Šta je to neukus?

[Eter]

Ja mislim da o ukusima treba i mora raspravljati.
Dobro je znati kriterijume ukusa i ''neukusa'' drugih ljudi, a ne samo svoje sopstvene.
Pričajući upoznajemo jedni druge i gradimo nove i bolje ''ukuse''.

Kada čujem izlizanu frazu: ''O ukusima se ne raspravlja.'', prvo što pomislim jeste osoba koja ne zna i neume da brani i odbrani svoj stav.

 

[dauritije]

прихватљиво размишљање, под условом да се задржимо на томе... како већ то бива код људи, када почну препирања о укусу-неукусу... понекад се и заборавимо.

 

[Fatality]

нисам говорио о драгоценостима материјане, сирово-чулне природе, већ о нечему што им претходи... ето видиш, управо си испољио једну врсту личног укуса на мој коментар о теми, и тај мој покушај прогласио као промашај.

pa ti pogresno tumacis ljude. ne volimo mi dragocensti jer svetle vec jer npr njima mozemo da obradujemo nekog koga volimo i da se bolje osecamo.

 

[rollmilan]

Različiti afiniteti i gledišta po pitanju ukusa su potrebni ali to ne znači da o neukusu (o tome je tema ) ne treba diskutovati ( raspravljati ) . Jer kada se ne diskutuje o neukusima onda se najgori kič proglašava kao vrhunsko majstorstvo ili umetničko delo. I to se dešava u svim sferama umetnosti pa i života.
Druga stvar . Meni stvarno nije jasno zašto se zauzima opšte demokratski stav po pitanju ukusa . Kao da je mišljenje nepismenih ili polupismenih relevantno po pitanju ukusa recimo u u književnosti . Onda, neko ko se ne razume u slikarstvo , kako njegovo mišljenje može biti bitno o ukusu u slikarstvu? Pa ostale umetnosti.
Ali neukus se ne javlja samo u umetnosti veći i u životu, pa i političkim ideologijama. No o tome neki drugi put.
Sve u svemu, većinsko mišljenje nije relevantno kada je u pitanju ukus , jer da je tako Cecu, Stoju, Mileta Kitića, Baju i ostale trebalo bi kanonizovati kao glavne nosioce dobrog ukusa u Srbiji.

 

[Marenna]

Ja naprotiv mislim da je demokratiski stav po pitanju ukusa apsolutno neophodan
Pre svega jer niko od nas nije u stanju da definiše nešto što je apsolutno lepo, samo po sebi. Možda neka takva apsolutna vrednost i ne postoji. Da bi neki objekat bio lep, neophodno je da postoji čovek, subjekat koji bi prema njemu imao takav stav.
Tako neki ljudi vole Grand... Ja ću njihovo mišljenje o muzičkoj vrednosti folk muzike odbaciti, mnogi će me podržati- neki jer takođe ne prija njihovim ušima, drugi jer ,,intelektualna elita'' deli to mišljenje. Ali, stvar je u tome da ja ne moram nužno biti u pravu.
S druge strane diskusija o ukusima je apsolutno neophodna radi proširenja sopstvenih vidika- srećom, stavovi i mišljenja ljudi su daleko od fiksnih.

 

[rollmilan]

Zašto bi uopšte trebalo da se definiše apsolutno lepo ? Jasno je da je to uzaludno. U redu, nemam ništa protiv takvih rasprava ali za mene je taj estetski diskurs pogrešan. Prosto, lepo ne treba izjednačavati sa ukusom a pogotovo ne sa umetnošću.
Ipak bi se vratio temi . Ako se apsolutno lepo , umetnost i apsolutni ukus ne mogu definisati , nešto ipak može . Kič i neukus se vrlo lako definišu i prepoznju , a kada se nešto prepozna kao takvo, onda to treba nazvati svojim imenom.
Na kraju, demokratski stav po pitanju ukusa je sam po sebi kič i kao takav nikada nije u pravu. Jer to je linija manjeg otpora , to su predrasude i ničega tu nema novog i interesantnog - to je žabokrečina. O ovome je pisao jedan naš pisac, no pošto je on slabo čitan, meni jedino ostaje da ga po koji put parafraziram.

