Šta je novo?
SerbianForum

Dobrodošli na SerbianForum.org, mjesto na kojem možete pronaći apsolutno sve, mjesto druženja i odlične zabave!

Španija

  • Začetnik teme Big Moca
  • Datum pokretanja
sendi

sendi

LEGEND
Upoznajte španske Pirineje

Upoznajte španske Pirineje


Blic

Ako ste mislili da se u Španiji možete samo upoznati sa brojnim kulturno-istorijskim spomenicima koje čuvaju njeni gradovi, ili da leškarite na plažama popularnih letnjih turističkih destinacija, prevarili ste se. Pored toga možete i skijati uređenim ski stazama u preslatkim španskim selima.


Lepota španskih Pirineja - Foto: Javi sas/flickr.com

Planinski venac jugozapadne Evrope, Pirineji, čine prirodnu granicu između Francuske i Španije, i popularna su turistička destinacija za zimske sportove, naročito za alpsko skijanje i planinarenje. Njihov najviši vrh nalazi se na španskoj strani, to je Aneto, sa visinom od 3404 m.


Skijajte na 110km dugoj stazi - Foto: Javi sas/flickr.com



Španski Pirineji protežu se od istoka prema zapadu i deo su Đirone, Barselone, Ljeide, Hueska, Saragose, Navare i Gipuskoa. Planinska gospodstva protežu se u dužini od 450 km od Biskajskog zaliva do Sredozemnog mora. Do ovog popularnog španskog skijališta može se lako stići iz Barselone.


Bakuera-Beret je najveće špansko ski područje, a nalazi se u srcu Pirineja foto: acebal/flickr.com

Teško je izdvojiti samo jedno mesto na španskim Pirinejima koje biste mogli posetiti, a mi ćemo vas predstaviti najveće špansko ski područje - Bakuera-Beret. Ovo skijalište nalazi se u srcu Pirineja, u dolini Aran (provincija Ljeida, Katalonija). Prostire se na površini od 1500 do 2510 m, a ljubitelji skijanja mogu pokazati šta znaju na 1922 ha skijališta i to na 110 km dugoj obeleženoj ski stazi i 7 km dugoj stazi za kros-kantri. Adrenalinski skok priuštite sebi skijajući širokom stazom kroz gomilu drveća.


71 jedna staza različite težine zadovoljiće sve posetioce - Foto: Javi Vte Rejas/flickr.com


Područje Bakuera-Beret podeljeno je na tri dela: Bakuera, Beret i Bonaigua. Najposećenije je Bakuera-Beret, i među Špancima i među turistima širom sveta, i to zbog toga što ima vrlo dobar i kvalitetan sneg tokom cele zimske sezone i više od 1000 m vertikalnog pada.


Ljubitelji zimskih sportova ovde će sigurno uživati foto: acebal/flickr.com

Ne sumnjamo da će vas staze i padine ovog skijališta oduševiti, ali bacite pogled i na arhitekturu sela koja se nalaze u dolini Aran. Kuće su urađene od kamena i drveta, a tu se nalazi i drevna romanička crkva. Protrljajte oči, sigurno ćete pomisliti da gledate u neku od razglednica na kojima je prikazana lepota zimske čarolije.


Veliki broj žičara prevešće vas do vrha željene staze foto: acebal/flickr.com


U Bakuera-Beretu na početak željene staze prevešće vas: 1 gondola, 5 vuča i 20 žičara i to 2 šestoseda, 6 četvoroseda, 7 troseda i 5 dvoseda. Ukupno 71 staza različite težine podeljene su na: 5 staza za početnike (zelene), 34 su lake (plave), 26 srednje težine (crvene), dok je 6 staza za eksperte (crne).
Ovaj luksuzni resort, na kome često dolazi španska kraljevska porodica, svojim turistima nudi smeštaj u fenomenalnim hotelima. A bez daha ostavlja lepota hotela Val de Ruda i Val de Neu.


Pogled na Bakuera - Beket - Foto: pepetravel.com/flickr.com


Hotel Val de Neu nalazi se na novom nivou Ruda, na visini od 1.500 m. Ovaj luksuzni hotel ima 5 zvezdica, a iz skoro svake sobe pruža se pogled na planinu. Urađen je u kombinaciji drveta i kamena, u skladu sa okolinom. Hotel Val de Ruda nalazi se, takođe, na visini od 1.500 m. Ovo je hotel u kome se gosti osećaju kao kod kuće, u kome preovladava topla porodična atmosfera.


Ljubitelji skijanja nemojte se dvoumiti, ako još uvek niste iskoristili svoj zimski odmor, španski Pirineji su pravi izbor.
 
sendi

sendi

LEGEND
Veličanstveni arhitektonski projekat Antonia Gaudija - Park Guelj

Veličanstveni arhitektonski projekat Antonia Gaudija - Park Guelj


Blic


Ime Antonia Gaudija poznato je širom sveta, zahvaljujući arhitektonskim čudima i građevinama koje je projektovao, a koje se nalaze u centru Barselone. Ovaj španski i katalonski arhitekta poznat je po jedinstvenom stilu i neverovatno individualističkom dizajnu, koji odlikuje sve njegove značajne radove. Osam Gaudijevih dela uvršteno je na UNESCO-vu listu svetske baštine, mi vam predstavljamo jedno od njih: Park Guelj.


