Religijske vesti ( vesti vezane za religiju )

[mire000]

Znaš li da su takvi "umovi" u svojim "istorijama" za epidemiju Kuge krivili Crkvu i papu koji je navodno propovedao da se potamane mačke, jer iste navodno imaju veze sa "sotonom", pa je stoga, po ovim zaumnima, došlo do širenja kuge jer nije imao ko da tamani pacove. I ljudi im veruju, jer pobogu "zla" Crkva ide i protiv zdravlja, kada već "ide protiv Biblijske nauke".

Jao Boze, sada si me podsetio, jeste i to pise u njihovoj istoriji, da je Papa ubijao macke i da se zato prosirila kuga! I onda jos pitaju zasto mi ne verujemo toj istoriji? Pa zato sto su sve to izmisljotine a ne istorijske cinjenice! To je cista propaganda! A sve im je takvo!

VELIKA POHVALA ZA BRACU KATOLIKE!

Zivim u malome mestu koje je okruzeno sa tri grada, jedan je 250,000 stanovnika, drugi 200,000 a treci 100.000.
Pre 120 godina Ellen Vajt je tom dolinom prosla u vozu i izjavila je da joj je ta doline pokazana u viziji gde treba da se podignu zdravstvene institucije.
Odmah je napisala pismo pastoru, koji je bio u tom mestu da potrazi imanje pogodno za zdracstevne ustanove. Pastor je pronasao odmaraliste na jednom bregu koje je grupa lekara podigla, ali nisu se slozili o upotrebi imanja i dali su ga na prodaju. Cena je bila 110.000 dolara. Tada je kuca za jednu porodicu bil 3-4.000 dolara. Kada je pastor obavestio Elen Vajt o tom imanju, ona je odgovorila da je to imanje koje je videla u vioziji, ali sa daleko manjom cenom.Posle 3 meseca ponovo je pisala pastoru da ponovo pogleda imanje, i kada je rekao vlasnicima da imanje zeli crkva da kupi, oni su prodali zgradu od 64 sobe i tri hektara zemlje za 38.000 dolara i tu je najpre otvorena sanatorijum i medicinski fakultet. Na tom mestu danas je adventisticki univerzitet, sa 4. bolnice. Sada podizu novu bolnuicu od 16 spratova koja ce imati 950 kreveta, a takvu jednu veci imaju na istom mestu.
Tako danas je u tom mesu Adventisticki zdravstveni centar i u tom mestu je oko 60 posto adventista i 7 adventistickih crkava.

Ovo sve nije tako vazno, nego je veoma znacajno ono sto sada zelim da vam iznese. U tome mestu ima veoma malo katolika. Imaju svoju crkvu koja je bila u losem stanju i pre dve godine malo su je popravili. Nedeleko imaju i jedan mali samostan, a imali su jednu kapelu koja je odavno bila prazna.
Adventisti su se obratili biskupiji i pitali da li bi prodali tu kapelu. Na veliko iznenadjenje, katolicka crkva je to malo imanje POKLOKLONILA advnetisima i na njemu je podignuta jos jedna crkva. Ovo je zaista za pohvalu od nase brace katolika i mislim da je veoma korisno da javnost zna za tako dobro delo.

Kad bi sve vesti bile ovakve i sa jedne i sa druge strane. Ali nisu, ne zato sto ovakvih stvari nema, nego zato sto neko zeli da istakne samo ono zlo i da ocrni. Znamo ko. Hvala tebi sto si ovo postavio to je za pohvalu.

 

[stvarnoslap]

Jao Boze, sada si me podsetio, jeste i to pise u njihovoj istoriji, da je Papa ubijao macke i da se zato prosirila kuga! I onda jos pitaju zasto mi ne verujemo toj istoriji? Pa zato sto su sve to izmisljotine a ne istorijske cinjenice! To je cista propaganda! A sve im je takvo!

Kad bi sve vesti bile ovakve i sa jedne i sa druge strane. Ali nisu, ne zato sto ovakvih stvari nema, nego zato sto neko zeli da istakne samo ono zlo i da ocrni. Znamo ko. Hvala tebi sto si ovo postavio to je za pohvalu.

Ponukan ovim što si napisao - "ovo su sve izmisljotine a ne istorijske cinjenice" - predlažem i nudim Adventistima svojevrsnu "mirovnu diskusiju". Početna platforma za diskusiju može biti mala, činiti se beznačajnom, ali neka svakako bude istinita, jer Isus svojim učenicima kaže - "Istina će vas osloboditi". Dakle, krenimo "koračićem istine" i nastavimo tako koračati. Neka svatko slobodno iznosi ono što mu se čini važnim, ali temeljni kriterij ostaje - mora biti istinito. Za početak, ja ću navesti meni interesantan i važan element, evo:

Provjerimo i uvjerimo se što su zaista činjenice u priči o "Nimrodu i Semiramidi", jer od ove priče, kao lavina, kotrljaju se mnoge druge stvari, a onda i tvrdnje kako je Kristova crkva, brzo nakon smrti apostola, zaglibila u "babilonsko bludništvo".

Tko je Nimrod? Nimrod je mitski biblijski lik (Noin unuk) koji se smješta u 3. tisućljeće prije Krista. A tko je Semiramida? Semiramida je legendarna asirska kraljica, u kojoj je sačuvana uspomena na asirsku kraljicu Samuramat, ženu Šamsi-Adada V., a živjela je u 1. tisućljeću prije Krista.
Kako "oženiti" Nimroda iz 3. tisućljeća i Semiramidu iz 1. tisućljeća? Predlažem da ovo riješimo, pa ćemo zakoračiti drugi korak.

 

[Laodikeja]

A dokaza za ove tvrdnje apsolutno nigde! Nije istina da je crkva ikoga progonila, spaljivala ili mucila. To su cinile svetovne vlasti, a vi ste dajuci okrnjenu istoriju prevarili ljude i predstavili crkvu zlom. Kao sto je Papa Pije saradjivao sa vlastima da bi tajno spasavao jevreje a vi to predstavili kao da je on sam u tome ucestvovao. Sve same lazi!

Mire.

Da li si ti isao u skolu, ili citao bar nesto iz istorije?

Po onome sto pises pokazuje se kao da nisi.

Ovo se uci u osnovnoj skoli, i o tome su napisani tomovi knjiga.

Evo nesto o tome.

---------------------------------------------------
Инквизиција

Шпански инквизитори спаљују недозвољене књиге, на слици из почетка 15. века.

