Proroštva sestre Vajt(Elen Vajt)

[Taramana]

Evo jedan klip o ovoj temi:

 

[Laodikeja]

Slažem se da treba prikupiti

 

[Marko1932]

BOZJA LJUBAV PREMA COVEKU

I priroda i otkrivenje svedoce nam o Bozjoj ljubavi.
Nas je nebeski Otac izvor zivota, mudrosti i radosti.
Pogledajte samo cudesa i lepote prirode!
Mislite o njihovoj divnoj prilagodjenosti potrebama
i sreci, ne samo coveka, vec i svih zivih stvaorenja!
Sunceva svetlost i kisa, koji ozivljavaju i osvezavaju
Zemlju, bregovi, mora i ravnice sve nam to govori o
Stvoriteljevoj ljubavi. Bog je onaj koji zadovoljava
svakodnevne potrebe svih svojih stvorenja.
Prema divnim recima psalmiste,
"Oci su svih k tebi upravljene,
i ti im dajes hranu na vreme;
otvaras ruku svoju,
i sitis svasta zivo po zelji." Psalam 145,15.16.

Bog je stvorio coveka savrseno svetim i srecnim;
a divna Zemlja, kada je izasla iz Stvoriteljeve ruke,
nije pokazivala ni traga raspadanja ili senke prokletstva.
Tek je prestup Bozjeg zakona - zakona ljubavi -
doneo nesrecu i smrt. Pa ipak, usred patnji izazvanih grehom,
otkriva se Bozja ljubav. Napisano je da je Bog prokleo
Zemlju zbog coveka. 1. Mojsijeva 3,17.
Trnje i ckalj - teskoce i iskusenja koji njegov zivot ispunjavaju
naporima i brigama - odredjeni su radi njegovog dobra kao
deo vaspitanja po Bozjem planu neophodnoga za njegovo
uzdizanje iz propasti i izopacenja koje je doneo greh.
Svet, iako gresan, nije ispunjen samo zaloscu i bedom.
I sama priroda nam upucuje poruku utehe i nade.
I na ckalju moze se naci cveca, a trnje je prekriveno ruzama.

"Bog je ljubav" - zapisano je na svakom pupoljku, koji se
rascvetava, na svakoj vlati proklijale trave. Divne ptice koje
ispunjavaju prostor zvucima svojih veselih pesama, cvetovi
neznih boja, koji u svom savrsenstvu cine vazduh mirisnim,
velicanstveno sumsko drvece bogato razlistano i zeleno -
sve to svedoci o neznom, ocinskom staranju naseg Boga
o Njegovoj zelji da svoju decu ucini srecnom.
Bozja rec otkriva Njegov karakter. On je sam objavio svoju
neogranicenu ljubav i milosrdje. Kad se Mojsije molio: "Pokazi
mi slavu svoju!", Gospod je odgovorio: "Ucinicu da prodje sve
dobro moje ispred tebe!" 2. Mojsijeva 33,18.19.
Ovo je Njegova slava, Bog je prosao ispred Mojsija i objavio:
"Gospod, Gospod, Bog milostiv, zalostiv, spor na gnev, i obilan
milosrdjem i istinom, koji cuva milost hiljadama, prasta bezakonja
i nepravdu i greh." 2. Mojsijeva 34,6.7. On je "spor na gnev i obilan
milosrdjem", "jer mu je mila milost." Jovan 4,3; Mihej 7,18.

Bog je povezao nasa srca sa Sobom nebrojenim znacima i na nebu
i na Zemlji. On se trodio da nam otkrije Sebe preko cuda prirode,
preko najdubljih i najneznijih zemaljskih veza koje ljudsko srce moze
da upozna. Ali sve nam to samo nepotpuno otkriva Njegovu ljubav.
Iako smo dobili sve te dokaze, neprijatelj dobra tako je zaslepio um ljudi
da su gledali na Boga sa strahom, zamisljajuci Ga kao okrutnog i neumoljivog.
Sotona je naveo ljude da zamisljaju Boga kao bice cija je ocnovana osobina
kruta pravda - kao okrutnog sudiju, neumoljivog i strogog poverioca.
On je predstavljao Stvoritelja kao bice koje sumnjicavim okom posmatra ljude
ne bili pronasao njihovu zablude i pogreske i pohodio ih svojim sudovima.
Da bi uklonio ovu tamnu senku, otkrivajuci svoju beskrajnu Bozju ljubav,
Isus je dosao da zivi medju ljudima.

Bozjui Sin dosao je sa neba d aobjavi Oca. "Boga niko nije video nikad;
jedinorodni Sin, koji je u narucju Ocinom, On Ga javi." Jovan 1,18. "Niti
Oca ko zna do Sina, i ako kome Sin hoce kazati." Matej 11,27. Kad je jedan
od ucenika zahtevao: "Pokazi nam Oca!", Isus je odgovorio: "Toloko sam
vremena s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, bvide Oca, pa kako
ti govoris pokazi nam Oca?" Jovan 14,8.9.

Opisujucui svoju misiju na Zemlji, Isus je rekao: Gospod "me pozmaza da javim
jevandjelje siromasnima; posla me da iscelim skrusene u srcu; da propovedim
zarobl;jenima da ce se otpustiti, i slepima da ce progledati; da otpustim suznje."
Luka 4,18. To je On cinio. "On pridje cineci dobro i isceljujuci sve koje djavo
bese nadvladao". Dela 10,38.
Bilo je sela u kojima se uzvik bola nije cuo ni iz jedne kuce, jer je On prosao
kroz njih i iscelio sfve bolesnike. Njegovo delo bilo je dokaz Njegovog bozanskog
pomazanja. Ljubav, milosrdje i samilost otkrivali su se u svakom cinu Njegove
zrtve; Njegovo srce bilo je puno neznog saucesca prema sinovima ljudskim.
On je uzeo covekovu prirodu da bi mogao da shvati covekove potrebe.
Najsiromasniji i najponizeniji nisu se bojali da Mu pristupe. Opna su volela da se
penju na Nkjegova kolena i gledaju Njegovo misaono lice, donbrocudno i puno ljubavi.
Isus se nije ustezao da kaze istinu, ali je to uvek cinio sa ljubavlju. U svom ophodjenju
saljudima bio je vrlo taktican pokazujuci im promisljenu i ljubaznu paznju. Nikad nije
bio grunb, nikad nije nepotrebmno izgovorio neku ostru rec, nikad nije naneo bol
osetljivoj dusi. Nije osudjivao ljudske slabosti. Govorio je istinu, ali uvek sa ljubavlju.
Zigosao je licemerstvo, neverstvo i bezakonje; ali su se suze osecale u Njegovom glasudok je izgovarao svoje ostre prekore. Plakao je nad Jerusalimom, voljenim gradom, koji je
odbio da primei Njega, put, istinu i zivot. Odbacili su Njega, Spasitelja, a On im je prilazio
sa neznoscu punom sazaljenja. Zivot mu je bio ispunjen samoodricanjem i brizljivim
staranjem o drugima. Svaki covek bio je dragocen u Njegovim ocima. Isko je uvek
cuvao svoje bozansklo dostojanstvo, saginjao se sa najneznijom paznjom nad svakim
pripadnikom Bozje porodice. U svakopm coveku gledao je posrnulu dusu zbog cijeg
spasenja je dosao.
Put Hristu, str. 7-10

 

[antonijadz]

Izjave En Vajlet koje su u suprotnosti sa jevanđeljem i Biblijom

Robert K. Senders i Sidni Klivlend su sastavili spisak od 50 izjava Elen Vajt koje direktno protivureče Svetom Pismu. Na ovoj stranici naći ćete originalni tekst sa svih 50 izjava, a na našem sajtu dajemo prevod najupečatljivijih odlomaka iz ovog teksta. Od 50 izjava, odabraćemo19 izjava koje najdirektnije protivureče jevanđelju, Bibliji i umanjuju Hristove zasluge na Golgoti kao i važnost blagodati Božije u čovekovom spasenju.

