Raj ili pakao?

[crvendac_011]

Auuu, kako ste daleko otišli skoro da sam zaboravila šta beše tema.
Elem, verovatno pakao, jer nisam bila toliko dobra. Ali ne žalim. Jevreji kažu: "Kad te već bije loš glas, nastoj da se dobro zabavljaš". ;-)

 

[cobi63]

A, reci mi ima li u Bibliji i ova "odredba", parafraziram: Neka žena nikada ne bude nebo a čovjek zemlja!

Ne,nema.Nemam pojma gde si to cuo i od koga si cuo ali si cuo pogresno

 

[Jurivaka]

Ne,nema.Nemam pojma gde si to cuo i od koga si cuo ali si cuo pogresno

Ja nisam proučavao Bibliju. Samo sam je pročitao, kao i Toru i Kuran. I to sam čitao dosta davno, tako da se sada sa sigurnošću ne mogu sjetiti u kojoj od tih svetih knjiga stoji odredba o kojoj sam te pitao. Ali, da u nekoj od njih postoji, u to sam siguran.

 

[cobi63]

Tora ti je deo Biblije.To ti je Pentateuh ili 5 knjiga Mojsijevih iliti zakon

 

[Mindfulness]

U uvodnom postu se postavlja pitanje postojanja raja i pakla kao i misljenje pojedinca gde ce zavrsiti, da li u jednom ili u drugom. Neke religije govore o raju i paklu nakon smrti. O raju i paklu kao mestu, izvan nas u kome cemo biti nekada. Medjutim, u istinitost tih tvrdnji mozemo nesto saznati (pod uslovom da dusa ima svest) nakon smrti. Ali, postoji mogucnost sagledati raj i pakao sada i ovde, danas i to za zivota. Raj i pakao mogu biti u nama samima. Isti novcic, samo razlicite strane. Zapravo, svaki nas dan zivota moze biti dan zivota u raju a moze i biti dan zivota u paklu. Na nama je da odaberemo gde cemo provesti dan.

Raj moze biti definisan kao mesto okrenuto, posveceno ljubavi, razumevanju, spokojstvu. Pakao moze biti definisan kao mesto okrenuto, posveceno mrznji, nerazumevanju, uznemirenosti itd.

Da bih jasno objasnio ovo sto sam napisao, ispricacu jednu zen pricu. Jednog dana je jedan veliki samuraj koji je sluzio kralju cuo za jednog velikog zen ucitelja za koga se tvrdilo da boljeg u zemlji nema. S obzirom da je samuraj zbog vrste posla stalno bio opterecen posledicama koje su ga kasnije cekale zbog silnih likvidacija, pozeleo je da poprica sa tim zen uciteljem kako bi saznao sta je pakao a sta je raj i da li oni mogu da se objasne. Otisao je kod zen ucitelja i postavio mu pitanje o raju i paklu. Zen ucitelj ga je pitao cime se tacno bavi, na sta je on rekao da je samuraj u sluzbi kralja. Zen ucitelj se je zamislio i pitao: "A koliko kralj treba da bude glup da bi takvog coveka uzeo kao samuraja u svojoj sluzbi? Ti sebe nazivas samurajem?" Samuraj besan izvuce mac i zakoraci kako bi likvidirao ucitelja. Ucitelj tada progovori: "E, to je pakao". Samuraj uvide svoju gresku i vrati mac u korice. Na to ce ucitelj: "E, a to je raj".

Naime, kako sam rekao na pocetku posta, mi samostalno biramo da li cemo biti u raju ili u paklu, svojim recima, svojim delima i ono najbitnije - svojim mislima. Svaka dobra rec, svako dobro delo i svaka dobra misao razvijaju u nama kvalitete raja zbog cega mi bivamo u spokojstvu i ljubavi. Svaka losa rec, lose delo ili losa misao, vode nas pravo u pakao.