Инквизиција (лат. inquisitio - ислеђивање) је била установа, током средњег века у Католичкој цркви чији је задатак да ислеђује, суди и кажњава људе које је црква сматрала јеретицима.[1]

Развој

Почетак рада инквизиције везује се за личност папе Гргура IX (1227—1241). Најзлогласнија је била Шпанска инквизиција. Године 1232, он је послао инквизиторе у Француску под изговором да тамошњи епископи имају сувише других обавеза и зато не могу да се потпуно посвете борби са јеретицима. Окосницу инквизиције чинили су одувек доминиканци „који добро знају да убеђују отпале од Цркве“. Ислеђивање јеретика, и уопште осумњичених, помагала је државна власт. У почетку, инквизиција није била организована по територијалном принципу, него је деловала по потреби. Касније ће ово судство бити организовано по областима.
Папа Иноћентије IV је 15. маја 1252. издао папску булу под називом Ad exstirpanda која је експлицитно допуштала употребу мучења при изнуђивању признања од наводних јеретика током инквизиције, и експлицитно праштала праксу убијања повраћених „јеретика“, спаљивањем на ломачи. Була је уступала држави део имовине, конфисковане од осуђеника.
Инквизитори су најпре долазили у неко место и прво су позивали јеретике и осумњичене на покајање, прикупљали су њихова имена. Суд је имао бележника - нотара, саветнике, чуваре затвора, браниоце. Оптужени или осумњичени није знао имена сведока који сведоче против њега. Он је једноставно морао говорити истину и имена саучесника. У циљу истраге прибегавало се мучењу. Најчешће казне биле су: одузимање имовине и свих права не само окривљеног већ и његових сродника; потом је оптужени стављан у затвор. Упорни јеретици су осуђивани на смрт, и то спаљивањем на ломачи. Они који би се покајали били су задављени а потом спаљени. Тела умрлих јеретика су откопавана а потом спаљивана. У пракси, узалуд је било жалити се на донету пресуду инквизиције. Личност самог инквизитора била је неприкосновена; инквизитор је себе сматрао одговорним једино папи; на суд је могао извести и духовне ауторитете веће од себе.
Инквизиција делује брзо, потчињава јој се световна власт; у самом процесу нема адвокатских расправа и образложења. Пресуда је обично читана јавно на градском тргу. Изрицању пресуде претходила је обавезно проповед (sermo generalis; auto da fe). У присуству на хиљаде људи, осуђени се појављивао обучен у посебно одело. Смртна пресуда је обично извршавана сутрадан. У суштини, улога инквизиције била је у томе што је само проглашавала да Црква не штити јеретике и да их предаје у руке државних закона. Јеретицима је одузимана сва имовина и то у корист државе, или цркве или пак саме инквизиције.

Ми овим путем изопштавамо све јеретике - катаре, патарене, сироте људе Лиона... и све друге, ма како се они звали. Када их Црква осуди, они ће бити предати световном судији да буду кажњени... Ако се било ко од њих, пошто га ухапсе, покаје и пожели да обави покору, добиће доживотну робију. Сви који бране, или помажу јеретике биће изопштени. Ако било ко остане под изопштењем годину и један дан, биће прогнан... Ако они који су осумњичени за јерес не могу да докажу невиност, биће изопштени. Ако под изопштењем остану годину дана, имају бити осуђени као јеретици. Они не могу имати право апелације... Свако ко им одобри хришћанску сахрану биће изопштен све док не изврши прописану надокнаду. Он не може бити ослобођен кривице све док својим рукама не ископа њихова тела и баци их... Ми забрањујемо свим световњацима да расправљају ο стварима католичке вере; ако било ко учини то, биће изопштен. Свако ко познаје јеретике, или оне који одржавају тајне састанке, или оне који се у сваком погледу не саображавају са правоверјем, морају са тим да упознају исповедника, или неког другог ко ће ο томе обавестити бискупа или инквизитора. Ако он не поступи тако, биће изопштен. Јеретици и сви који их приме, подржавају их или им помажу, као и сва њихова деца до другог колена, неће бити примљени у црквену службу... Овим путем, сада све такве заувек лишавамо њихових црквених положаја. — Папа Никола XI, Ο Инквизицији, око 1280. године

Посебну пажњу инквизиције привукла је јужна Француска са покретом албижана, односно јеретика катара. Тамо је у Лангдоку, Алби, Нарбони, Авињону, чак дошло до оштрих сукоба у којима су 1242. године неки инквизитори били убијени. Сем Француске, инквизиција је деловала у Италији, Немачкој, Чешкој, Шпанији, али није била подједнако заступљена у свим европским земљама. У Арагону, Кастиљи, Португалу, Шпанији било је мање јеретика, а више муслимана и јудаиста. Папа Никола IX је 1278. године ставио у дужност доминиканцима да тамо учвршћују римокатолицизам. Доминиканци су мисионарећи створили јак покрет против Арабљана и Јевреја, тако да су многи од њих били принуђени да приме римокатолицизам. Такви су се звали марани или новохришћани. Они су, међутим, били хришћани само по имену и за само хришћанство представљали су велику опасност, јер су нарочито у вишим слојевима народа ширили безверје. За време владавине католичких краљева Фердинанда и Изабеле у Шпанији тријумфује римокатолицизам, јеретици су прогоњени. Тако је крајем 15. века у Шпанији деловала најбоље организована инквизиција. На челу инквизиције биле су личности које је са краљевим одобрењем постављао папа. Први генерал инквизиције био је Торкемада. Инквизиција делује против новохришћана, против јудејске јереси. Око 170.000 Јевреја је протерано 1492. године. Арабљани су избегли прогоне и смрт и из страха су примили хришћанство.
Они су као хришћани били познати под именом мориски. Године 1609, око 600.000 мориска протерано је из Шпаније, док је јудејска јерес сматрана уништеном крајем 16. века. Сем јудаиста и муслимана, прогоњени су и протестанти, франко-масони, астролози. Вршена је строга цензура књига, школа, политике. Крајем 18. века инквизиција ће бити политички ангажована у спречавању продора либералних идеја из Француске. Наполеон Бонапарта је укинуо инквизицију 1808. године, али је поново обновљена 1814. године. Инквизиција је поново била на удару 1820. године. Коначно, 1834. године, на интервенцију папе, инквизиција је угашена. По извесним статистикама, које ипак нешто говоре, учинак инквизиције био је следећи: спаљено је живих 34.628 особа, протерано је 18.049, а на друге начине кажњено је око 308.214 људи.

Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Релевантна расправа се може пронаћи на страници за разговор. Не уклањајте ову поруку док се стекну услови за то. (Сазнајте како и када да уклоните овај шаблон обавештења)[/TD]

Инквизиторски поступак

Ова слика приказује како римокатолички званичници у време инквизиције муче човека.

Време милости

Покушајмо замислити како су деловала браћа проповедници у једној покрајини сумњивој због јереси. У прво време сузбијања једна група редовника, састављена од три или четири инквизитора, стигла би у неко село где се у цркви окупило све становништво. У свечаној проповеди заклињани су сви верници да притекну у помоћ својом сарадњом, а кривци (су позивани) да затраже опроштај од Бога... Позивани су да се појаве пред судијом у року од петнаест дана до једног месеца. Било је то време милости. У овом року могао је јеретик доћи и исповедити своју заблуду, са сигурношћу да ће се према њему благо поступати. Они чија је грешка до тада била непозната и који би се сами пријавили, могли су рачунати да ће бити ослобођени сваке казне или да ће примити сасвим лагану и тајну покору, према слободном избору судије. Када је јерес била јавна, онда је признавање спасавало од смртне казне и доживотне робије. Злочин је тада био кажњен уобичајеним канонски казнама којима се често додавало једно ходочашће. У исто време, када су најављивали милост, инквизитори су проглашавали и закон вере који је обавезивао све вернике, под казном искључења, да пријаве јеретике или особе сумњиве због јереси.
Када би ροκ од једног месеца прошао, није се више могла очекивати баш никаква милост суда. Против свих сумњивих је предузимана потера, а и најмања сумња у правоверност могла је бити разлог истраге. Оптужени би се јавно позивали на суд, понекад усмено али чешће писмено; позив би уручивао месни жупник који је долазио у пребивалиште праћен сведоцима достојни поверења. Позивање је могло бити објављено три пута, али како се најчешће одвијало по „кратком поступку“, тако је и један позив био довољан...
Када оптужени није могао остати на слободи без опасности, или када би се дао у бекство, морало се приступити хапшењу. Инквизитори, подржани папиним ауторитетом а најчешће и оним владаревим, пребацију дужност хапшења на грађанску власт...

Испитивање

Кад је оптужени већ једном био затворен, морао се појавити пред судом... Судија га је позивао да се закуне на Јеванђеље и тражио, ако је то било потребно, да објасни појединости. Ово испитивање се морало одвијати у присуству два редовника здравог духа и једног бележника или клирика који је био задужен да води поступак... Они изнуђују признања обећавајући благонаклоност суда, али нагомилавају доказе посредством једне „овце“ (најамника), који би се претворио да припада истој секти као и осумњичени... Као у грађанском праву два сведока била су довољна за доношење пресуде... Осуђени није готово никада био суочен са сведоцима, чија су имена остајала тајна, јер је требало избећи одмазде које су претиле проказивачима; он је само знао шта је против њега било изнесено...

Присила

Црква је највише важности придавала признањима, која су јој се чинила важнијим од доказа. Ако би оптужени, упркос свему, упорно одбијао, инквизитор је могао употребити средства присиле, од којих је једно био превентивни затвор. Било је више ступњева казни и судије су бирали начин који им се чинио најпогоднијим. Кривац је могао бити окован, подвргнут дугим постовима или лишаван сна... Било је одређено једно ограничење: избегавати сакаћења и опасност од смрти - али то је била само форма да се избегну канонске нерегуларности. Од казни најчешће су биле: бичевање, козлић, страпада и огањ...

Пресуда

Пресуда је била одређена свечано за време јавне седнице а називала се sermo generalis (општа опомена), auto da fe (акт вере) код Шпанаца. Овом обреду који се најчешће славио недељом, присутни су били високи чиновници, краљевски официри, клир и заједница верника. На главном тргу или пред црквом биле су постављене трибине како би се оптужени што боље видели. Рано јутром је велики инквизитор држао проповед коју би повремено прекидао, тражећи од народа да прокламира своју веру. Затим је долазило проглашење подељених милости, осуђени су се на коленима одрицали заблуде и молили; казна одлучења, под којом су све до тог тренутка били, укидана. Потом су се набрајале казне против јеретика, од најлакших па до најстрашнијих.

Казне

Спаљивање људи које је црква прогласила јеретицима.

Међу најстрашнијим казнама предвиђене су три врсте: одузимање имања, затвор и смрт. Црква је предавала световним властима - била је то побожна формула - јеретике који се не би покајали или би се повратили и кривоверје, јер је била беспомоћна пред тврдокорним секташима који се нису одрицали својих заблуда. Казна је била ломача...
Затвор или „мурус“ био је различит, већ према тежини прекршаја. „Мурус стриктус“ - уски зид - значи задржавање у једном мрачном затвору. Осуђеници су били оковани и каткад приковани за зид тамнице. „Мурус ларгус“ - широки зид - значио је за затворенике слободнији режим јер се могао кретати. Кад би један покојник био осумњичен због јереси, ин-квизиција је отварала процес у току којег су баштиници могли бранити успомену преминулог. Свети суд је наређивао ископавање и спаљивање леша. Мртвачке кости су на једној врсти асуре биле вучене кроз улицу; јавни гласник је ишао напред претећи живима истом судбином. Затим се приступало спаљивању јер се злочин кривоверја морао прогонити и после смрти...
-------------------------------------------------------------------------

OD OVOG ĆE VAM POZLITI: Ovako su se rimske pape borile protiv jeretika!

Strapado, vratina, mutilacija tela... sve je bilo dozvoljeno ne bi li se optuženi naterao da prizna. Ako bi umro a da nije ispovedio grehe, leš bi mu se otkopavao, kosti bi mu se spaljivale i bile bi bacane na smetlište. Sve što ste hteli da znate o najmračnijem periodu Rimokatoličke crkve a niste imali koga da pitate!


Spaljivanje holandske anabaptistkinje u 16. veku od strane španske inkvizicije. Foto: Wikipedia Commons/Cl Roger-Viollet
Danas uzimamo zdravo za gotovo činjenicu da se stavovi crkvenih velikodostojnika mogu slobodno kritikovati, bez bojazni da će doći do kazne i odmazde, iako je ta sloboda krajnje novijeg datuma, kao i mnoge druge forme slobode govora, kako u našoj zemlji tako i na celom Starom kontinentu.


Kada izgovorimo reč "inkvizicija" obično pomislimo na onu špansku, možda zahvaljujući Montiju Pajtonu, iako je to bila samo jedna od mnogih koje su u Rimokatoličkoj crkvi postojale između 12. i 19. stoleća. Šta više, čak su i neki katolički monarsi imali svoje sopstvene svetovne inkvizicije, ali svima je cilj bio isti: da se pronađu, potisnu i kazne jeretici koji su se drznuli da imaju drugačiji stav od onoga koji je zagovarala vera.