1. Da li je plan spasenja napravljen posle čovekovog pada?

EGV: DA "Carstvo blagodati uspostavljeno je odmah posle čovekovog pada, kada je plan osmišljen da bi se otkupio pali ljudski rod" (Velika Borba, str. 347)

BIBLIJA: NE, plan spasenja je sačinjen pre stvaranja sveta, Jagnje Božije (Hristos) zaklano je pre stvaranja sveta. Čitati 1. Petrovu 1:18-20 " Znajući da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz sujetnog svog življenja, koje ste videli od otaca; nego skupocenom krvlju Hrista, kao bezazlenog i prečistog jagnjeta; koji je određen još pre postanja sveta, a javio se u poslednja vremena vas radi." Tu je takođe i Efescima 1:4 "Kao što nas izabra kroz Njega pre postanja sveta, da budemo sveti i pravedni pred Njim u ljubavi."


2. Da li su se pretpotopni ljudi "ukrštali" (parili) sa životinjama i rađali neke prelazne ili izmešane vrste iz kojih su se razvile neke nove ljudske rase?

EGV: DA "Ali ako ćemo da određujemo koji greh je više od svakog drugog greha zaslužio uništenje cele vrste pomoću potopa, onda je to zločin amalgamacije (ukrštanja, mešanja, amalgamacija je proces koji se koristi u mešanju metala i nemetala radi dobijanja legura, prim. prev.) između čoveka i zveri, čime je slika Božija [po kojoj je čovek stvoren] bila ukaljana i zbog čega je zavladala opšta konfuzija" (Duhovni darovi, tom 3, str. 64). "Svaka životinjska vrsta koju je Bog stvorio bila je sačuvana za Kovčeg. One izmešane vrste koje Bog nije stvorio, koje su bile posledice amalgamacije izmešu čoveka i životinje, kao što se to može videti u skoro beskrajnoj raznolikosti životinjskih vrsta, i u nekim rasama ljudi" (Duhovni darovi, tom 3, str. 75)

BIBLIJA: NE Čitati celu prvu glavu Postanka, posebno stihove 1:24-25, gde se pet puta ponavlja da su životinje stvorene "po vrstama svojim". Konji ne mogu da se pare sa pticama, pa čak ni srodnije životinjske vrste, kao što su konji i kamile, ne mogu da dobiju potomstvo ako se upare. Čak i ako magarac i konj mogu da dobiju potomstvo, to potomstvo (mule i mazge) biće neplodno. Takođe imamo i stihove 1. Mojsijeva 6:3, gde Bog govori da su ljudi i dalje bili LJUDI a ne neke među-vrste. Čak su i divovi iz 4. stiha bili LJUDI, što se vidi u 5. stihu ("nevaljalstvo LJUDSKO"). A još jasnije se vidi u 6. i 7. stihu, gde se pominje da se Bog pokajao što je stvorio ČOVEKA na zemlji i da je hteo da istrebi sve LJUDE sa Zemlje, koje je STVORIO. Bog nije želeo da uništi neke veštačke, prelazne i nove vrste, već ljude i životinje koje je ON stvorio. I Biblija i nauka se slažu da je ukrštanje među vrstama nemoguće. Elen Vajt tvrdi suprotno.

3. Da li je kula vavilonska sagrađena da bi ljudi mogli da se spasu od narednog potopa?

EGV: DA "Stanovnici senarske ravnice nisu verovali u Božiji zavet kojim se Bog zavetovao da nikada više neće uništiti svet potopom. Mnogi od njih poricali su postojanje Božije i govorili da je potop rezultat prirodnih dejstava... Jedan od ciljeva zašto su želeli da podignu kulu, bio je da obezbede sopstvenu sigurnost u slučaju da dođe do još jednog potapanja. Građenjem građevine koja će daleko nadvisiti sve nivoe koje je voda velikog potopa dostigla, oni su želeli da dostignu mesto koje je potpuno izvan zone opasnosti. I pošto bi bili u stanju da se popnu čak i iznad nivoa oblaka, nadali su se da će moći da otkriju i uzrok opšteg potopa" (Patrijarsi i Proroci, str. 119)

BIBLIJA: NE "Posle rekoše: Hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj će vrh biti do neba, da stečemo sebi ime, da se ne bismo rasejali po zemlji." (1. Mojsijeva 11:4)

4. Da li Isus Hrist ličio na ostalu decu?

EGV: NE "Niko ko bi pogledao to dečije obličje obasjano živošću, nije mogao da kaže da je Hrist bio nalik na drugu decu (Pitanja o Doktrini, str. 649, izdanje iz 1957. godine)

BIBLIJA: DA - Isaija 53:2 "Jer izniče pred Njim kao šibljika, i kao koren iz suve zemlje; ne bi obličja ni lepote u Njega; i videsmo Ga, i ne beše ništa na očima, čega radi bismo Ga poželeli."

5. Da li je Isus Hrist u čovečijem telu zaista bio Bog?

EGV: NE "Čovek Isus Hrist nije bio svemogući Gospod Bog" (u originalu: The man Christ was not the truly Lord God Almighty") - Pismo 32, iz 1899. godine, citirano u knjizi Biblijski Komentari Adventista Sedmog Dana, tom 5, str. 1129

BIBLIJA: DA - Isaija 9:6 " Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni." A tu je i stih iz Otkrivenja 1:7.8 koji kaže ovako: " Eno, ide s oblacima, i ugledaće Ga svako oko, i koji Ga probodoše; i zaplakaće za Njim sva kolena zemaljska. Da, zaista. Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak, govori Gospod, Koji jeste, i koji beše, i koji će doći, Svedržitelj."

6. Da li je Marija, Isusova majka, ostala ispod Krsta Hristovog ili su je odveli pre raspeća, da ne bi gledala kako njenom sinu Isusu lome kosti tokom prikivanja na krst?

EGV: DA "Majka Isusova beše u agoniji koju skoro nije bilo moguće podneti, i dok su Isusa razapinjali na krst, kad su se spremali da pričvrste Njegove šake okrutnim čavlima za drvenu gredu, Njegovi učenici odveli su Isusovu majku odatle, kako ne bi morala da čuje krckanje koje čavli proizvode dok prolaze kroz kosti i mišiće Isusovih nežnih šaka i stopala" (Duhovni darovi, tom 1, str. 58, napisano 1858. godine)

BIBLIJA: NE - Jovan 19:25 opisuje Isusovu majku Mariju i Isusovu tetku Mariju Kleopovu, i Mariju Magdalenu, kako stoje kraj Krsta. One stoje KRAJ KRSTA, znači da je Isus u tom trenutku VISIO na tom krstu. Nisu Mariju odveli apostoli pre nego što je Isus zakucan na krst, već je ona bila kraj podignutog krsta kada je Isus na njemu već visio! A osim toga, Jovan 19:36 kaže da Isusu nijedna kost nije bila polomljen,a da bi se ispunilo staro proročanstvo i simbol Pashalnog jagnjeta (2. Mojsijeva 12:46, Psalam 34:20). Četrdeset godina kasnije, EGV je sastavila knjigu Čežnja Vekova, pa je ispravila ovaj svoj tekst, koji danas (u knjizi Čežnja Vekova) glasi ovako: "...kako ne bi morala da čuje krckanje koje čavli proizvode dok prolaze kroz mišiće Isusovih nežnih šaka i stopala."