Kada izgovorimo lepu rec, prirodno nam se u srcu javlja osecaj topline. Nase srce se opusta a mi bivamo spokojni. Reakcija koju mozemo ocekivati na lepu rec ce takodje biti lepa rec ili lepo delo. Nemamo razloga biti uznemireni povratnom reakcijom zbog cega bivamo spokojni. Tada smo u raju. Kada izgovorimo losu rec, srce se skuplja i postaje hladno. Ono ocekuje povratnu reakciju (svaka nasa rec, nase delo ili nasao misao daju povratnu reakciju - karma) i plasi se negativne reakcije koja moze da usledi a svako sebi zeli dobro pa povratna reakcija predstavlja razlog za strah. Tada smo u paklu. Takodje, ista je situacija i sa delima. Svako nase delo ce kad - tad dati neku posledicu. Ako smo vrsili dobra dela, mozemo ocekivati dobru posledicu. Ako smo vrsili losa dela, mozemo ocekivati losu posledicu. Ako zasadimo limu, limun ce se roditi a ne banana Posledica moze nastupiti odmah a moze i nakon mnogo godina. Onog trenutka kada vrsimo dobro delo ili izgovaramo lepu rec, otvaramo vrata raja. Onog trenutka kada izvrsimo lose delo i izgovorimo losu rec, otvaramo vrata pakla.
Misli nisu isto sto i reci i delo ali funkcionisu veoma slicno i takodje predstavljaju ulaznicu u raj ili pakao. Kada pomislimo dobru misao, nas um funkcionise kao kompjuter i stvara jedan defolt dobre namere po kome ce funkcionisati svaki naredni put kada dodje u slicnu situaciju. Ako pomislimo losu misao, nas um ce se programirati na los, negativan nacin i u narednoj slicnoj situaciji ce odgovoriti na takav - los nacin (uslovljavanja uma). Svaka nasa misao ce nam otvoriti vrata raja ili pakla. Kao sto rekoh, sami biramo.
Ono cemu posvecujemo svoje misli, to cemo i biti.

Iz tih razloga, Buda je ohrabrivao svakog da neguje iskljucivo pozitivne misli, pozitivna dela i pozitivne reci. Time ce svakom biti otvorena vrata u raju.

 

[Sania Valiant]

Izgleda da je sve na ovome svijetu zasnovano na binarnom kodu. Svaka pojava ima svoju negaciju, ili svoju suprotnost. Dobro - zlo, sreća - nesreća, ljubav - mržnja, noć - dan, anđeo - đavo, vjera - nevjera, život - smrt... U to se svakako uklapa i raj i pakao.

Upravo su ovako crno/bele podele krive za pogrešna shvatanja raznoraznih sivobelocrnih nijansi na ovom svetu... Nije ništa ni crno ni belo... nikada.

Naime, kako sam rekao na pocetku posta, mi samostalno biramo da li cemo biti u raju ili u paklu, svojim recima, svojim delima i ono najbitnije - svojim mislima. Svaka dobra rec, svako dobro delo i svaka dobra misao razvijaju u nama kvalitete raja zbog cega mi bivamo u spokojstvu i ljubavi. Svaka losa rec, lose delo ili losa misao, vode nas pravo u pakao.

Džozef Marfi school? I ovo je pogrešno. Naopako da se loša misao krije pod tepih da nas ne bi "odvela u pakao". I u pakao treba zakoračiti po inerciji. To je jedini pravi put razvoja i pronalaženja sebe.... Ne težiti ka tome, ali zagaziti tamo bez straha ako nas i to nekad snađe.

 

[Overlord]

Pakao ili raj, zar je to bitno? Ima me dovoljno i za jednu i drugu stranu. Na kraju krajeva, ko će da se pita kad dođe to vreme? Ja ili oni ili i ja i oni... ili ipak samo oni..?.. koji god da su... Ako ih uopšte i ima?

 

[Mindfulness]

Džozef Marfi school? I ovo je pogrešno. Naopako da se loša misao krije pod tepih da nas ne bi "odvela u pakao". I u pakao treba zakoračiti po inerciji. To je jedini pravi put razvoja i pronalaženja sebe.... Ne težiti ka tome, ali zagaziti tamo bez straha ako nas i to nekad snađe.

