Srpski sinovi

[Vasili Zaitsev]

SRPSKI SINOVI: Od izbegličkog kampa, preko Ajaksa, do profesionalnog ugovora...
mozzartsport.com
MOZZART Sport predstavlja Aleksandra Bjelicu, fudbalera Utrehta. Rođen je 7. januara 1994. godine u Vrbasu, a od pete godine s roditeljima i sestrom Jovanom živi u Holandiji...

Odlazak Bjelica iz otadžbine tokom bombardovanja 1999. i sve što će se kasnije događati u karijeri najmlađeg člana porodice, moglo bi da posluži kao scenario za ekranizaciju jedne sportske priče u kojoj hepiend tek sledi. Posle života u izbegličkom kampu, borbe s konkurencijom i nepoverljivim trenerima, došao je nadomak ostvarenja sna. Već dve godine je profesionalac, a kada se bude izborio za mesto standardnog igrača, nada se i pozivu reprezentacije Srbije, što ističe kao cilj u svojoj ispovesti za MOZZART Sport.

"Rođen sam sa pet kilograma i od tada do danas mami nije lako sa mnom. U kraju gde sam rastao bio sam poznat po tome što sam uvek jeo slaninu i šunku, što se videlo i po mom izgledu. Kada sam se vratio u zemlju posle 10 godina sa visinom od 188 centimetara i težinom od 85 kilograma, ljudi nisu mogli da veruju da je to isti onaj dečak kojeg su ispratili u Holandiju", kaže Aleksandar Bjelica i nastavlja:

"Mali sam bio i nisam mnogo toga razumeo što se događalo oko mene. Trajalo je bombardovanje Srbije, a moji roditelji su spakovali stvari i krenuli za Holandiju. Završili smo u centru za azilante nedaleko od Groningena, gde smo čekali dokumentaciju za boravak u zemlji. Tu sam i zaigrao prvi put u jednom klubu. Bio sam najmanji, ali za mene izgled protivnika nije bio bitan. Pred preseljenje u Katvajk an Zi pojavili su se skauti Groningena sa pozivom da igram kod njih, ali porodica nije mogla da ostaje zbog mene. Nastavio sam da igram u novom gradu, na betonu zajedno sa ostalim emigrantima, sve dok se nisam upisao u klub Kvik Bojs za koji je igrao i Dirk Kajt. Nakon godinu dana na vrata našeg stana pokucao je jedan čovek. Predstavio se, rekao je da dolazi iz Ajaksa i da im je želja da me vide na probi u njihovom klubu. Navijao sam za PSV Ajndhoven zbog Mateje Kežmana, ali sam sanjao da jednog dana zaigram za veliki klub. Odlučio sam da prihvatim poziv, pojavio sam se na probi i zadovoljio stručnjake Ajaksa zajedno s Bobanom Lazićem".

Narednih godina Aleksandar se školovao u najboljoj akademiji na kontinentu, radeći sa velikim imenima svetskog fudbala.

"Mnogo mi je značilo petogodišnje iskustvo u Ajaksu. Trenirali su me Patrik Ladru, Brajan Roj, Hejni Oto i Frank de Bur. Moja ekipa je čuda pravila, ali poslednje dve godine u Amsterdamu nisam mnogo igrao. De Bur je imao svoje igrače i ja po njegovim shvatanjima nisam bio pravi. Nikad mi to nije rekao u oči, ali ja sam znao da mi čini nepravdu i da ne zaslužujem takav status".

Iz Ajaksa Bjelica se preselio u malo poznati amaterski klub VV Katvajk i dalje raspoložen da se bori i dokazuje. Usledio je poziv ADO Den Haga u kojem će provesti naredne tri godine.

"Boravak u Den Hagu je jedan od najlepših perioda mog fudbalskog života. Proveo sam tamo tri godine i već sa 17 igrao prijateljske utakmice za profesionalce. Onda se pojavio Utreht spreman da me kupi, tako da sam za jednu normalnu cenu ponovo promenio klub".

Bejlica igra na poziciji levog štopera i već dve godine čeka priliku kako bi se ustalio u timu.

