Religija i religiozno iskustvo

[kalista]

A jel znas zasto je to tako?Jer kada ja pocnem da pricam "svojim recima", onda me svi hvataju za rec!A kada se citiraju izvori, onda nema greske u razumevanju, jer su oni koji su to pisali, sveti oci, to rekli tacno i potpuno.
Dakle, ako pre citas ono sto ja pisem nego original, to mu dodje kao da ti ja na brzaka, pred cas, prepricavam lektiru, dok profanka ne dodje da te prozove...
Eee, moj Polaru...a sta ako nas oboje uhvate,a?:???:Ode moja petica...

 

[Polar]

Znači igramo se književnih kritičara, s tim da će oni kojima se knjiga svidi tvrditi da je to istina?:???:

Zar stvarno misliš da se tako širi "reč Božja", tuđim rečima, dok ćeš svoje religiozno iskustvo čuvati za sebe, jer te je blam da ga opišeš?:dntknw:
Meni to deluje kao fantaziranje.

 

[kalista]

Vidis, sada ja stvarno ne znam sta da mislim...o sebi!
Jer kada pricam svojim recima, koristim svoje primere i svoje iskustvnda ospu na mene drvlje i kamenje.
Kada pocnem da citiram, onda mi ti kazes da se igram knjizevnog kriticara...
E, sad, posto vise volim da kazem svoje, pa makar pukla (jel ti to lici na ono tipicno zensko?), ja cu ipak izabrati da pricam svojim recima,jel vazi?I pricacu istinu.Ali, ako hoces dalje, moras i ti biti iskren u toj meri da ga podelis samnom.

Moje religiozno iskustvo

Moje prvo religiozno iskustvo je bilo kada sam imala oko osam godina.Roditelji mi nisu bili ateisti.Doduse, verovali su u sve osim u Boga, tako da imam pravo da ih tako opisem.Zbog toga se o Bogu nije govorilo u mojoj porodici, niti je o Njemu govorio iko u mom okruzenju.
Medjutim, sticajem okolnosti, slucaja, sudbine, maktuba ili Bozijeg Providjenja kako ja to objasnjavam, do mene je dopala knjzica "San majke Bozije".Mala, plava knjizica, staje u dlan, u kojoj su na divan i potresan nacin opisani snovi, vidjenja koja je Presveta Bogorodica imala u vezi stradanja Svog Sina.Dok sam je citala, a znala sam i volela da citam u tim godinama, bila sam zaprepascena i dirnuta svim onim sto je tamo pisalo.Toliko, da sam pocela da sakrivam tu knjizicu kao najvece blago, u strahu da mi je neko od mojih ne pronadje i ne uzme. Ona, knjizica, je opisivala jedan potpuno nov svet koji nikada do tada nisam znala da postoji. Opisana patnja mi se toliko jasno urezala u dusu da sam pocela da zalim zbog onoga sto je Hristos podneo za ljude.Ta Njegova ljubav mi je toliko bila neshvatljiva, toliko velika, da sam pocela da mu se molim, nekako znajuci da On stvarno postoji...
Od tada je proslo puno vremena.Prosle su godine i godine mojih lutanja, zastranjivanja, uspona i padova, ucenja nekih drugacijih nauka i religija, ali ni jedna, bas ni jedna nije u mojoj dusi bila tako ziva kao hriscanska.Sve su one bile lepe, mudre, neobicne, pametne, privlacne...ali samo u jednoj sam prepoznala Njega...

 

[slobadidi]

Govoriti nekome o iskustvu,a da taj neko ne veruje u čuda,malo je teže.
Prepoznat sam 2008.godine.
2009.godine su mi rekli ko sam.
5.juna 2009.godine sam ipak postavio pitanje:da li ste sigurni da sam to ja?
Dobio sam odgovorotpuno sigurni.
Tog dana sam dobio potvrdu i od Boga.
Spustio je dvaputa Dugu na zemlju,da pređem preko nje.
To se nije dogodilo ni jednom čoveku u istoriji čovečanstva.
Zašto bih ja više sumnjao da sam ja Toma Blizanac,Isusov rođeni brat blizanac,Mesija.
Od tada su mi se otvarale mnoge stvari.
Došao sam do mnogih saznanja.
Rešio najveću misteriju čovečanstva Gordijev čvor,a rešenje je ključ za ulazak u Raj...
Da li verujete?
To je vaše...