Nije Dzozef Marfi school. Cak i ne znam ko je taj. Ovo ti je Buda school Lose si shvatila. Ne krije se losa misao po tepih. Lose i dobre misli se javljaju same po sebi. I jedna i druga misao se moze posmatrati ali losa misao ne mora da se gaji. To je izbor koji pravimo. Koje cemo misli da gajimo?! Ako ti se javi misao da si prevarena za kusur pri kupovini dorucka, moze se javiti misao da se vratis i da napravis lom. Ako povedena tom misljenju napravis kontstrukciju u glavi da to nije fer i da tako nesmeju da rade stalnim musterijama i da to ne treba da prodje tek tako - onda ces se mozda vratiti i posvadjati se sa prodavacima. Ali ako konstatujes da imas manjak para i da je najverovatnije ispao nesporazum - ti ces se vratiti i mirnim tonom zamoliti da se dilema otkloni. Prva verzija ce napraviti pakao a druga ce te odrzati u raju. I u jednom i u drugom slucaju je postojala reakcija ali se kvalitet misli razlikuje. Ako gajis misli okrenute agresiji, takve misli ce se i javljati i bices u paklu. Ako gajis kvalitetne misli, bices u raju. Cak i kada se javi losa misao, treba biti sabran da bi uvideli gde nas ta misao vodi umesto sto sledimo odmah tu losu misao i transformisati je u dobru misao kako bi ocekivali i dobre posledice

 

[Jurivaka]

Upravo su ovako crno/bele podele krive za pogrešna shvatanja raznoraznih sivobelocrnih nijansi na ovom svetu... Nije ništa ni crno ni belo... nikada.

Ja bih rekao da je obrnuto. Zamagljivanjem raznim nijansama, gubimo iz vida suštinu. Između uzroka i posledica postoje nijanse, ali u konačnici uzrok uvijek determiniše posledicu, ali ne u nijansi nego u punoj mjeri. Kao posledicu okretanja Zemlje oko sunca (uzrok) imamo dan i noć. Jutrom i večeri postoje jače i slabije nijanse (nešto imeđu svjetla i tame) ali u konačnici, nasupa noć, odnosno dan, kao dominantne i konačne pojave. Smatrati da dan i noć ne postoje radi nijansi koje je se javljaju u procesu njihovog nastajanja, ili da noć nije dominantno noć, odnosno da dan nije dominantno dan, ne da je pogrešno, nego i protivno zdravom razumu.
Pakao je pandan raju. Nema tu nikakvih nijansi. Ne postoji ništa treće gdje "idu" oni malo grešni, ili oni malo bezgrešni!

 

[Sania Valiant]

Nije Dzozef Marfi school. Cak i ne znam ko je taj. Ovo ti je Buda school Lose si shvatila. Ne krije se losa misao po tepih. Lose i dobre misli se javljaju same po sebi. I jedna i druga misao se moze posmatrati ali losa misao ne mora da se gaji. To je izbor koji pravimo. Koje cemo misli da gajimo?! Ako ti se javi misao da si prevarena za kusur pri kupovini dorucka, moze se javiti misao da se vratis i da napravis lom. Ako povedena tom misljenju napravis kontstrukciju u glavi da to nije fer i da tako nesmeju da rade stalnim musterijama i da to ne treba da prodje tek tako - onda ces se mozda vratiti i posvadjati se sa prodavacima. Ali ako konstatujes da imas manjak para i da je najverovatnije ispao nesporazum - ti ces se vratiti i mirnim tonom zamoliti da se dilema otkloni. Prva verzija ce napraviti pakao a druga ce te odrzati u raju. I u jednom i u drugom slucaju je postojala reakcija ali se kvalitet misli razlikuje. Ako gajis misli okrenute agresiji, takve misli ce se i javljati i bices u paklu. Ako gajis kvalitetne misli, bices u raju. Cak i kada se javi losa misao, treba biti sabran da bi uvideli gde nas ta misao vodi umesto sto sledimo odmah tu losu misao i transformisati je u dobru misao kako bi ocekivali i dobre posledice