Park Guelj je spoj prirode i arhitekture foto: robjgreen/flickr.com


Park Guelj nalazi se na brdu El Karmel u Barseloni, a projektovao ga je Antonio Gaudi u periodu od 1900. do 1914. godine. Gaudijev mecena Euzebio Guelj (po kome je park i dobio ime) često je putovao po svetu i bio oduševljen parkovima i vrtovima koje je posećivao i obilazio. Želeo je i da u Barseloni postoji nešto slično, i tada na scenu stupa Gaudi. Dizajnirao je neobični park, koji predstavlja spoj prirode i arhitekture.


Bajkovite kućice "Ivica i Marica" foto: Son of Groucho/flickr.com


Na svakom koraku, iz svakog ugla, vreba prepoznatljivi stil Gaudija: talasasti oblici, mozaici napravljeni od polomljenih keramičkih pločica (korišćena je tehnika trenkadis), dorski stubovi... Park je urađen u skladu sa prirodnim terenom, pa se kroz njega krećete stepenicama, strmim padinama i grebenima, krivudavim putićima, pećinama...


Višebojna mozaična fontana nalazi se na ulazu u park foto: Jon Mountjoy/flickr.com


Park je dizajniran tako da donese mir i tišinu svojim posetiocima, a sa najviše tačke pruža se najbolji pogled na Barselonu. Ulaz u park „čuva“ višebojna mozaična fontana, koja je napravljena u obliku mitološkog bića – zmaja Pitona. Iz njegovih usta teče voda, što je u skladu sa verovanjem: Piton je čuvar podzemnih voda.


Velika terasa i jedinstvena klupa u obliku zmije foto: lukasz dzierzanowski/flickr.com


Centar parka je velika terasa, koja je okružena klupom u obliku morske zmije. Na ovoj jedinstvenoj klupi na svetu utisnuti su oblici zadnjice, a Gaudijeva namera je bila da stvori najudobniju klupu i u tome je uspeo. Kako bi ostvario svoju ideju, Gaudi je angažovao jednog radnika, koji je sedeo u glini, i na taj način pomogao Gaudiju da projektuje ovu predivnu klupu. Sa terase se pruža jedinstven pogled na Barselonu, ali i na dve bajkovite kućice koje liče na one iz priče o „Ivici i Marici“.


Park odlikuje prepoznatljiv Gaudijev stil foto: sunshinecity/flickr.com


U parku se nalazi i Gaudijeva kuća, a u njoj nameštaj koji je ovaj vrhunski arhitekta sam dizajnirao. Kuća je sagrađena 1904. godine, a u njoj je Gaudi živeo skoro do smrti. Ulaz u park je besplatan, ali ako želite da vidite kakav je enterijer Gaudijeve kuće, moraćete da platite. Cena nije visoka, i vredi svaku paru. Ne žalite, zakoračite u Gaudijevo carstvo.
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Kordoba: Urbana, daleka i sama

Kordoba: Urbana, daleka i sama

Zaštitni znak katedrala La Meskita, poznatija kao „džamija hiljadu stubova“, blistavi spomenik dinastije Omajada i jedinstvena građevina na svetu


Kordoba, Andaluzija

U KONTINENTALNOM delu Andaluzije, na samo 140 km od Sevilje, smešten je jedan od najlepših gradova-muzeja na svetu, otmena i urbana Kordoba.

Grad su osnovali Kartaginjani, zatim je bio glavno rimsko naselje, pa prestonica mavarskog španskog kalifata, potom sedište ozloglašene inkvizicije, da bi dugi niz godina, kako kaže Lorka, ostala „daleka i sama“.
Posle španskog građanskog rata, a posebno smrti generala Franka, ponovo je postala poslovni, turistički i kulturni centar.
Iz vremena rimske imperije ostao je most sa lukovima, preko reke Gvadalkivir, kojim je Cezarov put vodio do naselja kroz monumentalnu kapiju, koja je i danas svojevrstan ukras grada.
Sa kamenog, pešačkog mosta pruža se divan pogled na stari deo grada i na stoletni mlin koji je nasred reke, na peščanoj adi. Inače, u vreme Rimljana ceo grad je bio opasan bedemima, kulama i kapijama. Kasnije su Arapi na rimskim ruševinama podigli zidine i u tim okvirima je nastao najlepši deo - stari deo grada.



Zaštitni znak Kordobe je svakako katedrala La Meskita, poznatija kao „džamija hiljadu stubova“, jedinstvena građevina na svetu, u kojoj su vreme i prostor ujedinili ono što je nemoguće spojiti. Posetiocu se, dok pokušava da pronikne u „njene dubine“, na tren otvaraju vrata neke nepoznate ali čarobne dimenzije. Kroz bogato ukrašena Vrata oproštaja, prolazi se preko prelepog dvorišta sa šedrvanom, zatim se ulazi u džamiju gde se posetiocu zavrti u glavi od šume stubova, sa raznolikim kapitelima i bogato ukrašenim lukovima, a onda se odjednom nađe nasred crkve u gotskom stilu, sa raskošnim oltarom i prelepim kapelama. Zaista velelepno i očaravajuće.
Krajem 8. veka, gradnju džamije započeo je emir Abd al-Rahman I, iz dinastije Omajada, koja je tada vladala skoro celom Španijom, i jedino što je zahtevao jeste da bude veličanstvena i da bude dostojna njegove moći i, naravno, da što pre bude gotova.
Pobeđenim hrišćanima je uz neznatno obeštećenje oduzeto zemljište gde je bila stara vizigotska crkva i na tom mestu je započeta izgradnja džamije koja je trebalo da liči na onu u Damasku. Iskorišćeni su postojeći stubovi iz rimskih, starohrišćanskih i vizigotskih građevina, i s obzirom na to da su bili visoki samo 4 metara, pribegli su novom arhitektonskom rešenju – višeslojnim stubovima - tako što su na postojeće postavili pilastre, dobili visinu od 11 metara, i povezali ih lukovima. Džamija, na 110 stubova, sa neizbežnim dvorištem prepunim pomorandži, ali bez detaljne dekoracije, završena je za, u to vreme neverovatnih, 17 godina.