Inkvizicija ima nekoliko značenja, prvi je sama "organizacija" (Kancelarija Svete inkvizicije, sada pod imenom Kongregacija za doktrinu vere), drugi je metodologija rada a treći su sama suđenja.


Dijego Mateo Lopez Zapata čeka inkviziciju. Akvarel Franciska Goje. Foto: Wikipedia Commons/Alberto González Nieto
Sve je počelo, naravno, u srednjem veku, kada je rimokatolička crkva na evropskom zapadu bila snažnija od države i kada je imala vrhovni autoritet za određivanje ispravnog puta kojim treba da se hodi. Pored toga, motiv je bio i novac koji je tako legalno konfiskovao od onih koji su skrenuli sa puta, da ne budemo cinični i kažemo sa uma. Zvanično, počela je bulom pape Grgura IX, a svoj najstrašniji oblik dobila je u Španiji koja je vekovima bila najvažniji stub i potpora rimskog biskupa.

Jedinstvenost suđenja koje je sprovodila "sveta" inkvizicija je u tome što su optuženi morali da svedoče i nisu imali prava na advokata niti na bilo kakvu pomoć sa strane. Ako bi odbili da govore, inkvizitor bi ovo uzeo kao dokaz njihove krivice. Svako je mogao da svedoči protiv optuženog, bilo da su to pripadnici njegove porodice, kriminalci ili drugi jeretici, a on nije imao pravo da zna ko su ljudi koji ga optužuju. Optuženi obično nisu imali nikakve sopstvene svedoke, pošto bi onda i oni pali pod sumnju da su jeretici. Takođe, nisu uvek odmah obaveštavani šta im se stavlja na teret.


Francisko Goja, Prizor inkvizicije. Foto: Wikipedia Commons/Google Cultural Institute
Tribunal se obično sastojao od dva inkvizitora, sekretara i drugih članova. Počinjao je ediktom milosti nakon svete mise. Oni koji bi priznali svoj misaoni zločin bi izbegli mučenja i brutalne kazne, ali su morali da prokažu druge jeretike.

Čak iako je optuženi bio uhvaćen na delu, inkvizitor je uvek insistirao na tome da se iz njega izvuče priznanje o krivici, jer je smatrao da je njegova dužnost da čoveka vrati veri. Ne samo što su bili obrazovaniji od svojih žrtava nego su bili i posebno obučeni da postavljaju zbunjujuća pitanja i da navode ljude na svoju vodenicu. Ljude koji su u najvećem broju slučajeva bili slabije pameti od svojih sudija. Ako ne bi hteli da priznaju uprkos svemu mogli su godinama da leže u tamnicama sve dok se ne odluče na taj čin.

Papa Inoćentije IV je 1252. godine izdao bulu kojom je dozvolio mučenje kao način da se dođe do priznanja. Koja su to mučenja bila?


Odaje za mučenje inkvizicije. Foto: Wikipedia Commons/Bernard Picard
Prvo, da nešto razjasnimo: mučenje nije bilo kazna, kazna je bila nešto sasvim drugo. Neki inkvizitori su se koristili izgladnjivanjem svojim žrtava, tih nesrećnih ljudi, neki su ih specijalnim spravama primoravali na konzumaciju ogromnih količina vode ili drugih tečnosti (sećate se drugog dela francuske komedije "Posetioci"?), dok su neki pak koristili užareni ugalj, prislonjen na gole delove tela jeretika.

Ni jedna od ovih metoda nije međutim bila uvek potpuno efikasna. Zato su se razvile druge.

Strapado je oblik mučenja u kome su ruke optuženog bile vezane iza njegovih leđa i za konopac zakačen za tavanicu, kako bi mogao da visi u vazduhu. Ovo je dovodilo do stravičnog bola i iščašenja ramena. Ako ne bi hteo da popusti, onda su ga spuštali gore-dole, što je bol multiplicirano nekoliko stotina puta. Ako ni onda ne bi posustao, na noge su mu kačili nešto zbog čega bi otežao, pa bi bol bio još gori.


Spaljivanje jeretika u Valjadolidu od strane inkvizicije. Foto: Wikipedia Commons/Jan Luykens
Vratina je bio još jedan poznati metod mučenja. Optuženom bi vezali ili okovali ruke i noge za valjke na oba kraja drvenog ili metalnog okvira; mučitelj bi tada počeo da vrti valjke povlačenjem ručke što je za sobom povlačilo okove ili konopac i time mrvilo kosti i ruke. Ako bi išao do kraja, inkvizitor je doslovno čupao ljudima ruke iz ramena.

Naravno, postojale su i druge, jednostavnije i staromodnije metode, kao što su mutilacija, zabadanje eksera u telo, i tome slično. Iako je mutilacija bila zabranjena, papa Aleksandar IV je 1256. godine doneo ukaz kojim su inkvizitori mogli da očiste jedni druge od bilo kakvog zla koje su naneli tokom ovih sesija.

Ako bi na kraju optuženi iskreno priznao sve bilo bi mu oprošteno, ali je morao da se pokaje i to nošenjem velikog krsta ili odlaskom na hodočašće. Ako ne bi priznao, mogao je da bude osuđen na doživotnu robiju. Oni koji bi se vraćali u greh... Šta mislite, šta se dešavalo njima?


Suđenje Đordanu Brunu pred rimskom inkvizicijom. Foto: Wikipedia Commons/Jastrow
Spaljivanje je bilo dozvoljena forma izvršenja smrtne kazne, a jeretici koji bi umrli tokom mučenja bi bili iskopani iz zemlje, spaljeni i potom bačeni na smetlište. Najpoznatiji primer spaljivanja svakako je Đordano Bruno, italijanski dominikanac, filozof, matematičar, pesnik i astrolog, koji je zbog jeresi optužen i osuđen od strane inkvizicije 1593. godine. Na teret mu se stavljalo da je negirao Sveto Trojstvo, Hristovo božanstvo, Marijinu čednost i transupstancijaciju. Spaljen je 1600. godine.

Međutim, postoje i mnoge zablude i preterivanja u vezi sa ovim. Istraživanje je pokazalo da je u Španiji svega jedan promil od 40.000 ljudi koji je prošao kroz inkviziciju spaljen. Ukupan broj spaljenih veštica u Španiji, Portugaliji i Italiji je 99, od 125.000 ukupnih suđenja. Navodno, neke su čak i spasili od sekularnih vlasti koje su ih htele mrtvima.

