Član
- Učlanjen(a)
- 29.04.2009
- Poruka
- 3.068
Smanjeni procenat oboljenja raka dojke je kod zene koje su dojile decu, zasto je to tako ne znam. Ali ovo je info moje lekarke.
Rak dojke
- Začetnik teme Barbie
- Datum pokretanja
svaka cast na temi , ja sam jedna od tih koja ima predispoziciju za rak dojke, pa na svakih 6 meseci idem na preglede. Meni je majka umrla od raka dojke i lekari su me savetovali da radim cesto preglede .
Opet ovo sto je napisano vrhunski je i trebalo bi da svaka mlada devojka ide na preglede i vrsi samopreglede.
Opet ovo sto je napisano vrhunski je i trebalo bi da svaka mlada devojka ide na preglede i vrsi samopreglede.
Član
- Učlanjen(a)
- 04.08.2009
- Poruka
- 3
MALIGNI TUMORI DOJKE
EPIDEMIOLOGIJA I FAKTORI RIZIKA
Maligni tumori dojke su prvi po učestalosti u ženskoj populaciji. U ekonomski razvijenim zemljama zauzeli su primat od karcinoma glića materice.
Karcinom dojke je 5 puta češći u Severnoj Americi i Severnoj Evropi nego u Aziji ili Africi. U zemljama Južne Evrope i Južne Amerike učestalost se nalazi otprilike na sredini ovih ekstrema.
Medju brojnim hipotetičnim faktorima rizika izdvojila su se 3 osnovna:
1. VREME USPOSTAVLJANJA MENSTRUALNOG CIKLUSA I MENOPAUZE
Veći rizik za razvoj karcinoma dojke postoji kod žena sa ranom menarhom ( menarha – prva menstruacija ) i kasnom menopauzom.
2. REPRODUKTIVNA FUNKCIJA
U žena sa prvom trudnoćom pre 18. godine , rizik od dobijanja karcinoma dojke je 3 puta manji u odnosu na prvorotke u 30 – im godinama ili na nulipare ( koje nisu radjale ). Zaštitni efekat rane trudnoće ogleda se u odredjenim trajnim promenama u dojkama i izvesnim hormonskim promenama. Što se tiče dojenja različite studije pokazuju izvesnu protivrečnost. Mnoge od njih su pokazale da dojenje nema direktni protektivni ( zaštitni ) efekat, mada su druge studije pokazale da kod žena koje su dojile samo jednom dojkom učestalost karcinoma u toj dojci je bila manja.
3. POZITIVNA PORODIČNA ANAMNEZA
Ukoliko su majka ili rodjena sestra imale karcinom dojke rizik obolevanja je 3 odnosno 2 puta veći. Rizik se povećava na 9 puta ukoliko se kod bliskih srodnika karcinom javio u ranijem uzrastu ili je bio bilateralan ( u obe dojke ). Takodje rizik se povećava ukoliko je bilo karcinoma kod muških srodnika.
4. OSTALI FAKTORI RIZIKA
a) starosna dob
učestalost karcinoma je veća kod žena starijih od 50 godina
b) socijalna sredina
učestalost karcinoma je veća kod žena iz viših socijalnih slojeva
c) jonizujuće zračenje
povećava rizik od karcinoma dojke što su pokazale studije kod preživelih u Japanu posle bacanja atomske bombe, kod dece lečene zračnom terapijom zbog uvećanja timusa ( grudne žlezde ) i sl.
d) estrogensko – progesteronski oralni kontraceptivi
po rezultatima dugotrajnih kontrolisanih studija ne povećavaju rizik od karcinoma dojke.
e) antihipertenziv rezerpin
povezan je sa većom učestalošću karcinoma
f ) povećan unos masti
hipotetički faktor rizika najverovatnije preko uticaja na pojedine hormone. Pojedine studije su pokazale povećani rizik od oboljevanja kod žena sa hiperlipidemijom.
g) benigne promene dojke
smatra se da većina benignih promena dojke nemaju direktnu povezanost sa rizikom od dobijanja karcinoma dojke. Izuzetak su neki tipovi papilarne hiperplazije, intraduktalne papilomatoze i atipične duktalne i lobularne hiperplazije gde je rizik i do 5 puta veći.
h) ostali faktori
lakovi za kosu i slične materije imaju izvesne mutagene agense koji mogu uticati na povećani rizik oboljevanja od karcinoma dojke
EPIDEMIOLOGIJA I FAKTORI RIZIKA
Maligni tumori dojke su prvi po učestalosti u ženskoj populaciji. U ekonomski razvijenim zemljama zauzeli su primat od karcinoma glića materice.