Nažalost, kako to obično biva, vladar koji ju je naručio nije doživeo da joj se divi. Naslednici su nastavili dogradnju ali, na sreću, nisu mogli da je menjaju u skladu sa svojim željama, već ih je građevina primorala da se prilagođavaju originalnom delu. Džamija je doživela tri proširenja.
Poslednjom i najvećom dogradnjom halif Hišam II, zvani Al-Mansur (pobednik), napravio je čuveni objekat na 850 stubova i simbol moći grada koji je tada brojao oko osamsto hiljada stanovnika, skoro trostruko više nego danas. Džamija je bila praktično najveća na svetu i onima koji nisu mogli da odu na hadžiluk do Meke ili Medine računalo se ako se pomole u njoj.
Hrišćani su ponovo zauzeli Kordobu početkom 13. veka i vladari Kastilje su ljubomorno čuvali blistavi spomenik dinastije Omajada, punih trista godina, sve dok Karlo V nije odobrio poglavarima crkve da se poruši deo džamije i da se u centralnom delu podigne velelepna katedrala.
Gradnja katedrale je bio nesumnjivo vandalizam, jer je džamija izgubila na lepoti, ali zahvaljujući tom činu, dobila je na jedinstvenosti. Minaret, koji su krasile dve zlatne i jedna srebrna kugla u obliku nara, svaka teška jednu tonu, pretvoren je u zvonik rimokatoličke crkve. Obilazak džamije košta 8 evra po osobi. Nije otvorena tokom celom dana, već zbog održavanja službi radi dvokratno.
Kao i većina gradova Andaluzije, i Kordoba ima svoj Alkazar, rezidenciju kraljeva. Na ruševinama rimskih građevina nikla je raskošna mavarska palata, kojoj su poslednji pečat dali hrišćanski vladari. Možda nije misteriozan i veliki kao Alkazar u Sevilji, ali kule ispod kojih se kaskadno spuštaju velelepni vrtovi sa fontanama zaista deluju impresivno. Posebno mesto zauzima kolekcija rimskih mozaika iz 2. veka naše ere, kao i kupatilo iz antičkog vremena.
Kraljevski par Izabela i Ferdinand često su baš u ovoj rezidenciji primali Kolumba.

4.jpg

Hroničari tog vremena tvrde da su se tokom šetnji prelepim vrtovima rađale nove ideje o „osvajanju sveta“ i Kolumbovim putovanjima. Nažalost, tokom srednjeg veka, koji ne bez razloga nosi titulu „mračni“, inkvizicija je vladala ovim prostorima i nezasluženo uživala u ovom Alkazaru, među brojnim fontanama, ribnjacima, čempresima, palmama i pomorandžama. Najlepši deo grada svakako je jevrejska četvrt, sa Ulicom cveća u centralnom delu, odakle se pruža najbolji pogled na zvonik katedrale La Meskite. Uske ulice između dvospratnih kuća, sa čijih se zidova, prozora i balkona, preko ograda i ešalona od kovanog gvožđa, u slapovima spušta raznobojno rastinje, deluju tako da prosto ne poželite nikada da izađete iz njih. Otmeno, čisto i sa stilom. Prilikom progona Jevreja inkvizicija je bila nemilosrdna.
Srušila je skoro sve njihove svetinje i ostavila je samo tri sinagoge u celoj Španiji, od kojih se ostaci jedne nalaze u ovoj četvrti grada i predstavljaju praktično jedino hebrejsko nasleđe u čitavoj Andaluziji.
Osim turizma, kao bitne privredne grade, u provinciji Kordoba je zastupljena proizvodnja bakra, tekstila i piva. Posebno su poznati po ručnim radovima od kože i srebra, prevashodno namenjenim turistima. Korida, koja se održala do današnjih dana, u Kordobi je posebno cenjena zbog krvoločnih borbi s bikovima.
U svakom slučaju Kordoba pruža neku nesvakidašnju smirenost i boraviti u njoj znači umeti se opustiti i prepustiti uživanjima kroz jedinstven pogled na prošlost. Koliko je Kordoba u tom smislu moćna, najbolje govori činjenica da je ni inkvizicija nije mogla uništiti svojim delovanjem.

5.jpg

A ne bi trebalo zaboraviti da su oni imali razrađene mehanizme koji se teško mogu izbeći i prevazići. Kordoba je svojom lepotom i to uspela.
Očaran Španijom, a posebno Kordobom, jedan italijanski pisac je rekao:
„To nije zemlja koju treba obilaziti, već kontinent gde se treba zaustaviti. Pre ili posle zemlja će početi da se okreće oko tačke na kojoj stojiš“.

6.jpg

SENEKA

U Kordobi, koja je u vreme rimske vladavine bila važan kulturni centar, rođena su dva značajna mislioca, Seneka Stariji i Seneka Mlađi. Otac je bio učen, isticao se u besedništvu i poznat je kao Seneka Retoričar. Sin je imao sreće da odraste u uglednoj porodici, gde je većina bila na državnim funkcijama, i stekne visoko obrazovanje. Završio je retoriku i filozofiju u Rimu, a posebno je bio zainteresovan za poeziju, fiziku i etnografiju.