Ti kao da nikada nisi isao u skolu! Ne znam da li treba kriviti obrazovanje ili vas same. I malo dete u osnovnoj skoli zna da su protestanti cinili zlocine! Bas to se uci na nastavi, ali ti si izgleda taj cas propustio. To je prvo.

U nikakvom skolskom udjbeniku bilo osnovne ili bilo koje druge skole ne postoji ono o cemu pises.

Svesno lazes.

A drugo, istorija je opsta i ne daju se sve informacije. U nedostatku cinjenica i informacija ljudi dobijaju okrnjenu sliku. Sve pise u istoriji, samo treba dublje prokopati, sto se vi ili plasite da ucinite ili ne zelite da priznate da su vam namerno servirali laz i propagandu. A tu laz i propagandu sa okrnjenim istorijom su plasirali upravo pobednici - protestanti!

Istorija vezana za mracni srednji vek, inkviziciju, i zlocine Vatikana su potpuni, i iznose tacne istorijske podatke sa tacnim brojem zrtava, i same crkve to znaju, inace, zasto bi se Jovan Pavle II svojevremeno izvinjavao za zlocine crkve pocinjene tokom srednjeg veka.

Ti mene u lazi ubediti ne mozes, u porodici sam imao istoricara koji je sve ovo osporavao jos tada, ali sam i ja kao i vi bio sludjen. Hvala Bogu pa sam posle proverio. Nista od ovoga sto vi pisete i govorite nije istina i nema veze sa istorijom! Ti argumentima ne mozes osporiti moje tvrdnje (koje nisu samo moje vec i ozbiljnih ljudi) i nebrojeno puta sam ovo dokazao.. Medjutim, vi se i dalje ne zelite trgnuti, i ne pomisljate da treba da proverite, jer mi smo za vas 'lazljivci' koji namerno izmisljamo a vi imate 'istinu'! To je zalosno!

Zalosno je sto si ti potpuno izvrnuo redosled.
Istinu i istorijske cinjenice si nazvao lazima, a lazi istinom.

Da li to radis svesno ili ne to je tvoja stvar.
Ali to sto cinis je uvreda za razum.

 

[stvarnoslap]

Инквизиција

Međutim, postoje i mnoge zablude i preterivanja u vezi sa ovim. Istraživanje je pokazalo da je u Španiji svega jedan promil od 40.000 ljudi koji je prošao kroz inkviziciju spaljen. Ukupan broj spaljenih veštica u Španiji, Portugaliji i Italiji je 99, od 125.000 ukupnih suđenja. Navodno, neke su čak i spasili od sekularnih vlasti koje su ih htele mrtvima.

726, navodeći mnoge starije radove o crkvenoj istoriji izjavljuje sledeće:

„Istoričari procjenjuju da je u srednjem vijeku i periodu rane reformacije, više od 50.000.000 ( pedeset miliona ), mučenika ubijeno"

Desetostruko!?

Pape 50 000 000 ( pedeset miliona ).

DarthShone je napisao: a Crkva nikada nije imala toliku moć koliku joj vi pripisujete.

Tripo 41: Nije imala moć, a pobila 50 miliona ljudi.

Заштита од спамера? | SerbianForum

Progone vas? Ijao, strašnog li progona. Kada vas budu obezglavljivali, rušili vam bogomolje, razapinjalio vas i kada se broj vaših žrtava bude merio stotinama miliona, tada pričajte o progonu. Do tada, ne glumite pahuljice, kada to niste. Ko vama radi ovako od protest.? Niko vas i ne registruje...

serbianforum.org

najgora je bila inkvizicija u Španiji. Od 13. do 19. vijeka broj spaljenih heretika dostiže cifru od nekoliko stotina hiljada.

Nije bilo pravila zašto ste mogli da završite pred sudom inkvizicije, dovoljno je bilo da vas neko okleveta. Bogati bi cesto otkupili svoju nevinost, ali niži slojevi su masovno stradali. Govorimo o stotinama hiljada ljudi tokom nekoliko vekova.

Martina Luthera ce Bog suditi za njegove izjave i djela. Covjek nije savrsen, ali je ipak zasluzan sto su neke stare biblijske istine ponovno izisle na vidjelo. Na zalost on nije zavrsio reformu koju je zapoceo, to su nastavili Wesley, anabaptisti i ostali. Luther je grijesio, ali to nije nista za katolicku svetu crkvu koja je ubila desetine miliona ljudi.

Pogledajmo sada tekst koji je Laodikeja citirao, naravno nehtijući , o tome koliko se pretjeruje i laže. U tekstu stoji kako je kroz čitavo vrijeme postojanja Inkvizicije spaljeno 99 (devedeset i devet) ljudi. A sada pogledajte koliko žrtava Katoličkoj crkvi pripisuje "adventistički četverac":

1. Laodikeja - više od 50 000 0000 (više od pedeset milijuna)
2. Tripo - 50 000 0000 (pedeset milijuna)
3. Marko - stotine hiljada
4. Kainos - desetine miliona

Pogledajte i usporedite brojke. Spaljenih ukupno (u pet šest stoljeća) 99, a Laodikeja kaže - više od pedeset milijuna, Tripo kaže - pedeset milijuna, Marko kaže - stotine tisuća, a Kainos kaže - desetine milijuna!?!?!? Očito je, ovo ništa ne govori o Katoličkoj crkvi i broju stradalih u provođenju istraga protiv heretika, nego jasno pokazuje koliko ljudsko srce može biti duboko otrovano kada se neprekidno hrani lažima. Tada oni kojima je srce lažju otrovano, ne lažu 10%, 25%, 100%, nego lažu kao i "trovač njihova srca". Evo, Laodikeja laže 5 000 000%, tripo isto tako, Marko laže 500 000%, i kainos nekoliko milijuna%.

P.S. Upravo zbog ovoga ja gore predložih da krenemo od istine. Istina je jedina koja može "ozdraviti otrovano srce".

 

[DarthShone]

Tko je Nimrod? Nimrod je mitski biblijski lik (Noin unuk) koji se smješta u 3. tisućljeće prije Krista. A tko je Semiramida? Semiramida je legendarna asirska kraljica, u kojoj je sačuvana uspomena na asirsku kraljicu Samuramat, ženu Šamsi-Adada V., a živjela je u 1. tisućljeću prije Krista.
Kako "oženiti" Nimroda iz 3. tisućljeća i Semiramidu iz 1. tisućljeća? Predlažem da ovo riješimo, pa ćemo zakoračiti drugi korak.

