Stvarnoslap pokazuje jedan opste los karakter, zao, lukav, i namcorast.
U njemu se moze primetiti i opste nepostenje i neistinoljubivost, i neobjektivno sagledavanje realnosti, posebno sada u ovoj prici o Hitleru.
Dakle, za vreme Hitlera u Nemackoj su za crkvu bila opste poznata teska vremena.
Sve crkve su uglavnom bile progonjene ili su napustale zemlju zbog ukidanja verske slobode.
Oni koji su ostali iz straha su pravili razlicite kompromise sa svetovnom vlascu, jer svako ko je bio protiv nacisticke partije bio je proglasavan neprijateljem.
Te kompromise su pravili i Rimokatolicka crkva, ali i druge, iz pomenutog straha.
To je objektivna i postena slika koja prikazuje realnost 2 svetskog rata.
Zato ne treba nikog osudjivati, i treba razumeti zasto su pojedinci i crkve ove kompromise pravili.
Jedino se ne moze razumeti to - da se crkva cesto stavljala na celo zlocina u 2 svetskom ratu govoreci o Rimokatolicizmu, sto mozemo videti u fasistickoj Italiji, u Hrvatskoj, i nekim Katolickim zemljama, gde je sama crkva podrzavala genocide i zlocine nad citavim narodima, a sami svestenici u njima ucestvovali kao ubice i koljaci ljudi, zena, staraca, i dece.