7. Da li je Isus umro da bi nam obezbedio novu šansu?

EGV: DA "Smrt je ušla u svet zbog grehova. Ali Hrist je dao svoj život da bi čovek mogao da dobije novo suđenje. On nije umro na krstu da bi ukinuo zakon Božiji, već da sačuva čoveka za drugo iskušeništvo" (Svedočanstva za propovednike, str. 134)

BIBLIJA: NE - 2. Korinćanima 6:2 "Evo sad je vreme najbolje, evo sad je dan spasenja!" Tu je i stih iz Jevrejima 2:3 "Kako ćemo pobeći na marivši za toliko spasenje?" A potom, malo kasnije, isti pisac kaže sledeće: "I kao što je ljudima određeno jednom umreti, a potom sud: Tako se i Hristos jednom prinese, da uzme mnogih grehe; a drugom će se javiti bez greha na spasenje onima koji Ga čekaju." (Jevrejima 9:27.28)

8. Da li je očišćenje od greha završeno na krstu Golgote?

EGV: NE "Umesto da Danilo 8:14 govori o očišćenju zemlje, postalo je jasno da taj stih govori o završnom poslu našeg Prvosveštenika na nebesima, o završnom delu posla na očišćenju od greha, o pripremanju ljudi da prisustvuju Njegovom drugom dolasku" (Svedočanstva, tom 1, str. 58) Isto je rečeno i u drugom spisu: "Isus je ušao u nebesku svetinju nad svetinjama 1844. godine, na kraju perioda od 2300 dana opisanih u 8. glavi Danila, da bi odradio završni deo očiščenja za sve one koji imaju koristi od Njegovog posrednišva" (Rani Spisi, str. 253)

BIBLIJA: DA - Jovan 19:30 " A kad primi Isus ocat reče: Svrši se. I priklonivši glavu predade duh." Tu je i stih iz Rimljanima 3:21-25, Rimljanima 5:9-11 i mnogi drugi stihovi i tekstovi koji pokazuju da je čovek opravdan i očišćen Isusovom prolivenom krvlju. Isus je prineo Sebe kao prečistu žrtvu koja nas je očistila od greha, i mi smo SADA pomireni sa Bogom, po rečima apostola Pavla u Rimljanima 5:11.

NAPOMENA: Ova doktrina koju EGV zastupa, da Isusovo otkupljenje od greha nije dovršeno na Golgoti, jeste centralno učenje Adventista Sedmog Dana, poznato pod nazivom "Istražni sud". Autor ovog učenja je Elen Vajt lično. Između ostalog, ovo učenje kaže da je očišćenje od greha otpočeto tek 1844. godine, da Hristovo otkupljenje nije dovršeno na Golgoti, da je Isus u svojoj krvi odneo na nebo naše grehe koje je preuzeo na Sebe, da je time ukaljana nebeska svetinja, da Isus trenutno održava suđenje "spašenima" (Istražni Sud), da će gresi SPAŠENIH grešnika biti preneti na sotonu (i tako će se nebeska svetinja očistiti od naših grehova koje je Isus preneo u Svojoj krvi na nebo), i još mnogo toga se u ovom učenju nalazi, što se ne može nigde u Bibliji naći, ali se može naći na mnogo mesta u spisima Elen Vajt. Ovo lažno jevanđelje o Isusovom nedovršenom spasenju je centralna doktrina Adventista Sedmog Dana, kamen temeljac adventističke doktrine i vere, podjednako kao i subota, po kojoj su inače čuveni.

9. Da li je krv Hristova očistila od greha?

EGV: NE "Krv Hristova trebalo je da oslobodi pokajanog grešnika od osude zakona, ali nije imala za cilj da ukine greh... greh će ostati u nebeskoj svetinji do dana konačnog očišćenja" (Patrijarsi i Proroci, str. 357)

BIBLIJA: DA "U kome imamo izbavljenje krvlju Njegovom, i oproštenje greha, po bogatstvu blagodati Njegove"(Efescima 1:7). Takođe: "Ako li u videlu hodimo, kao što je On sam u videlu, imamo zajednicu jedan s drugim, i krv Isusa Hrista, Sina Njegovog, očišćava nas od svakog greha." (1. Jovanova 1:7). Takođe: "Blago onima koji se oprostiše bezakonja, i kojima se gresi prikriše. Blago čoveku kome Gospod ne prima greha" (Rimljanima 4:7.8)

NAPOMENA: Adventističko učenje o Istražnom Sudu kaže da Isus od 1844. godine pa do dana Drugog Dolaska sprovodi Istražni Sud, na kome sudi SPAŠENIMA. Ne samo da će pravednici koji veruju u Hrista biti SUĐENI na ovome sudu, već ni njihovi gresi neće biti oprošteni ni očišćeni sve do samog kraja ovog Istražnog Suda. Hristova prolivena krv na Golgoti nije bila dovoljna da se greh oprosti i očisti. Imajte u vidu da oproštenje greha znači isto što i "očišćenje" od greha, jer kada nekome oprostite neki dug, to znači da taj dug više ne postoji. Dokle god greh nije oprošten, on postoji, on nije ni očišćen. Ako je greh oprošten, on je nestao, iščezao, zaboravljen, poništen i očišćen. Apostoj Jovan kaže da nas krv Isusa Hrista očišćava od svakog greha. Apostol Pavle kaže da kroz Isusovu krv primamo oproštenje od greha, opraštanje bezakonja, da Bog ZABORAVLJA naše grehe zahvaljujući Hristovoj prolivenoj krvi. Ali EGV kaže drugačije: Isus je u Svojoj prečistoj krvi poneo naše grehe sa Sobom na nebo, tamo su ti naši gresi u Isusovoj krvi zaprljali Nebesku svetinju, te Hrist sada mora da sprovede suđenje i istragu tih greha (to su gresi ljudi koje će Hrist spasiti, to su gresi "svetaca", to nisu gresi "grešnika"). Tek na tom sudu Hrist će odlučiti kome od vernih ljudi će oprostiti i očistiti greh, a kome neće. Još jednom, lažno jevanđelje i umanjenje Hristove zasluge na Golgoti od strane jednog lažnog proroka.

10. Da li se ispovedani grehovi prenose u nebesku svetinju u krvi Isusa Hrista?

EGV: DA "Kao što su se grehovi ljudi ranije prenosili na figurativan način, u zemaljsku svetinju kroz krv žrtve koju su ljudi prinosili za grehove, tako se i naši gresi u stvari prenose u nebesku svetinju kroz krv Isusa Hrista" (Velika Borba, str. 266, izdanje iz 1886. godine). Takođe je rekla i sledeće, u istoj knjizi: "Kao što su se gresi ljudi u davnim vremenima prenosili na žrtvu paljenicu i kroz njenu krv se prenosili na simboličan način u nebesku svetinju, tako se u Novome Zavetu gresi pokajanih grešnika putem vere prenose na Hrista i kroz Njega se prenose u nebesku svetinju" (Velika Borba, str. 421, izdanje iz 1911. godine)

BIBLIJA: NE - "U kome imamo izbavljenje krvlju Njegovom, i oproštenje greha, po bogatstvu blagodati Njegove"(Efescima 1:7). Takođe: "Ako li u videlu hodimo, kao što je On sam u videlu, imamo zajednicu jedan s drugim, i krv Isusa Hrista, Sina Njegovog, očišćava nas od svakog greha." (1. Jovanova 1:7).

NAPOMENA: Nigde u Bibliji ne možete naći opravdanje za ovo učenje Elen Vajt, po kome se ispovedani gresi prenose u nebesku svetinju kroz "krv Isusa Hrista". Biblija jasno uči da su naši gresi potpuno očišćeni i pokriveni krlju Jagnjetovom. Čak će se mnogi hrišćani iskreno sablazniti kada im kažete da je Hrist u svojoj krvi preneo naše grehe na nebo kada se uzneo u slavi i seo s desne strane Oca. Dakle, Hrist je s našim grehovima u Svojoj krvi stao pred Oca, seo kraj Njega, i isprljao nebesku svetinju našim grehovima koje On nije mogao da očisti???

11. Ko će poneti naše grehe?

EGV: SOTONA "Kao što je žrtva paljenica ukazivala na Hrista kao na Žrtvu, i kao što je judejski prvosveštenik predstavljao Hrista kao Posrednika, tako mi je isto pokazano i da je onaj jarac predstavljao sotonu, tvorca greha, i na njega će gresi spašenih hrišćana biti preneti na kraju vremena... Hrist će sve ove grehe preneti na sotonu... pa će sotona... na kraju da plati punu cenu našeg greha" (Velika Borba, str. 422, 485, 486).

