sta mislite o monastvu

Član
Učlanjen(a)
12.02.2010
Poruka
90
пре монашког пострига, прво питање које игуман, (или владика) поставља постриженику је:
"зашто си дошао, брате, приступајући (поклањајући се) овом светом жртвенику, и светој дружини?"
и прве речи онога који је дошао да постане монах јесу:
"због удаљавања од света, часни оче."
ево какав је почетак.

за монаха се каже да је налик планинару који се вере стрмим литицама, жељно тежећи ка врху, ка богу. његов пут је, (као што је и пут једног планинара) веома напоран, опасан и тежак.
исто то чини, тј. тежи ка богу, (ка врху планине) и породичан, ожењен човек. међутим, ожењен човек ка врху планине, за разлику од инока, иде дужим путем возећи се у колима заједно са својом породицом.
ако се монах оклизне, и падне у провалију-пао је он сам.
ако се ожењен човек пак због неприлагођене вожње сурва у провалију, није пао сам-и породица је са њиме.
тако се ова два човека, који стреме ка врху врхова, и погледајући се повремено-диве јадан другоме.
 
Član
Učlanjen(a)
28.05.2010
Poruka
89
Imala sam priliku da prisustvujem monašenju više puta.Mladi ljudi ostavljaju svetovni život,svoje roditelje,posvecuju sve Bogu. Velika je to žrtva. Divim se njihovom smirenju koje su stekli ,samoj odluci .Ne samo da su molitveno uzrastali ,već su obnavljali napuštene manastire i manastirska imanja.Drago mi je što mogu reći da su neki od njih moji prijatelji istinska braća i sestre u Hristu.Molim se za njih iskreno i dug život i zdravlje im želim.

Delimo to divljenje, iako je ono u mom slučaju više upućeno asketima i pustinjacima nego monasima u uobičajnom smislu.
Lično ne smatram da poziv monašenja predstavlja bekstvo... Pa čak ni veliko odricanje kakvim ga predstavljaju...
Jer osoba koja je već došla do tog stupnja nema zaista mnogo spona sa materijalnim svetom, već samo želju da lakše i intenzivnije radi na svom duhovnom uzdizanju kroz tihe molitve i izolaciju.
 
Član
Učlanjen(a)
12.02.2010
Poruka
90
"монаштво је божанска установа, која помаже да хришћанство достигне свој виши развој. у скупу правила те божанске установе постоји и то, да у монаштво улазе људи који то истински хоће и да ту своју одлуку, пре давања завета, подвргну строгом разматрању и испитивању.
у манастир треба ступити по призвању, а не због туге, рецимо. сви који су ступили у манастир из неких других разлога, а не по призвању, бивају веома нестални и обавезно напуштају манастир с великим непријатностима за манастир и за себе..."

истинска тежња за чистотом монашког живота, и пребивање у послушању, јесу најтежи подвизи данашњег времена. исто се може рећи и за живот у браку.
да би неко могао да живи на каруљи, или у студеничкој испосници светога саве, или у било којој испосници да живи као отшелник, и да тамо пече хлеб монашки, мора најпре да га добро замеси у општежићу-заједно са братијом.
један мој брат у христу, (који је у ствари јеромонах), и који у себи има жељу за усамљенијим начином монашког живљења о монаштву каже:
"монаштво је операција на отвореном срцу, без анестезије..."
 
Član
Učlanjen(a)
12.12.2009
Poruka
80
Gledao sam emiisiju Duhovnici i u njoj devojku Sonju koja se prikazuje 7 sati pre cina monasenja.Samo da ste videli tu srecu kako pre tako i posle tog cina.Devojka je imala 30 godina i zavrsila je FON,radila 2 god u Telekomu.Napustila posao, i sa 26 godina je otisla u manastir.

To nije samo obožavanje Boga i zamonašenje nego pre svega jedan poseban način života koji prosečni ljudi ne mogu pa čak i ne pokušavaju da shvate. To je život oslobađanja stresa, stalne buke i ega. Život u skladu sa čistom prirodom i u miru. :)
 
Član
Učlanjen(a)
04.05.2010
Poruka
115
to nije samo obožavanje boga i zamonašenje nego pre svega jedan poseban način života koji prosečni ljudi ne mogu pa čak i ne pokušavaju da shvate. To je život oslobađanja stresa, stalne buke i ega. život u skladu sa čistom prirodom i u miru. :)
стрес шта је то?па како нема стреса кад монаси трпе силна искушења непојмљива за обичног човека?
 
Član
Učlanjen(a)
29.06.2010
Poruka
2.014
Posvetiti sebe Bogu je nešto najljepše što čovjek može da doživi. Živjeti " u svijetu " je mnogo teži krst od krsta monaštva. Bila sam na poslušanju u manastiru i tih nekoliko dana sam živjela monaškim životom. Nikada mi nije bilo ljepše i lakše. Briga samo o sebi i sopstvenom uzdizanju ka Bogu je za mene predstavljala sitnicu, spram sadašnje brige o četvoro djece.
 
Član
Učlanjen(a)
25.09.2009
Poruka
10
To je varijanta kolektivne diluzije, zvane religija, vrhunac ludila ali i vrhunsko licemerstvo. Nekada je bio i dobar biznis, sigurna luka za, marifetluk, pritvor za političke autsajdere... Kada bi svi oni koji veruju da je čovek stvoren iz prašine a žena od njegovog rebra pristali da žive u zatvorenim komunama tj. manastirima, možda bi sve to i imalo smisla. Ovako, to je samo ekstenzija primitivne i represivne hrišćanske zajednice.
 
Učlanjen(a)
22.12.2010
Poruka
1.500
Monastvo je ono sto Isus Hrist nikada nije zeleo.
Monastvo je maltene fizicka izolacija od sveta,ono sto isusu nije ni moglo da padne na pamet.
On je svojim ucenicima govorio da idu i da propovedaju drugima o Bozjem carstvu po celom svetu,a ne da se zacaure na jednom mestu
 
Natrag
Top