- Učlanjen(a)
- 11.02.2009
- Poruka
- 8.070
И док се ми међусобно оптужујемо и нападамо, све цркве (водећи људи) се труде да угоде свету, тј. говоре речи које ће бити угодне свету. Не мари се више да ли је нешто богоугодно, већ хоће ли изазвати бурну реакцију некаквих сотонских организација или политичара који се праве да су велики хуманисти, а заправо су капиталистичко смеће. Смеће у смислу лицемерства њихових карактера. Споља се издају да тобоже брину за нас, а у служби су антихришћанског лобија, сотоне лично.
И ако се неко одважи из било које цркве да скрене пажњу да је Христ на првом месту, а не угађање свету, дочека га већ добро уиграна медијска пљувачина. Користе се негативне појаве из цркве да би се таквом хероју увезала и поклопила уста. Ако говориш оно што свет жели да чује (да милује уши), онда си добар. Ако упозораваш или опомињеш на ужас, онда си фанатик.
Не заборавимо да су тако говорили и за апостоле и прве хришћане. Говорили су за Господа прво, а Он и упозорава да нас чека потпуно иста реакција. Јер свет мрзи Њега, а због тога ће мрзети и нас.
Колико је велика мудрост Божија видимо јасно у Христовим речима када "удара васпитни шамар" онима који виде трун у оку брата свог, а не желе да виде балван у свом оку. Зар је могуће да нико од нас не жели да сагледа свој балван како би га извадио? Јесмо ли толико отупели да само мислимо јемо ли добри војници своје цркве, а не мислимо јесмо ли добри Христови војници Његове Цркве? Јер једна и једина је само Његова, недељива, нерасколничка, васељенска. Господ поручује црквама и указује на мане и врлине појединих цркава, али свима треба да буде јасно да су све цркве којима пише део Његове Цркве (многи уди), све док не дође до отпадништва и онда сам Господ "испљуне" бљутав однос цркве. Будимо храбри и милостиви, пуни разумевања за сваког хришћанина широм овог заблуделог света, јер мало нас ионако има. Не рачунајмо оне који су фиктивно хришћани, а Христа су се давно одрекли или Га уопште нису ни прихватили.
Прогоњени хришћани и Црква на издисају у Еритреји
12. Март 2018 - 14:52
Ако питате људе: „Где је Еритреја?“ - вероватно би вам рекли да не знају. С обзиром на то да малена источноафричка држава величине Пенсилваније са становништвом које броји мало изнад 5 милиона, не привлачи пуно пажње. Међутим, требало би. Хришћанско становништво Етитреје је прогоњено – њени Црквом признати предстојатељи уклоњени су са положаја, и заједница живи под строгим владиним законима који ограничавају њихове слободе. Етитреја је земља која се налази на „Рогу Африке“ и граничи се са Суданом на западу, Етиопијом на југу, и Џибутијем на југоистоку. У нацији преовладавају две главне религије – хришћанство и ислам. Процењује се да су њих око 50-64% становника хришћани.
Хришћани Еритреје
Већина хришћана припада Еритрејској Правосланвој Тавахедо Цркви, која је члан породице Оријенталних православних Цркава. (дохалкидонских – прим.ур.). Остали су римокатолици, евангелисти лутерани, и друге протестантске деноминације. Влада признаје само Православну Цркву, Римокатоличку Цркву и Евангелистичку Лутерантску Цркву. Остале верске групе треба да се региструју пружањем детаљних информација властима да би стекли слободу вероисповедања. Занимљиво је да Еритрејска Православна Црква, једна од најстаријих хришћанских заједница на свету, захваљује порекло мисионарском раду Апостола Филипа. Она је успостављена као Црква залагањима Светог Фрументија у Аксумитском царству под царем Езаном. Абуна Антоније је био устоличен као трећи Патријарх еритрејски 2004. године. Еритрејска Православна Црква припада древној Оријенталној православној породици Цркава заједно са Коптском, Сиријском, Јерменском, Индијском и Етиопском Православном Црквом.
Утамничен Патријарх
Свети Сабор је једногласно изабрао Абуну Антонија за Патријарха 5. марта 2004. године, и он је устоличен за трећег Патријарха еритрејског 24. априла 2004. године од стране папе Шенуде III, уз саслужење еритрејских и коптских православних митрополита и епископа. Патријарх Антони је дао огроман доприонос васпостављању и провођењу у живот монашких правила у манастирима Еритреје док је служио као игуман. Много је отворенији према модерним технологијама, медицини, и хиљаде људи га обожавају због његове љубави, великодушности. Као Патријарх Еритреје бунио се против већег мешања владе у верске послове. Његов јак отпор екскомуникацији три хиљаде чланова Медхане Алем, покрета Православне недељне школе, као и његови захтеви да влада треба да ослободи утамничене хришћане који су оптужени за издају, сматрају се једним од разлога за његов сукоб са еритрејским властима.