BIBLIJA: ISUS "Koji grehe naše sam iznese na telu svom na drvo, da za grehe umremo, i za pravdu živimo; kog se ranom isceliste." (1. Petrova 2:24)

12. Možemo li reći da smo sada spašeni Hristovom blagodaću?

EGV: NE "Oni koji prihvate Spasitelja, ma koliko iskreno bilo njihovo obraćenje, nikada ne smeju da se nauče da govore ili smatraju da su spašeni... Oni koji prihvate Hrista i u svom ubeđenju kažu "Spašen sam", nalaze se u opasnosti da se oslone na same sebe." (Praktična Hristova Nastava - Christ's Object Lessons - str. 155)

BIBLIJA: DA "Ovo pisah vama koji verujete u ime Sina Božijeg, da znate da imate život večni i da verujete u ime Sina Božijeg." (1. Jovanova 5:13)

13. Da li možemo sa pravom da kažemo: "Prestao sam da grešim"?

EGV: DA "Hrist je umro da bi nam omogućio da prestanemo da grešimo, a greh je prekršaj zakona" (Adventistički Glasnik - Review and Herald - tom 71., broj 35, strana 1, za 28. avgust 1894). Takođe govori u istom časopisu: "Biti otkupljen znači prestati grešiti" (Review and Herald, tom 77, broj 39, str. 1, za 25. septembar 1900). Na drugom mestu ona kaže: "Oni koji kroz veru u Hrista poštuju sve Božije zapovesti, postići će stanje bezgrešnosti u kome se nalazio Adam pre svoga pada. Oni svedoče o svojoj ljubavi prema Hristu tako što se pokoravaju svim Njegovim naredbama" (Manuskript 122 iz 1901. godine, citiran u Biblijskim Komentarima, tom 6, str. 1118). Opet, u adventističkom Glasniku, EGV kaže sledeće: "Svakome ko se u potpunosti preda Bogu data je privilegija da živi bez greha, u pokornosti nebeskom zakonu... Bog zahteva od nas savršenu pokornost. Mi treba da očistimo sebe dok ne budemo čisti poput Njega. Držanjem Njegovih zapovesti treba da pokažemo svoju ljubav prema Vrhovnim Vladarom univerzuma" (Glasnik, Review and Herald, za 27. septembar 1906, str. 8)

BIBLIJA: NE "...krv Isusa Hrista, Sina Njegovog, očišćava nas od svakog greha. Ako kažemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama. Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde. Ako kažemo da ne sagrešismo, gradimo Ga lažom, i reč Njegova nije u nama" (1. Jovanova 1:7-10). Isto kaže i apostol Pavle: "Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji, ne od dela, da se niko ne pohvali" (Efescima 2:8.9)

14. Da li će moje izvršavanje zapovesti da zaradi milost Božiju?

EGV: DA "Poštovati zapovesti Božije je jedini način da zaradimo Njegovu milost" (Svedočanstva, tom 4, str. 28).

BIBLIJA: NE - Naša pravednost je nečista haljina (Isaija 64:6), a apostol Pavle kaže u Galatima 3:11: "A da se zakonom niko ne opravdava pred Bogom, poznato je: jer pravednik od vere živeće."

15. Da li će naša poslušnost i vera da nas pomire sa Bogom?

EGV: DA "Čovek koji je ukaljao sliku Božiju u svojoj duši vodeći život pokvarenosti, ne može svojim ljudskim naporima da doprinesu radikalnoj promeni sopstvene ličnosti. On mora da prihvati odredbe iz jevanđelja; on mora da bude pomiren sa Bogom kroz pokornost Njegovom zakonu i veri u Isusa Hrista" (Svedočanstva, tom 4, str. 294).

BIBLIJA: NE - "Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji, ne od dela, da se niko ne pohvali."(Efescima 2:8.9). Takođe i Kološanima 1:21.22 "I vas koji ste nekad bili odlučeni i neprijatelji kroz pomisli u zlim delima, a sad vas primiri u telu mesa Njegovog smrću Njegovom, da vas svete i bez mane i bez krivice izvede preda se."

16. Da li hrišćani stoje pred Bogom kao optuženi?

EGV: DA "U vreme kada nam je objavljena zdravstvena reforma, i od tog perioda, pitanja su se svakodnevno gomilala: 'Praktikujem li istinsku krotkost u svemu?' 'Da li je moj način ishrane takav da može da me dovede u položaj u kome mogu da učinim najviše dobroga?' Ako nismo u stanju da potvrdno odgovorimo na ova pitanja, stajaćemo optuženi pred Bogom" (Saveti o ishrani, str. 19, 20).

BIBLIJA: NE "Nikakva, dakle, sad nema osuđenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu nego po Duhu."(Rimljanima 8:1). Takođe i Jovan 3:17.18 "Jer Bog ne posla Sina svog na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroza Nj. Koji Njega veruje ne sudi mu se, a koji ne veruje već je osuđen, jer ne verova u ime Jedinorodnog Sina Božijeg." Tu su i reči iz Jovana 5:24: "Zaista, zaista vam kažem: Ko moju reč sluša i veruje Onome koji je mene poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život."

17. Da li je Isus ušao u nebesku Svetinju nad Svetinjama pre 22. oktobra 1844?

EGV: NE "Pokazano mi je kako se... otvaraju vrata u Svetinji nad Svetinjama u nebeskom Hramu, gde se nalazi kovčeg zaveta, u kome se nalaze Deset Zapovesti. Ova vrata nisu bila otvorena sve dok se posredništvo Isusovo u Svetinji nije završilo 1844. godine. Potom je Isus ustao i zatvorio vrata Svetinje, i otvorio vrata Svetinje nad Svetinjama, i ušao u deo iza zavese, gde sada stoji pokraj Kovčega" (Rani Spisi, str. 42).

BIBLIJA: DA "A ovo je glava od toga što govorimo: imamo takvog Poglavara svešteničkog koji sedi s desne strane prestola Veličine na nebesima; koji je sluga svetinjama i istinitoj skiniji, koju načini Gospod, a ne čovek."(Jevrejima 8:1.2). Apostol Pavle ide još eksplicitnije u naglašavanju da je Isus ušao u Svetinju nad Svetinjama (seo s desne strane Oca) još na vaznesenju. U Jevrejima 9:12.13 on kaže "Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovog stvorenja, ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju [nad svetinjama], i nađe večni otkup". Oba citirana stiha napisana su oko 60. godine posle Hrista, i još tad, u vreme apostola Pavla, govorili su da je Isus već u to vreme posredovao u Svetinji nad Svetinjaba u nebeskoj skiniji. Direktni sukob sa Svetim Pismom!
18. Da li su grehovi svetaca oprošteni ili čekaju da dobiju oproštenje u dan velike nagrade?

EGV: NISU "Krv Hristova imala je za cilj da oslobodi pokajanog grešnika od osude zakona, ali nije imala za svrhu da poništi greh; on će uvek ostati zapisan u nebeskoj svetinji sve do konačnog otkupljenja... U veliki dan kada se bude delila konačna nagrada, knjige se otvaraju, "i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po delima svojim." (Otkrivenje 20:12). Potom su vrlinama pročišćujuće krvi Hristove, svi grehovi istinski istrajnih ljudi biće obrisani iz zapisa na nebesima" (Patrijarsi i Proroci, str. 357).

BIBLIJA: JESU "Jer ću biti milostiv nepravdama njihovim, i grehe njihove i bezakonja njihova neću više spominjati" (Jevrejima 8:12). Takođe i: "Ja, ja sam brišem tvoje prestupe sebe radi, i grehe tvoje ne pominjem."(Isaija 43:25).

19. Šta je "pečat Božiji"?

EGV: SUBOTA "Neprijatelji zakona Božijeg, počev od sveštenika sa najnižih crkvenih nivoa, imaju novi koncept istine i dužnosti. Prekasno shvataju da subota iz četvrte zapovesti predstavlja Pečat Boga živoga" (Velika borba, str. 640)

BIBLIJA: DUH SVETI "Kroz kog i vi, čuvši reč istine, jevanđelje spasenja svog, u kome i verovavši zapečatiste se Svetim Duhom obećanja" (Efescima 1:13). Isti pisac u istoj poslanici kaže: "I ne ožalošćavajte Svetog Duha Božijeg, kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja." (Efescima 4:30)

Završićemo još jednim citatom Elen Vajt, koji je sam po sebi osuđuje. "Biblija mora biti vaš savetnik. Proučavajte nju i svedočanstva koja je Bog [preko mene] dao; jer ta svedočanstva ne protivureče Reči Božijoj" (Odabrane poruke, tom 3, str. 32)

-------

U ovom BONUS delu citiraćemo nekoliko izjava Elen Vajt, koje se u Bibliji ne pominju i koje predstavljaju dodatke Svetom Pismu. Nećemo ih citirati zato što ih je Elen Vajt dodala Bibliji. Mnogo toga je ona dodala Bibliji. Citiraćemo ove njene reči zato što su oni zaista jeretičke, i svaki prosečan hrišćanin i prosečno upućeni protestant će se sablazniti od ovih izjava, a kamoli ne tradicionalni hrišćanin.