Karcinom dojke je 5 puta češći u Severnoj Americi i Severnoj Evropi nego u Aziji ili Africi. U zemljama Južne Evrope i Južne Amerike učestalost se nalazi otprilike na sredini ovih ekstrema.
Medju brojnim hipotetičnim faktorima rizika izdvojila su se 3 osnovna:
1. VREME USPOSTAVLJANJA MENSTRUALNOG CIKLUSA I MENOPAUZE
Veći rizik za razvoj karcinoma dojke postoji kod žena sa ranom menarhom ( menarha – prva menstruacija ) i kasnom menopauzom.
2. REPRODUKTIVNA FUNKCIJA
U žena sa prvom trudnoćom pre 18. godine , rizik od dobijanja karcinoma dojke je 3 puta manji u odnosu na prvorotke u 30 – im godinama ili na nulipare ( koje nisu radjale ). Zaštitni efekat rane trudnoće ogleda se u odredjenim trajnim promenama u dojkama i izvesnim hormonskim promenama. Što se tiče dojenja različite studije pokazuju izvesnu protivrečnost. Mnoge od njih su pokazale da dojenje nema direktni protektivni ( zaštitni ) efekat, mada su druge studije pokazale da kod žena koje su dojile samo jednom dojkom učestalost karcinoma u toj dojci je bila manja.
3. POZITIVNA PORODIČNA ANAMNEZA
Ukoliko su majka ili rodjena sestra imale karcinom dojke rizik obolevanja je 3 odnosno 2 puta veći. Rizik se povećava na 9 puta ukoliko se kod bliskih srodnika karcinom javio u ranijem uzrastu ili je bio bilateralan ( u obe dojke ). Takodje rizik se povećava ukoliko je bilo karcinoma kod muških srodnika.
4. OSTALI FAKTORI RIZIKA
a) starosna dob
učestalost karcinoma je veća kod žena starijih od 50 godina
b) socijalna sredina
učestalost karcinoma je veća kod žena iz viših socijalnih slojeva
c) jonizujuće zračenje
povećava rizik od karcinoma dojke što su pokazale studije kod preživelih u Japanu posle bacanja atomske bombe, kod dece lečene zračnom terapijom zbog uvećanja timusa ( grudne žlezde ) i sl.
d) estrogensko – progesteronski oralni kontraceptivi
po rezultatima dugotrajnih kontrolisanih studija ne povećavaju rizik od karcinoma dojke.
e) antihipertenziv rezerpin
povezan je sa većom učestalošću karcinoma
f ) povećan unos masti
hipotetički faktor rizika najverovatnije preko uticaja na pojedine hormone. Pojedine studije su pokazale povećani rizik od oboljevanja kod žena sa hiperlipidemijom.
g) benigne promene dojke
smatra se da većina benignih promena dojke nemaju direktnu povezanost sa rizikom od dobijanja karcinoma dojke. Izuzetak su neki tipovi papilarne hiperplazije, intraduktalne papilomatoze i atipične duktalne i lobularne hiperplazije gde je rizik i do 5 puta veći.
h) ostali faktori
lakovi za kosu i slične materije imaju izvesne mutagene agense koji mogu uticati na povećani rizik oboljevanja od karcinoma dojke
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Koliko znate o raku dojke?
Koliko znate o raku dojke?
Alo 09.11.2010 09:01
U većini zemalja sveta broj slučajeva raka dojke je u stalnom porastu, a sve češće obolevaju žene mlađe životne dobi. Rak dojke je najčešće maligno oboljenje žena, a jedan je od najčešćih malignih oboljenja uopšte. Na planeti se svaka tri minuta kod jedne žene dijagnostikuje rak dojke.
Mit: uvek se pojavljuje u vidu kvržice
Kvržica nije jedini znak raka dojke. Ukoliko primetite promene u obliku ili veličini grudi, napipate kvržicu koja može biti veličine graška ili veća na dojci ili pod pazuhom, ugrušak krvi ili bistru tečnost iz bradavice, promenu izgleda kože dojke ili bradavice (jamice, ljuskasta koža, upala), crvenilo kože dojke ili bradavice, područje koje je na izgled ili na dodir tvrđe ili drugačije.