Gajio je veliku ljubav prema filozofskom pravcu stoicizmu, tako da je ceo život bio umeren, skroman i čovek malih ličnih potreba. Ostale su čuvene njegove reči: „Čovek je nesrećan onoliko koliko misli da jeste“.
Iako umetnički tip, bogati otac je uticao da se uključi u državne poslove i da se dokopa što uglednijeg položaja. Ubrzo je postao konzul, a onda i prvi ministar, a pre svega Neronov vaspitač. Ostao je poznat po besedi koju je sastavio za Nerona kojom je ovaj opravdao ubistvo svoje majke Agripine. Taj isti Neron će kasnije, ubeđen da mu učitelj radi o glavi, dozvoliti Seneki da izvrši samoubistvo, što je ovaj stoički i učinio. Kuća u kojoj je rođen čuveni filozof i književnik ne postoji više, sada je na tom mestu skver koji nosi njegovo ime.

7.jpg

GRAD-MUZEJ

Stari deo grada jednim delom opasan je zidinama, automobilima je zabranjen prolaz i sve ono što je vredno i što bi trebalo videti uglavnom se nalazi tu.

Osim velike džamije, u Kordobi ima više od petnaest crkava i kapela. Od muzeja posebno su atraktivni Muzej inkvizicije, Arheološki muzej, Sefardska kuća, zatim tipična andalužanska kuća iz 12. veka, muzej u kom su izloženi eksponati kože izrezbareni omajadskom tehnikom...
Kordoba je poznata i po trgovima sa spomenicima od kojih se svakako izdvaja onaj posvećen Svetom Rafaelu, zaštitniku grada, koji se nalazi neposredno pored kapije rimskog mosta.
Za Kordobom je istinski patio i čuveni Lorka, a u jednoj svojoj pesmi zloslutno je stihom predvideo prerani kraj: "Smrt me čeka pre nego stignem li u Kordobu".

8.jpg

PATIO

Ono što daje posebnost svakoj kući u Andaluziji jeste patio, neka vrsta dvorišta. Bilo da se radi o porodičnoj kući, hotelu, muzeju, kafiću ili crkvi, patio je neizbežan i on je glavni ukras građevine.
Posebno su lepi oni gde je mavarski stil dominantan. Uređenju tog dela kuće se posvećuje posebna pažnja, sa puno maštovitosti i kreativnosti, sa ćupovima, pažljivo odabranom cveću, klupama, fontanama, mozaicima. Svaki je lep na svoj način, bilo da ima korene u rimskoj ili arapskoj arhitekturi, bilo da je skroman ili aristokratski.

Ako je suditi po patijima, Kordoba je sigurno najlepši grad Andaluzije, a ima i dugogodišnju tradiciju, jer se svake godine, od daleke 1918. tokom dve majske nedelje, održava čuveni Festival patija u Korodbi, kada se bira najlepše uređeno dvorište.
Obilazak najlepših patia Kordobe, koje je moguće posetiti petkom, subotom i nedeljom, košta 6 evra po osobi ili deset za dvoje.

(Večernje novosti)
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Granada - biser Andaluzije

Granada - biser Andaluzije

Granada je grad i centar istoimene provincije u španskoj autonomnoj zajednici Andaluziji, smešten na brežuljcima u podnožju Sijera Nevade, na slivu reka Beiro, Daro i Genil.

1.jpg
Dragulj Andaluzije - Granada

Grad je poznat po umetničkim delima, poput maurske palate Alhambre i Almohadijskim ulicama u četvrti Albaisin, te dragocenim istorijskim svedočanstvima. Granadu smatraju najlepšim gradom Andaluzije.

Budući da je neko vreme bila glavni grad muslimanske Španije, u Granadi se nalaze brojni spomenici arapske umetnosti iz 13. veka, među kojima je i UNESCO-va svetska baština u Granadi – Alhambra, Generalife, Medresa u Granadi…

Stari deo grada je opasan bedemima, sa strmim uskim uličicama, i nanizanim kućama.

Oni koji su imali priliku da posete ovaj grad kažu da u Granadi sve zanemarite onog časa kad se popnete na brežuljak iznad grada i ispred sebe ugledate blistavu palatu Alhambra.

Alhambru je napravio Muhamed V. To je prelepa tvrđava sa kulama, palatama i vrtovima, čuvena po boji kamena od kojeg je izgrađena, jer i samo njeno ime u prevodu znači - crvena.

I ona je, kao i većina objekata u Andaluziji, tokom vekova dograđivana u raznim stilovima. Posebno se svojom lepotom izdvaja Dvorana kraljeva, sa divnim lukovima dekorisanim u mavarskom stilu, koja izlazi na najlepši deo tvrđave - Dvorište lavova. I Dvorana staklenih prozora, prestona dvorana nasridskih kalifa, poznata po motivima bojenih pločica asuleha, ostavlja posetioce bez daha.


Tu su i gotska Kraljevska kapela s početka 16. veka koja je mauzolej hrišćanskih vladara Španije i renesansna palata Karla V u unutar zidina Alhambre.

Katedrala Bezgrešnog začeća počela se graditi 1528. godine prema projektima Dijega de Siloe. Palata Kastril je iz 16. veka i u njoj je danas Arheološki muzej Granade.

U Granadi je rođen a potom i ubijen Federiko Garsija Lorka, sigurno najveći španski pesnik. Njegova kuća koja je danas muzej, nalazi se na obodu grada, u veličanstvenom parku koji nosi njegovo ime. U samoj kući sačuvani su svi predmeti, čak i olovke kojima je Lorka ispisivao svoje čuvene stihove.

