskrsli pravednici i živi pravednici biće proslavljeni i uzeti na nebo da dočekaju svoga Gospoda. Drugo vaskrsenje, vaskrsenje nepravednih, dogodiće se 1000 godina kasnije.

(Rimljanima 6,23; 1. Timotiju 6,15.16; Propovednik 9,5.6; Psalam 146,3.4; Jovan 11,11-14; Kološanima 3,4; 1. Korinćanima 15,51-54; 1. Solunjanima 4,13-17; Jovan 5,28.29; Otkrivenje 20,1-10)

26. Hiljadugodišnjica i kraj grijeha

Milenijum je hiljadugodišnje carovanje Hrista sa svojim svetima na Nebu između prvog i drugog vaskrsenja. U toku ovog vremena sudiće se zlim mrtvima; Zemlja će biti potpuno opustošena, bez stanovnika, zauzeta od sotone i njegovih anđela. Na njegovom kraju Hristos i Njegovi anđeli i Sveti grad sići će sa Neba na Zemlju. Nepravedni mrtvi tada će vaskrsnuti i sa sotonom i njegovim anđelima opkoliće grad; ali vatra od Boga uništiće ih i očistiti Zemlju. Svemir će tako zauvek biti oslobođen od greha i grešnika.

(Otkrivenje 20; 1. Korinćanima 6,2.3; Jeremija 4,23-26; Otkrivenje 21,1-5; Malahija 4,1; Jezekilj 28,18.19)

27. Nova zemlja

Na novoj Zemlji na kojoj prebivaju pravednici, Bog će obezbediti večni dom za spasene i savršenu životnu sredinu za večni život, ljubav, radost i poučavanje u Njegovoj prisutnosti. Ovde će sam Bog prebivati sa svojim narodom, a patnje i smrt nestaće. Velika borba biće okončana i greha više neće biti. Sve što je živo i neživo objavljivaće da je Bog ljubav; i On će vladati večno. Amin.

(2. Petrova 3,13; Isaija 35; 65,17-25; Matej 5,5; Otkrivenje 21,1-7; 22,1-5; 11,15)
 
Poslednja izmena:
Top