1. Sotona se pokajao posle zbacivanja s nebesa!
"Nakon što je sotona zbačen sa nebesa, sa onima koji su zajedno s njim pali, shvatio je da je zauvek izgubio svu čistotu i slavu nebesku. Potom se pokajao i poželeo da ponovo zadobije svoj položaj na nebu. Bio je spreman da zauzme mesto koje mu je pripadalo, jedino mesto koje je moglo biti njemu dodeljeno... On i njegovi sledbenici se pokajaše, zaplakaše i preklinjaše da bude vraćeni u Božiju milost. Ali ne, njihov greh, njihova mržnja, njihova zavist i ljubomora, bili su tako veliki da Bog to nije mogao da očisti. Sotona je morao nastaviti da postoji da bi primio svoju konačnu kaznu" (Duhovni darovi, tom 1, str. 18.19)

2. Irod Antipa vladao u vreme smrti apostola Jakova???
"Irodovo srce još više je otvrdnulo, i kada je čuo da je ISUS vaskrsao, nije se mnogo uznemirio. Oduzeo je život apostolu Jakovu, i kada je video da je to zadovoljilo Jevreje, zatvorio je apostola Petra, u nameri da mu oduzme život" (Duhovni darovi, tom 1, strana 71).
NAPOMENA: Ova greška nikada nije ispravljena u revidiranim izdanjima Ranih Spisa. Možda misle da je dovoljno to što su dodali fusnotu na strani 185 gde su napisali da je u pitanju bio "isti irodovski duh, samo u drugoj osobi". Zapazite kako Elen Vajt govori pod nadahnućem o pojedincu, Irodu, a ne o "irodovskom" duhu nekog pojedinca. Isus je svakako znao razliku između Iroda Antipe (koji je prisustvovao Isusovom suđenju) i Iroda Agripe koji je dao da se ubije apostol Jakov. Zašto onda Elen nije znala da su u pitanju dva različita Iroda, ako je informacije dobijala od sveznajućeg Gospoda?

Web Hosting by Domain.com

 

[Laodikeja]

Antonija, ovo su ozbiljne optužbe, i moram ti reći - da optužiti nekoga za laž, a ne sagledati da li je sve tako - to je veliki propust, jer tada upravo taj čovek koji iznese te navodne laži, on sam živi u samoobmani.

Ne postoji ni jedna greška u priloženim citatima, već samo tako se želi prikazati.

Evo, ako si poštena, pročitaj ove odgovore, i nemoj da podržavaš ovakve gnusne neistine koje se iznose protiv Ellen White.

To je tvoja slobodna volja, ali time svesno živiš u samoobmani,

Hajde da vidimo.

Izjave En Vajlet koje su u suprotnosti sa jevanđeljem i Biblijom

1. Da li je plan spasenja napravljen posle čovekovog pada?

EGV: DA "Carstvo blagodati uspostavljeno je odmah posle čovekovog pada, kada je plan osmišljen da bi se otkupio pali ljudski rod" (Velika Borba, str. 347)

Carstvo blagodati je uspostavljeno posle čovekovog pada, ali nije tada stvoren plan spasenja.

Kada Ellen White kaže "kada je plan osmišljen da bi se otkupio pali ljudski rod" on a ne misli u trenutku kada je čovek doživeo pad, već uopšteno u to vreme pre nego što je čovek pao, a carstvo blagodati je uspostavljeno nakon čovekovog pada.

Uspostavljanje carstva blagodati ne znači osmišljavanje plana spasenja, već je tada onaj plan spasenja koji je stvoren mnogo ranije - počeo da se ostvaruje nakon čovekovog pada.

EGV: DA "Ali ako ćemo da određujemo koji greh je više od svakog drugog greha zaslužio uništenje cele vrste pomoću potopa, onda je to zločin amalgamacije (ukrštanja, mešanja, amalgamacija je proces koji se koristi u mešanju metala i nemetala radi dobijanja legura, prim. prev.) između čoveka i zveri, čime je slika Božija [po kojoj je čovek stvoren] bila ukaljana i zbog čega je zavladala opšta konfuzija" (Duhovni darovi, tom 3, str. 64). "Svaka životinjska vrsta koju je Bog stvorio bila je sačuvana za Kovčeg. One izmešane vrste koje Bog nije stvorio, koje su bile posledice amalgamacije izmešu čoveka i životinje, kao što se to može videti u skoro beskrajnoj raznolikosti životinjskih vrsta, i u nekim rasama ljudi" (Duhovni darovi, tom 3, str. 75)

Ovaj citat je izvađen iz konteksta, i čak falsifikovan, jer ja znam ovaj citat, i on glasi sasvim drugačije

Ovde Ellen White govori o ukrštanju između ljudi, odnosno - potomaka Kainovih kao loze grešnika, i sinova Sitovih, kao sinova Božjih, što je dovelo do stvaranja različitih rasa ljudi.
Takođe, govori o ukrštanju životinja, kojim su stvarane nove životinjske vrste.

EGV: DA "Stanovnici senarske ravnice nisu verovali u Božiji zavet kojim se Bog zavetovao da nikada više neće uništiti svet potopom. Mnogi od njih poricali su postojanje Božije i govorili da je potop rezultat prirodnih dejstava... Jedan od ciljeva zašto su želeli da podignu kulu, bio je da obezbede sopstvenu sigurnost u slučaju da dođe do još jednog potapanja. Građenjem građevine koja će daleko nadvisiti sve nivoe koje je voda velikog potopa dostigla, oni su želeli da dostignu mesto koje je potpuno izvan zone opasnosti. I pošto bi bili u stanju da se popnu čak i iznad nivoa oblaka, nadali su se da će moći da otkriju i uzrok opšteg potopa" (Patrijarsi i Proroci, str. 119)

Naravno da jeste, a biblija govori o samo jednom razlogu, dok je Ellen White nadahnuta Božjim duhom videla +ta je u suštini bio osnovni razlog.

EGV: NE "Niko ko bi pogledao to dečije obličje obasjano živošću, nije mogao da kaže da je Hrist bio nalik na drugu decu (Pitanja o Doktrini, str. 649, izdanje iz 1957. godine)

Ona ovde govori o posvećenom duhu, a ne o fizičkom obličju, jer on jeste imao fizičko obličje.

EGV: NE "Čovek Isus Hrist nije bio svemogući Gospod Bog" (u originalu: The man Christ was not the truly Lord God Almighty") - Pismo 32, iz 1899. godine, citirano u knjizi Biblijski Komentari Adventista Sedmog Dana, tom 5, str. 1129

Ovaj citatje izvađen iz konteksta, jer ceo kontekst govori - da su Isus i Bog Otac dve različite ličnosti, i da Isus nije bio Bog Otac, već da je Otac ostao na nebu, a da je Isus bio Bog sin.
Ona svuda piše da je Isus bog jednak Ocu.

EGV: DA "Majka Isusova beše u agoniji koju skoro nije bilo moguće podneti, i dok su Isusa razapinjali na krst, kad su se spremali da pričvrste Njegove šake okrutnim čavlima za drvenu gredu, Njegovi učenici odveli su Isusovu majku odatle, kako ne bi morala da čuje krckanje koje čavli proizvode dok prolaze kroz kosti i mišiće Isusovih nežnih šaka i stopala" (Duhovni darovi, tom 1, str. 58, napisano 1858. godine)

Isus je na krstu proveo dugo vremena, i u jevanđelju se spominju samo tri sata u kojima je bila tama po svoj zemlji.