Stanovnici Granade posebno su ponosni na čist vazduh, obližnju Sijera Nevadu čiji su vrhovi tokom cele godine pod snegom i gde postoje odlični ski-centri, na vodi, jer je Granada jedini grad u Španiji gde je dozvoljeno piti vodu iz gradskog vodovoda.
Nepregledne plantaže narandži, maslina i nara čine prekrasnu sliku koja se retko gde može videti.

Granada je, inače, univerzitetski grad. Univerzitet je osnovan još u 16. veku, ima veliki ugled u svetu, a na njemu postoji čak i katedra za srpski jezik.

Istorija

Granada u prevodu znači nar. Nar se nalazi na gradskom grbu i zastavi. Zahvaljujući povoljnom odbrambenom položaju okruženom planinama, ali i plodnoj zemlji, ovo mesto je oduvek bilo privlačno. Feničani su oko 500. godine pre nove ere osnovali jedno od svojih kolonijalnih naselja pod imenom Ilibera. Nakon što su Iberijsko poluostrvo osvojili Rimljani, grad Iliberis je postao dio rimske provincije Hispanija. Padom Zapadnog rimskog carstva, gradom su najpre zavladali Vandali, a kasnije je postao delom Vizigotskog kraljevstva.

Izvor: B92
 
Poslednja izmena od urednika:
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Otvoren Tviter hotel

Otvoren Tviter hotel

Tviter "manijaci" verovatno već znaju za tematski Tviter hotel na Majorci. Smešten u Magalufu, “Soul vejv haus hotel” omogućava gostima da komuniciraju sa osobljem i drugim turistima preko "tvita" (tekstualne poruke do 140 karaktera).

1.jpg
Sa svima komuniciraš "tvitom"

Sve veći zahtevi potrošača, ali i potreba za različitošću i povećanjem snage društvenih mreža inspirisali su “Melia Hotels Internešenel”, vodeći lanac hotela u Španiji, da napravi prvi Tviter hotel.

U srcu ovog hotela je virtuelna zajednica kojoj se može pristupiti samo uz pomoću pametnih telefona, tableta ili kompjutera. Nakon registracije na njihovom Tviter nalogu, gosti mogu da koriste haštag SocialWave da se povežu sa drugim turistima, četuju, dele fotografije, čak i da koketiraju slanjem virtualnih poljubaca. Postoje haštagovi za skoro sve, a dva uslužna radnika hotela su uvek tu da ispunjavaju zahteve gostiju preko Tvitera.

Hotel je omogućio gostima da osvoje nagradu sedmodnevnog boravka u hotelu pozivajući turiste da dele zabavne fotografije na Instagramu i Tviteru.
- Naša glavna klijentela su mladi i društveni ljudi, koji su uvek u potrazi za novim iskustvima i spremni su da ih podele na našoj virtualnoj zajednici. I mi smo im to omogućili- istakao je jedan od radnika hotela.



Izvor: Vestionline
 
Poslednja izmena od urednika:
W

whatko

ja sam bio u Spaniji na maturalcu prejako je bilo zaista , putovanje jest malo tesko jer se ide busom mi smo bili u Madridu između ostalog
more jeodlicno toplo dobro puno ljudi fine plaze .
Samo dosta su skupi npr za pozive prema nama ili tako nesto preporucujem Smartgroschen applikaciju jer je jeftina pravo .
hrana je relativno jeftina . piće ako kupujete u super marketima je takođeer pristupacno samo zavisi koliko mozete popit :pPP jhaha
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Otkud astronaut na gotskoj katedrali?

Španski grad Salamanka, smešten na reci Tormes, jedan je od najstarijih univerzitetskih centara u Evropi. Grad predstavlja i bogatu kolekciju renesansnih, romanskih, gotskih i baroknih spomenika i građevina, zbog čega je veoma bajkovit. Međutim, kao i svaki veoma stari grad i Salamanka ima svoje misterije.


Za sve postoji logično objašnjenje, pa i za ovog "vremeplovca"

Među mnoštvom veličanstvenih građevina, u Salamanki se nalaze dve katedrale građene od 12. do 18. veka. Nova katedrala sagrađena je između 16. i 18. veka u kasno gotskom stilu. Kamene tavanice katedrale primer su elegantnog fresko slikarstva, a bogati duborezi u kamenu njenih zidova satima mogu da vode "putnike" kroz biblijske i hrišćanske mitove i legende.

Međutim, jedan element je van svog mesta, odnosno vremena. Iznad severnog ulaza u katedralu, sakriven među mnoštvom duboreza, nalazi se uklesana figurica astronauta koji lebdi u svemiru. On sedi na listu u svom odelu, sa čizmama, kacigom i aparatom za disanje.

Fotografije ovog astronauta cirkulišu internetom već godinama i izazivaju najrazličitije debate. Neki smatraju da je u pitanju fotomontaža, dok drugi kao objašnjenje nude već poznate teorije o vanzemaljcima i putovanju kroz vreme.

Ko je bio u Salamanki i imao sreću da se raspriča sa nekim dokonim studentom, verovatno je odšetao do katedrale u potrazi za astronautom, sladoledom, žabom... i drugim poznatim motivima sa fasade. I zaista, astronaut se nalazi na katedrali iz gotskog perioda, ali nije uklesan ni u 16. ni u 18. veku, već tokom velike restauracije koja je obavljena 1992. godine.

Figuru je dodao vajar Miguel Romero pod budnim okom Heronima Garsije, lica odgovornog za restauraciju katedrale. Garsija je namerno izabrao da se na fasadu doda astronaut, jer po njegovom mišljenju on predstavlja simbol progresa 20. veka. Zanimljivo je da astronaut nije jedini savremeni simbol koji je dodat. Tu su i sladoled, ali i životinje bik, jastog i divlja mačka.