Ok...razumem, ali nekako mi se čini da koristiš jake fraze pri ovom poređenju, raj i pakao... Za mene je pakao nešto mnogo više od izliva frustracija ili besa nad nekim... ili verbalnog sukoba. Ne tvrdim ja da ne treba težiti ka miru, strpljenju i slično, naravno da treba, počev od hrišćanskih pa do svih drugih načela koja čoveka čine civilizovanim bićem sa višim nivoom svesti... Međutim, ono što ja govorim to je da ne treba lošu misao, bes, ljutnju, pa čak i mržnju kamuflirati po svaku cenu ili se, daleko bilo, plašiti takvih misli/osećanja. Ne treba im težiti, daleko od toga, ali ih se ne treba ni plašiti jer je to jedini pravi put razvoja - da osetimo i gorko, i slatko. Kao što imamo u onom poznatom citatu iz Vanilla Sky: slatko nije nikada dovoljno slatko bez malo gorčine
Ova tvoja filozofija je slična metodama Džozefa Marfija, zato sam ga pomenula, a ja ga lično smatram izuzetno površnim. On tvrdi da su bes, ljutnja i strah lopovi koji nam se prikradaju u noći i prete da nas opljačkaju, a ja tvrdim da izbegavanjem negativnog postajemo sebični, zaokupljeni sobom, neosetljivi na svet oko sebe i otupeli za druge ljude. I to su samo neki od razloga zašto su njegove metode pogrešne... I uvek kad ovo kažem, ljudi se uhvate za to kao za neku propagandu agresije i negativnosti, a baš naprotiv. Jer, bolje je biti ljut, besan pa čak i mrzeti jedan dan - nego izbegavanjem ovih ljudskih osećanja postati otupelo drvo za ceo život. Kako ćeš prepoznati da je neko drugi ljut, nesrećan i da mrzi, ako i sam nisi to osetio? Kakav kvalitet interakcije onda imamo sa ljudima, pogotovo sa onima koji su nam bliski?
I to je cela priča oko toga.

Ja bih rekao da je obrnuto. Zamagljivanjem raznim nijansama, gubimo iz vida suštinu. Između uzroka i posledica postoje nijanse, ali u konačnici uzrok uvijek determiniše posledicu, ali ne u nijansi nego u punoj mjeri. Kao posledicu okretanja Zemlje oko sunca (uzrok) imamo dan i noć. Jutrom i večeri postoje jače i slabije nijanse (nešto imeđu svjetla i tame) ali u konačnici, nasupa noć, odnosno dan, kao dominantne i konačne pojave. Smatrati da dan i noć ne postoje radi nijansi koje je se javljaju u procesu njihovog nastajanja, ili da noć nije dominantno noć, odnosno da dan nije dominantno dan, ne da je pogrešno, nego i protivno zdravom razumu.
Pakao je pandan raju. Nema tu nikakvih nijansi. Ne postoji ništa treće gdje "idu" oni malo grešni, ili oni malo bezgrešni!

Daješ suviše bukvalne i plastične primere pri upoređivanju crno-belo. Ljudi su skloni crno - belim predrasudama, to je sve što ja pokušavam da kažem, i svi smo tome skloni, a koliko smo se puta zaista zapitali kako možemo biti sigurni da je nešto samo crno ili samo belo? Otkud nam pravo da budemo toliko subjektivni i toliko puni sebe da se držimo crno bele slike? Primer: vidi ovog narkomana, on će završiti u paklu (ovakvih predrasuda imamo na tone). Nema uzroka pri takvom "bojenju" , samo vidimo posledicu (ko zna čega što stoji iza te priče), bez kompromisa na različitost . Jednom sam pročitala da se ljudi ne dele na dobre i loše (crno-belo), već na različite. E ta različistost su sive nijanse koje mi često ne vidimo zaokupljeni svojim projekcijama tuđe stvarnosti, a neretko ta stvarnost bude crne boje.
Dakle, ja crno i belo koristim kao frazu u kontekstu predrasuda, kojima smo mi ljudi užasno skloni. Valjda zato što nam je lakše da opravdamo svoju projekciju nego da se kritički osvrnemo oko sebe, možda je to neki odmbrambeni mehanizam uljuljkan u ono egoistično "ja" i veru da je ispravno ono što mi kažemo da jeste, ubeđeni da smo, poučeni raznim iskustvima, uvek u pravu. Ne izostavljam sebe iz ove kategorije (bilo bi licemerno), ali radim na tome da ostavim što više prostora za nijanse, planeta nekako na taj način postaje razumnije i pitomije mesto za život, a ljudi interesantniji.