Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Implantat posle raka
Svim ženama kod kojih postoji sumnjiva promena ili se već razvio tumor na dojci, omogućeno je da se o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje, nakon uklanjanja tumora, ugradi implantat
SVIM ženama kod kojih postoji sumnjiva promena ili se već razvio tumor na dojci, omogućeno je da se o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje, nakon uklanjanja tumora, ugradi implantat.
Ovakva intervencija radi se u nekoliko ustanova u Srbiji, među kojima je i Vojnomedicinska akademija. Ovim savremenim pristupom rekonstrukcije dojke, žene kod kojih je potvrđen rizik od obolevanja od karcinoma, lakše će moći da se odluče na uklanjanje rizičnog tkiva. A čak 20 odsto žena koje se rutinski jave na pregled ima genetsko opterećenje za nastanak raka dojke.
Asistent dr Branislav Piščević, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije u VMA kaže da žene uglavnom ne znaju ništa o mogućnostima uklanjanja rizika razvoja tumora i istovremene estetske korekcije:
- Jedne smatraju da je to teška operacija, druge da će mnogo da ih košta, a mnoge ne znaju ni kome treba da se obrate.
Savremenim pristupom u rekonstrukciji dojke, zamenjene su dosadašnje metode. Hirurzi su nekada ove nedostatke nadomešćivali najpre okolnim tkivom, a kasnije takozvanim ekspanderima, proizvodima koji su se stavljali u tkivo da bi se koža raširila za umetanje implantata. Taj proces je, međutim, trajao mesecima.
- Sada se uklanjanje kompletnog tkiva dojke i umetanje implantata može uraditi u istom zahvatu. Ovo važi samo za pacijentkinje kod kojih je neophodno odstraniti celu dojku. U slučaju da postoji tumor i da treba da se ukloni samo deo unutrašnjeg tkiva dojke, odnosno takozvana supkutana mastektomija, čeka se određeni period pre ugradnje implantata - objašnjava dr Piščević. - To je potrebno da bi se utvrdilo da li se bolest proširila ili metastazirala, da li žena treba da prima zračnu terapiju ili hemioterapiju. Tek kad se završi taj deo lečenja i kada budemo sigurni da je koža zdrava, ugrađujemo implantate.
Pacijentkinja se otpušta kući nakon sedam dana od intervencije, posle deset dana vraća se normalnom životu, a nakon mesec može i da se bavi sportom.
Supkutana mastektomija je operacija kojom se otklanja tkivo dojke, dok se koža i bradavica sa areolom sačuvaju. Međutim, doktor Branislav Piščević napominje da nakon supkutane mastektomije, žene koje planiraju trudnoću treba da znaju da je dojenje onemogućeno jer se tokom ovog zahvata vadi i mlečna žlezda.
NAJRIZIČNIJA ČETVRTA DECENIJA
* U periodu između 30. i 40. godine najčešće se javljaju tumori na dojci
* Kod 40 odsto žena sa karcinomom dojke može da se uradi - kvadrantektomija, odnosno uklanjanje jednog dela sa zračnom terapijom
* Kod 30 odsto se istovremeno uradi supkutana mastektomija i rekonstrukcija dojke, dok se samo kod 30 odsto žena operacija završi radikalnom mastektomijom.
Redak simptom raka dojke za koji svaka žena mora da zna
Kada govorimo o simptomima raka dojke mnogi će prvo pomisliti na grudvice na grudima, ali postoje neki koje možemo nehotice lako zanemariti. Jedna žena podelila je svoje iskustvo.
Kler Vorner je primetila nešto neobično, a to nije bila grudvica već rupica ispod leve dojke. Obratila se lekaru i to samo zato što je tih dana čitala neki tekst u novinama o raku dojke, inače nikada ne bi ni pretpostavljala da to ima veze jedno sa drugim.
Nakon pregleda ustanovljeno je da je to zaista bio rak sa kojim se izborila uz pomoć hemioterapije i radioterapije.
Ona je potom podelila na Fejsbuku sliku kao upozorenje ostalim ženama.
"Nisam ni sanjala da ću ikad u životu postaviti ovakav status i fotografiju na Fejsbuku. Ali, molim vas, pročitajte i još važnije, pogledajte. Ovo je slika moje leve dojke. Mala modrica je mesto biopsije. Rupica koja jedva da se vidi sa leve gornje strane je redak simptom raka dojke. Trepnite i nećete ga videti. Ja sam ga primetila zahvaljujući tekstu na koji sam naišla na Fejsbuku. Jedna sam od srećnica jer sam ga uhvatila u ranoj fazi i imam sve osnove da verujem da ću se izvući. Kvržica u mojoj dojci postoji iako je ne vidim i ne osećam. Ne osećam se loše. U suštini mi nije ništa osim što imam rupicu na grudima. Molim vas, dobro posmatrajte sebe i terajte svoje voljene da se pomno pregledaju. Ako sam ovom slikom pomogla samo jednoj osobi, moj cilj je ostvaren", napisala je u opisu fotografije.