Dakle, Isusovu majku jesu odveli da ne gleda sam čin razapinjanja, ali se ona potom vratila kada su krst podigli sa zemlje.

EGV: DA "Smrt je ušla u svet zbog grehova. Ali Hrist je dao svoj život da bi čovek mogao da dobije novo suđenje. On nije umro na krstu da bi ukinuo zakon Božiji, već da sačuva čoveka za drugo iskušeništvo" (Svedočanstva za propovednike, str. 134)

Ona ovde ne govori o nekoj drugoj prilici, niti tobože o reinkarnaciji, već o probi kroz koju čovek mora da prođe na ovoj zemlji u ovom životu, da bi ušao u carstvo nebesko.

EGV: NE "Umesto da Danilo 8:14 govori o očišćenju zemlje, postalo je jasno da taj stih govori o završnom poslu našeg Prvosveštenika na nebesima, o završnom delu posla na očišćenju od greha, o pripremanju ljudi da prisustvuju Njegovom drugom dolasku" (Svedočanstva, tom 1, str. 58) Isto je rečeno i u drugom spisu: "Isus je ušao u nebesku svetinju nad svetinjama 1844. godine, na kraju perioda od 2300 dana opisanih u 8. glavi Danila, da bi odradio završni deo očiščenja za sve one koji imaju koristi od Njegovog posrednišva" (Rani Spisi, str. 253)

Isus jeste umro na krstu i preuzeo naše grehe na sebe, ali time plan spasenja nije okončan, već je Isus svojim odlaskom na nebo ušao u nebesku Svetinju da posreduje za čoveka.
Svaki čovek koji poveruje u Hrista i prihvati ga za spasitelja, Isus posreduje za njega, i prilaže pred Ocem zasluge svoje žrtve i prolivene krvi na krstu.
Bez Isusove posredničke službe, čovek ne bi mogao ni da dođe Bogu, ni da se pokaje, ni obrati, ni da vodi plodonosan život posvećenja u zajednici sa Bogom.

EGV: NE "Krv Hristova trebalo je da oslobodi pokajanog grešnika od osude zakona, ali nije imala za cilj da ukine greh... greh će ostati u nebeskoj svetinji do dana konačnog očišćenja" (Patrijarsi i Proroci, str. 357)

Greh će biti uništen i uklonjen iz postojanja tek kada Hristos bude očistio ovu zemlju vatrom, i greh kao pojavu.

Ovde se ne radi o ljudima, da se navodno greh zadržava na njima i nakon pokajanja i obraćenja, već se radi o realnosti greha koja je prisutna, i koja će na kraju biti uklonjena.

EGV: DA "Kao što su se grehovi ljudi ranije prenosili na figurativan način, u zemaljsku svetinju kroz krv žrtve koju su ljudi prinosili za grehove, tako se i naši gresi u stvari prenose u nebesku svetinju kroz krv Isusa Hrista" (Velika Borba, str. 266, izdanje iz 1886. godine). Takođe je rekla i sledeće, u istoj knjizi: "Kao što su se gresi ljudi u davnim vremenima prenosili na žrtvu paljenicu i kroz njenu krv se prenosili na simboličan način u nebesku svetinju, tako se u Novome Zavetu gresi pokajanih grešnika putem vere prenose na Hrista i kroz Njega se prenose u nebesku svetinju" (Velika Borba, str. 421, izdanje iz 1911. godine)

Ovde se ne radi o ljudima, da se navodno greh zadržava na njima i nakon pokajanja i obraćenja, već njihovi gresi se prenose u nebesku Svetinju po slici zemaljske Svetinje koji su prenošeni u tu Svetinju.

Ovi gresi će na kraju biti uklonjeni.

EGV: SOTONA "Kao što je žrtva paljenica ukazivala na Hrista kao na Žrtvu, i kao što je judejski prvosveštenik predstavljao Hrista kao Posrednika, tako mi je isto pokazano i da je onaj jarac predstavljao sotonu, tvorca greha, i na njega će gresi spašenih hrišćana biti preneti na kraju vremena... Hrist će sve ove grehe preneti na sotonu... pa će sotona... na kraju da plati punu cenu našeg greha" (Velika Borba, str. 422, 485, 486).

Ovde ne govori o tome da je sotona spasitelj koji navodno oslobađa ljude od greha, jer Hristos je umro za ljude i očistio nas od greha našim prihvatanjem njega kao ličnog spasitelja.

Ovde se radi o tome - da ćee sotona kao uzročnik greha, na kraju zajedno sa tim gresima biti baćen u ognjeno jezero, da sa njima umre, jer je on njihov uzrok.

EGV: NE "Oni koji prihvate Spasitelja, ma koliko iskreno bilo njihovo obraćenje, nikada ne smeju da se nauče da govore ili smatraju da su spašeni... Oni koji prihvate Hrista i u svom ubeđenju kažu "Spašen sam", nalaze se u opasnosti da se oslone na same sebe." (Praktična Hristova Nastava - Christ's Object Lessons - str. 155)

Hristovom žrtvom niko automatski nije spasen, već prihvatanjem Isusa za spasitelja, i potpunim pokajanjem i obraćenjem - on prihvata spasonosnu Božju ruku, i uspostavlja zajednicu sa njim, i od tog trenutka mora da svakodnevno živi u posvećenju, da se moli, da čita reč Božju, i da uz pomoć Božju pobedi svaki greh.
Mi svaki dan moramo da se borimo protiv greha, da izvojevamo nove pobede, i da se ne pouzdamo u ni jednom trenutku u sebe, već u Boga.
Ako čovek kaže "ja sam spasen, i ne moram ništa više da činim" to je najveća opasnost.

O tome govori Ellen White.

EGV: DA "Hrist je umro da bi nam omogućio da prestanemo da grešimo, a greh je prekršaj zakona" (Adventistički Glasnik - Review and Herald - tom 71., broj 35, strana 1, za 28. avgust 1894). Takođe govori u istom časopisu: "Biti otkupljen znači prestati grešiti" (Review and Herald, tom 77, broj 39, str. 1, za 25. septembar 1900). Na drugom mestu ona kaže: "Oni koji kroz veru u Hrista poštuju sve Božije zapovesti, postići će stanje bezgrešnosti u kome se nalazio Adam pre svoga pada. Oni svedoče o svojoj ljubavi prema Hristu tako što se pokoravaju svim Njegovim naredbama" (Manuskript 122 iz 1901. godine, citiran u Biblijskim Komentarima, tom 6, str. 1118). Opet, u adventističkom Glasniku, EGV kaže sledeće: "Svakome ko se u potpunosti preda Bogu data je privilegija da živi bez greha, u pokornosti nebeskom zakonu... Bog zahteva od nas savršenu pokornost. Mi treba da očistimo sebe dok ne budemo čisti poput Njega. Držanjem Njegovih zapovesti treba da pokažemo svoju ljubav prema Vrhovnim Vladarom univerzuma" (Glasnik, Review and Herald, za 27. septembar 1906, str. 8)

Ovo što ona piše je potpuno biblijsko učenje o svetosti.
I Hristos i apostoli svuda savetuju "BUDITE SVETI, BUDITE SAVRŠENI, NE GREŠITE, ONAJ KO IMA ZAJEDNICU SA NJIM NE GREŠI... itd"

[/quote]

EGV: DA "Poštovati zapovesti Božije je jedini način da zaradimo Njegovu milost" (Svedočanstva, tom 4, str. 28).

Ovo govori i reč Božja.
Držanje Božjih zapovesti je osnovni uslov spasenja.

Osnovni rod vera koju pominje biblija - podrazumeva poslušnost Božjim zapovestima, i Hrist i apostoli svuda nalažu držanje Božjih zapovesti.

EGV: DA "Čovek koji je ukaljao sliku Božiju u svojoj duši vodeći život pokvarenosti, ne može svojim ljudskim naporima da doprinesu radikalnoj promeni sopstvene ličnosti. On mora da prihvati odredbe iz jevanđelja; on mora da bude pomiren sa Bogom kroz pokornost Njegovom zakonu i veri u Isusa Hrista" (Svedočanstva, tom 4, str. 294).

