Srpski sinovi

[Vasili Zaitsev]

SRPSKI SINOVI: Videće Ozil šta može naš Fića
mozzartsport
Talentovani vezista švedskog Jurgordena Filip Tasić u januaru odlazi na probu u Arsenal

MOZZART Sport predstavlja Filipa Tasića, fudbalera Jurgordena i reprezentativca Švedske, selekcije U16. Rođen je 12. novembra 1998. u Stokholmu, a prve fudbalske uspomene vezuju ga za teren malog kluba Nakdala, gde su ga sa pet godina odveli tata Branislav i deda Boško. Posle dve godine trčkaranja za loptom, stigli su i nagoveštaji da bi talentovani dečak mogao da krene putem ozbiljnijeg bavljenja fudbalom.
''Tatina dva prijatelja su bila u kontaktu sa ljudima iz Jurgordena koji su im rekli da su zainteresovani za moj dolazak. Bio sam na probi i posle svega jednog treninga rekli su mom ocu – „on je igrač za nas“. Odmah sam dobio ponudu da s timom idem na turnir u Finsku, ali bio sam mnogo mali da bih se s nepoznatom ekipom otisnuo daleko od kuće, pa sam otišao i osvojio ga tek sledeće godine. Postigao sam osam golova na sedam utakmica'', priseća se Filip Tasić u ispovesti za MOZZART Sport.

Filip kaže da nije prošao nijedan dan bez druženja s loptom od prelaska u jedan od klubova s najvećom tradicijom u Skandinaviji. Kod njega se kroz igru prvo razvila strast prema fudbalu, ali sada razmišlja o njemu kao budućem pozivu.
''Škola i fudbal mi idu super. Uskladio sam obaveze, nemam sve petice, ali stižem da završim sve. U školi sam od šest sati ujutru do tri po podne, posle idem na trening do osam uveče i svaki dan tako, što je stvarno jak tempo, ali nije mi teško. Školu ne smem da zapostavim, fudbal obožavam kao i cela moja porodica. Privlači me kao magnet, lopta mi se lepi za nogu, tako da mi nije prošao dan bez fudbala''.

Posvećenost treningu Filipu je donela osećaj za igru i odličnu tehniku, dok se „majka priroda“ pobrinula da na terenu razmišlja i trči brzo. Dakle, Tasić ima sve što bi trebalo da krasi igrača veznog reda.
''Volim stil igre kakav ima Mesut Ozil, neki mi kažu da podsećam pomalo na njega i Aleksandra Kačaniklića iz Fulama. Trener mi često govori da sam top klasa kada naš tim napada, ali da moram da popravim igru u defanzivi. Moja prednost je što sam brz i umem da gradim igru, ali ću se truditi da budem još bolji i da popravim nedostatke''.

Susret sa Ozilom mogao bi da se dogodi sledećeg januara kada odlazi u London na još jednu važnu probu u svojoj kratkoj karijeri. Tobdžije su pokazale interes da vide šta može dečak iz Tumbe kraj Stokholma kada se nađe u konkurenciji probranih koji su već stekli pravo da nose dres Arsenala. Do sada je sve slične ispite uspešno prolazio, uključujući i onaj kada se u Halmstadu stvarala selekcija U15 Švedske.
''Treneri iz švedskog saveza primetili su me na turniru u Halmstadu. Pored mene pokazali su se Dragan Kabić i Dušan Jajić iz Haningea, pa od avgusta ove godine igramo za selekciju dečaka rođenih 1998. godine i već smo zabeležili četiri nastupa. Rodio sam se u Švedskoj, ali bih želeo da jednog dana obučem dres Srbije'', zaključio je Tasić.

MARKEC JE IDOL MLADIH

Roditelji su mu poreklom poreklom iz Leskovca. Filip Tasić obožava Partizan, raduje se pobedama Barselone i Arsenala, a od srpskih igrača voli da gleda Lazara Markovića.
''Markec je jedan od mojih idola. Sada je, nažalost, otišao iz Partizana u Benfiku, pa mi je pažnju privukao Nišlija Andrija Živković. Lepo igra, s pravom ljudi misle da je on nova nada našeg fudbala''.

