Piše sveti Pavao Timoteju i ovo.
2 Tim 2,1-2: Ti se dakle, dijete moje, jačaj milošću u Kristu Isusu i što si od mene po mnogim svjedocima čuo, to predaj vjernim ljudima koji će biti podobni i druge poučiti.
Pošto ti ne smeš da se dotakeš 2.Timotiju 3,15.16 ne znam zašto..valda ne voliš te stihove evo ja ću svakako dotaći se ovog stiha koji ti navodiš jer je "Svo Pismo od Boga dano" s tim što Slap ne misli tako i za 2.Timotija 3,15
. Nadam se da će me demantoati uzevši u razmatranje "neomiljeni stih".
No, što se tiče 2.Timotiju 2,1.2 svakako ovaj stih treba razumeti. Dakle, šta Pavle ovde govori?
Govori da Timotije treba da prenese ono što je čuo od Pavla. Dakle, stih ukazuje da je Pavle preneo usmenim putem reč Jevanđelja i to je Timotije preneo vernima. Ne znam šta je sporno u ovom stihu i na osnovu čega se to sad suprotstavlja 2.Timotijevoj 3,15.16? Jasno je da je u ovo vreme jevanđelje prenošeno i usmenim putem pošto je Pismo Novog Zaveta bilo u stvaranju. Međutim, Pismo Jevanđelja je napisano do kraja I veka. Tako da je jasno da je pisana reč kao i za Toru obeležje generacija nakon događaja. To vidimo kod ranih crkvenih otaca koje se već pozivaju na "pisanu reč" Jevanđelja:"
Uzmite poslanicu blaženog apostola Pavla. Šta vam je on pisao kada je Jevanđelje tek počelo da se propoveda?",
Kliment Rimski, Poslanica Korinćanima 47. Dakle, ako se pozivaš na "predanje" ili usmeno prenošenje reči nemoj misliti da se to suprotstavlja onom pisanom ili da mu nešto nadodaje ili upotpunjuje ili da ima bilo kakvu prednost u odnosu na pisanu reč. Nakon pisanja posalanica, jevanđelja i Otkrivenja to jeste postalo osnovno štivo hrišćana s početka II veka. Vidiš na šta se poziva Kliment Rimski(35-100 n.e).
A svakako apostoli su u to vreme usmenim putem prenosili reč jevanđelja koju mi sad čujemo preko pisanog svedočanstva. Isto je i apostol Pavle "čuo" od hrišćana ono što je Gospod Isus rekao u vezi poslednje večeri sa učenicima a onda preneo Korinćanima poslanicom zapisno u 1.Korinćanima 11,23-26:" Jer
ja primih od Gospoda što vam predadoh, da Gospod Isus onu noć...". A ono što je Pavle primio i predao je zapisano u Luki 22,19;Mateju 26,26; Marku14,22. I redosled reči i ista misao Gospodnja je iznesena u onome što Pavle iznosi u 1.Korinćanima11,23-26 što im je ranije i "predao" a što je ranije i sam čuo i u onome što je zapisano od jevanđelista.
Ovo je samo jedan primer da ne postoji nikakva "prednost" ili "posebnost" usmenog predanja od pisanog. Dakle, zaključak je da Pavle u 2.Timotijevoj 2,1.2 nije ništa drugačije rekao Timotiju u odnosu na 2.Timotiju 3,15.16 i nije ga uputio na neki drugi izvor traženja Božije poruke izvan Pisma a koje ga upućuje u svojoj poslanici.
Predanje koje se prenosilo i usmenim putem u I veku je ono isto izneseno u pisanoj formi nastaloj do kraja I veka. A pošto mi nismo savremenici apostola i nismo mogli čuti uživo ono što su govorili jasno je da mi sada imamo pisano svedočanstvo onoga što su govorili i da to svedočanstvo je sasvim dovoljno jer se ne razlikuje od usmene prouke.
A sada da čujemo razumevanje 2. Timitiju 3,15.16. Sme li se taj stih dotaći?