Slape, ne treba rešiti samo to pitanje, nego i pitanje na koji je način, (jer ne radi se o Egiptu u kome je bilo žena vladara, nego o Babilonu) žena mogla da bude vladarka, da ne govorim o navodnom paganizmu koji je ona po Hislopu i ostalim "istoričarima" uvela.

Pogledajte i usporedite brojke. Spaljenih ukupno (u pet šest stoljeća) 99, a Laodikeja kaže - više od pedeset milijuna, Tripo kaže - pedeset milijuna, Marko kaže - stotine tisuća, a Kainos kaže - desetine milijuna!?!?!? Očito je, ovo ništa ne govori o Katoličkoj crkvi i broju stradalih u provođenju istraga protiv heretika, nego jasno pokazuje koliko ljudsko srce može biti duboko otrovano kada se neprekidno hrani lažima. Tada oni kojima je srce lažju otrovano, ne lažu 10%, 25%, 100%, nego lažu kao i "trovač njihova srca". Evo, Laodikeja laže 5 000 000%, tripo isto tako, Marko laže 500 000%, i kainos nekoliko milijuna%.

Sve te brojke koje se pominju, svi ti milioni navodnih žrtava "zle" Crkve, plod su ne samo laži, nego pre svega igranja na "emocije" zanesenih. Cilj je izazvati zgražanje, strah, a sa njima i mržnju. Nakon toga, zaneseni će lako pasti na lažno "evanđelje" samozvanih "hrišćana".

Ps. Istina će zaista osloboditi one koji je(Ga) traže. Ali postavlja se pitanje na koje samo On zna odgovor. Pitanje da li oni koji ovakve brojke, ovakva kontra znanja iznose (na planeti nije bilo toliko stanovnika da bi se kroz nekoliko stoleća pobilo na desetine miliona ljudi) mogu da podnesu Istinu? Jer, da mogu, da im je Istina draga, da su spremni da je prihvate, ne bi na lažima izgrađivali svoje postojanje.

 

[Marko1932]

Posto Mire tvrdi da su protestanti izmenili istoriju, zbog toga sam pripremio da postiram istorijske cinjenice o Inkviziciji iz Enciklopedije Geografskog zavoda Zagreb.
To svakako nisu pisali protestanti, nego katolici. Znacajno je to sto su ti podaci isti kao i ovi koje je Laodikaja prilozio.
Preporucujem onima koji imaju tu Enciklopediju da procitaja ono sto pisu o Inkviziciji.

DarthShone je napisao: a Crkva nikada nije imala toliku moć koliku joj vi pripisujete.

Pogledajte i usporedite brojke. Spaljenih ukupno (u pet šest stoljeća) 99, Laodikeja kaže.

Zao nam je ali to Laodikeja nije rekao. Evo sta je on izjavio:
"Ukupan broj spaljenih veštica u Španiji, Portugaliji i Italiji je 99, od 125.000 ukupnih suđenja. "

 

[mire000]

Mire. Da li si ti isao u skolu, ili citao bar nesto iz istorije? Po onome sto pises pokazuje se kao da nisi. Ovo se uci u osnovnoj skoli, i o tome su napisani tomovi knjiga. Evo nesto o tome..

Laodikeja, meni tvoje "pastiranje" ne treba (ne pokusavaj da nas zadivis bombardovanjem, to ne pali..), to ne moram da citam, stavise to su gluposti koje se samo koriste u svrhe propagande, jer ne daju kompletnu istorijsku sliku! Ja dobro znam sta kaze istorija. Ali ta istorija isto tako daje okrnjene podatke, i ne govori o ulozi crkve u celom tom postupku, naime da njena uloga nije bila da zatvara, muci, spaljuje i kaznjava, vec da opravda optuzenog.

Isto tako u vezi paganizma radi se o cistom generalizovanju stvari i povezivanju u 'slicnosti'. Rec je o 'teoriji' koja veze nema sa stvarnim cinjenicama. Tako se u opstoj istoriji povezuju sve religije narodi i jezici po 'slicnosti', pa se i biblija svrstava u kategoriju mitske knjige. Po istoj toj istoriji bi morao da odbacis i bibliju, a ne samo da je koristis selektivno kada ti odgovara da poreknes nasu crkvu!

Znaci, ti si neiskren, jer koristis istoriju samo dok ti odgovara, to se jasno vidi.

Inace, prave istorijske podatke pronalazis tek ako dublje prokopas po istoriji!

Znas li ti uopste sta je "osnovno obrazovanje" a znas li sta je "doktorat" ili master iz istorije? Kada ces se vec jednom baciti na dublje izucavanje istorije?

Ti se ovde predstavljas "poznavaocem istorije" a imas osnovno skolsko obrazovanje..

Da bismo znali sta se tacno desavalo moramo zaci dublje u istoriju!

Da li si spreman to da uradis?

Ne, ti ovo ne zelis!

Ti se zadovoljavas osnovnim podacima, jer ti oni pruzaju podrsku za tvoje ideje.. Prava i kompletna istorija rusi tvoju konstrukciju (kulu od karata), zato je i izbegavas!

Zar mislis da je posteno ljudima davati podatke iz osnovne skole? Zar su "osnovci" upoznati sa kompletnom istorijskom slikom, i imaju li oni pravo znanje o istoriji?

Naravno da nemaju!

Svi znamo da je istorija jako siroka oblast i da zahteva godine i godine izucavanja a ne osnovno skolsko obrazovanje! Onaj koji takvo obrazovanje stekne "ne poznaje pravu istoriju" vec dobija samo "generalnu sliku" stvari..

To je ono sto ti imas!

A da ne govorimo o amerikancima kod njih je osnovno obrazovanje jos selektivnije i losije nego nase, pa oni stvarno ne znaju ni istoriju ni geografiju ni druge nauke, zato su skloni da rupe u istoriji popunjavaju 'teorijama' i 'fikcijama'.

Znaci, podaci koje ti dajes su NEPOTPUNI I OKRNJENI! - To je prvo!

A drugo..

Takvi okrnjeni podaci se od strane vasih protestanata iskoriscavaju u svrhe diskreditacije. Posto je slika nepotpuna, moguce je od toga iskonstruisati razne teorije i "fiktivne price" , a to vi sve radite! Posebno vasi amerikanci, zbog neznanja i nekompletne slike kod ljudi, oni imaju uspeha da im prodaju koju god pricu pozele!!!