Mit: Sve kvržice su rak
Od 10 pronađenih čvorova u dojci osam su benigne ciste, nakupine tečnosti, osetljiva područja koja se pojavljuju pred menstruaciju i fibroadenoma, grozd čvorova koji obično nije bolan. Naravno, svaka promena mora da se proveri, a ako nije siguran, doktor će predložiti biopsiju.
Mit: Samo žene s istorijom raka u porodici oboljevaju
Nastanak naslednog raka je samo 5-10 procenata obolelih. To što ste žena je glavni faktor rizika oboljevanja od raka dojke. Oko 70 do 80 procenata žena koje su dobile rak dojke nemaju rođake koje su imale isti problem. Verovali ili ne, ali vrlo retko, tek oko jedan procenat ukupnog broja raka dojke, otkriven je kod muškaraca.
Mit: Ako se obavi biopsija, rak dojke se može proširiti
Ovaj mit je možda nastao u vreme kada dijagnostika i testovi nisu bili napredni kao što je to slučaj danas. Pre mnogo godina, kada bi se posumnjalo na rak dojke i obavila biopsija, bolest je obično prilično napredovala. Posle biopsije nastalo bi agresivno lečenje, operacije, smrtni ishodi, pa nastanak mita ne iznenađuje.
Mit: Rak dojke se dešava samo ženama u poznijim godinama
Istina je da je ova vrsta kancera vodeći uzrok smrtnosti kod žena između 40 i 55 godina, ali rak dojke može da se pojavi u bilo kojoj životnoj dobi. Da biste bili sigurni, počnite sa mesečnim samopregledom od dvadesete, a kada napunite četrdesetu, jednom godišnje idite na mamogram. Razgovarajte sa svojim doktorom o mamografiji i drugim testovima, posebno ako ste imali obolelu osobu u porodici.
Mit: Aantiperspiranti izazvaju rak dojke
Već godinama kruži priča kako hemikalije u antiperspirantima, koje ometaju znojenje, zapravo navode da se toksini nakupe u grudima i stvore rak. Ne postoji nijedan naučni dokaz da se ovako nešto ikada desilo. Čak nekoliko istraživanja sprovedenih u prethodnih 10 godina nisu uspela da uspostave vezu između raka dojke i antiperspiranata.
Mit: Grudnjaci sa fišbajnom izazivaju rak dojke
Navodno pritiskaju limfne žlezde i onemogućavaju normalan rad. Ponovo nema uverljivih dokaza. Čak je istraživanje o učestalosti raka dojke kod žena koje su imale operaciju blokiranja limfne drenaže iz tkiva dojke pokazalo da to nije dovelo do primetnog porasta slučajeva karcinoma dojke. Ako grudnjak čak i ometa limfne žlezde, neće vam ugroziti život.
Mit: Samopregled nije potreban ako idete na mamogram
Mamogrami su od 80 do 90 odsto sigurni u otkrivanju raka dojke u najranijem stadijumu, kada se lakše leči. U nekim slučajevima, mamografijom se mogu otkriti promene dve godine pre nego što se mogu opipati. Ali nisu savršeni. Trebalo i da poznajete svoje grudi i ako primetite nešto neobično, čak i ako je mamogram pokazao da je sve u redu, trebalo bi da posetite doktora. Nemojte rizokovati da zbog kasnog otkrivanja raka dojke morate da se odlučite na amputaciju, što se dešava u čak 50 odsto slučajeva.
Mit: Žene sa malim grudima ne moraju da brinu
Rizik je podjednak kod žena sa malim i velikim grudima. Mada, iako veličina grudi ne utieče na verovatnoću oboljevanja, veličina tela ima uticaja. Prekomerna težina je povezana sa uvećanim rizikom od raka dojke, pa se trudite da vaša težina uvek bude u granicama normale.
Kako da obavite samopregled dojki
Samopregled bi trebalo da obavite nedelju i po do dve posle prvog dana menstruacije. Ako ste u menopauzi, odredite jedan dan u mesecu. Grudi su simetrične građe, pa ako osetite neku neravninu u jednoj dojci, proverite da li imate istu i na drugoj. Lezite na leđa i podmetnite jastuk ispod desnog ramena. Stavite desnu ruku ispod glave. Vrhovima kažiprsta, srednjeg prsta i prstenjaka leve ruke čvrsto, ali nežno, dobro opipajte desnu dojku, pa promenite stranu. Bilo bi dobro da uvek na isti način opopivate dojke kako biste upamtili kakav je osećaj pod prstima. Ponovite iste pokrete u stojećem stavu, sa jednom rukom savljenom iza glave.