 

[Vasili Zaitsev]

SRPSKI SINOVI: Dejan Božić: A neki su pričali da je limitiran… (VIDEO)
MOZZART Sport
MOZZART Sport predstavlja Dejana Božića, fudbalera nemačkog Frajburga. Rođen je 22. januara 1993. godine, a na fudbalski teren je istrčao sa svega tri godine u rodnom Nordhajmu

Tražeći najbolje uslove za supertalentovanog sina, otac Savo se 2000. godine odlučio za promenu kluba. Usledio je odlazak u Hajlbron, pa posle četvorogodišnjeg boravka u toj ekipi, selidba u tada perspektivni Hofenhajm. U akademiji današnjeg bundesligaša proveo je najduže vremena i naučio gradivo za napadača koje mu i danas koristi.

Činilo se da visoki napadač (194 cm) nezadrživo grabi ka prvom timu, uživao je podršku i treneraGvida Štrajsbira, ali se na tom putu isprečila procena klupskog menadžera Ernsta Tanera. Sa etiketom limitiranog igrača, koji nema prostora za napredak, preselio se u Valdorf, odlučan da svim "tanerima" pokaže kako je igrač sa potencijalom za Bundesligu.

Prošle godine u 4. ligi Nemačke to je i nagovestio. Igrajući na 34 meča upisao se 24 puta u listu strelaca, a već tokom sezone mnogi su počeli da se raspituju za uslove transfera napadača Valdorfa. Javljali su se Šalke, Borusija Dortmund, Herta, ali se Dejan opredelio za one koji su prvi ostvarili kontakt.
"Frajburg me je pozvao već prve godine u Valdorfu, ali tada mi se činilo prerano da odem, jer sam želeo da završim školu. Sredinom februara ove godine konačno sam potpisao ugovor ", priča Božićza MOZZART Sport.

ć se tokom leta priključio drugoj ekipi Frajburga, a na jednom pripremnom turniru se oprobao i u profesionalnom pogonu za koji je postigao pogodak. Dobar utisak sa priprema nije promenio raniji dogovor da prva sezona bude iskorišćena za privikavanje na veliki klub, pa se visoki centarfor trenutno kali nastupima u Trećoj regionalnoj ligi, grupa Sudvest.

Igrom slučaja već u petom kolu, krajem avgusta, njegov novi klub morao je u goste drugom timu Hofenhajma. Ernst Taner više nije bio u Hofenhajmu, pa je propustio priliku da vidi kako "limitirani"Božić golom u 86. minutu donosi Frajburgu pobedu od 2:1.
"Odabrao sam pravi klub, gde se mnogo ulaže u mlade igrače. Uslovi za trening su odlični, radim sa prvim timom i nadam se da ću zaslužiti status profesionalca. To je moja želja od kad sam počeo da igram fudbal. Druga velika želja mi je da zaigram za Srbiju, samo ne znam da li ljudi u otadžbini znaju za mene i ono što bih ja voleo. Mnogo sam napredovao poslednje dve godine, hoću da mi karijera ima i dalje uzlaznu liniju, pa zato vredno treniram", rekao je Božić.

U dosadašnjem toku sezone Božić je na 13 utakmica postigao pet golova, a njegov Frajburg posle 15. mečeva drži prvo mesto na tabeli.

PANTOVIĆ PREPORODIO BAJERN

Centarfor omladinske ekipe minhenskog Bajerna Miloš Pantović pruža odlične partije otkako je za šefa stručnog štaba došao Hajko Fogel, bivši trener švajcarskog Bazela koji je ostvario čuvenu pobedu nad Mančester Junajtedom u Ligi šampiona.

Pantović je u prvenstvu dobio priliku protiv Majnca, a u ponedeljak je zaigrao i u omladinskoj Ligi šampiona protiv Viktorije Plzen.

Za sat vremena na terenu Pantović je asistirao saigraču za 2:0, zatim je srušen za penal koji je doneo povećanje vođstva, čime je nastavio da opravdava poverenje novog trenera.
"Zadovoljan sam jer konačno dobijam pravu priliku, a mnogo mi znači i to što trener veruje u mene", rekao je za MOZZART Sport Miloš Pantović.