 

[Marenna]

Mislim da je ova rasprava sve samo ne linija manjeg otpora ili žabokrečina XD
Znači, nemoguće je definisati apsolutno lepo/ apsolutni ukus, ali njegovu suprotnost, neukus, jeste. Meni to zvuči kao popriličan paradoks, bez namere da se ide linijom manjeg otpora.
Pošto me je ta tvoja tvrdnja zainteresovala, kada sam ukucala ,,kič'' na guglu, prvi link odveo me je na wikipediju gde sam pročitala sledeću definiciju:
,,Kič je niskovredno stvaralaštvo sa umetničkim pretenzijama i ciljem dostupnosti što širem krugu ljudi. Najčešće povlađuje nerazvijenom ukusu i izvesnim potrebama ljudi koje su na granici vrednosne i moralne neprihvatljivosti, ali sa jakim emocionalnim nabojem.''
Prva asocijacija koju ovaj citat kod mene izaziva nije npr karneval Brazila... Nego pop art i slike Endija Vorhola, koje dostižu milionske cene- a jedna od verzija slike ,,Mao'' čak se šepuri na zidu Luvra.
Nisam sigurna da li je ovo samo ekscentričnost modernog doba ili samo dokaz činjenice da je jako teško povući crtu između umetnosti i kiča.

 

[rollmilan]

Kada sam napisao žabokrečina mislio sam na demokratski stav o ukusu(tako sam i napisao ) a to je u vezi sa povlađivanjem većinskom ukusu (slična formulacija je korišćena i u definiciji kiča napisanoj u wikipediji).
Ova wikepedijska definicije je široka , postoje druge definicije koje su detaljnije (konkretnije) . Na tu temu su napisani i zanimljivi eseji.
Kada se kič ili šire popularna kultura (nije baš isto) koriste kao predložak u umetničke svrhe onda to nije kič, to je vrsta kemp umetnosti ili pop artištička umetnost . Ali da bi se takva umetnost odvojila od kiča, ona mora imati neki otklon, ili ironijski otklon ili hladni analitički otklon kao u slučaju Vorholovog pop arta.
Možda nisam potpuno razjasnio početne pozicije. Po meni kič i neukus su neuništivi kao i ljudska glupost. No to ne znači da takve stvari ne treba imenovati tj. kada se prepoznaju da se tako i nazovu . U tu svrhu svaka rasprava je dobrodošla.

 

[7thPhoenix]

Ja mislim da o ukusima treba i mora raspravljati.
Dobro je znati kriterijume ukusa i ''neukusa'' drugih ljudi, a ne samo svoje sopstvene.
Pričajući upoznajemo jedni druge i gradimo nove i bolje ''ukuse''.

Kada čujem izlizanu frazu: ''O ukusima se ne raspravlja.'', prvo što pomislim jeste osoba koja ne zna i neume da brani i odbrani svoj stav.

Ne bih se u potpunosti složila sa tobom.Evo banalan primjer-sjedimo ja i ti zajedno na klupi i prođe neki momak.On je meni lijep,a tebi nije.I ja i ti se raspravljamo sat vremena i kada zaključimo da će pored svih mojih/tvojih argumenata on meni/tebi ostati onakav kakav jeste,slijedi čuvena rečenica-O ukusima se ne raspravlja,što ne znači da ja i ti ne znamo odbraniti stavove.Ovo je bio banalan primjer,ali za neke druge stvari jesi upravu.

 

[Marenna]

Kada sam napisao žabokrečina mislio sam na demokratski stav o ukusu(tako sam i napisao ) a to je u vezi sa povlađivanjem većinskom ukusu (slična formulacija je korišćena i u definiciji kiča napisanoj u wikipediji).
Kada se kič ili šire popularna kultura (nije baš isto) koriste kao predložak u umetničke svrhe onda to nije kič, to je vrsta kemp umetnosti ili pop artištička umetnost . Ali da bi se takva umetnost odvojila od kiča, ona mora imati neki otklon, ili ironijski otklon ili hladni analitički otklon kao u slučaju Vorholovog pop arta.

Malo sam ti isekla post, sry.
Mada, to je zanimljivo stanovište iz kog izlazi da (bez)vrednost kiča nije u njegovom eventualnom (ne)skladu, diznajnu ili lepoti, već u nameri koja iza njega stoji.
Ispada da je ugađanje većinskom (ne)ukusu= kič, a kič sa (ironičnom) porukom= umetnost
Svakako, kada je reč o modernoj umetnosti moglo bi se reći da joj je to i cij, jer kod nje odavno nije na ceni ,,zanat'' tj veština slikara renesanse već pre biti ,,prvi, jedini i neponovljivi'', ali... Umetnost je čak i kao takva ipak poprilično zakomplikovala pitanje dobrog ukusa, zar se ne slažeš?
Što se mene tiče, ne slažem se baš sa celoukupnim konceptom moderne umetnosti danas, ali to nije mnogo relevantno ovde.
I da, stvarno bih volela da pročitam alternativne definicije kiča, plz?