Koliko znate o raku dojke?
Alo 09.11.2010 09:01
U većini zemalja sveta broj slučajeva raka dojke je u stalnom porastu, a sve češće obolevaju žene mlađe životne dobi. Rak dojke je najčešće maligno oboljenje žena, a jedan je od najčešćih malignih oboljenja uopšte. Na planeti se svaka tri minuta kod jedne žene dijagnostikuje rak dojke.
Mit: uvek se pojavljuje u vidu kvržice
Kvržica nije jedini znak raka dojke. Ukoliko primetite promene u obliku ili veličini grudi, napipate kvržicu koja može biti veličine graška ili veća na dojci ili pod pazuhom, ugrušak krvi ili bistru tečnost iz bradavice, promenu izgleda kože dojke ili bradavice (jamice, ljuskasta koža, upala), crvenilo kože dojke ili bradavice, područje koje je na izgled ili na dodir tvrđe ili drugačije.
Mit: Sve kvržice su rak
Od 10 pronađenih čvorova u dojci osam su benigne ciste, nakupine tečnosti, osetljiva područja koja se pojavljuju pred menstruaciju i fibroadenoma, grozd čvorova koji obično nije bolan. Naravno, svaka promena mora da se proveri, a ako nije siguran, doktor će predložiti biopsiju.
Mit: Samo žene s istorijom raka u porodici oboljevaju
Nastanak naslednog raka je samo 5-10 procenata obolelih. To što ste žena je glavni faktor rizika oboljevanja od raka dojke. Oko 70 do 80 procenata žena koje su dobile rak dojke nemaju rođake koje su imale isti problem. Verovali ili ne, ali vrlo retko, tek oko jedan procenat ukupnog broja raka dojke, otkriven je kod muškaraca.
Mit: Ako se obavi biopsija, rak dojke se može proširiti
Ovaj mit je možda nastao u vreme kada dijagnostika i testovi nisu bili napredni kao što je to slučaj danas. Pre mnogo godina, kada bi se posumnjalo na rak dojke i obavila biopsija, bolest je obično prilično napredovala. Posle biopsije nastalo bi agresivno lečenje, operacije, smrtni ishodi, pa nastanak mita ne iznenađuje.
Mit: Rak dojke se dešava samo ženama u poznijim godinama
Istina je da je ova vrsta kancera vodeći uzrok smrtnosti kod žena između 40 i 55 godina, ali rak dojke može da se pojavi u bilo kojoj životnoj dobi. Da biste bili sigurni, počnite sa mesečnim samopregledom od dvadesete, a kada napunite četrdesetu, jednom godišnje idite na mamogram. Razgovarajte sa svojim doktorom o mamografiji i drugim testovima, posebno ako ste imali obolelu osobu u porodici.
Mit: Aantiperspiranti izazvaju rak dojke
Već godinama kruži priča kako hemikalije u antiperspirantima, koje ometaju znojenje, zapravo navode da se toksini nakupe u grudima i stvore rak. Ne postoji nijedan naučni dokaz da se ovako nešto ikada desilo. Čak nekoliko istraživanja sprovedenih u prethodnih 10 godina nisu uspela da uspostave vezu između raka dojke i antiperspiranata.
Mit: Grudnjaci sa fišbajnom izazivaju rak dojke
Navodno pritiskaju limfne žlezde i onemogućavaju normalan rad. Ponovo nema uverljivih dokaza. Čak je istraživanje o učestalosti raka dojke kod žena koje su imale operaciju blokiranja limfne drenaže iz tkiva dojke pokazalo da to nije dovelo do primetnog porasta slučajeva karcinoma dojke. Ako grudnjak čak i ometa limfne žlezde, neće vam ugroziti život.
Mit: Samopregled nije potreban ako idete na mamogram
Mamogrami su od 80 do 90 odsto sigurni u otkrivanju raka dojke u najranijem stadijumu, kada se lakše leči. U nekim slučajevima, mamografijom se mogu otkriti promene dve godine pre nego što se mogu opipati. Ali nisu savršeni. Trebalo i da poznajete svoje grudi i ako primetite nešto neobično, čak i ako je mamogram pokazao da je sve u redu, trebalo bi da posetite doktora. Nemojte rizokovati da zbog kasnog otkrivanja raka dojke morate da se odlučite na amputaciju, što se dešava u čak 50 odsto slučajeva.