Bajern se nalazi na trećem mestu u grupi sa dve pobede nad Viktorijom, dok je poražen u mečevima sa CSKA i Mančester Sitijem.

 

[Vasili Zaitsev]

SRPSKI SINOVI: Dragan Kabić - Mali Vidić iz Haningea

MOZZART Sport predstavlja Dragana Kabića, fudbalera IFK Haninge, reprezentativca Švedske, selekcije U15. Rođen je 17. decembra 1998, a već igra za seniorski sastav tima koji se takmiči u Drugoj ligi

Počeo je da trenira sa šest godina u Haningeu, 15 kilometara udaljenom južnom predgrađu Stokholma. Srpsko poreklo i upornost u duelima i sa fizički jačim dečacima od sebe doprineli su da mu okruženje dodeli nadimak – Vidić. Danas "švedski Vidić" igra u istom klubu u koji su ga prvog dana doveli tata Zoran, poreklom iz Beograda, i majka Helen, Šveđanka, a defanzivu je razvio do te mere da su ga selektori Fudbalskog saveza Švedske uvrstili na spisak 40 najtalentovanijih igrača u zemlji.
"Prva selekcija odrađena je na nivou Stokholma. Tada sam bio pozvan među 100 igrača, a na kraju je nas 20 zaslužilo priliku da igra za reprezentaciju grada protiv drugih gradskih ekipa. Završna selekcija obavljena je u Halmstadu, gde se okupilo 400 fudbalera, da bi selektori izabrali nas 44 da konkurišemo za mesto u državnom timu", kaže Dragan Kabić za MOZZART Sport.

Pored junaka naše priče još dva dečaka našeg porekla prošla su sve filtere do ulaska u reprezentaciju. Zajedno s Kabićem iz Haningea ceo put je prošao Dušan Jajić, dok se Filip Tasićprobijao kao član Jurgordena.
"Mnogi me zovu "mali Vidić", pa sam zato zavoleo Mančester junajted, dok u Srbiji navijam za Partizan. Želeo bih jednog dana da zaigram profesionalno fudbal van Švedske, u nekoj od najjačih evropskih liga. Znam da je put do tog cilja dug i da mi predstoji mnogo rada, ali trudim se da svaki trening iskoristim na najbolji način. Volim kada sam u situaciji „jedan na jedan“ sa napadačima, čitam dobro igru i imam precizna dodavanja. Često me proglašavaju za najboljeg igrača utakmice."

Tandem Srba iz Haningea odavno je privukao pažnju velikih klubova iz glavnog grada, ali dosad nijedan nije ponudio dovoljan jak razlog da bi se napustio matični klub i rodni kraj.
"Škola i fudbalski teren su jedna celina, a sve to mi je na pet minuta od kuće. Već tri godine Dušana i mene zovu mnogo poznatiji klubovi da pređemo kod njih, ali smo procenili da nigde ne bismo dobili priliku za razvoj kakvu imamo u Haningeu. Treniramo s prvim timom, ponekad nam ukažu 10-15 minuta da odigramo meč sa seniorima i istovremeno smo standardni u ekipi naših vršnjaka", zaključio je Kabić.

HIRURZI POMAŽU SRPSKIM SINOVIMA

Štoper drugog tima bečkog Rapida Miloš Jovičić oporavlja se od operacije prepona koje su mu dugo zadavale probleme i sputavale da ga pokaže svoj potencijal.

Miloš Antić, fudbaler Lacija, imao je još manje sreće od svog imenjaka iz Beča, pa ga posle povrede ukrštenih ligamenata kolena i operacije očekuje pauza između šest meseci i godinu dana.
"Trenutno sam u Cirihu s porodicom, oporavljam se od operacije i sve ide kako treba. Počeo sam da hodam, nadam se brzom povratku na teren", rekao je Antić za klupski radio.