Ultrazvučna biopsija sprečava odlazak pod nož
U Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici primenjuju jedinstven pristup ispitivanju raka dojke
POLOVINA operacija dojke usled manje ili više sumnjivih promena je suvišna. Isečak tkiva šalje se na analizu tek posle odlaska pod nož, a to bi moglo da se izbegne primenom radiološki vođene biopsije dojke.
- Pod kontrolom ultrazvuka, mamografije ili magnetne rezonance može da se dođe do izmenjenog tkiva i njegovom analizom dobije pouzdan histopatološki nalaz koji potvrđuje ili negira maligne promene - kaže profesorka dr Dragana Đilas, radiolog Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici. - Na ovaj način utvrđuje se da li je operacija potrebna. I hirurg i pacijent znaju šta ih čeka, a shodno tome, ako dođe do operacije, mogu precizno da se naprave planovi za istovremenom ugradnjom silikonskih proteza ili samo poštednom operacijom dojke.
Ovakav pristup se u Institutu za onkologiju Vojvodine primenjuje već 10 godina. Lekari koji su članovi tima za dijagnostiku i terapiju dojke su se edukovali u centrima u Nemačkoj, Švedskoj i SAD.
- Ultrazvučno vođene biopsije su najkomfornije za pacijenta, kratko traju, a takođu su i najjeftinije, jer koštaju nešto više od 1.000 dinara - objašnjava profesorka Đilas. - To je razlog zašto se od svih radiološki vođenih biopsija, oko 85 odsto radi pomoću ultrazvuka.
Ova metoda, kaže naša sagovornica, u 50 odsto slučajeva pokazuje da operacija nije potrebna, tako da je ušteda za zdravstveni sistem ogromna.
Priliko ovog postupka pacijentu se daje lokalna lidokainska anestezija, ista kao kod stomatologa, a čitava procedura traje do 15 do 20 minuta, nakon čega pacijentkinje mogu neometano da se posvete svakodnevnim obavezama.
Prevencijom protiv raka dojke: Najvažnija promena stila života
Prevencija veoma značjna u sprečavanju oboljevanja od raka dojke. Prvi korak je redovna fizička aktivnost. Telo u pokretu dobija više kiseonika, što utiče na smanjenje rizika oboljenja
Svakog dana 13 žena u Srbiji oboli od raka dojke, od kojih četiri izgube bitku sa ovom bolešću. Nemilosrdna statistika pokazuje da se na godišnjem nivou ova vrsta malignog tumora dijagnostikuje kod 4.600 pripadnica nežnijeg pola. Stručnjaci kažu da ukoliko se bolest otkrije u ranoj fazi, rak dojke može uspešno da se izleči. S druge strane, istraživanja pokazuju da je prevencija veoma značajna u sprečavanju oboljenja, ali da je nužno da se podigne nivo svesti o njoj. Da bi se žene informisale i podsetile koliko je važno da se brinu o sebi, jer niko drugi to neće učiniti umesto njih, Srpski forum protiv raka dojke - Evropa Dona je ustanovio 15. oktobar kao "Dan zdravlja dojki". Predsednica te organizacije, dr Stanislava Otašević kaže da mnogo toga zavisi od nas i da ukoliko počnemo da menjamo stil života, možemo da predupredimo najgore.
- Prevencija je temelj zdravlja, a njen ključ je promena loših životnih navika - tvrdi Otaševićeva. - Prvi korak je da uvedemo redovnu fizičku aktivnost. Preporučuje se svakodnevna šetnja od najmanje pola sata, a bilo bi poželjno i do sat, ali ne tako što ćemo na svakih pet minuta zastajkivati da pogledamo izlog ili sa nekim proćaskamo, nego tako što ćemo u kontinuitetu biti aktivni. Telo u pokretu dobija više kiseonika, što utiče na smanjenje rizika oboljenja.
Iako studije pokazuju da ne može da se napravi stroga, direktna paralela sa načinom ishrane i rizikom oboljevanja od raka, Stanislava kaže da su zdrave navike i te kako važne.
- Nužno je da svakog dana u organizam unesemo što više voća i povrća, po mogućstvu sirovog, kao i namirnice bogate vlaknima. Preporuka je da se izbegava crveno meso i mesne prerađevine, a uvede riba, koja je, nažalost, najmanje zastupljena u srpskom jelovniku. Ugljene hidrate i alkoholna pića treba svesti na minimum. Uvek savetujem damama da vode računa o telesnoj težini, jer ako je povećana, takva u kombinaciji sa fizičkom neaktivnošću povećava rizik za oboljevanje i do 30 posto. Trebalo bi da indeks telesne mase bude između 18,5 i 24,9.
Doktorka podseća da je stres često glavni okidač za bolest, ali da na njega ne možemo sasvim da utičemo. Važno je, dodaje, da naučimo da ga kontrolišemo i upravljamo njime. I to ne lekovima za smirenje kojima često pribegavamo, nego voljom i snagom da ga pobedimo.
Iako je genetska predispozicija visok faktor rizika u nastanku raka dojke, tek u pet do 10 posto žena oboli zbog nasleđa. Stručnjaci tvrde da u svim ostalim slučajevima kancer nije nasledan, što znači da na većinu ostalih faktora možemo da utičemo. Dr Maja Gulan, onkolog-hirurg, kaže da je veliki problem to što se većina žena kasno javi na pregled.