Promenom i izgradnjom karaktera kroz poslušnost zapovestima - čovek doživljava potpuno oćišćenje od greha, i pomirenje sa Bogom.
To je pojam biblijske vere, a ne prazno ispovedanje.

EGV: DA "U vreme kada nam je objavljena zdravstvena reforma, i od tog perioda, pitanja su se svakodnevno gomilala: 'Praktikujem li istinsku krotkost u svemu?' 'Da li je moj način ishrane takav da može da me dovede u položaj u kome mogu da učinim najviše dobroga?' Ako nismo u stanju da potvrdno odgovorimo na ova pitanja, stajaćemo optuženi pred Bogom" (Saveti o ishrani, str. 19, 20).

Vera koja nema dela, ustvari nije vera - već optužba protiv nas samih.

EGV: NE "Pokazano mi je kako se... otvaraju vrata u Svetinji nad Svetinjama u nebeskom Hramu, gde se nalazi kovčeg zaveta, u kome se nalaze Deset Zapovesti. Ova vrata nisu bila otvorena sve dok se posredništvo Isusovo u Svetinji nije završilo 1844. godine. Potom je Isus ustao i zatvorio vrata Svetinje, i otvorio vrata Svetinje nad Svetinjama, i ušao u deo iza zavese, gde sada stoji pokraj Kovčega" (Rani Spisi, str. 42).

Isus je nakon uznesenja na nebo ušao u Svetinju da posreduje za čoveka.

1844 je ušao u drugi odeljak da obavi završno delo posredovanja za poslednju generaciju Hrišćana pred njegov slavni dolazak.

EGV: NISU "Krv Hristova imala je za cilj da oslobodi pokajanog grešnika od osude zakona, ali nije imala za svrhu da poništi greh; on će uvek ostati zapisan u nebeskoj svetinji sve do konačnog otkupljenja... U veliki dan kada se bude delila konačna nagrada, knjige se otvaraju, "i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po delima svojim." (Otkrivenje 20:12). Potom su vrlinama pročišćujuće krvi Hristove, svi grehovi istinski istrajnih ljudi biće obrisani iz zapisa na nebesima" (Patrijarsi i Proroci, str. 357).

Grehovi grešnika su u knjizi smrti, i pročitaće se na dan suda.
I sve ostalo se nalazi u nebeskim knjigama, i na dan suda će se videti, ko je u krvi Hristovoj oprao svoje grehe da bi oni bili ukonjeni iz nebeskih izveštaja, a ko je ostao da živi u tim gresima.

EGV: SUBOTA "Neprijatelji zakona Božijeg, počev od sveštenika sa najnižih crkvenih nivoa, imaju novi koncept istine i dužnosti. Prekasno shvataju da subota iz četvrte zapovesti predstavlja Pečat Boga živoga" (Velika borba, str. 640)

Sveti Duh zapečaćava one koji verom rađaju rod poslušnosti zapovestima.

U starom zavetu zakon i subota su pečat Božji, i to su i u novom zavetu.

"Biblija mora biti vaš savetnik. Proučavajte nju i svedočanstva koja je Bog [preko mene] dao; jer ta svedočanstva ne protivureče Reči Božijoj" (Odabrane poruke, tom 3, str. 32)

AMIN!

Tako je.

"Nakon što je sotona zbačen sa nebesa, sa onima koji su zajedno s njim pali, shvatio je da je zauvek izgubio svu čistotu i slavu nebesku. Potom se pokajao i poželeo da ponovo zadobije svoj položaj na nebu. Bio je spreman da zauzme mesto koje mu je pripadalo, jedino mesto koje je moglo biti njemu dodeljeno... On i njegovi sledbenici se pokajaše, zaplakaše i preklinjaše da bude vraćeni u Božiju milost. Ali ne, njihov greh, njihova mržnja, njihova zavist i ljubomora, bili su tako veliki da Bog to nije mogao da očisti. Sotona je morao nastaviti da postoji da bi primio svoju konačnu kaznu" (Duhovni darovi, tom 1, str. 18.19)

Tako je.

AMIN!

"Irodovo srce još više je otvrdnulo, i kada je čuo da je ISUS vaskrsao, nije se mnogo uznemirio. Oduzeo je život apostolu Jakovu, i kada je video da je to zadovoljilo Jevreje, zatvorio je apostola Petra, u nameri da mu oduzme život" (Duhovni darovi, tom 1, strana 71).

Ovde ona ne govori o Irodu Antipi, već o jednom drugom Irodu iz plemena IRODOVACA.
Svaki od ovih Iroda - imao je ime Irod.

 

[Marko1932]

Vest koju su učenici razglasili u ime Gospodnje bila je u svakom pogledu tačna, a dogadjaji na koje je ona upućivala upravo su se tada zbivali. »Izidje vreme i približi se carstvo Božje!«, glasila je njihova vest. Kad je proteklo vreme – šezdeset i devet nedelja iz Danila 9, koje je trajalo sve do Mesije»Pomazanika« – Hristos je, posle svoga krštenja od strane Jovana u Jordanu,primio pomazanje Svetoga Duha. A nebesko carstvo, koje su objavljivali da se približuje, uspostavljeno je prilikom Hristove smrti. Ovo carstvo nije bilo zemaljsko carstvo, kako su bili naučeni da veruju. To nije bilo ni buduće neprolazno carstvo, koje će biti uspostavljeno kad bude »carstvo i vlast i veličanstvo carsko pod svim nebom dato narodu svetaca Višnjega; njegovo će carstvo biti večno carstvo, i sve će vlasti njemu služiti i slušati. ga.« ***Danilo7, 27.
U biblijskom jeziku upotrebljava se izraz »crastvo nebesko« da označi oboje i carstvo milosti i carstvo slave.

Carstvo milosti opisano je u Pavlovoj poslanici Jevrejima. Pošto je ukazao na Hrista, na milostivog Posrednika, koji »može osećati s našim slabostima«, ovaj pisac nastavlja: »Da prisupimo dakle slobodno prestolju blagodati, da primimo milosti i nadjemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoć.« Jevrejima 4, 16. Presto blagodati ili presto milosti predstavlja carstvo milosti, jer postojanje prestola predstvalja postojanje jednoga carstva. U mnogim svojim pričama Hristos je upotrebljavao izraz »carstvo nebesko« da bi opisao delo božanske milosti u ljudskim srcima. Presto slave predstavlja carstvo slave, a na ovo carstvo se odnose Spasiteljeve reči: »A kad dodje Sin čovečji u slavi svojoj i svi andjeli s njime, ondaće sesti na presto slave svoje. I sabraće se pred njim svi narodi.« Matej 25,31. 32. Ovo je carstvo još u budućnosti. Ono će biti uspostavljeno tek prilikomdrugog Hristovog dolaska.

Carstvo milosti zasnovano je odmah posle čovekovog pada u greh, kada je načinjen plan za otkup grešnog čovečanstva. Ono je tada postojalo samo u Božjoj nameri i Božjem obećanju, a ljudi su verom mogli postati njegovi podanici. Ono je zapravo uspostavljeno tek prilikom Hristove smrti. Jer, čak i posle početka svoje zemaljske misije, Spasitelj je mogao, umoran od tvrdoglavosti i nezahvalnosti ljudi, da odustane od svoje žrtve na Golgoti. U Getsemanskom vrtu drhtala je u njegovoj ruci čaša muka. Cak je i tada mogao otrti krvav znoj sa svoga čela i pustiti grešan rod da propadne u svome grehu da je to učinio, za palog čoveka ne bi bilo otkupa. Ali kada je Spasitelj umirao i u svome poslednjem uzdahu povikao »Svršeno je!«, ispunjenje plana spasenjabilo je osigurano.

Obećanje spasenja koje je bilo dato grešnom paru u Edenubilo je potvrdjeno. Tada je uspostavljeno carstvo milosti, koje je pre bilo sadržano u Božjem obećanju. Tako je Hristova smrt – upravo ovaj dogadjaj koji su učenici smatrali kao potpunu propast svoje nade, – služila tome da zauvek osigura ispunjenje te nade. Dok im je Hristova smrt donela strašno razočaranje, ona je bila ustvari najveći dokaz da je njihova vera bila ispravna. Dogadjaj koji ih je ispunio žalošću i očajanjem, svakom Adamovom detetu otvorio je vrata nade, i od njega je zavisio budući život i večno blaženstvo svih onih koji se uzdaju u Boga u svim vremenima. Velika borba str,281-289.