Izvor: Vestionline
 
maja_jevtic

maja_jevtic

UREDNIK
Barselona: Mesta koja nikako ne smete da propustite
Izvor: 24sata.hr
Od neverovatne crkve Sagrada Familija, preko parka Guelj, do uživanja na stadionu Kamp Nou, Barselona nudi za svakoga ponešto. Putoholičari su izabrali nezaobilazna mesta za turiste...




Foto: Thinkstock.com



La Bokerija i pijaca Santa Katerina

La Bokerija je smeštena uz šetalište La Rambla. Ovde možete uživati u raznim bojama i mirisima, ali i fino napuniti svoj želudac. Ako tražite malo manje izvikanu tržnicu, onda posetite Santa Caterina Market.



*



Muzej CosmoCaixa

U pitanju je muzej nauke za koji vrlo malo ljudi zna i malo ga posećuje. Ako volite muzeje ovakve vrste, ovaj nemojte propustiti. Cena ulaznice je četiri evra.



*



*



*



Sagrada Familija

Svi znamo za ovo remek delo arhitekte Antonija Gaudija pa ga ne treba posebno predstavljati. Recimo samo da je gradnja ove crkve počela 1882. godine, a završetak se predviđa do 2030. godine.



*



Fudbalska utakmica Barselone

Posetite najveći fudbalski stadion u Europi - Kamp Nou - koji prima skoro 100.000 gledalaca i uživajte u čarolijama Mesija i društva. Ako želite jeftiniju kartu, pre utakmice samo dođite do stadiona i kupite je od preprodavaca.



Kuća Batlo i Kuća Mila

Još remek dela legendarnog Antonia Gaudija. Ulaznice za ove kuće su prilično skupe - koštaju oko 20 evra. Ako vam je to previše, pogledajte ih barem spolja.



*



Park Guelj

Ne morate da pogađate ko je gradio ovaj park – Antonio Gaudi. Iako je ulaz u ovaj predivni park do nedavno bio slobodan, nova pravila nalažu da se ulaznica plaća od sedam evra, ako je kupujete putem interneta.



Magične fontane i plaza Espanja

Kod predivne plaze Espanje nalaze se magične fontane i one su jedna od najprepoznatljivijih znamenitosti u Barseloni. Fontane koje uz zvuk muzike plešu i menjaju boju izgrađene su za Expo davne 1929. godine.



Park de la Sitadela i Park del Sentre del Poblenou

Na ovom mestu nekada je bila izgrađeno utvrđenje koja je služilo kao zatvor, a 1888. godine sagrađen je park. U blizini ovog parka nalazi se zoološki vrt i Trijumfalni luk. Sentre del Poblenou je park koji je podeljen u tri dela. U glavnom delu posađena su stabla s rampom od vulkanskog tla koja skrivaju malu fabriku za reciklažu, u drugom delu stabla okružuju staru radionicu Oliva-Artes, a u trećem delu se nalazi krater spirala. Malo ljudi zna za ovaj park jer se nalazi van turističkih ruta.



*



*

 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Sevilja: Grad flamenko magije, kolevka slatkog vina, oaza Don Žuana

U njemu je propusnica vedar duh, ulazi se na osmeh, a sve diše u ritmu "živeo život". Alkazar je stara mavarska palata i građena da bi joj se divili. Planetarni hit "Makarena" je snimljen ovde, na trgu istoimenog kvarta



AKO Evropa prestaje tamo gde počinje Andaluzija, onda Španija počinje tamo gde je Sevilja. Može to i ovako da se prevede - Madrid je previše klasičan, Barselona odveć kosmpolitska, a andaluzijska prestonica suštinski španska. Kada se ona crta, obavezno je to slika mavarske arhitekture. Kada se o njoj sluša, čuje se zvuk flamenka, miriše paelja i pije se slatko vino. Kada se u nju dolazi, brige se ostavljaju kod kuće, a stege zaboravljaju. Ovde je propusnica vedar duh. Ulazi se na osmeh. Sve diše u ritmu "Živeo život" i uprkos visokoj stopi nezaposlenosti, siromaštvu i mnogim drugim problemima, svaki novi dan se slavi kao da je najvredniji do sada. Sieste i fieste su im važnije od prodate krpice ili skuvane kafe, a turista čovek kojeg treba dobro zabaviti, a ne na njemu zaraditi. Nije ovo slučajno bila oaza Don Žuana i Karmen, a i onaj čuveni berberin je ovde živeo. Pre nego što se otisnete u osvajanje ove "tvrđave", prisetite se još da je planetarni hit "Makarena" snimljen baš u Sevilji, na trgu istoimenog kvarta, gde se pesmama udvara lokalnim devojkama. I da, Makarena je zaštitnica Cigana i toreadora, a to je opet suštinski španska priča. Zato, dobrodošli u tipičnu Španiju.

Sevilja se smestila na jugu zemlje, i u njoj trenutno živi oko milion ljudi, koji uživaju u mediteranskoj klimi. Jer, ovo jeste kontinentalni deo, ali na oko 150 kilometara se nalaze Sredozemno more i Gibraltar, na oko 50 Atlantski okean, a od vodenih površina je tu Gvadalkivir sa sadašnjih šest mostova, reka zbog koje je Sevilja vekovima bila glavna luka. Bilo je ovo područje primamljivo Feničanima, Rimljanima, Mavarima... Pripadalo je i Jevrejima. I sve se to nekako spojilo, pretočilo u raznolikost koja ovom gradu daje posebnost, čini je tradicionalnom i pitomom, ali u isto vreme modernom i uzbudljivom.