"Potpisao sam sa Utrehtom na četiri godine, a sad sam već ušao u drugu godinu ugovora i definitivno sam član prve ekipe. Svake nedelje sam na klupi, šansa je već trebalo da dođe, ali trener misli drugačije. Sada moram da budem strpljiv, a kad dobijem priliku, neće me više niko izbaciti iz tima", nasmejao se Bjelica.

"Želja mi je uvek bila da igram za reprezentaciju Srbije, ne bih razmišljao ni sekunda ako bi me i Srbija i Holandija u isto vreme pozvale u tim".

-----------------------------------------------------------------------------

PROTIV RIŠAIRA ŽIVKOVIĆA – 2:0

Igrajući u omladinskom timu Utrehta, Aleksandar Bjelica imao je priliku da na terenu upozna holandsku fudbalsku senzaciju i još jednog „srpskog sina“ Rišaira Živkovića.

"Igrali smo dva puta jedan protiv drugog. On je napadač, a ja štoper, pa sam bio zadužen njega da čuvam. Pobedili smo oba puta sa 3:1 i 2:0, a meni nije bilo teško da ga zaustavim. Ipak sam dve godine stariji, jači sam i iskusniji igrač u boljoj ekipi. Baš i nije imao pomoć ostalih saigrača, što je nama olakšalo posao", kaže Bjelica.

 

[Vasili Zaitsev]

SRPSKI SINOVI: Mali Pike iz Ajntrahta
mozzartsport.com
MOZZART Sport predstavlja Frančeska Petrovića, fudbalera Ajntraht Frankufurta, člana selekcije U17. Rođen je 18. marta 1998. godine u Ofenbahu, ima italijanski i srpski pasoš, kao dete Italijana Đanfranka Mađa i Srpkinje Gordane Petrović.

Od malih nogu voleo je samo fudbal. Lopta mu je bila jedina igračka i prva izgovorena reč, pa su roditelji već u njegovoj četvrtoj godini odlučili da ga vode na trening. Prvi klub se zvao Diteshajm, da bi se kasnije prebacio na terene poznatijeg Kikers Ofenbaha i Rozenhoa.

Već oko desete godine bilo je svima jasno da potencijal malog Frančeska nije svakidašnji i da ga darovitost vodi ka ozbiljnom fudbalu, u veliki klub.
“Pune tri godine ljudi iz Ajntrahta su pokušavali da ga dovedu, ali mi smo mislili da je još mlad i da je prerano za dete tog uzrasta da često putuje na treninge. Konačno smo se odlučili prošle godine da ga ipak pustimo u Frankfurt”, kaže mama Gordana za MOZZART Sport.

Iako na prvi pogled izbor nije bio lak, zbog broja renomiranih klubova koji su čekali njegov dolazak, za dečaka dilema nije postojala.
“Interesovanje su još pokazali Majnc, FSV Frankfurt, Šalke i Hofenhajm, ali je Frančesko insistirao da ide u Ajntraht, tako da smo ga poslušali. Po svemu sudeći napravili smo odličan potez, jer privikavanje na novi klub i saigrače gotovo da nije ni postojalo. Uklopio se u tim kao da je odrastao u Ajntrahtu. Odmah je zaigrao za prvu ekipu, a nešto kasnije je dobio i kapitensku traku”.

Petrović igra na poziciji štopera, visok je, spretan i elegantan u iznošenju lopte sa svoje polovine terena. Njegove veštine inspirisale su novinara lokalnog dnevnika Frankfurter rundšau da ga predstavi tekstom s naslovom „Mali Pike“, kako bi armija navijača omiljenog kluba znala kakav dečak raste na terenima Ajntrahta.
-------------------------------------------------------
Srbija računa na Viktora Stevanovića

„Srpski sin“ Viktor Stevanović, o kojem je nedavno pisao MOZZART Sport, dobio je poziv reprezentacije Srbije, selekcije U17 koju predvodi selektor Branislav Nikolić. Ipak, posle konsultacija s njegovim klubom Fjorentinom, procenjeno je da bi u toku procesa privikavanja na novu sredinu bilo najbolje da desni bek primavere ljubičastih ostane u trening kampu kluba.

