sta mislite o monastvu

Član
Učlanjen(a)
22.02.2010
Poruka
65
Gledao sam emiisiju Duhovnici i u njoj devojku Sonju koja se prikazuje 7 sati pre cina monasenja.Samo da ste videli tu srecu kako pre tako i posle tog cina.Devojka je imala 30 godina i zavrsila je FON,radila 2 god u Telekomu.Napustila posao, i sa 26 godina je otisla u manastir.
 
Član
Učlanjen(a)
11.01.2010
Poruka
603
Onaj ko istinski voli Boga sebe smatra strancem i prolaznikom na Zemlji.

Zbog toga je, po mom misljenju, monastvo samo jedan od pokazatelja stremljenja nase duse ka Bogu i ako je u osnovi takvog odricanja od sveta ljubav prema Bogu, onda monastvo ima smisla.

Takodje, kao sto se ne spasavaju svi monasi, tako isto ne propadaju ni svi mirjani -zato je ljubav sustina cele pricee.Najvaznije je imati je, a onda je sporedno pitanje da li ce se Gospod slediti u manastiru ili u svetu.U stvari, sta znaci "slediti Boga"?To znaci usavrsavati se u vrlini!Ako je nekome moguce i lakse da to cini kao monah, blago njemu!Ali ako nije, to opet ne znaci da treba biti tuzan, jer "On nagradjuje one koji ga traze" (Poslanica Jevrejima 11,6)
 
Član
Učlanjen(a)
04.01.2010
Poruka
579
Uvek mi je bilo zanimljivo pitanje monastva. Ko-sta-koga u tom procesu zrtvuje? Da li je to bezanje od klasicne svakodnevnice pune problema ili nije? Neminovno je da se do cilja brze dolazi kroz monastvo jer su tamo "izazovi" smanjeni na najmanju mogucu meru. Pravo mesto za vezbu ali ipak, da li je to bezanje od svakodnevnice? Monasi su odlicni duhovni ucitelji pa smatram da povremeno treba imati nekog takvog/takvu u blizini (naravno, postoje izuzeci medju monasima koji su jos uvek daleko od duhovnosti sto smo imali prilike da vidimo skoro). Do sada sam imao prilike da se susretnem i razgovaram samo sa pravoslavnim i budistickim monasima.
 
Član
Učlanjen(a)
06.02.2010
Poruka
164
Gledao sam tu emisiju.... Ona je sada mati Tavita iz manastira Gradac...ako mislimo na istu... Bila je neverovatno srecna... I kroz tu emisiju sam shvatio neke stvari o monastvu...
Inace jedan period sam dosta obilazio manastire i znam delimicno dosta o tome...
 
Član
Učlanjen(a)
11.01.2010
Poruka
603
Pravo mesto za vezbu ali ipak, da li je to bezanje od svakodnevnice?

Hmmm, bezanje od svakodnevnice...ali ulazenje u sta?Citajuci zitija svetih vidimo da su borbe koje su monasi imali sa sobom i duhovima bile jako teske i neverovatne.Verujem da su oni koji se okrecu monastvu upoznati sa tim. Upravo zato je i nagrada koja se dobija ulaganjem vece licne zrtve - veca, jer se teze zadobija...
 
Član
Učlanjen(a)
04.01.2010
Poruka
579
Hmmm, bezanje od svakodnevnice...ali ulazenje u sta?Citajuci zitija svetih vidimo da su borbe koje su monasi imali sa sobom i duhovima bile jako teske i neverovatne.Verujem da su oni koji se okrecu monastvu upoznati sa tim. Upravo zato je i nagrada koja se dobija ulaganjem vece licne zrtve - veca, jer se teze zadobija...

Ne znam Kalista?! Svakodnevnu svoju duhovnu praksu obavljam u kucnim uslovima sa svojim svakodnevnim obavezama. Ali takodje sam imao prilike da svoju duhovnu praksu obavljam i u uslovima monastava. Mogu ti reci da je u monastvu puno lakse. Tacno je da ako si navikla na svakodnevnicu (druzenje sa prijateljima, izlasci, tv, telefon, kompjuter, muzika.....) da ce u pocetku u monastvu biti dosta tesko ali kada covek prevazidje tu neku naviku, monastvo je neuporedivo spokojnije i lakse. Prestaje potreba za brigom o opstanku. Dan je do tancina isplaniran tako da ne morate da se opterecujete time sta radite i kako ce te zaraditi novac. Ono o cemu treba da razmisljate je vasa duhovna praksa, higijena i neki posao oko odrzavanja ustanove koji dobijate od strane staresine. To je sve. Pravo spokojstvo, mir bez granica. Duhovni napredak koji postizem u monaskim uslovima za 10 dana, nisam u stanju da postignem cak ni za 6 meseci u obicnoj svakodnevnici.
 
Član
Učlanjen(a)
11.01.2010
Poruka
603
Naravno, naravno Mindfulness!Pa da nije te dobiti od monastva sigurno da ga ne bi ni bilo...
Nego, mislila sam na monahe o kojima sam citala u Zitijama svetih koji su imali velike borbe i mnoga iskusenja i koje su savladali velikim naporom i radom na sebi, ali pre svega Bozijom blagodacu. S druge strane, zivot u svetu je za podviznika izuzetno tezak jer su iskusenja veca...Vladika Nikolaj zato u "Prologu" pise o velikim iskusenjima poslednjih vremena za one koji budu sledili Gospoda, bez obzira da li su u svetu ili u monastvu.Jer biti Hristov podrazumeva odvojenost od svetskog...
Zato, mislim, da odluci o odlasku u monastvo mora prethoditi dobar "razgovor sa sobom" ali i blagoslov i savet iskusnog duhovnika.
 
Član
Učlanjen(a)
01.03.2010
Poruka
20
Monaski zivot nije nimalo lak, jer su monasi u svakodnevnoj komunikaciji sa samim sobom i upoznavanjem sebe, jer onaj ko ne razume sebe ne moze razumeti ni druge. Kao sto je rekao Fridrih Nice:"Ne poznaje sebe onaj koji ne poznaje i svoje dobre i svoje lose strane."
Apropo odricanja u kojima se monasi nalaze nesto bih da kazem. Treba vrednovati i ceniti one ljude koji svoja odricanja sprovode da bi dosli do samospoznaje, zbog sebe samih, a gnusati se onih koji to cine trazeci pohvale i misleci da ce na taj nacin kupiti beneficije Tamo Gore. Onda to nisu iskrene pobude i bog ih nikada nece uvaziti.
Dobrih monaha ima sirom sveta i zbog toga mi je drago.
 
Član
Učlanjen(a)
04.01.2010
Poruka
579
Mislim da monah nikada ne bi delio ljude na kategorije koje treba da cenimo i na one kojih treba da se gnusamo. Sta ti mislis Lorde od Nelsona?
 
Član
Učlanjen(a)
01.03.2010
Poruka
20
Ja se ne bih slozio. Ne treba nikog mrzeti, ali ne zasluzuje svako postovanje. Svakom prema zaslugama.
 
Natrag
Top