Jednostavno je kretati se Seviljom, jer je grad dobro povezan autobuskim linijama, za koje je karta jeftinija nego za metro. Lepo je voziti se tramvajem, ali on ima samo jednu liniju, koja povezuje železničku stanicu San Bernardo sa Novim trgom. Simpatično je videti kako vozač tramvaja zavisi od pešaka, jer prolazi kroz pešačku zonu pored katedrale, pa oni imaju prvenstvo. Romantični biraju obilazak fijakerima, ali to zadovoljstvo košta oko 40 evra i traje sat vremena.



U suštini, mnogo toga se može obići peške, što je i najlepše, a gotovo svaki hostel organizuje pešačke turističke ture kojima možete da se priključite. Iako mahom ne znaju engleski, lokalci su toliko ljubazni, da će vam i nacrtati kako da dođete do mesta koje želite da vidite.

A odakle krenuti?! Ako želite odmah da vidite najbolje, onda se "prebacite" do Španskog trga, jer je on slika koja će teško nadmašiti ostale. Smešten je u okviru impresivnog parka Marije Lujze, koji je nikao 1929. godine kada je Sevilja dobila zadatak da organizuje Iberijsko-američku izložbu. Arhitekta Anibal Gonzales se poigrao stilovima, stvorivši pravo remek delo, koje vas ostavlja bez daha širinom ispunjenom velikim platoom sa fontanom, neomavarskim mostićima nad kanalom po kojem gondolijeri prevoze turiste, vodoskocima... Na obodu velelepne palate nalazi se klupa sa mozaicima španskih gradova i njihovom iscrtanom istorijom.

RUČAK UZ JAJA PUNjENA BIKOVIM REPOM

KADA si u Andaluziji, ponašaj se kao Andalužanin. U prevodu - jedi tapase. A to nije teško, jer se ovi jednostavni i ukusni specijaliteti nude na svakom koraku. Postoji čitav niz tapas barova, u kojima se za 1,5 do tri evra mogu pojesti brze južnjačke poslastice sa šunkom, ribom ili najraznovrsnijim povrćem.



Što se više udaljavate od centra i zavlačite u uličice, cena je niža, ali to ne znači da se snižava kvalitet. "Bodega Antonio Romero" i "El Rikoncilo" su na glasu najboljih tapas barova, čemu je u velikoj meri doprinela ljubaznost domaćina. Paelja je ovde izbor gotovo svakog lokalca, a ukoliko želite da ih pratite, potražite flamenko jaja punjena šunkom i bikovim repom, zapečena u sosu od paradajza.

Mnogi turisti svoj glas daju Alkazaru, što je i te kako opravdano, jer je stara mavarska palata, u periodu između 12. i 14. veka, i građena da bi joj se divili. Kada su hrišćani osvojili ovaj kraj, nisu se usudili da sruše arapsko zdanje, jer im se toliko dopalo, nego su samo nastavili da ga dograđuju u svom stilu. Potrebno je čitavo popodne da bi se obišla ta kraljevska rezidencija sa Vrtom pesnika, Salonom ambasadora, Dvorištem dama, Lavljim vratima... Alkazar se nalazi na listi Uneskove svetske baštine, na kojoj je i seviljska katedrala, treća po veličini na svetu, koja odiše raznovrsnošću stilova i "hvali se" najvećim oltarom na svetu, najstarijim orguljama, Muriljovim slikama i Kolumbovim grobom. Prepoznatljiva je po zvoniku Hiralda, visokom 98 metara, koji je nastao adaptacijom minareta, jer je ovo nekada bila džamija.

Duh grada se savršeno oseća u Jevrejskoj četvrti, u kojoj je šarm uskih uličica i malih trgova zaslađen kućama sa cvetnim balkonima i simpatičnim suvenirnicama. Ovde je prvi put izvedena opera "Karmen", isto kao što je u mnogo čemu ovde debitovao slikar Muriljo.

NAJBOLjE KORIDE NA SVETU



KO želi da pogleda borbu bikova, mora da računa na to da su karte uglavnom rasprodate mesec dana unapred, pa će umesto 15 evra, tapkarošima dati bar 50 više. Arena "Maestranca" je predviđena za 14.000 posetilaca, a oni koji se razumeju u to, tvrde da se ovde održavaju najbolje koride na svetu, za čije predstave je plakate pravio čuveni Pikaso.

Nemoguće je iskoračiti iz Sevilje bez doživljaja bar jedne flamenko večeri, tokom koje ste ostali hipnotisani plesom lepe igračice, dok je prati pevačevo pljeskanje rukama uz vešto zavođenje kastanjetama i zvuk gitare trećeg člana ove grupe. Oni vole tišinu. Na svaki šum iz publike reaguju negodovanjem i opominju zveketom potpetica. Jer oni su, onako vreli, ti koji neprikosnoveno vladaju u prostoru, budeći potom vrelu krv u poslednjem čoveku koji ih posmatra. Pregršt je flamenko barova, pogotovo u kraju zvanom Bario de Santa Kruz, ali da ne biste lutali i kucali na manje dobra vrata, potražite "La Karboneriu". Ovde se svake večeri, i to besplatno, odigravaju plesne predstave za koje su uvek zainteresovani i lokalni ljudi. A to mnogo govori o kvalitetu zabave. Ne očekujte luksuz, jer toga ovde inače nema, a najmanje ga ima u baru sa drvenim klupama, u kojem je važno samo da dođete ranije, kako biste zauzeli mesto najbliže plesačima. Levo od bine se nalazi bar za kojim se najviše traže koktel Kubanito i sangria, a zanimljivo je da ćete za njim posle plesa zateći i igrače kako služe piće. Učiniće vam se da ste ušli u privatnu kuću u kojoj su domaćini na trenutak uzeli gitaru u ruke i spontano zaplesali. A vi ste ih, isto tako spontano, nagradili aplauzom.



