PRIMEDBE:
Neki kažu: ako je Isus Bog, onda ne bi mogao biti iskušan. Po Bibliji, Isus je uzeo telo čoveka, svoje Božanstvo je zaogrnuo ljudskom prirodom, pa svoje božanske osobine nije koristio. Tako je mogao da se služi samo onim što je dostupno svim ljudima, a to je Božja milost. Zato dok je god na Zemlji, Isus se Ocu obraća kao niži višem, kao što mi kao stvorenja treba da mu se obraćamo. Isus stalno govori da ima iste moći kao i Otac (ima život, sveznanje, sveprisutnost, i slično). Isus je pre svega pokazao koliko poverenje treba da imamo u svog nebeskog Oca. Pokazao je da ako se oslonimo na Boga možemo da živimo bez greha, po Božjem zakonu. Zato Isus dok je na Zemlji stalno poziva Oca da deluje, to jest koristi ono što je nama ljudima na raspolaganju. Hijerarhija Otac, Sin, Sveti Duh postoji zbog različitih uloga u planu spasenja. Da li postoji neki citat gde je Isus Hristos u podređenom položaju u odnosu na Oca pre Njegovog utelovljenja, ili pre pada u greh? Naravno, nema ga jer Isus samo dok je na zemlji kaže: "Otac moj je veći od mene" (Jn. 14.28), ali na nebu rade zajedno.
Za Hrista neki ljudi kažu da je bio neka vrsta anđela, pa je postao čovek, pa po vaskrsenju opet anđeo. Ako je po njima stvorenje bilo u stanju da bude u dva oblika (anđeo - čovek - anđeo), zašto Bog ne bi mogao da se utelovi u čoveka? Da li je stvorenje moćnije od svog Stvoritelja, pa može da uradi ono što Stvoritelj ne može?
Neki na osnovu 1.Kor. 8.4-6 kažu da Hristos jeste Gospod i Bog (Elohim), ali nije Jahve i nije svemoguć. Već smo čitali u Isaija 44.6 i 45.5 da je Jahve jedini Elohim, i da nema drugog Elohima osim Njega. Pošto za Isusa znamo da jeste Elohim, jasno je da je i Bog. Ako bi na osnovu ovog stiha rekli da Isus nije Bog, jer piše za Oca da je Bog, to bi bilo isto kao kad bi tvrdili da Otac nije Gospod jer je Isus Gospod, što naravno nije tačno. đavo i demoni sebe nazivaju bogovima i gospodima. To je njihova trajna želja (Is. 14.13,14). Svako za sebe može kazati da je Jahve, Gospod ili Bog, ali on to ne postaje samo zato što se tako nazvao. Ovde je istaknuto jedinstvo Oca i Hrista: postoje lažni bogovi i gospodi, ali mi imamo samo jednog Oca i samo jednog Gospoda Isusa Hrista. Kao što Isus kaže: "Ja i Otac jedno smo (Jn. 10.30).
Neki ljudi kažu da pošto je Isus Hristos posrednik između Boga i ljudi (1.Tim. 2.5), onda nije Bog, jer ne može istovremeno da bude i posrednik i jedan od dve strane između kojih posreduje. Ova primedba je apsurdna, jer u istom stihu piše: "Jer je jedan Bog i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Isus Hristos." Ako Hristos može da bude čovek a u isto vreme da bude posrednik između čoveka i Boga, onda mora da bude i Bog, jer posrednik između Boga i ljudi je očigledno i Bog i čovek - Bog u telu čoveka.
Marko 13.32 kod nas je prevedeno kao da Isus ne zna dan i čas svog povratka na Zemlju. Ovaj grčki glagol ima više mogućnosti za prevođenje, a najprikladnija bi u skladu sa sadržajem bila ova: "A o danu tome i času niko neće objavljivati (predavati znanje, a ne znati) ni anđeli, ...ni Sin, do Otac." Sin koji je poistovećen sa mudrošću, koji je zajedno sa Ocem stvarao svet, koji je zajedno sa Ocem pravio plan spasenja uključujući i Hristov drugi dolazak i koji je izrekao veoma precizna proročanstva o ovom događaju sigurno zna kada će doći da uništi greh, ali će taj dan i čas objaviti Otac.