 

[Zorro]

 

[Big Moca]

Religija je obrana od religioznog iskustva.smile3

 

[Polar]

Govoriti nekome o iskustvu,a da taj neko ne veruje u čuda,malo je teže.

A zašto tako Tomo , zašto oni koji ne veruju moraju da budu manje vredni? Zar nismo svi isti pred Njim? Šta ako "oni" koji su rekli tebi, odluče da kažu i "njima", zar će se nešto promeniti?:dntknw:

Roditelji mi nisu bili ateisti.

Dobar početak!
Slično je i u mom slučaju, osim očeve majke koja je bila hard core komunista. Sve joj pobijeno u wwII (otac, majka i dva brata), osim jednog brata, koji do svoje prirodne smrti ostade disident (čitaj: super živim na Dedinju, i pljujem Tita). Bilo kako bilo, ostah ja nekršten.
Vreme se promenilo, nacionalna svest je ojačala, biti pravoslavac je postala moda, 1995.god., reših ja da se dozovem pameti, Boga da spoznam, iz korena da se promenim. Popu drago (valjda mu je veće stado), uputio me on na Svete knjige. Čitam i sve mi je jasno (časna pionirskasmile3), stradao čovek, čuj čovek, Sin Božji.
Dakle, na kolektivnom krštenju (bilo je i neke dece, deca u kadi, ja sa zavrnutim nogavicama) u manastiru Pokajnica primim ja Hrista, odreknem se Satane. "E sad" isprati mene popa " da paziš šta radiš, zapovesti da se držiš". Da skratim. Do 1998.god., dve teške saobraćajne nesreće, vrhunac je gubitak posla i za dlaku izbegnuta robija. Ja na ulici, nema šta život mi se promenio.
Sad kakve veze ima religija sa ovim mojim iskustvom? Možda je to stvar sudbine?
Pa, recimo da je na knjigama o Jogi na prvim stranicama napisano da treba oprezno pristupiti vežbanju, jer može doći do povrede. Recimo da svaki lek ima svoje kontraindikacije. Recimo da bi bilo pošteno da oni koji zagovaraju bilo koju religiju kao 'pravu stvar', istaknu upozorenje tipa "konzumirati na sopstvenu odgovornost, može doći do iščašenja duše ili život će vam se promeniti u pravcu koji vam se neće dopasti"

 

[slobadidi]

Ko kaže da su manje vredni???Nikoga ja ne podcenjujem...

 

[kalista]

"E sad" isprati mene popa " da paziš šta radiš, zapovesti da se držiš". Da skratim. Do 1998.god., dve teške saobraćajne nesreće, vrhunac je gubitak posla i za dlaku izbegnuta robija. Ja na ulici, nema šta život mi se promenio.
Sad kakve veze ima religija sa ovim mojim iskustvom? Možda je to stvar sudbine?

Zao mi je zbog tih nedaca i problema koji su te zadesili.A zbog cega ih, magijski, povezujes sa krstenjem? Da ne pominjem da zapovesti nisi (mogao) drzati, a nesto, osecam, zenski intuitivno, da Sveto Pismo ni si ni otvorio...

Pa, recimo da je na knjigama o Jogi na prvim stranicama napisano da treba oprezno pristupiti vežbanju, jer može doći do povrede. Recimo da svaki lek ima svoje kontraindikacije. Recimo da bi bilo pošteno da oni koji zagovaraju bilo koju religiju kao 'pravu stvar', istaknu upozorenje tipa "konzumirati na sopstvenu odgovornost, može doći do iščašenja duše ili život će vam se promeniti u pravcu koji vam se neće dopasti"

Jos kako je napisano "uputstvo za upotrebu"!Na svakoj skoro stranici, od Dela Apostolskih (deo Novog ZAveta posle Jovanovog jevandjelja), a da ne pricamo o cistoj logici:zbog cega mislis da ce svet, pod kojim podrazumevam svet koji nije postedeo bezgresnog Boga, koji je dosao (Bog) samo da mu rane blazi, biti milostiviji prema Njegovim ucenicima?
Takodje, ne znam odakle mi ta ideja, ali mi se cini da imas neko vojno iskustvo, onda znas sta je smisao casnog ratovanja...da li je to zadobijanje rana ili...?