Mit: Žene sa malim grudima ne moraju da brinu
Rizik je podjednak kod žena sa malim i velikim grudima. Mada, iako veličina grudi ne utieče na verovatnoću oboljevanja, veličina tela ima uticaja. Prekomerna težina je povezana sa uvećanim rizikom od raka dojke, pa se trudite da vaša težina uvek bude u granicama normale.
Kako da obavite samopregled dojki
Samopregled bi trebalo da obavite nedelju i po do dve posle prvog dana menstruacije. Ako ste u menopauzi, odredite jedan dan u mesecu. Grudi su simetrične građe, pa ako osetite neku neravninu u jednoj dojci, proverite da li imate istu i na drugoj. Lezite na leđa i podmetnite jastuk ispod desnog ramena. Stavite desnu ruku ispod glave. Vrhovima kažiprsta, srednjeg prsta i prstenjaka leve ruke čvrsto, ali nežno, dobro opipajte desnu dojku, pa promenite stranu. Bilo bi dobro da uvek na isti način opopivate dojke kako biste upamtili kakav je osećaj pod prstima. Ponovite iste pokrete u stojećem stavu, sa jednom rukom savljenom iza glave.
Član
- Učlanjen(a)
- 01.10.2009
- Poruka
- 83
Jako je dobra,opširna i veoma aktuelna tema.Dodala bi samo dve veoma važne stvari,proistekle iz ličnog iskustva:
1.Izbegavati stres i nervozu,ne trošite nerve na stvari na koje nemožete uticati(čine polovinu ljudskih nervoza)
2.Ne budite leni otići na pregled i kontrolu,pogotovo ako imate predispozicije.Redovni odlasci na kontrole mogu da vam spase život.
Zahvaljujući redovnim kontrolama ja sada pišem ovaj post.
1.Izbegavati stres i nervozu,ne trošite nerve na stvari na koje nemožete uticati(čine polovinu ljudskih nervoza)
2.Ne budite leni otići na pregled i kontrolu,pogotovo ako imate predispozicije.Redovni odlasci na kontrole mogu da vam spase život.
Zahvaljujući redovnim kontrolama ja sada pišem ovaj post.
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Silikoni izazivaju rak dojki
28. 01. 2011. 08:00h| Vestionline
Silikoni izazivaju rak dojki
Žene koje imaju ugrađene implantate u dojkama su možda pod većim rizikom od retke, ali ozbiljne vrste kancera, upozorila je američka Uprava za hranu i lekove (FDA).
U FDA trenutno istražuju moguću vezu između ovih implantata i kanceroznog oboljenja pod nazivom anaplastični limfom velikih ćelija (ALCL), koje napada imunološki sistem, prenele su agencije.
Zasad, međutim, još uvek važi pretpostavka da su grudni implantati bezbedni, ističu u FDA, iako podaci koji se sada istražuju, ukazuju da su žene koje su povećavale grudi "pod veoma malim, ali značajnim" rizikom obolevanja od ALCL.
U FDA napominju da znaju za oko 60 slučajeva obolevanja od dotične vrste raka žena koje imaju ugrađene silikonske umetke, ali i one na bazi slanog rastvora.
Ističe se, međutim, da je taj broj teško verifikovati, kao i da su možda neki slučajevi dva puta navedeni u izveštajima.
Procenjuje se da u svetu ima pet do deset miliona žena s implantatima u dojkama, koje već godinama povremeno prate glasine da nisu bezbedni.
Silikonski implantati su 1992. zabranjeni za većinu Amerikanki, pošto je bilo žalbi da oni cure i da svoje vlasnice čine hronično bolesnim.
Prodaja implantata je, međutim, obnovljena punom parom pošto ih je FDA 2006. ponovo odobrila.
Među najpoznatije proizvođače grudnih implantata spadaju firme "Alergan" i "Mentor", filijala kompanije "Džonson i Džonson".
28. 01. 2011. 08:00h| Vestionline
Silikoni izazivaju rak dojki
Žene koje imaju ugrađene implantate u dojkama su možda pod većim rizikom od retke, ali ozbiljne vrste kancera, upozorila je američka Uprava za hranu i lekove (FDA).