 

[Vasili Zaitsev]

Nije im dugo trebalo: Srpski sin na meti Barselone, ali i Reala (VIDEO)
mozzartsport.com
Prvi čovek Groningena Hans Nijland otkrio da skauti uveliko dolaze na utakmice zbog Rišaira Živkovića

Više od 20.000 gledalaca prisustvovalo je meču između Groningena i Rode (3:3), kako bi na licu mesta videli novo fudbalsko čudo 17-godišnjeg Rišaira Živkovića, a među njima bilo je dosta skauta evropskih klubova. Primećen je čak, ni manje - ni više, već šef skautske službe Barselone. Barem tako tvrdi prvi čovek Groningena Hans Nijland, koji pretpostavlja da je dotična osoba došla upravo zbog Živkovića, koga smo svojevremeno predstavili u MOZZARTOVOJ rubriciSrpski sinovi.
“Od kako sam predsednik u ovom klubu, nisam imao prilike često da viđam skaute Barselone i Reala iz Madrida na našim tribinama. To je zaista nešto posebno. U pitanju je još bio šef skauta, ali bilo je dosta predstavnika i drugih klubova. Sigurno njih jedno 12-13”, hvali se Nijland.

Pokušao je predsednik kao da izbegne da otkrije koga su tačno gledali.
“Zbog koga su došli? Nemam ideju. Ne žalimo se zbog toga. Očigledno je da su došli zbog Rišaira. Nisu to potvrdili, a možda su došli zbog nekog igrača Rode”, pravio se nevešt Nijland.

Rišairo je prošle sezone u finišu debitovao za Groningen, a ove je već standardan i četiri puta je matirao protivničkog golmana.

Svi koji su došli da gledaju miks oca sa Holandskih Antila i majke Srpkinje mogli su da vide i Filipa Kostića. Bivše krilo Radničkog iz Kragujevca postigao je prvi i namestio drugi gol na istom meču…

 

[Vasili Zaitsev]

SRPSKI SINOVI: Damjan Marjanović – brzina prva vrlina
mozzartsport.com
MOZZART Sport predstavlja levog beka Maribora i reprezentacije Slovenije do 19 godina

MOZZART Sport predstavlja Damjana Marjanovića, fudbalera Maribora i člana reprezentacije Slovenije, do 19 godina. Rođen je 27. juna 1996. godine u Novom Mestu, a rastao je gledajući starijeg brata Darka kako trenira fudbal. U petoj godini i sam je izašao na teren Krke, gde se zadržao sve do starijeg pionirskog uzrasta.
''Sa 14 godina sam prešao u najbolji slovenački klub, a dolasku u Maribor je prethodila utakmica koju smo pobedili 3:1. Tada sam postigao dva gola'', kaže za MOZZART Sport Damjan Marjanović.

Talentovano krilo impresioniralo je saradnike Zlatka Zahoviča, ali su tokom godina rada na Ljudskom vrtu stručnjaci procenili da će njegova tehnika i brzina više koristiti ekipi na bekovskoj poziciji. Nije to jedina transformacija koju je iz taktičkih razloga bezuslovno prihvatao i izvršavao. Još u najranijom igračkom dobu je kao izraziti dešnjak premešten na levu stranu terena, pa se tako danas jednako dobro služi obema nogama i odgovara zadacima beka i krlinog igrača.
''Nije mi bila laka promena pozicije. Iskreno rečeno, meni se čini da se još privikavam na to da sam sad defanzivan. Zato mislim da još moram da popravljam navike i odbrambenu igru, iako sam se za mesto u reprezentaciji izborio kao krilo''.

Selektori Fudbalskog saveza Slovenije uvrstili su ga na spisak U18 prošle godine za turnir u Italiji, a danas nastupa za U19, gde su doskora stub tima činili dečaci srpskog porekla: Danijel Vujčić, Petar Stojanović, Luka Gajić i Nik Plavšić. Trenutno, osim Damjana dres nacionalnog tima nose njegov saigrač iz Maribora Stojanović i Gajić iz ljubljanskog Interbloka.
''Naravno da smo svesni svog porekla. Prvo pitanje kad se upoznajemo je odakle su ti roditelji, a-ha-ha…''

Odnos sa najboljim slovenačkim fudbalerom svih vremena Zahovičem ističe kao korektan.
''Sportski direktor je veoma prijatan čovek, imam njegovu podršku, ali ako bih morao da opisujem naš odnos, onda bi to najpreciznije izgledao ovako – on radi svoj posao, a ja svoj. Obojica se trudimo da budemo najbolji u tome što radimo, kako bi Maribor bio prvi u Sloveniji u svim kategorijama''.