SVETI DUH U BIBLIJI
Da li je Sveti Duh u Bibliji opisan kao sila kojom Bog deluje, ili kao osoba - Bog? Najjasnije je to objasnio Isus: "Bog je duh, i koji mu se mole, duhom i istinom treba da se mole." (Jn. 4.24) Ili Pavle: "A Gospod je Duh; a gde je Duh onde je sloboda." (2.Kor. 3.17) Ovde ne piše Bog ima silu koja je duh, nego Bog je Duh.
"Tako i u Bogu što je niko ne zna osim Duha Božjeg" (1.Kor. 2.11). Samo sveznajuća osoba može znati šta je u Bogu. Sveznanje ima samo Bog, a vidimo da Duh zna sve što je u Bogu. Osim toga, da li ste videli nekad silu koja nešto "zna"? Sila ne zna, silom upravlja neko ko ima znanje.
"Ko je upravljao Duh Gospodnji? Ili mu bio savetnik i naučio ga? S kim se dogovarao i ko ga je urazumio i naučio putu suda, i naučio ga znanju i pokazao mu put razuma?" (Is. 40.13,14) Ovde je Božji Duh prikazan opet kao neko ko sve zna, koga niko ne može da nauči nečemu. Božjim Duhom niko ne upravlja, jer Duh ima apsolutne, superiorne osobine u odnosu na nas, kakve ima samo Bog. "Kuda bih otišao od Duha tvojega, i od lica tvojega kuda bih utekao?" (Ps. 139.7) Ovde je za psalmistu isto bežati od Božjeg Duha i bežati od Božjeg lica. Samo Bog je sveprisutan, pa se od njega ne može pobeći.
U 1.Kor. 12.11 Duh razdeljuje po svojoj vlasti darove kako hoće. Za takvo delovanje mu je potrebno znanje koje ima samo Bog, inače bi pri podeli darova grešio. Duh dakle ima autoritet da radi po svojoj volji. Isus je takođe imao stav osobe koja ima vlast (Mt. 7.29; 9.6).
"Jer nađe za dobro Duh Sveti..." (Dela 15.28). Vidimo da Sveti Duh samostalno donosi odluke, a ne da je instrument kojim neko upravlja. Tako je zabranio apostolima da govore u Aziji (Dela 16.6), ima vlast da postavlja vladike (Dela 20.28), razdeljuje darove po svojoj vlasti (1Kor. 12.11), itd.
Pod silom se podrazumeva bezlična energija kojom upravlja neka ličnost. Sila nema razum i emocije. Ipak, u Bibliji se o Svetom Duhu u pravilu govori kao o nekom ko ima i razum i osećanja. Sveti Duh nas teši i uči (Jn. 14.26; Dela 9.31; 1.Kor. 2.13; 2.Pet. 1.21), možemo ga ožalostiti (Ef. 4.30), pre se sa ljudima (1.Moj. 6.3), govori preko proroka (2.Sa. 23.2), govori ljudima i to razgovetno (1.Tim. 4.1; Dela 10.19; 1.2,16; 13.2,4; Lk. 2.26
, razgovara sa prorocima (1.Ca. 22.24), poseduje ljubav (Rim. 15.30), ljudi ga kušaju (Dela 5.9), Duh misli i moli se za svete (Rim. 8.27), mrzi na zavist (Jak. 4.5), ljudi mogu da ga naruže (Jev. 10.29).
Da li možete da zamislite da sa vama razgovara sila? Ili da vas teši sila? Jezekilj razgovara sa Duhom Gospodnjim, i Duh mu kaže: "Ovako veli Gospod" (Jezek. 11.1,2,5). Sveti Duh je u Bibliji po pravilu opisan osobinama koje imaju samo bića, a nigde nije opisan kao sila, pa zato ne može biti reči o stilskim figurama. Stilske figure bi bile samo kada bi svuda u Bibliji Sveti Duh bio opisan kao sila, a onda u par navrata bio pesnički opisan kao živo biće. Nasuprot, Sveti Duh nikad u Bibliji nije opisan kao bezlična sila, nego mu je nasuprot tome dato mnogo osobina razumnog bića.