Veliki broj žena pribegava plastičnoj hirurgiji iako zna da postoji rizik od raka
U FDA trenutno istražuju moguću vezu između ovih implantata i kanceroznog oboljenja pod nazivom anaplastični limfom velikih ćelija (ALCL), koje napada imunološki sistem, prenele su agencije.
Zasad, međutim, još uvek važi pretpostavka da su grudni implantati bezbedni, ističu u FDA, iako podaci koji se sada istražuju, ukazuju da su žene koje su povećavale grudi "pod veoma malim, ali značajnim" rizikom obolevanja od ALCL.
U FDA napominju da znaju za oko 60 slučajeva obolevanja od dotične vrste raka žena koje imaju ugrađene silikonske umetke, ali i one na bazi slanog rastvora.
Ističe se, međutim, da je taj broj teško verifikovati, kao i da su možda neki slučajevi dva puta navedeni u izveštajima.
Procenjuje se da u svetu ima pet do deset miliona žena s implantatima u dojkama, koje već godinama povremeno prate glasine da nisu bezbedni.
Silikonski implantati su 1992. zabranjeni za većinu Amerikanki, pošto je bilo žalbi da oni cure i da svoje vlasnice čine hronično bolesnim.
Prodaja implantata je, međutim, obnovljena punom parom pošto ih je FDA 2006. ponovo odobrila.
Među najpoznatije proizvođače grudnih implantata spadaju firme "Alergan" i "Mentor", filijala kompanije "Džonson i Džonson".
Ovo je prepisano s nekog medicinskog informatora i bilo bi lepo kada bi sve to bilo tačno. Ali, kad bi bilo tačno onda bi medicina i lečila rak, svejedno da li dojke ili neki drugi, a to se do sada još nije desilo.
Šta u opšte sa medicinskog stanovišta znači: "Prevencija". Uglavnom se svodi na rano otkrivanje, rano "bušenje opne tumora" i omogućavanje da se širi po celom organizmu. Da li ste razmišljali zašto se u svetu sve više izbegava mamografija a kod nas je čak zakonski postala obavezna. Neki su shvatili a vreme je da shvatite i vi da je mamografija ZRAČNA metoda i da, pre svega, u opšte nije pouzdana metoda a ipak može toliko da vas ozrači da vam i neki potpuno benigni tumor pretvori u maligni. U slučaju sumnje, poslati će vas na dodatno snimanje na CT i pri tome vam u venu ubrizgati radioaktivni kontrast (bez toga nije moguće utaditi snimanje). Dakle još malo radioaktivnog trovanja. Zaista lepa prevencija. Ako kojom nesrećom doista imate rak dojke, i dozvolite da vas tretiraju medicinski, izgubljen ste slučaj. Uspeha u tzv lečenju imaju samo ako je vaš tumor bio benigni a oni, možda i nisu bili sigurni, pa vam ga "za svaki slučaj" tretirali kao maligni. I tada će oni to prikazati kao svoj uspeh jer vam se tumor neće pojaviti za desetak godina ponovo, ali su vam sigurno u mnogome skratili život nepotrebnom hemoterapijom i zračenjem.
Prihvaćam svako neslaganje s mojim tvrdnjama i rado ću odgovoriti na svako pitanje. Imam i fotokopije iz novina izjava naših onkologa koji su i nenamerno (onako između redova) potvrdili ovo što ovde pišem.
To ne znači da rak nije izlečiv već samo da nije izlečiv na način kako to rade onkolozi. Kad shvatite i još važnije, prihvatite da nikome iz sistema zdravstva nije u interesu da vas izleči, tada ćete shvatiti i zašto vas ne leče. Od vaše bolesti žive svi (sistem zdravstvenog osiguranja, kompletno Ministarstvo zdravlja sa svim domovima zdravlja, bolnicama, lečilištima i banjama, i farmaceutska industrija koja sve to nadgleda, kontroliše (uključujući i kompletne vlade) i odobrava sam ono što njoj odgovara, a zdravi, vi ne trebate nikome osim svojim najbližima, a oni su "velika" manjina.