Cilj dečaka koji vuče korene iz Republike Srpske vezan je za dokazivanje u seniorskom sastavu Maribora. Zrele igračke godine namerava da dočeka u jednoj od najjačih evropskih liga.
''Želim da igram fudbal na najvišem nivou, a kada to kažem imam na umu Bundesligu, Primeru ili Premijer ligu. Navijam za Mančester junajted, zato najviše pratim dešavanja u Engleskoj, ali me igrački inspiriše Brazilac Ronaldinjo. Gledam i fudbal u Srbiji i srećan sam što godinama unazad titule osvaja Partizan''.

BEZ KONKURENCIJE NA LEVOM BEKU
Da je istraživački tim MOZZART Sporta poželeo da napravi idealni tim od junaka feljtona „Srpskih sinova“, naišao bi na krupan problem. Sve do predstavljanja Damjana Marjanovića, među 53 prethodno promovosana igrača nismo „skautirali“ nijednog levog beka, tako da bismo silom prilika bili prinuđeni da pribegnemo improvizaciji. U našem „timu“ ima čak pet golmana, tri desna beka, deset napadača, 16 štopera i 20 veznih igrača, defanzivno i ofanzivno orijentisanih.

Čudno je da dijaspora nije ponudila nijedno rešenje za levog beka osim člana Maribora.

 

[Vasili Zaitsev]

SRPSKI SINOVI: Vasilije Janjičić – prva zvezda Ciriha
mozzartsport.com
MOZZART Sport predstavlja Vasilija Janjičića, fudbalera Ciriha U18 i reprezentativca Švajcarske, selekcije U16

Rođen je 2. novembra 1998. godine u Cirihu, poreklom je iz Bijeljine. Ako se karijera ovog dečaka bude razvijala u skladu s planovima stručnjaka, o Janjičiću se uskoro govoriti kao novoj zvezdi švajcarskoj fudbala. On je taj status zaslužio na nivou klupske akademije, od trenutka kada se pojavio sa šest godina na njenim terenima. Već s navršenih osam godina treneri su odlučili da ga prebace u tim sa dve godine starijim dečacima, kako bi dodali novu brzinu u njegovom igračkom razvoju.

Odluka je nosila veliki rizik, ali je ostanak dominantnog dečaka u vršnjačkom okruženju nosio pretnju tavorenja i usporavanja njegovog talenta. Treneri su, ispostaviće se ubrzo, povlačili prave poteze. Leđa dečaka bila su spremna da ponesu svako breme, pa tako danas sa 14 godina igra i pobeđuje momke koji će uskoro proslaviti punoletstvo.

“Cirih je moj jedini klub, za koji igram i za koji navijam. Nikada nisam pratio srpski fudbal, pa se zato nisam ni vezao za Zvezdu, Partizan ili neki treći klub”, kaže prva zvezda fudbalske akademije Ciriha koja svakog dana na treninge odlazi tramvajem.
-----------------------------------------------
SVUDA SA BRATOM BLIZANCEM

Vasilije Janjičić ima brata blizanca Stanka sa kojim deli strast prema fudbalu od malih nogu. Braća su zajedno došla u akademiju Ciriha sa šest godina, ali se Stanko kasnije opredelio za nešto mirniji fudbalski život. Igra na poziciji štopera i posle odlaska iz Ciriha zaigrao je lokalni klub Glatburg.

“Obojica idemo u školu i uspevamo da uskladimo učenje i obaveze u klubu”, kaže Vasilije Janjičić.
------------------------------------------------
Selektori su ga prošle godine pozvali da debituje za Švajcarsku, a tokom 2013. nastupao je za dve selekcije nacionalnog tima. Počeo je sa svojim vršnjacima u U15, a u septembru i oktobru odigrao je četiri utakmice za U16, protiv Španije i Portugala. U dva duela sa Španijom njegova ekipa igrala je 3:3 i pobedila sa 4:2, a Vasilije se istakao sa četiri asistencije.