- U tom smislu su odgovornije dame kod kojih je neko u porodici oboleo od raka dojke, jer one imaju razvijeniju svest da bi trebalo da se pregledaju - kaže Gulanova. - Rizik za oboljenje se povećava sa starenjem. Najviše žena oboli između šeste i osme decenije, zbog čega se u tom dobu organizuje mamografski skrining i važno je da se on obavlja na svake dve godine. Međutim, u poslednje vreme sve više mladih oboleva od malignog tumora, što znači da bi devojke i mlađe žene trebalo da obavljaju redovne ultrazvučne preglede. Samopregledi jednom mesečno bi morali da postanu nešto što se podrazumeva, a svaka promena povod za odlazak kod lekara. Neretko se dešava da mi se za pomoć obrati žena koja čim se skine ja vidim da ima kancer, a kada je pitam da li se sama redovno pregledala, kaže da nije.
Stručnjaci naglašavaju da su simptomi koji bi trebalo da budu alarm za odlazak na vanredni pregled - čvorići, rana koja ne zarasta duže od desetak dana, ranica na bradavici, krvarenje ili sekrecija, grudi otečene kao da su kora pomorandže, uvećane i bolne limfne žlezde. Onkolog navodi da su faktori rizika osim nezdravih životnih navika i nerađanje, rađanje posle 30. godine, kao i nedojenje.
ŽENE KAO "MULTIPRAKTIK"
Pripadnice nežnijeg pola obolele od raka za pomoć se obraćaju psihologu Slavici Simić iz psihološkog savetovališta "Jefimija", koja im pomaže da prebrode psihološke krize.
- One se često proglašavaju krivim jer na vreme nisu otišle na pregled, ali ne zaboravimo da najmanje vremena imaju za sebe - kaže Simićeva. - U današnjem društvu žene su postale "multipraktik". Od njih se očekuje da izvršavaju milion uloga, posle kojih nemaju ni vremena ni volje da odu na kontrolni pregled. Osim toga, siromaštvo je sve veće, pa je sve akutnija i potreba za prekovremenim radom, tako da dame često nemaju ni prostora da neguju zdrave stilove života. I ne zaboravimo da i kada osete opasnost i odu kod lekara, susreću se sa zdravstvenim sistemom koji je spor i u kojem je otežan proces zakazivanja. Zato apelujem da se nijedna žena ne vrati sa šaltera ako nema zakazano, jer ukoliko je uspela da odvoji vreme i skupi snagu za pregled, treba joj pomoći. Svaka mora da bude pregledana.
Gubitak Suvišnih Kilograma U 50-Im Godinama Smanjuje Rizik Od Raka Dojke
Žene koje izgube samo tri kilograma značajno smanjuju rizik od dobijanja raka dojke. Istraživači su kazali da i relativno skroman gubitak težine značajno utječe na rizik od obolijevanja.
Žene koje izgube 12 suvišnih kilograma smanjuju šansu za trećinu. U studiji je analizirano 61.335 žena starijih od 50 godina, te je istraženo kako gubitak suvišnih kilograma utječe na smanjenje rizika obolijevanja od raka dojke.
Već neko vrijeme naučnici znaju da je pretilost povezana jako sa određenim kancerima, posebno rakom dojke, ali do sada je bilo vrlo malo istraživanja da li pacijenti mogu smanjiti ovaj rizik gubitkom određenog broja kilograma.
Američki naučnici pratili su ove žene 14 godina. One koje su izgubile pet posto tjelesne težine imale su 12 posto manji rizik da obole od raka dojke. Naprimjer, ako je žena visoka 165 centimetara i ima 77 kilograma, gubitak od 3,8 kilograma smanjio joj je rizik od obolijevanja za 12 posto.
Ukoliko su uspjele izgubiti 15 posto tjelesne težine, odnosno oko 11,5 kilograma, rizik se smanjio za 37 posto.
Istraživači vjeruju da masno tkivo ispušta prekomjernu količinu hormona estrogena, za koju smatraju da potiče rast kancerogenih ćelija. Druga teorija je da ljudi su koji su pretili podložniji upalama pri čemu njihovi organi ili tkiva postaju natečeni. Smatraju kako ovaj proces šteti ćelijama DNK, njihovom genetskom kodu i izazivaju razvoj tumora.
Žene koje su učestvovale u istraživanju bile su starosti od 50. do 79. godine, a 59 posto ih je bilo pretilo. Tokom 14 godina, 8.175 žena je uspjelo izgubiti kilograme u tri godine. U narednih 11 godina 3.061 žena je oboljela od raka dojke. Utvrđeno je da su žene koje su se debljale imale veći šansu da obole od agresivnijeg tipa raka.
Udruženja za prevenciju obolijevanja od raka dojke apelovala su na žene starije od 50 godina da rade na gubitku suvišnih kilograma jer je u tim godinama veći rizik od obolijevanja od raka dojke.