 

[sector]

Vidiš 1992.god., sam sticajem okolnosti (slučajnost, viša sila ili sidbina, kako god bilo činjenica je ), bio član "elitnog" voda vojske, koji je imao "čast i privilegiju" da puščanim salvama i svojim prisustvom upriliči ispraćaj (čitaj sa'ranu) posmrtnih ostataka vojnika koji su se u drvenim, a nekad i metalnim sanducima (jer su ostaci bili unakaženi do neprepoznavanja) vraćali na kućnu adresu sa Hrvatskog i novog sveže otvorenog Bosanskog ratišta. Dakle u periodu maj-jul navedene godine, 20-ak puta nam je ukazana takva "čast". Šta reći, "zanimjivo i interesantno":vorred: iskustvo je gledati ucveljenu udovicu nekog dobrovoljca i zbunjene poglede njegove dečice dok slušaju govor stranačkog lidera. Taman čovek pomisli da se navikao, kad nas pozvaše u neko selo iznad Kraljeva da ispratimo telo našeg vršnjaka koji je spaljen u nekoj koloni u Sarajevu. Kad smo stigli ispred kuće pokojnika osetimo mi neku zbunjenost i nevericu kod roditelja i rodbine. "Deco, uzmite, za dušu našem..." nude nas sa rakijom i slatkom, dok čekamo da stigne telo iz Beograda. Vodnik uzima rakiju, mi slatko i vodu, valja se. Stiže najzad kampanjola prihvatimo se da iznesemo kovčeg, dok vojnik koji je ga je dovezao izjavljuje saučešće i nudi papire na potpis roditeljima (pravila su pravila):dntknw:. Gle čuda, u drvenom kovčegu metalni, pa još ni prozora na njemu. Nervira se masa, "majku im nji'ovu", "pu, 'bem ti život", neko spominje i brusilicu, probaju žene nekako da kukaju, ali to nije onako iz duše. Prevlada glas razuma (stigo je i popa), kreće se na groblje. A groblje u "tri lepe". I to se izgura na mišiće, svako zauzme svoje mesto oko sveže iskopane rake, pa po redu, popa, pa otac pa valjda stric, da kažu neku reč o pokojniku, čuješ jecaje, al nekako i dalje neverica "ko zna šta (ili ko) je u tom kovčegu". Dođosmo na red i mi sa našim programom (i ono što ćeš ti nazvati duhovnim iskustvom, zar, ne?), pade komanda tri puta, tri puta grune plotun. Zaglušujuća detonacija, pisak u ušima i miris sveže iskopane zemlje, kao da je vreme stalo. Majka, valjda shvati da je "igri" došao kraj (bio to on ili ne, ide kovčeg pod zemlju), padne preko sanduka, cepa košulju sa grudi "Sine moj", "grudi moje", "oči moje", "Božeeee", prsla žena, šok, suze ti grunu na oči. Zemljo otvori se, stežeš vilicu, mišići napeti, grč, pojeo bih ga da se sad pojavi. Bože moj, svi mi imamo majku, na neke stvari prosto ne možeš da se navikneš. Majku voliš, a o Bogu počneš da razmišljaš.

Bio sam blizu kada su vojnici spaljeni,nisam mogao da im pomognem sto mi je zao!A ne ljudi koji su ih spalili na tramvajskim sinama sada se setaju Sarajevom slobodni za to su odlikovani zlatnim ljiljanom a jedan od njih je Adem Jez licno ih je ubijao i sutao im utkinute glave!Svaki vojnik koji je tada stradao je osvecen 10 za jednoga dalje ne mogu nista reci!Mozda ovo zvuci protivno Bozijim zapovjestima ali to je bilo tada vrijeme haosa u kojem covjek prestaje da bude covjek i pretvara se u zvijer koji ima samo jedan zadatak a to je da prezivi i zastiti porodicu ne birajuci sredstva!Da sam imao kameru da snimam sta sam sve prosao mislim da bi to bio najstrasniji horor film na zemlji!