Dakle, nemoj da nas ponizavas i sramortis "osnovnoskolskim obrazovanjem" .Vi iskoriscavate manjkavosti osnovnog obrazovanja da ljudima prodate svoju propagandu!

Zalosno je sto si ti potpuno izvrnuo redosled. Istinu i istorijske cinjenice si nazvao lazima, a lazi istinom. Da li to radis svesno ili ne to je tvoja stvar. Ali to sto cinis je uvreda za razum.

Da vidimo da li sam ja izvrnuo, i da li je ono sto pricam uvreda za razum, ili si ti pak izvrnuo i plasirao ovo bez ikakvih dokaza...

Evo dokaz da je tekst koji si postavio pristrasan i istorijski netacan, citiram:

"Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Релевантна расправа се може пронаћи на страници за разговор. Не уклањајте ову поруку док се стекну услови за то.(Сазнајте како и када да уклоните овај шаблон обавештења)"

Posto Mire tvrdi da su protestanti izmenili istoriju, zbog toga sam pripremio da postiram istorijske cinjenice o Inkviziciji iz Enciklopedije Geografskog zavoda Zagreb.
To svakako nisu pisali protestanti, nego katolici. Znacajno je to sto su ti podaci isti kao i ovi koje je Laodikaja prilozio

To nece poreci cinjenicu da ste vi promenili istoriju! I tekst koji je Laodikeja postavio je osporen, eno ti gore..

Inace, katolici ne poznaju svoju pravu istoriju, prosli su vekovi od pobede protestantizma, i crkva je pala pod uticaj svetovnih pogleda, o cemu su govorili i neki eminentni katolicki istoricari, da mi ne znamo svoju pravu istoriju, kako po pitanju inkvizicije, tako i drugih stvari. Zato je moguce da su mnogi istoricari zatrovani i da slede tu protestantsku istoriju. Radi se o nestrucnosti pojedinaca i neobavestenosti, a oni ne moraju svi biti zlonamerni, ali su zatrovani, i to nista ne dokazuje. Vi takve samo mozete da iskoristite i zloupotrebite!

Dakle, ne mozete nikako pobiti cinjenicu da je istorija promenjena i da je pogurana vasa protestantska propaganda, jer to svedoce katolicki istoricari (sve ih je vise koji to tvrde).. Vidimo to i po ciframa gore, ili recimo na primeru Pape Pija, kojeg vasa istorija pravi zlocincem a on je dokazani heroj koji je spasao 800 000 jevreja!

 

[DarthShone]

Laodikeja, meni tvoje "pastiranje" ne treba (ne pokusavaj da nas zadivis bombardovanjem, to ne pali..), to ne moram da citam, stavise to su gluposti koje se samo koriste u svrhe propagande, jer ne daju kompletnu istorijsku sliku! Ja dobro znam sta kaze istorija. Ali ta istorija isto tako daje okrnjene podatke, i ne govori o ulozi crkve u celom tom postupku, naime da njena uloga nije bila da zatvara, muci, spaljuje i kaznjava, vec da opravda optuzenog.

Isto tako u vezi paganizma radi se o cistom generalizovanju stvari i povezivanju u 'slicnosti'. Rec je o 'teoriji' koja veze nema sa stvarnim cinjenicama. Tako se u opstoj istoriji povezuju sve religije narodi i jezici po 'slicnosti', pa se i biblija svrstava u kategoriju mitske knjige. Po istoj toj istoriji bi morao da odbacis i bibliju, a ne samo da je koristis selektivno kada ti odgovara da poreknes nasu crkvu!

Znaci, ti si neiskren, jer koristis istoriju samo dok ti odgovara, to se jasno vidi.

Ne, brate, Nije on neiskren. Samo je zaveden, kao i svi oni koji su poverovali u Mileritske laži. Radi se o doslovnom plodu ispiranja mozga, jer vidi:

"Ispiranje mozga nije nekakav tajnovit događaj koji se odvija u skrivenim sobama. Nisu potrebni hipnotizeri ili bočice ispunjene kemikalijama.
Ispiranje mozga nije magija, ali može izgledati poput magije. Mađioničarski trik koji nas navodi na takvo mišljenje jest naša čvrsta vjera u naš razum i slobodnu volju. Lakše je vjerovati u promjenu uma kroz hipnotizam i droge, nego razumjeti, što uspješni praktičari ispiranja mozga shvaćaju, da je ljudski um savitljiviji nego bismo to voljeli priznati te da je podsvijest moćnija od svjesnog.

Umjetnost i znanost ispiranja mozga dobro je poznata. Mi je ne poznajemo jer smo odlučili tako.
Ispiranje mozga događa se na svakodnevnoj razini. To ne mora značiti potpunu transformaciju identiteta. Na onoj najjednostavnijoj razini, to znači da netko mora povjerovati u nešto što nije istina.
To je jednostavno poput dvojice policajaca koji zastraše nevinog osumnjičenika u vjerovanje da je kriv. Policajci i osumnjičeni neće vidjeti svoju interakciju kao ispiranje mozga. Policajci mogu najiskrenije vjerovati u njegovu krivnju. I, na kraju procesa, osumnjičeni će također povjerovati da je počinio zločin. Čak će biti u stanju detaljno opisati kako ga je počinio. To je uobičajeno, svakodnevno ispiranje mozga.
Ključni elementi ispiranja mozga su prisutni u tom hladnom sobičku s bojom koja se guli na zidovima. Ta tri elementa su kontrola, kriza i emocionalna rezonancija. Kako biste uspješno nekome isprali mozak, morate kontrolirati njihovu okolinu, nametnuti im krizu, a potom pristupiti temeljnim emocijama, strahu, ljubavi, krivnji, mržnji, sramu te ih voditi kroz krizu prihvaćanjem i internaliziranjem novog uvjerenja.

To uvjerenje može biti bilo što, ali pseudo-religiozni rituali pristupaju emocionalnoj jezgri koja zahtijeva od njih da vjeruju kako su loši ljudi i da prihvaćajući to novo uvjerenje oni postaju dobrim ljudima.