Prošlog meseca u osmini finala švajcarskog kupa pomogao je generaciji U16 Ciriha da na terenu Grashopersa ispraše večitog rivala sa 4:1, a „srpski sin“ je sa svoje omiljene pozicije polušpica golovima u 16. i 20. minutu pokazao ko je šef na terenu.

Uprkos sjajnim partijama i još lepšim predviđanjima, iz Srbije nije stiglo interesovanje koje bi roditeljima i njemu rodilo dilemu „za koga nastupati“. Švajcarci zbog toga ostaju jedini izbor, što će u narednim godinama biti sve teže i teže promeniti.
“Za Švajcarsku igram dve godine, a iz Srbije me još uvek niko nije pozvao. Moj glavni cilj je da postanem profesionalac i da zaslužim poziv velikog kluba. Svestan sam da je ispred mene mnogo godina rada i truda da bih postigao što želim, ali ja sam život podredio fudbalu jer ga volim”, rekao jeVasilije Janjičić za MOZZART Sport.

 

[Vasili Zaitsev]

SRPSKI SINOVI: Miloš Jovičić - topovski šut zbog basketare
mozzartsport.com
MOZZART Sport predstavlja Miloša Jovičića, fudbalera druge ekipe bečkog Rapida

Rođen je 29. januara 1995. godine u Beogradu, ali je detinjstvo proveo u Velikom Gradištu, gde je sa sedam godina počeo da trenira u školi fudbala Pinkum. Prva lopta dobijena na poklon bila je više za tapkanje o beton, nego za šutiranje, ali joj je on promenio namenu.
"Imao sam tri godine kada sam dobio jednu šarenu košarkašku loptu. Bila mi je baš interesantna, pa sam se stalno njom igrao, šutirao je iz sve snage. Svi su bili začuđeni kako sam tako jako mogao da šutiram tu loptu u tim godinama. Možda je to bio razlog zbog čega i dan-danas imam jedan od najjačih udaraca među svojim vršnjacima", priča za MOZZART Sport Miloš Jovičić.

Kao dečak brzo je pronašao motiv za treniranje. Crvena zvezda bila mu je i ostala najveća inspiracija za napredovanje u svetu fudbala.
"Rano sam počeo da pratim utakmice, posebno Zvezdine. Odmah mi se razvila ta želja da jednog dana zaigram u crveno-belom dresu, ali nažalost, život me je vodio na drugu stranu. Dok sam igrao za Pinkum često sam gostovao u Obrenovcu zbog bliskih veza dva kluba, pa sam na jednom turniru u Mađarskoj osvojio svoju prvu svoju medalju kao član njihove ekipe. Posle su trofeji dolazili i s Pinkumom, ali već 2005. godine morao sam sa porodicom da se iselim iz Srbije. Umesto da se oprobam u Zvezdi, otišao sam u najveći austrijski klub – Rapid".

U Rapidu je od desete godine. Austrijanci su u dečaku sjajne tehnike videli štopera, probali ga dve godine i na poziciji zadnjeg veznog, da bi ga kasnije ponovo prekomandovali u poslednju liniju tima.
"Otkad sam došao u Rapid igram u defanzivi i to mi prija, jer sam dobar u skok igri i duelima, a volim i da od mene kreću napadi. Od svoje 14. godine ustalio sam se u timu kao centralni bek".
----------------------------------------------------------
BJELICA DEBITOVAO, SVILAR U REPREZENTACIJI BELGIJE

Posle ispovesti u MOZZART Sportu „srpski sin“ Aleksandar Bjelica zabeležio je svoj prvi nastup za seniorski tim Utrehta. On je u meču holandskog kupa protiv Den Boša uspešno komandovao odbranom crveno-belih poslednjih pola sata meča.

Mile Svilar čini sve da ne bude samo sin čuvenog golmana Ratka, već da golmansku legendu Antverpena predstavljaju kao oca najboljeg mladog golmana Belgije. Svilar junior prošao je s reprezentacijom Belgije kratak pripremni period, organizovan zbog upoznavanja budućih saigrača, jer ih početkom 2014. godine očekuje početak kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.
-------------------------------------------------------------
Jovičić je svojevremeno odigrao jednu utakmicu za reprezentaciju Srbije protiv Bugarske, ali od tada više nije dobijao pozive. Propisi mu dozvoljavaju da igra za U19, ali su stručnjaci bečkog kluba procenili da će za njegov razvoj biti korisnije da igra i trenira sa drugim timom (Rapid II) koji se takmiči u Regionalnoj ligi.