Kao i obicno, kriticari nisu u pravu. EGW ovde govori o vise vrsta “carstava”. U pitanju je uspostavljanje carstvo MILOSI koje je postojalo u Bozjem planu, a koje je objavljeno ljudima posle pada u greh.

 

[Marko1932]

Originalni tekst o Almagamaciji:

But if there was one sin above another which called for the destruction of the race by the flood, it was the base crime of amalgamation of man and beast which defaced the image of God, and caused confusion everywhere. God purposed to destroy by a flood that powerful, long-lived race that had corrupted their ways before him. He would not suffer them to live out the days of their natural life, which would be hundreds of years. It was only a few generations back when Adam had access to that tree which was to prolong life. After his disobedience he was not suffered to eat of the tree of life and perpetuate a life of sin. In order for man to possess an endless life he must continue to eat of the fruit of the tree of life. Deprived of that tree, his life would gradually wear out. Spiritual Givt Vol 3.

Ona ne kaze mesanje zivotina SA ljudima, nego mesanje ZIVOTINJA I LJUDI, tj ukrstanje razniv vrsta zivotina posebno i ljudi razlicitih plemena. Zivotinje sa zivotinajam i ljuide sa ljudima. To bi mogl;o biti ono sto pise u 1. Mojsijevoj 6,3 "A BESE TADA DIVIOVA NA ZEMLJI."

 

[mire000]

Vest koju su učenici razglasili u ime Gospodnje bila je u svakom pogledu tačna, a dogadjaji na koje je ona upućivala upravo su se tada zbivali. »Izidje vreme i približi se carstvo Božje!«, glasila je njihova vest. Kad je proteklo vreme – šezdeset i devet nedelja iz Danila 9, koje je trajalo sve do Mesije»Pomazanika« – Hristos je, posle svoga krštenja od strane Jovana u Jordanu,primio pomazanje Svetoga Duha. A nebesko carstvo, koje su objavljivali da se približuje, uspostavljeno je prilikom Hristove smrti. Ovo carstvo nije bilo zemaljsko carstvo, kako su bili naučeni da veruju. To nije bilo ni buduće neprolazno carstvo, koje će biti uspostavljeno kad bude »carstvo i vlast i veličanstvo carsko pod svim nebom dato narodu svetaca Višnjega; njegovo će carstvo biti večno carstvo, i sve će vlasti njemu služiti i slušati. ga.« ***Danilo7, 27.
U biblijskom jeziku upotrebljava se izraz »crastvo nebesko« da označi oboje i carstvo milosti i carstvo slave.

Carstvo milosti opisano je u Pavlovoj poslanici Jevrejima. Pošto je ukazao na Hrista, na milostivog Posrednika, koji »može osećati s našim slabostima«, ovaj pisac nastavlja: »Da prisupimo dakle slobodno prestolju blagodati, da primimo milosti i nadjemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoć.« Jevrejima 4, 16. Presto blagodati ili presto milosti predstavlja carstvo milosti, jer postojanje prestola predstvalja postojanje jednoga carstva. U mnogim svojim pričama Hristos je upotrebljavao izraz »carstvo nebesko« da bi opisao delo božanske milosti u ljudskim srcima. Presto slave predstavlja carstvo slave, a na ovo carstvo se odnose Spasiteljeve reči: »A kad dodje Sin čovečji u slavi svojoj i svi andjeli s njime, ondaće sesti na presto slave svoje. I sabraće se pred njim svi narodi.« Matej 25,31. 32. Ovo je carstvo još u budućnosti. Ono će biti uspostavljeno tek prilikomdrugog Hristovog dolaska.

Carstvo milosti zasnovano je odmah posle čovekovog pada u greh, kada je načinjen plan za otkup grešnog čovečanstva. Ono je tada postojalo samo u Božjoj nameri i Božjem obećanju, a ljudi su verom mogli postati njegovi podanici. Ono je zapravo uspostavljeno tek prilikom Hristove smrti. Jer, čak i posle početka svoje zemaljske misije, Spasitelj je mogao, umoran od tvrdoglavosti i nezahvalnosti ljudi, da odustane od svoje žrtve na Golgoti. U Getsemanskom vrtu drhtala je u njegovoj ruci čaša muka. Cak je i tada mogao otrti krvav znoj sa svoga čela i pustiti grešan rod da propadne u svome grehu da je to učinio, za palog čoveka ne bi bilo otkupa. Ali kada je Spasitelj umirao i u svome poslednjem uzdahu povikao »Svršeno je!«, ispunjenje plana spasenjabilo je osigurano.

Obećanje spasenja koje je bilo dato grešnom paru u Edenubilo je potvrdjeno. Tada je uspostavljeno carstvo milosti, koje je pre bilo sadržano u Božjem obećanju. Tako je Hristova smrt – upravo ovaj dogadjaj koji su učenici smatrali kao potpunu propast svoje nade, – služila tome da zauvek osigura ispunjenje te nade. Dok im je Hristova smrt donela strašno razočaranje, ona je bila ustvari najveći dokaz da je njihova vera bila ispravna. Dogadjaj koji ih je ispunio žalošću i očajanjem, svakom Adamovom detetu otvorio je vrata nade, i od njega je zavisio budući život i večno blaženstvo svih onih koji se uzdaju u Boga u svim vremenima. Velika borba str,281-289.

Kao i obicno, kriticari nisu u pravu. EGW ovde govori o vise vrsta “carstava”. U pitanju je uspostavljanje carstvo MILOSI koje je postojalo u Bozjem planu, a koje je objavljeno ljudima posle pada u greh.

Nisi dokazao da je ovo "u skladu sa Biblijom", jer Bozja rec kaze: "jagnje je zaklano od postanja sveta"(jer kod Boga nema protoka vremena) - a vi kazete "nije od postanja sveta , vec kasnije".

Zato to nije u skladu sa Biblijom, jer je Bog iznad vremena!

Kod njega se sve vec desilo, i dok su ljudi ograniceni vremenom, Bog nije, tako i buducnost poznaje sagledavajuci sve od pocetka do kraja..

Iz ljudske perspektive se samo moze reci "desice se kasnije", dok kod Boga nije tako!

 

[Laodikeja]

Nisi dokazao da je ovo "u skladu sa Biblijom", jer Bozja rec kaze: "jagnje je zaklano od postanja sveta"(jer kod Boga nema protoka vremena) - a vi kazete "nije od postanja sveta , vec kasnije".

Ko kaže Mire da mi tvrdimo da je kasnije, zašto iznosoš neistine.

Biblija i Adventistička crkva uče identilno, da je plan spasenjaq stvoren još pre pada prvog čoveka, i da je Isus određen da umre za čoveka kao "jagnje zaklano još od postanja sveta"

 

[Marko1932]

Nisi dokazao da je ovo "u skladu sa Biblijom", jer Bozja rec kaze: "jagnje je zaklano od postanja sveta"(jer kod Boga nema protoka vremena) - a vi kazete "nije od postanja sveta , vec kasnije".

Zato to nije u skladu sa Biblijom, jer je Bog iznad vremena!

Kod njega se sve vec desilo, i dok su ljudi ograniceni vremenom, Bog nije, tako i buducnost poznaje sagledavajuci sve od pocetka do kraja..

Iz ljudske perspektive se samo moze reci "desice se kasnije", dok kod Boga nije tako!

Mire, dobro si ti to zapazio.
Plan spasenje Bog je nacinio pre stvaranja ljudi na zemlji, ali taj plan bio je poznat Bogu, a ne i ljudima koji nisu tada ni posrtojali.

Rec je o Carsdtvu Bozjem i carstvu milosti o kome pise apostol Pavle. Jedno je ono sto je postojsalo u Bogu pre stvaranja sveta, a to isto je objavljeno ljudima kada su postali, a ne dok ih jos nije ni bilo.