Šta u opšte sa medicinskog stanovišta znači: "Prevencija". Uglavnom se svodi na rano otkrivanje, rano "bušenje opne tumora" i omogućavanje da se širi po celom organizmu. Da li ste razmišljali zašto se u svetu sve više izbegava mamografija a kod nas je čak zakonski postala obavezna. Neki su shvatili a vreme je da shvatite i vi da je mamografija ZRAČNA metoda i da, pre svega, u opšte nije pouzdana metoda a ipak može toliko da vas ozrači da vam i neki potpuno benigni tumor pretvori u maligni. U slučaju sumnje, poslati će vas na dodatno snimanje na CT i pri tome vam u venu ubrizgati radioaktivni kontrast (bez toga nije moguće utaditi snimanje). Dakle još malo radioaktivnog trovanja. Zaista lepa prevencija. Ako kojom nesrećom doista imate rak dojke, i dozvolite da vas tretiraju medicinski, izgubljen ste slučaj. Uspeha u tzv lečenju imaju samo ako je vaš tumor bio benigni a oni, možda i nisu bili sigurni, pa vam ga "za svaki slučaj" tretirali kao maligni. I tada će oni to prikazati kao svoj uspeh jer vam se tumor neće pojaviti za desetak godina ponovo, ali su vam sigurno u mnogome skratili život nepotrebnom hemoterapijom i zračenjem.
Prihvaćam svako neslaganje s mojim tvrdnjama i rado ću odgovoriti na svako pitanje. Imam i fotokopije iz novina izjava naših onkologa koji su i nenamerno (onako između redova) potvrdili ovo što ovde pišem.
To ne znači da rak nije izlečiv već samo da nije izlečiv na način kako to rade onkolozi. Kad shvatite i još važnije, prihvatite da nikome iz sistema zdravstva nije u interesu da vas izleči, tada ćete shvatiti i zašto vas ne leče. Od vaše bolesti žive svi (sistem zdravstvenog osiguranja, kompletno Ministarstvo zdravlja sa svim domovima zdravlja, bolnicama, lečilištima i banjama, i farmaceutska industrija koja sve to nadgleda, kontroliše (uključujući i kompletne vlade) i odobrava sam ono što njoj odgovara, a zdravi, vi ne trebate nikome osim svojim najbližima, a oni su "velika" manjina.
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Pogledajte malo bolje, svaki od ovih tekstova ima izvor informacije. Ovo su članci koje su novine objavile. Ni ja, ni bilo ko drugi ovde ne tvrdi bilo šta niti ima nameru da se raspravlja.
Stara poslovica kaže "ko ima veka, ima i leka". Ne može se uvek sve izlečiti, ali ponešto može.
A za česte mamografije i ispitivanja nisam ni ja. Čitala sam mnoge stvari o kojima pričate, i mislim slično Vama.
Naravno, ako imate članke, postavite ih ovde, možda nekome i pomognete.
To je jedini razlog zašto ih i ja postavljam, kad god nađem nešto korisno.
Stara poslovica kaže "ko ima veka, ima i leka". Ne može se uvek sve izlečiti, ali ponešto može.
A za česte mamografije i ispitivanja nisam ni ja. Čitala sam mnoge stvari o kojima pričate, i mislim slično Vama.
Naravno, ako imate članke, postavite ih ovde, možda nekome i pomognete.
To je jedini razlog zašto ih i ja postavljam, kad god nađem nešto korisno.
Danas se obeležava Svetski dan borbe protiv raka
U Srbiji svake godine od raka oboli 33.000 ljudi
Tanjug | 04. 02. 2011.
U svetu se danas obeležava Svetski dan borbe protiv raka, a stručnjaci upozoravaju da umerena fizička aktivnost 150 minuta nedeljno može da smanji rizik od raka dojke i debelog creva, objavljeno je na sajtu Svetske zdravstvene organizacije.
Samo 20 odsto žena ide redovno na preglede
Takođe se upozorava da je fizička neaktivnost četvrti vodeći faktor rizika za sve smrtne slučajeve, a da 31 odsto svetske populacije nije fizički aktivno.
Tokom 2008. godine, skoro 460.000 žena u svetu umrlo je od raka dojke, dok je blizu 610. 000 muškaraca i žena umrlo od kancera debelog creva.
Neki od faktora rizika su nezdrav stil života, konzumiranje cigareta, različite infekcije, genetski faktor, fizička neaktivnost, preterana izloženost sunčevoj svetlosti i prekomerna telesna težina.