"Ne silom, ni krepošću, nego Duhom mojim veli Gospod." Zah. 4.6 Ako se promena karaktera, koja nam je svima potrebna, ne dešava silom nego Gospodnjim Duhom, onda Duh nije sila nego poseduje silu. "Jer evanđelje naše ne bi k vama samo u reči nego i u sili i u Duhu Svetom, i u velikom priznanju." (1.Sol. 1.5) Sila, Sveti Duh i priznanje su i ovde odvojeni. U Jev. 2.4 spominju se "različite sile i Duh Sveti". Umesto da Sveti Duh bude ubačen u različite sile, on je jasno odvojen od njih. "Silom Duha Božjeg" (Rim. 15.19). "Jer nam Bog ne dade Duha straha, nego sile i ljubavi i čistote." (2.Tim. 1.7) Ako bismo rekli da je Duh sila, morali bismo da kažemo i da je duh ljubav i čistota. Isaija u 11.2 piše da će na Hristu "počivati Duh Gospodnji, Duh mudrosti i razuma, Duh saveta i sile, Duh znanja i straha Gospodnjeg." Ovde Duh ima silu, kao i mudrost, razum, savete i znanje, a ne piše da je Duh sila, mudrost, razum, savet, znanje. I Mihej (Mih. 3.
kaže da je "pun sile od Duha Gospodnjeg." Vidi Rim. 15.13; 1.Kor. 2.4; Dela 1.8
Ako će Bog oprostiti hulu na Hrista a neće hulu na Svetog Duha (Mt. 12.31,32), onda bi ispalo da Bog više poštuje silu nego osobu. Međutim, po planu spasenja Isus u nebeskoj Svetinji nad svetinjama posreduje za nas, a Sveti Duh je ovde, uči nas i daje nam snagu. Dakle, ako pohulimo, zauvek odbacimo onog ko je tu da nas posvećuje, nema oproštaja.
"A Petar reče: Ananija! Zašto napuni sotona srce tvoje da slažeš Duhu Svetom i sakriješ od novaca što uze za njivu? ...Ljudima nisi slagao nego Bogu." (Dela 5.3,4) Po apostolu Petru slagati Svetog Duha je isto što i slagati Boga. "Ako li mu govori Duh ili anđeo, da se ne suprotimo Bogu." (Dela 23.9). Ovo sigurno nije rečenica sa stilskim figurama, nego jasna, doslovna rečenica. Anđeo i Sveti Duh su osobe koje govore, a ne bezlične sile. Protiviti se Duhu znači protiviti se Bogu.
U 1.Kor. 3.16; kaže da Božji Duh (a u 6.19 Sveti Duh) živi u nama. Ako je Sveti Duh sila, kako onda živi? Sila nije živa. Isto 2.Tim. 1.14; Rim. 8.9
Otkrivenje 1.4 govori o 7 Duhova Božjih koji su pred prestolom. Da li ima 7 Duhova ili samo jedan Duh? Odgovor je u Otkrivenju 4.5 sedam duhova Božjih su 7 žižaka = jedan svećnjak sa 7 žižaka = jedan Sveti Duh koji utiče na celu crkvu (jer je broj 7 simbol punine).