"Mislim da sam igrajući jednu utakmicu za Srbiju ostavio dobar utisak, ali više nisam pozivan. Igrao sam za regionalnu selekciju Beča, a za reprezentaciju Austrije nisam nastupio. Bilo je interesovanja i ništa više od toga iz prostog razloga što i dalje nemam pasoš zemlje u kojoj živim".

Jovičić je u svojoj kratkoj igračkoj karijeri imao i jednu dužu pauzu zbog povrede prepona. Pre nego što će ga taj problem skoro cele sezone odvojiti od terena, za njega su se interesovali ozbiljni klubovi.
"Nisam imao menadžera, ali mi je trener rekao da su za mene slali ponude Inter, Borusija Menhengladbah i još neke nemačke ekipe. Pre dve godine sam doživeo tu neprijatnu povredu, ali posle svega mislim da sam izašao još jači. Mnogo mi pomažu moji roditelji, a zahvalnost dugujem i fizioterapeutu Vojteku Burzecu koji se dosta borio da bi se ja vratio na teren. Cilj mi je da iz B tima što pre uđem u prvu ekipu i da zaslužim važnu ulogu",zaključio je Jovičić.

 

[Vasili Zaitsev]

Srpski sin Filip Arsić u dva meča postigao 12 golova
mozzartsport.com
Momak o kome smo već pisali u popularnoj rubrici dominira u U15 selekciji Tventea

Filip Arsić, reprezentativac Holandije, selekcije U14, igra fenomenalno za Tvente U15. On je na poslednje dve utakmice postigao čak 12 golova!

Prvo je na meču sa Roda Ralte osam puta zatresao mrežu rivala i tako doprineo ubedljivoj pobedi od 17:0, a zatim je protiv starijih dečaka iz ekipe Emena četiri puta bio strelac za trijumf Tventea 4:0.

Tvente u klubu ima dvojicu srpskih fudbalera. Dušan Tadić dominira među seniorima, a Arsić, momak o kojem smo već pisali u "Srpskim sinovima", na svakoj utakmici pokazuje zašto su ga svojevremeno nazvali "srpski tenk" iz Enshedea.

 

[Vasili Zaitsev]

SRPSKI SINOVI: Dejo, majstore, pa ti si bog!
MOZZART Sport
MOZZART Sport predstavlja Dejana Janjića, kadeta austrijskog Red Bula, člana ekipe U16. Od rođenja, 13. jula 1998, do danas ne prekida se njegova veza sa Salcburgom, a moglo bi se reći i da je fudbal dodatno učvrstio ljubav prema rodnom gradu

Ljubav prema fudbalu probudili su odlasci na trening starijeg brata, da bi sa šest godina i sam poželeo da ga roditelji odvedu na terene tadašnje Austrije, današnjeg Red Bula.
"Kada sam odradio prvi trening sa svojim vršnjacima, treneri su odmah odlučili da pređem da igram sa starijim dečacima. Tako sam ispunio prvi dečački san, jer sam fudbal zavoleo čim sam postao svestan sebe. Sada sanjam da zaigram u Ligi šampiona jednog dana, pa da postanem igrač Real Madrida i reprezentacije Srbije. Sve je to moguće da ostvarim ako budem bio vredan i uporan", kaže za MOZZART Sport Dejan Janjić.

Gotovo jednu deceniju je dug Janjićev staž među Bikovima. Za sve to vreme osvojio je dve titule, prolazio je iz kategorije u kategoriju i ostajao standardan na štoperskoj poziciji Red Bula.
"Sada igram za svoje godište. Brat je prešao u Austriju i mislim da još nisam bolji igrač od njega. Stariji je od mene pet godina i dobro obavlja zadatke na mestu zadnjeg veznog. Mogu dosta da naučim od njega, a pre svega bih morao da popravim igru glavom. Ako bih mogao da istaknem neke svoje dobre osobine, onda su to tehnika i pas igra."