Momak, rođen 1997. godine u Austriji nedavno je potpisao ugovor sa klubom iz Serije A i prema najavama veoma je blizu da zauzme mesto standardnog igrača primavere.
---------------------------------------------------------
On, međutim, nije nikakva tajna za skaute nemačkog fudbalskog saveza. Već je pozivan za regionalne selekcije, a ne bi bilo iznenađenje da uskoro dođe poziv selektora nacionalnog tima. Kojeg? Pitanje se logično postavlja, budući da na Frančeska mogu da računaju ravnopravno reprezentacija države njegovog rođenja, ali isto tako i očeva otadžbina Italija, kao i mamina Srbija.
“Frančeskov tata bi voleo da mu sin igra za Italiju. Ipak, ako se naš sin bude pitao, za njega postoji samo reprezentacija Srbije. Voli Srbiju, oseća se Srbinom, iako je svestan svog italijanskog porekla. Dobili smo neke signale iz Beograda od ljudi iz Fudbalskog saveza Srbije, ali najbolje da sačekamo šta će se dalje dešavati. Najvažnije je da je Frančesko zdrav i da lepo napreduje“.

Ponos porodice Petrović igra dobro fudbal, ali i dobro uči, ne zapostavlja školske obaveze zbog aktivnosti u klubu. Do svoje 15. godine naučio je engleski, nemački, srpski, italijanski i francuski jezik, a ko zna koje mu još u budućnosti može da približi bavljenje fudbalom.

Navija za Crvenu zvezdu i idol mu je Nemanja Vidić.

 

[Vasili Zaitsev]

FSS zatajio, BiH otima srpskog sina!
mozzartsport.com
“Boban Lazić iz Ajaksa žrtvovao je holandsko državljanstvo, a nije prihvatio srpsko, te će igrati za Bosnu i Hercegovinu. To mi je čvrsto obećao", otkrio je selektor mlade reprezentacije BiH Vlado Jagodić

Srpski sinovi, rubrika MOZZART Sporta o mladim fudbalerima poreklom sa naših prostora koji najavljuju blistave karijere u inostranstvu, nije naišla na pravi odgovor u Fudbalskom savezu Srbije. Orlovi su na pragu da izgube nekog budućeg Nevena Subotića ili Zdravka Kuzmanovića. U pitanju je Boban Lazić, 1994. godište, član Ajaksa.

Lazić je izabrao Srbiju umesto Holandije, čekao godinu dana na naš pasoš, odigrao jedan meč za U-20 selekciju i posle toga više nije bilo poziva sa Terazija

Selektor mlade reprezentacije Vlado Jagodić najavio je da se potencijalno veliko pojačanje iz Amsterdama nalazi na pomolu.
“Žrtvovao je holandsko državljanstvo, a nije prihvatio srpsko, te će igrati za Bosnu i Hercegovinu. To mi je čvrsto obećao. Radi se o igraču koji ima pravo igranja i u narednom ciklusu za mladu reprezentaciju. Imamo jedan širi spisak igrača. Borimo se za sve te igrače koji su vani. Postoje određeni administrativni problemi sa nekima koji su nastupali za mlađe reprezentativne selekcije drugih zemalja. Oni moraju da menjaju sportsko državljanstvo. I sad znate kakva je odluka, da neko dođe, da žrtvuje Holandiju, da bi došao ovde, ili žrtvuje Srbiju, ili Hrvatsku, ili neku drugu zemlju i državljanstvo. Nastojimo da okupimo najbolje. Verujem da će se pojaviti novih dobrih igrača. Ja sam čovek kontinuiteta i voleo bi da mi se što pre iskristališe dobra ekipa koja će kroz utakmice napredovati”, rekao je Jagodić za Oslobođenje.

Boban Lazić je 19-godišnjak rođen u Holandiji u gradu Verdenu blizu Amsterdama, a njegovi roditelji su poreklom iz Laktaša. Prve korake napravio je u ekipi ARC, a već sa devet godina je došao u Ajaks. Krajem prošle godine parafirao je trogodišnji profesionalni ugovor sa klubom iz Amsterdama iako je imao ponude italijanskih velikana Juventusa, Milana i Intera, te škotskog Seltika.