Koliko ovaj narod drži do flamenka, videćete po svakoj drugoj uličnoj radnji, u čijim izlozima "šljašte" haljine za ples u duginim bojama. Za običnog turistu, luksuz je kupiti ih, ali zato možete sebi da napravite gušt tako što ćete zamoliti prodavačice da ih probate. Retko koja se neće obradovati i još će se, iako zna da je nećete kupiti, toliko potruditi da vam pronađe onu koja vam najbolje pristaje, da ćete imati osećaj kao da se zaista pripremate za ples. A ukoliko poželite da zaplešete, znajte da to možete i bez haljine. Samo se prepustite flamenko magiji.



POMORSKI MUZEJ, NEKADA ZLATNI TORANj

O SLAVNOJ lučkoj istoriji Sevilje svedoči Pomorski muzej sa vidikovcem, u kojem se čuvaju gravure, pisma, karte, makete brodova... Osvanuo je na mestu na kojem je dominirala Zlatna kula iz 13. veka, osmatračnica, skladište plemenetih metala i zatvor.

Izvor: Večernje novosti
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Kad se u Valensiji sudare prošlost i budućnost

Svako ko se makar i jednom odvažio da krene na neko neobično putovanje zna kako to uđe u krv. Posle toga, postavlja se samo pitanje - ima li novca, želja je tu sveprisutna i neuništiva. A ko jednom omiriše špansko tle i oseti energiju uzburkane krvi Pirinejskog poluostrva, ne prestaje da mašta o ponovnom putovanju na vreli evropski jug. Najjači utisak je kad posle španske turističke prestonice Barselone, koja obara sa nogu svojom raskoši i mnoštvom boja, pomisliš da teško da u Španiji može bolje, i onda ti se iznenada desi Valensija i ostavi te bez teksta.


Remek delo Santijaga Kalatrave koje se nalazi na početku parka Turija

I dok Barselona ima svog Gaudija, arhitektu koji ju je odredio za sva vremena, i Valensija ima svog Kalatravu, čoveka koji je spojio budućnost sa prošlošću. Njegove futurističke zgrade kao kontrast mediteranskom duhu Valensije, stavile su ovaj grad na mapu kao mesto koje je nezaobilazno za svakog turistu. Objekti kao iz naučno fantastičnih filmova oduzimaju dah, udobno smešteni u isušeno korito reke Turije, jednog od najlepših parkova na svetu.


Dok futuristički objekti teraju da se pitate gde ste, u daljini čuči grad

I dok priča o Turiji za svakog od nas koji smo imali priliku da je doživimo predstavlja spoj neverovatnih prizora koje majka priroda može da ponudi, istorija ovog parka prilično je mračna. Kao poprilično razuzdana reka, ona je kroz vekove nanosila ogromnu štetu meštanima kada god bi se desile velike padavine, da bi sve kulminiralo 1957, kada je u velikoj poplavi stradao veliki broj ljudi.


Muzej nauke i umetnosti u neverovatnom prirodnom ambijentu

Vlasti su odlučile da promene tok reke i preusmere je van grada a u starom, isušenom koritu koje danas deli stari i novi grad, naprave neverovatan park. Kroz korito reke dugo 9 kilometara, koje preseca nekoliko mostova, prostire se neverovatan prirodni ambijent. Dok vas na početku dočekuju palme i futuristički Kalatravini objekti, svakim prolaskom ispod nadvožnjaka ulazite u drugačiji predeo. Smenjuju se četinari, cvetne bašte, močvarna jezerca, da bi na samom kraju "puklo" jezero po kome plivaju patke.


U Bioparku se možete sresti sa lemurima u prolazu

Ako je pešačenje od 9 kilometara previše, uvek možete iznajmiti bicikl ili napraviti pauzu u brojnim kafićima duž ovog spektakularnog parka. A kad stignete na njegov kraj, čeka vas jedan od najlepših zooloških vrtova na svetu - Biopark. Životinje, smeštene u svoja prirodna okruženja, ali tako da nikome ne mogu da naude, pravi su doživljaj. Lemuri koji vam trče oko nogu, impresivne gorile koje se sunčaju na steni, žirafe koje možete da pomazite po glavi.


Životinje su smeštene tako da izgleda kao da su u prirodnom staništu

Kad se umorite od šetnje Turijom i druženjem sa životinjama, možete i do velike gradske plaže. Iako se nalazi u blizini luke, sve je uređeno da se plaža i pristanište ne dodiruju i da svako može da uživa. Plaža beskonačno duga i široka preko sto metara idealna je za one koji vole uživanje na suncu i pesku. Ako ipak neko poželi intimniju atmosferu, u neposrednoj blizini je i mali bajkoviti gradić Alboraja sa svojim intimnim plažama. Podseća na Veneciju, ali svojim neobičnim koloritom daje originalan šmek.


A uveče?

Na drugu stranu Turije, u stari grad. Mediteranska arhitekura, katedrale, španska korida i za ljubitelje fudbala čuvena Mestalja. Kada vas lutanje kaldrmom umori, obavezan je odmor u čuvenoj radnji sa čokolodam, gde se mora probati njihov specijalitet - ćuros.


Ulicama starog grada možete otići u neko drugo vreme

I onda sutra, Jovo nanovo. Po mirise, ukuse i prizore koje ostavljaju bez daha i koji i posle mnogo godina nijednog trenutka ne blede.

(Vestionline)
 
Top