Postavlja se pitanje kako bi Sveti Duh ako je osoba mogao da se izlije na mnoštvo osoba, ili da poziva sve ljude na svetu na pokajanje. Osobina sveprisutnosti koju Bog ima nama ljudima je neshvatljiva. Kada bi shvatili kako to da je Bog svuda prisutan iako je jedan, znali bismo kako Sveti Duh utiče i izliva se na ljude iako je osoba. Osporavati da je Sveti Duh ličnost je isto kao i osporavati da je Bog ličnost, a to je stav ateiste a ne vernika. Ako je Gospod (Jahve - Jer. 23.24) sveprisutan a ličnost je, onda je i Sveti Duh ličnost iako je sveprisutan. Isus je isto tvrdio da je svuda prisutan: "gde su dva ili tri sabrani u ime moje, onde sam ja među njima" (Mt. 18.20). Ljudi održavaju bogosluženja širom sveta u isto vreme i svi oni su “sabrani u Hristovo ime”. Ako je Hristova tvrdnja tačna jasno je da poseduje osobinu sveprisutnosti. Pošto Sin i Sveti Duh imaju iste osobine kao i Otac, koje stvorenja nemaju, onda se ne može osporiti da su Sin i Sveti Duh Bog. Samo Bog je neograničen vremenom, prostorom i materijom. Duh je istina (1.Jn. 5.6) i Isus je istina (Jn. 14.6), i naravno Otac je istina, što se za bilo koje stvorenje ne može reći.
ŽRTVA
Koliku vrednost ima žrtva Isusa Hrista ako on nije Bog? Nije isto ako Bog šalje nekog drugog da se žrtvuje umesto nas, kao kad se On žrtvuje umesto nas. Veličina Boga je što nas toliko voli da se dok smo mu bili neprijatelji žrtvovao da bi nas spasao. Ako je Bog uzeo telo čoveka i umro umesto nas, onda smo zaista "kupljeni skupo"(1.Kor. 6.20; 7.23), i još smo preplaćeni. Ako je stvorenje umrlo za stvorenje, kako bi bio otkupljen ceo ljudski rod? Ako je Hristos samo stvorenje a ne Bog onda ne bi imao pravo da nas otkupi, jer smo prekršili Božji zakon, a ne Hristov. Jedino ako je Hristos Bog koji je dao ljudima zakon, mogao bi da se umeša u ovaj spor i da nas otkupi. Da li bi Bog bio pravedan ako bi poslao nekog trećeg da umre umesto nas ili njega, a svedoči drugačije, kako je već rečeno u Jev. 9.16,17?
ZAKLJUČAK
Sve ovo ne znači da ima tri Boga. Bog je samo jedan, i predstavio nam se kao Otac, Sin i Sveti Duh. Tačno je da ne možemo potpuno da shvatimo kako to da su Otac, Sin i Sveti Duh jedan Bog. Takođe, ne možemo da shvatimo kako Bog čita misli, kako je stvorio Zemlju, kako je vaskrsao Hrista, kako je hodao po vodi, kako se Hristos utelovio, i još mnogo toga. Ipak, sve ovo verujemo, jer nam je Bog tako objavio u Bibliji. Zato u Oca, Sina i Svetog Duha kao jednog Boga možemo verovati iako to ne razumeno potpuno, jer nam se Bog tako objavio.
Ko je video Sina video je i Oca. Otac, Sin i Sveti Duh imaju iste osobine, osobine koje nema ni jedno stvorenje nego samo Stvoritelj, jer su oni jedno - Bog. "Niko ne može Isusa Gospodom nazvati osim Duhom Svetim" (1.Kor. 12.3). "A kada dođe Utešitelj koga ću vam poslati od Oca, Duh istine koji od Oca izlazi, On će svedočiti za mene" (Jn. 15.26). Bog u planu spasenja ima različite uloge i načine delovanja. Plan spasenja će biti ostvaren, jer Bog (Otac, Sin i Sveti Duh) tako obećao, a pred kraj tog ostvarenja desiće se reči koje su nam prorečene preko Pavla: “da bude Bog sve u svemu” (1.Kor. 15.28).
Dodatak:
1Mojsijeva 22:12 "A anđeo reče: Ne diži ruke svoje na dete, i ne čini mu ništa; jer sada poznah da se bojiš Boga, kad nisi požalio sina svog, jedinca svog,
"mene radi." = Pošto kaže "mene radi" a ne "radi Boga", to ukazuje da vesnik koji je Avramu doneo poruku, u stvari jeste Hristos. Kao što Hristos nije umro od koplja, nego od tereta greha koji ga je razdvajao od Oca, tako ni Isak nije umro od očevog noža.
Isus dolazi