 

[Vasili Zaitsev]

SRPSKI SINOVI: Filip Kusić - partizanovac, ali idol mu je Vidić!
mozzartsport.com
MOZZART Sport predstavlja Filipa Kusića, fudbalera nemačkog Energija iz Kotbusa, člana selekcije U19 i profesionalnog pogona. Rođen je 3. juna 1996. godine, a fudbalom je počeo da se bavi sa pet godina u malom mestu Litershofen, u rodnoj Bavarskoj.

Posle preseljenja porodice u oblast oko grada Majnca, Kusić se nije dugo zadržavao na narednim stanicama. Nosio je dres malog Jugenhajma, pa Hasja Bingena, da bi ga konačno sa 13 godina uzeo pod svoje skute veliki klub. Nikada se nije postavljalo pitanje da li će, već ko će i kada će Filipa primetiti i dovesti u svoju fudbalsku školu na dalje brušenje, jer od najranijeg igračkog doba bilo je primetno da su njegov stas i brzina odlična podloga pred nastavak usavršavanja pod budnim okom ozbiljnih trenera.

Prema očekivanjima, Majnc je kao Kusiću najbliži bio i najbrži. Od 13. godine pa sve do ovog leta bio je standardan u svim kategorijama, a tokom poslednje sezone nosio je i kapitensku traku kadetskog tima. Onda se, ipak, dogodio veleobrt. Želja za bržim napredovanjem u karijeri odvela ga je čak 610 kilometara od porodičnog doma i bivšeg kluba, u centar Lužičkih Srba – Kotbus.
“Prešao sam u Energi jer sam dobio bolji ugovor i zato što sam procenio da ću ovde imati odlične uslove za trening, brže ću postati profesionalac. Iako sam tek započeo staž u U19, već treniram s prvim timom, a dopada mi se i atmosfera u klubu. Od pre dve godine meni su stalno dolazile ponude nemačkih klubova, ali nijedna me kao Energijeva nije privukla toliko da bih potpisao ugovor”, kažeKusić za MOZZART Sport.
----------------------------------------------------------------
UČENIK TOMASA TUHELA

U Kotbusu nisu krili oduševljenje kada im se u julu pridružio kapiten Majnca. Čak su i lokalni mediji bili zainteresovani da iz prve ruke saznaju nešto o dečaku kojem se proriče lepa budućnost u njihovom omiljenom klubu, pa su ga u jednoj priči predstavili kao učenika Tomasa Tuhela, aktuelnog šefa stručnog štaba Majnca koji drugu godinu zaredom pravi sjajne rezultate u Bundesligi.
“Ponosan sam što sam kao junior imao priliku da učim od takvog trenera kao što je Tuhel. Tokom tri godine u Majncu stekao sam mnogo toga što će mi koristiti u nastavku karijere”, rekao je Filip Kusić u svom intervju za „Lauzicer rundšau“.
----------------------------------------------------------------
S vrlo jasnim planom Filip se preselio u istočni deo Nemačke. Cilj je da se zaobilaznicom vrati tamo gde je napravio prve fudbalske korake – u Bavarsku.
“Navijam za Partizan, ali idol mi je Nemanja Vidić. Želim da jednog dana zaigram tamo gde sam se rodio, za Bajern, jer to je moj omiljeni klub u Nemačkoj. Ipak, pre toga hoću da s Energijem uđem u Bundesligu 1”.

Sazrevanjem Kusić nije gubio svoje glavne odlike. Ostao je brz uprkos visini od 187 centimetara koja mu dosta olakšava posao prilikom obavljanja defanzivnih zadataka
“Igram na mestu štopera, dobar sam u skoku i pas igri. Voleo bih da jednog dana dobijem priliku da sve to pokažem u dresu reprezentacije Srbije. Mislim da ima dosta nas mladih fudbalera poreklom iz Srbije koji u inostranstvu igramo dobro, samo nas treba ispratiti “, kaže Filip Kusić.