sta mislite o monastvu

[Mindfulness]

Postoji jedna anegdota o Ocu Pajsiju. Kada je pitao posetioca kako se moli ovaj mu je odgovorio: Pa kažem Gospode pomiluj slugu tvojega Dimitrija.
Otac Pajsije mu je na to rekao. A zasto ne kažeš Gospode pomiluj sve svoje sluge Dimitrije.
Kad već ide autobus da ne ide prazan!

Lepo receno

 

[cirovic]

Imala sam priliku da prisustvujem monašenju više puta.Mladi ljudi ostavljaju svetovni život,svoje roditelje,posvecuju sve Bogu. Velika je to žrtva. Divim se njihovom smirenju koje su stekli ,samoj odluci .Ne samo da su molitveno uzrastali ,već su obnavljali napuštene manastire i manastirska imanja.Drago mi je što mogu reći da su neki od njih moji prijatelji istinska braća i sestre u Hristu.Molim se za njih iskreno i dug život i zdravlje im želim.

 

[milos mimi]

to jeste, oni se na monastvu odricu svega....pa i roditelja....
Ja sam trebao da prisustvujem jednom, ali nisam.....

 

[Mindfulness]

Prema svemu sudeci, velika je verovatnoca da ce u Srbiji biti izgradjena i pustena u rad dva budisticka hrama tako da ce za neko krace vreme ljudi po zelji moci da se zamonase i u budistickoj tradiciji. Jedan hram bi bio zen hram a drugi bi bio neka varijacija izmedju theravada budizma i Goenking stila. Oba hrama bi se nalazila na obodima velikih planina Srbije.

 

[milos mimi]

stvarno? zanimljivo....

 

[vessna]

Postoje dva puta koja vode k Bogu:brak i monastvo.Svaki je na svoj nacin tezak.Oba puta traze od coveka mnogo odricanja.Verujem da je monasima u samoci lakse kada se odricu nekih svetovnih pogodnosti,ali ostaje im da se suoce sa samim sobom sto je,meni se barem tako cini,veoma teska borba.

 

[Jurivaka]

Postoje dva puta koja vode k Bogu:brak i monastvo.Svaki je na svoj nacin tezak.Oba puta traze od coveka mnogo odricanja.Verujem da je monasima u samoci lakse kada se odricu nekih svetovnih pogodnosti,ali ostaje im da se suoce sa samim sobom sto je,meni se barem tako cini,veoma teska borba.

Uh, kakvo poređenje? No, dobro. Možda su to dva puta koji vode ka Bogu, ali su toliko različiti, da se može opravdano postaviti pitanje, završavaju li oba pred božijim vratima na istovjetan način? Ne zaslužuje li onaj koji se na ovom svijetu odriče svega, da bi se posvetio Bogu, neki malo bolji tretman, od onoga koji je živio normalan život?

 

[vessna]

Nije to poredjenje,vec su dva puta-nacina,svaki je na svoj nacin i tezak i lak put,svaki ima svoje prednosti i mane,pa sta ko izabere.

 

[Kalimerčica]

Uh, kakvo poređenje? No, dobro. Možda su to dva puta koji vode ka Bogu, ali su toliko različiti, da se može opravdano postaviti pitanje, završavaju li oba pred božijim vratima na istovjetan način? Ne zaslužuje li onaj koji se na ovom svijetu odriče svega, da bi se posvetio Bogu, neki malo bolji tretman, od onoga koji je živio normalan život?

Može se posvetiti Bogu potpuno i u ovom "normalnom" životu kako ti kažeš, ali može biti i da je to teže od monaštva. Biti predan Bogu uz sve brige ovoga sveta oko svakodnevnih potrebština svake vrste, brige oko posla, podizanja dece, negovanja starih roditelja a pri tom ne srditi se, ne roptati, ne žaliti se na Boga a u isto vreme izvršavati sve zapovesti Božije, ići u crkvu, postiti i moliti se po nekada je i veći podvig od samoga monaštva. Nisu se svi monasi posvetili kao što nisu ni svi mirjani bez te slave. Primera ima mnogo. npr. Sv. Matronuška. Živela je potpuno slepa u ovome svetu, nikada se nije zamonašila a postala je svetiteljka.

Mislim da uopšte nije pitanje ko zaslužuje i kakav tretman. Svako ko ugodi Bogu, njemu je mio. Samo je slava svakome drugačija u odnosu na to što je u ovozemaljskom životu na tom putu postigao.

 

[atom mrav]

православно монаштво

шта мислите о монашком начину живота као средству спасења душе?