Talentovani dečak poslednjih godinu dana nije mogao do kraja da pokaže svoj dar, zbog brojnih pehova s povredama. Prošlog sepetembra serija neprijatnih iznenađenja počela je lomom prsta, nastavila se krajem marta lomom noge, da bi nedavno, 4. septembra, polomio ruku.
"Nije me baš sreća pratila u poslednjih godinu dana. Povrede su se menjale jedna za drugom, ali ja sam se između njih uvek vraćao u formu i nisam dozvoljavao da me iznerviraju. Tako sam, zbog tih malera, bolje upoznao sebe. Shvatio sam koliko volim fudbal i koliko želim da uspem kao profesionalac jednog dana. Ne odustajem lako, jer Srbin sam!"

Dok nisu počele veće obaveze u klubu, bar dva puta godišnje odlazio je do rodnog mesta oca, Petrovog gaja kraj Prijedora u Republici Srpskoj. Njegova porodica navija za Partizan, ali on je ipak dobio ime po jednom čuvenom zvezdašu.
"Dali su mi ime Dejan zbog Savićevića, da budem legenda kao on! Mama mi kaže da budem kao Savićević, pa će mi ljudi pevati 'Dejo, majstore, pa ti si bog!'

 

[Vasili Zaitsev]

SRPSKI SINOVI: Stepijev učenik sanja dres Srbije
mozzartsport.com
MOZZART Sport predstavlja Kristijana Vučenovića, fudbalera nemačkog bundesligaša Hanovera

Rođen je 13. septembra 1997. godine, državljanin je Nemačke, poreklom iz Republike Srpske. Fudbalom je počeo da se bavi sa šest godina u Kikers Ofenbahu. Od malih nogu pokazivao je veliku posvećenost lopti i igri, tako da se uporedo s treniranjem u matičnom klubu od 2005. do 2007. godine često nalazio i na terenima akademije Dragoslava Stepanovića, gde je od iskusnog stručnjaka učio prve lekcije pravog fudbala.

Posle četiri godine u Ofenbahu preselio se u bavarsku Viktoriju iz Ašafenburga. Na mestu odakle je sedamdesetih godina svoj profesionalni put počeo da krči čuveni Feliks Magat, Kristijan se zadžao naredne četiri sezone, ali ga je želja za dokazivanjem u konkurenciji boljih igrača vukla ka srcu Nemačke i odvela u JFC Frankfurt, specijalizovani klub za rad sa mlađim kategorijama. Bilo je dovoljno svega godinu dana igranja za omladinski klub, pa da skauti bundesligaša zapaze njegov talenat. Od ove jeseni njegova budućnost je vezana za Hanover.
“Nisam siguran otkad su počeli da me prate treneri mog sadašnjeg kluba, ali znam da su bili na tribinama na meču kada sam postigao gol i dodao saigraču da i on zatrese mrežu. Dobio sam poziv Hanovera i od tada svaki dan idem da treniram, dajem sve od sebe da se nametnem, kako bih što pre izborio mesto standardnog igrača prve postave. Zasad sam zadovoljan kako sve ide u novom klubu”, kaže za MOZZART Sport Kristijan Vučenović.

Poput mnogih današnjih dečaka i on je sebi zacrtao cilj – povratak u Bavarsku.
“Navijam za Bajern Minhen i želeo bih da se jednog dana nađem u prilici da zaigram za najbolji evropski klub. U Srbiji volim Crvenu zvezdu, a omiljeni igrač mi je Kristijano Ronaldo”.

Levo krilo Hanovera voleo bi iznad svega da zasluži status reprezentativca Srbije. Na svom Fejsbuk profilu ima zajedničku fotografiju sa Frančeskom Petrovićem iz Ajntrahta, ispod koje je napisao komentar:
“Dva brata, jedan cilj”.

Nekadašnji fudbaleri Kikersa ispred sebe imaju zadatak da prođu sve virove i zatalasane brzake omladinskog fudbala, isplivaju zajedno u profesionalnim vodama Bundeslige, odakle će im dres Orlova biti nadohvat ruke.