Свети Синод је стао на страну владе и током јануара 2005. године одржана је тајна седница на којој су га лишили извршне власти, тако да је био ограничен само на званичне црквене службе. Свети Синод је тражио подршку папе Шенуде да уклони Абуну Антонија, али је он одбио да подржи такав чин. Тајно заседање Светог Синода јануара 2006. одржано је у Асмари, кад је Патријарх званично уклоњен са свог трона, и 20. јануара два свештеника уз припаднике обезбеђења из Владе ушли су у Патријархову резиденцију и конфисковали његове лична патријарашка знамења.
Кршећи црквене каноне и устав, влада је поставила епископа Диоскора мендеферског за антипатријарха 27. маја 2007. године. Абуна Антоније је био присиљен да напусти своју службу и утамничен је на непознатој локацији негде у престоници Асмари. Јављено је да је Патријарх заточен у затамњеној соби. Абуна Антоније је изолован и затворен услед владиног главног плана да уништи бескомпромисни и храбри став Патријарха који се противио нежељеном мешању владиних механизама у верске послове. Влада је ово провела тако што је ухапсила и рашчинила велики број способних и угледнихсвештеника у Православној Цркви, као и тактички потчинивши чланове Светог Синода владином плану. Патријарх никад није деловао као марионета власти; пре је био поборник мира и правде. Стога је заточен и верује се да је још увек жив. Патријарх је пример правог живог мученика за нашег Господа, Исуса Христа.
Треба напоменути да ниједна од Православних Цркава, Римокатоличка Црква и друге хришћанске деноминације, нису признале патријарха Абуну Диоскора, којег је поставила влада. Еритрејска влада тврди да се патријарх Абуна Антониједобровољно повукао у један од изолованих манастира у унутрашњости и да је веома предан молитвама. Упркос својим захтевима, еритрејска влада није успела да достави податке о стању патријарха. Постоје заједнице Еритрејске Православне Цркве ван Еритреје, посебно у САД и у Великој Британији, где служе два епископа, и то Абуна Макарије (епископ Еритрејске Цркве у САД) који је такође члан Коптског Светог Синода. Абуна Марко, епископа Еритрејске Православне Цркве у Великој Британије папа Шенуда је осумњичио за његов провладин став као и подршку патријарху којег је поставила влада. Он није више члан канонске Еритрејске Православне Цркве.
Додатно, постоје еритрејске заједнице у различитим деловима света посебно у Јерусалиму, Светој земљи. Треба истаћи да је еритејска православна заједница у дијаспори подељена на две групе; једна подржава канонског патријарха Абуну Антонија, а друга подржава Патријарха којег је поставила еритрејска влада.
Прогон хришћана
Извештаји неколико организација за људска права попут In Chains for Christ (ICFC) („У ланцима за Христа“) говоре нам да су хришћани и хришћанске Цркве масивно прогоњени у Еритреји. Извештаји тврде да хришћани који покушавају да се побегну од прогона, суочавају са претњама, тортуром, сексуалним узнемиравањима, пребијањима и затвором. Пуно хришћана бежи из земље у суседне државе. Процењује се да има више од 2000-3000 хришћана у еритрејским затворима. Према извештајима, евангелистички и пентекостални хришћани нападају се у великим размерама. Трговци људима убијају пуно људи који беже у Египат, а многе друге држе заробљеним у Синајској пустињи. Избеглице проживљавају и физичко и психичко мучење. Пуно људи који су у затвору, умиру због тортуре и недостатка медицинске помоћи. Званични извори еритрејске владе поричу било какве нападе на хришћане.
...
Џорџ Александер
Извор: occidentalworld.com (са енглеског – Информативна служба СПЦ)
Gospodar, otac i izvor sveg zla, onaj koga je u svom Silmariliionu, J.R.R Tolkien, nazvao Melkior, pali seraf, vlasnik je i glavni izvor svih medija današnjice, i upravo taj brak medija i na novac gladnih korporacija, a oni i kontrolišu i akademske institucije, doslovno programirajući umove ljudi, je i doveo do toga da se u svima onima koje sebe nazivaju Crkvama, više gleda na to da se ugodi svetu, jer u protivnom, nema novca, nema tapšanja po ramenu i nema "vernika".
Ti i takvi mediji, pa i ovaj na kome ovo pišemo i raspravljamo se, doslovno omogućavaju da se pronađu svakojake gluposti, gadosti i budalaštine, dok recimo ovaj film mora da se plati:
. Niko se naime nije setio da ga iskopira i podeli.
Ali se zato kojekakve budalaštine i kontra znanje mogu naći na svakom koraku.
Da ne govorim o tome da se prećutkuje šta se sa vernicima radi na tom za pojedine ovde na forumu "zlatnom" zapadu. Pale se crkve, ruše manastiri - samostani, sveštenici i vernici se ubijaju.
Hrišćanstvo se progoni, kao što se uvek i progonilo, jer svet Boga mrzi. Na pitanje zašto, odgovor je ne samo veoma lak, nego i užasan. Svet naime ima samo jedno na umu, a to je da Boga načini po svome liku, tačnije da sebe postavi na mesto Boga.