U Srbiji se svake godine otkrije neki oblik maligniteta kod 33.000 osoba, a godišnje od te bolesti umre oko 21.000 ljudi, izjavila je dr Ana Jovićević iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Ona je dodala da je kod žena najučestalije obolevanja od raka dojke, potom debelog creva i grlića materice, po čemu se nalazimo "medju vodećim evropskim zemljama".
Što se tiče muškaraca, oni najčešće boluju i umiru od karcinoma pluća, prostate i debelog creva.
Ona je rekla da se zdravim stilovima života i redovnim odlaskom kod lekara ova bolest može u velikoj meri sprečiti, istakavši da je rak u 90 odsto slučajeva izlečiv ako se otkrije u ranoj fazi.
Jovićević je navela, da medjutim, ohrabruje činjenica da zahvaljujući brojnim kampanjama raste svest kod gradjana o značaju preventivnih pregleda, pa je tako primećeno da sve veći broj ljudi dolazi radi kontrole, a ne samo kada oseti tegobe.
Rak grlića materice je drugi najčešći maligni tumor kod žena i četvrti po učestalosti umiranja, a svake godine ta dijagnoza postavi se kod skoro 1.300 žena u Srbiji, koja je prva u Evropi po učestalosti te bolesti, rečeno je ranije na konferenciji za novinare u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" prilikom obeležavanja Evropske nedelje prevencije raka grlića materice.
Preventivne aktivnosti trebalo bi intenzivirati, a devojke uzrasta od 19. do 25. godine trebalo bi bar na svake dve godine da posete ginekologa, a nakon 25. jednom godišnje.
Samo 20 odsto žena dolazi redovno na ginekološke preglede.
U Srbiji svake godine od raka oboli 33.000 ljudi
Tanjug | 04. 02. 2011.
U svetu se danas obeležava Svetski dan borbe protiv raka, a stručnjaci upozoravaju da umerena fizička aktivnost 150 minuta nedeljno može da smanji rizik od raka dojke i debelog creva, objavljeno je na sajtu Svetske zdravstvene organizacije.
Samo 20 odsto žena ide redovno na preglede
Takođe se upozorava da je fizička neaktivnost četvrti vodeći faktor rizika za sve smrtne slučajeve, a da 31 odsto svetske populacije nije fizički aktivno.
Tokom 2008. godine, skoro 460.000 žena u svetu umrlo je od raka dojke, dok je blizu 610. 000 muškaraca i žena umrlo od kancera debelog creva.
Neki od faktora rizika su nezdrav stil života, konzumiranje cigareta, različite infekcije, genetski faktor, fizička neaktivnost, preterana izloženost sunčevoj svetlosti i prekomerna telesna težina.
U Srbiji se svake godine otkrije neki oblik maligniteta kod 33.000 osoba, a godišnje od te bolesti umre oko 21.000 ljudi, izjavila je dr Ana Jovićević iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Ona je dodala da je kod žena najučestalije obolevanja od raka dojke, potom debelog creva i grlića materice, po čemu se nalazimo "medju vodećim evropskim zemljama".
Što se tiče muškaraca, oni najčešće boluju i umiru od karcinoma pluća, prostate i debelog creva.
Ona je rekla da se zdravim stilovima života i redovnim odlaskom kod lekara ova bolest može u velikoj meri sprečiti, istakavši da je rak u 90 odsto slučajeva izlečiv ako se otkrije u ranoj fazi.
Jovićević je navela, da medjutim, ohrabruje činjenica da zahvaljujući brojnim kampanjama raste svest kod gradjana o značaju preventivnih pregleda, pa je tako primećeno da sve veći broj ljudi dolazi radi kontrole, a ne samo kada oseti tegobe.
Rak grlića materice je drugi najčešći maligni tumor kod žena i četvrti po učestalosti umiranja, a svake godine ta dijagnoza postavi se kod skoro 1.300 žena u Srbiji, koja je prva u Evropi po učestalosti te bolesti, rečeno je ranije na konferenciji za novinare u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" prilikom obeležavanja Evropske nedelje prevencije raka grlića materice.
Preventivne aktivnosti trebalo bi intenzivirati, a devojke uzrasta od 19. do 25. godine trebalo bi bar na svake dve godine da posete ginekologa, a nakon 25. jednom godišnje.
Samo 20 odsto žena dolazi redovno na ginekološke preglede.
Apsolutno si u pravu. Žalosno je što ljudi slepo veruju farmaceutskoj industriji....ali nije ni čudo kada su im isprali mozgove putem medija.