Ova lažna konverzija je sama suština ispiranja mozga,

Ljudski um, poput ljudskog tijela, prilagođava se krizi reakcijom borbe-ili-bijega. Sile ispiranja mozga prisiljavaju um na reagiranje bijegom. Kad je jednom u modu bijega, um može racionalizirati novo uvjerenje kao zaštitničko ponašanje koje će ga održati na sigurnom. Čak i u slučajevima kad će, kao u slučaju osumnjičenog, to novo uvjerenje zapravo uništiti njegov život. Ta metoda borbe-ili-bijega sprječava dugoročno razmišljanje. U paničnom modu, destruktivno i suicidalno ponašanje izgledaju poput rješenja jer nude bijeg od nepodnošljivih kemijskih stresova.
Postoji dobar biološki razlog za to. Našu umovi sprječavaju nas da previše razmišljamo u trenutcima krize kako bismo mogli poduzeti hitne akcije, poput trčanja u vatru ili jurišanja na napadača, koje nam naši racionalni umovi u normalnim okolnostima ne bi dopustili. Ali ta ista funkcija može biti “hakirana” umjetnim stavljanjem ljudi u modove borbe-ili-bijega kako bi se slomili i kako bi se skratile njihove više funkcije rezoniranja. Odluke donesene podsvjesno u borba-ili-bijeg modu potom će, nakon prolaska inicijalne krize, biti racionalizirane i internalizirane.
Kad se ta internalizacija dogodi, ispiranje mozga postaje stvarnost.
Gotovo svatko može biti prisiljen reći bilo što ako se nalazi pod dovoljnim stresom. Mnogi mogu biti prisiljeni povjerovati u to. Test kiselosti ispiranja mozga je hoće li oni zadržati to uvjerenje i nakon prolaska moda borbe-ili-bijega. Kultovi, nasilne veze i totalitarni pokreti održavaju “totalnu krizu”, onemogućavajući više rezoniranje, stvarajući stanje trajnog stresa izazivanjem nepredvidivih reakcija borbe-ili-bijega. To dovodi do Stockholmskog sindroma, gdje zarobljenik pokušava kontrolirati svoju sudbinu potpunom emocionalnom identifikacijom sa svojim otmičarom, grupnim ponašanjem, gubitkom identiteta i volje te konačno samoubojstvom ili smrću.
Totalna kriza dovodi do izgaranja, emocionalne iscrpljenosti, otuđenosti od prijatelja i obitelji te nasilja." - izvor:

http://konzerva.hr/2019/05/07/greenfield-ispiranje-mozga-nacije/?fbclid=IwAR1B5wtrXR3OAghsysQHxlyANVVr9rxU5QXRngiPk6SMKgrlbto-8CBLfGA

A sve to je zato što:

"Kako pametni ljudi mogu pasti na manje varijacije iste laži iz generacije u generaciju?
Pametni ljudi najbolje su mete za ispiranje mozga. Kultovi regrutiraju bistre studente na sveučilišnim kampusima, ciljaju na slavoljubive rukovoditelje koji bi obučili vodstvo i nezadovoljne stručnjake u potrazi za smislom. Kultove rijetko sačinjavaju glupi ljudi. Oni se sastoje od pametnih, ranjivih ljudi.

Ljudska bića se ne ponašaju racionalno. Mi racionaliziramo svoje ponašanje.

Što više ljudi racionaliziraju, to su podložniji ispiranju mozga. Vaš stari Casio digitalni sat se ne može hakirati. Čak i kad bi bio hakiran, ne bi mogao učiniti previše stvari. Vaš pametni telefon se može hakirati i učiniti da radi više stvari. Vaš kućni kompjuter se može hakirati i učiniti da napravi još više toga. Inteligencija nas ne čini manje podložnima manipulaciji, ona nas ostavlja mnogo ranjivijima." - izvor:

http://konzerva.hr/2019/05/07/greenfield-ispiranje-mozga-nacije/?fbclid=IwAR1B5wtrXR3OAghsysQHxlyANVVr9rxU5QXRngiPk6SMKgrlbto-8CBLfGA

Iako gore citiranog članka piše o političkim kultovima, opis ispiranja mozga i delovanja je identičan i kod kvazi religija. Posebno ako u obzir uzmeš na koji način isti deluju.

Tako da, ne radi se o tome da su oni (EGWisti) neiskreni, nego im je mozak ispran. Uostalom ako se pogleda na koji način je avatar "duha proroštva" nametala svoje "doktrine" jasno se može videti "racinalizacija" (negiranje pakla, negiranje duše, istražni postupak, shabat...) i igranje na "emocije" (dobri Bog ne može večno mučiti, kazna za greh je uništenje...), a to rade i njeni sledbenici kada ponavljaju o "zdravom životu". Radi se o ispiranju mozga, lomljenju ličnosti igranjem racionalizmom i emocijama.

Zato onaj narcisoid i najglasniji trol EGWizma i ponavlja o "prosvećenju"

Kako se odbraniti od takvog slobodno se može reći programiranja? Pa sam nam je Bog dao uputsvo, ne zaboravi šta je rekao u besedi na gori: "Blago siromasima duhom". Racionalizacija i emocije, nas otvaraju za uticaj zloga.

 

[stvarnoslap]

Slape, ne treba rešiti samo to pitanje,

Kad ovo riješimo, mnoštvo drugih elemenata urušit će se po "domino efektu". Tako, kad postane vidljivo koliko je "ženidba" Nimroda i Semiramide smiješna i apsurdna, postat će jednako apsurdne i smiješne priče o "babilonskom trojstvu", "babilonskoj euharistiji i hostiji", "babilonskoj nedjelji", "babilonskoj kraljici neba" i još mnoštvu sličnih idiotarija.

Posto Mire tvrdi da su protestanti izmenili istoriju, zbog toga sam pripremio da postiram istorijske cinjenice o Inkviziciji iz Enciklopedije Geografskog zavoda Zagreb.
To svakako nisu pisali protestanti, nego katolici.

Nisu to pisali katolici, nego ateisti i komunisti koji Kristovu crkvu mrze malo manje od vas adventista.

 

[DarthShone]

Kad ovo riješimo, mnoštvo drugih elemenata urušit će se po "domino efektu". Tako, kad postane vidljivo koliko je "ženidba" Nimroda i Semiramide smiješna i apsurdna, postat će jednako apsurdne i smiješne priče o "babilonskom trojstvu", "babilonskoj euharistiji i hostiji", "babilonskoj nedjelji", "babilonskoj kraljici neba" i još mnoštvu sličnih idiotarija.



Nisu to pisali katolici, nego ateisti i komunisti koji Kristovu crkvu mrze malo manje od vas adventista.

Da, ali pre nego se na ovo sve odgovori treba znati sa čime imamo posla, tačnije na koji način su oni i stvorili sve te idolatrije.

A odgovor na to se nalazi u članku koji upravo povezuje način delovanja svih ovih koje si pomenuo, kako ateista i komunista tako i adventista. U pitanju je naime ispiranje mozga sa ciljem da se žrtve primoraju da poveruju u bilo šta.