Mire, TVOJE tvrdnje su užas, a ne biblijsko učenje o spasenju koje ja iznosim.
kao prvo - ti sve vreme iznosiš neistine protiv mene "da ja propagiram da se čovek opravdava držanjem zakona, a ne verom"
Hajde kaži nam iskreno, koliko si puta ovo tvrdio, i tvrdiš, i koliko puta sam ja ovo demantovao i objasnio.
U ovo moramo uzeti u obzir - da ti neznaš šta je opravdanje od prošlih greha, ali hajde da kažemo i budućih, ako neko sagreši na svom duhovnom putu.
Ne znaš, ni šta je Data i uračunata Hristova pravednost koju nam Hristos daje.
Tvoja katastrofalna greška je i ta, što ti smatraš da je Hristos svojom smrću automatski učinio sve ljude pravednima i savršenima, i ovo je očigledna kontradikcija sa tvojim ranijim tvrdnjama - da čovek ne može biti savršen, i da će grešiti kroz čitav život.
Evo još jedne tvoje kontradikcije.
Ti prvo izjavljuješ sledeće:
"SPASENJE JE DAR BOZJI!
I TI NE MORAS RADITI AMA BAS NISTA!
Ne moras niti drzati zakon "savrseno" da bi se spasao. NE MORAS NISTA!!!"
Potom u istom komentaru kežeš kontradikciju ovome gore:
"Drzanje zakona je "iz ljubavi prema Bogu" i zahvalnosti, zato sto ti volis Boga i zelis mu ugoditi, jer si zahvalan za ono sto je ucinio.."
Kako kažeš da držiš zakon iz ljubavi prema Bogu, a gore izjavljuješ kako čovek ne mora držati zakon, i ne mora raditi baš ništa.
Tvoje ranije izjave su bile - da čovek može u svom duhovnom iskustvu da greši koliko hoće, jer će na kraju ipak biti spasen, jer je Hristos sve uradio za tebe, i borio se sa grehom, i živeo pravedno, i umro da preuzme tvoje grehe, i pošto je on odradio sve to - ti možeš da se izležavaš, da uživaš u grehu, i na kraju ćeš kao takav ući u carstvo nebesko.
To su velike kontradikcije, i propusti.
Biblija ama baš ništa od ovoga što ti tvrdiš ne poznaje, i sve je suprotno od toga.
Sama tvoja izjava "SPASENJE JE DAR BOZJI! I TI NE MORAS RADITI AMA BAS NISTA!" govori, koliko si daleko otišao od nauke Svetog pisma o spasenju.
Biblija govori o tome - da mi kao grešnici nemamo neke svoje zasluge, niti možemo njima zaslužiti spasenje koje nam Bog nudi, već je ono dar Božji.
To što je spasenje dar Božji, ne daje slobodu čoveku da čini što hoće, i da greši koliko hoće, jer će na kraju ipak biti spasen.
Ne, već se ovaj Božji dar spasenja daje pod uslovom vere u Hrista, i prihvatanjem njegove žrtve kao otkup za prošle grehe, predanjem u njegove ruke, i kroz proces posvećenja koje podrazumeva poslušnost Božjim zapovestima, putem kojih Bog izgrađuje čoveka duhovno za carstvo nebesko.
Čovek ne zarađuje spasenje držanjem zakona, već je poslušnost zapovestima proces putem kojeg Bog izgradnje čoveka karakterno za ulazak u carstvo nebesko, svakodnevno mu dajući meru Svetog Duha koji kroz poslušnost posvećuje čovekovo biće, i tim procesom posvećenja - čovek raste u veri, i postaje savršen, u visini mere rasta Hristova.
Da bih ovo bliže objasnio - evo jednog teksta čiji sam autor, i tu se nalaze osnovni odgovori na pitanje spasenja.
Pokajte se.. ( jevanđelje po Mateju 3. 2 )
Poruka koju je Jovan krstitelj ( kao onaj koji je pre oko 2000 godina najavio dolazak Isusa Hrista kao spasitelja sveta ) uputio okupljenim ljudima na reci Jordanu u trenutku kada je mnoštvo dolazilo k njemu da se krsti glasila je "Pokajte se jer se priblići carstvo nebesko"
Apostol Petar je u sličnoj situaciji nakon Hristovog vaskrsenja i uznesenja na nebo izgovorio sledeće reči okupljenim ljudima u Jerusalimskom hramu:
"Pokajte se dakle, i obratite se da se očistite od greha svojih, da dođu vremena odmaranja od lica Gospodnjeg.
I da pošalje unapred narečenog vam Hrista Isusa, Kog valja dakle nebo da primi do onog vremena kad se sve popravi, što Bog govori ustima svih svetih proroka svojih od postanja sveta" ( dela apostolska 3. 19 - 21 )
Na drugom mestu - razovarajući sa jednim jevrejskim rabinom po imenu Nikodim Isus je ovom čoveku uputio sledeće reči:
"Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može vidjeti carstva Božijega.
Reče Nikodim njemu: kako se može čovjek roditi kad je star? eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se?
Odgovori Isus: zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.
Što je rođeno od tijela, tijelo je; a što je rođeno od Duha, duh je.
Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi.
Duh diše gdje hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovjek koji je rođen od Duha" ( Jovan 3. 3 - 8 )
Ova biblijska poruka o pokajanju proteže se kroz celo Sveto pismo i jedna je od ključnih tačaka novozavetne vesti o duhovnoj obnovi i opravdanju verom ( ili novorođenju kako je biblija definiše ), koju Bog želi da ostvari u nama, i našom saradnjom sa njim da nas pripremi za dolazak svog carstva slave.
Pokajanje koje Bog postavlja kao bitan uslov za ulazak u Božje carstvo slave podrazumeva naše shvatanje da smo grešni i da nam je potreban spasitelj, da sami nismo u stanju da se izborimo sa grehom i grešnim sklonostima koje postoje u nama, a koje se javljaju kao posledica naše telesne grešne prirode koju smo nasledili rođenjem na ovoj zemlji, i da sami po sebi nemamo silu da svoj život uskladimo sa načelima Božje pravde zapisanim u njegovim zapovestima.
"Jer svi sagrešiše i izgubili slavu Božiju" ( Rimljanima poslanica 3. 23 )
"Može li Etiopljanin promeniti kožu svoju ili ris šare svoje? Možete li vi činiti dobro naučivši se činiti zlo?" ( knjiga proroka Jeremije 13. 22 - 23 )
Shvatanjem ove realnosti mi treba da učinimo konkretne korake u svom životu u odnosu na ovo grešno stanje u kome se nalazimo, a to je - da dođemo Bogu verom i da u iskrenoj molitvi zatražimo da nas on povede putem spasenja i duhovne obnove, da deluje na nas i naša srca silom Svetoga Duha koji je upravo dat sa ciljem da u ljudima probudi duh pravog pokajanja i u njima obnovi Božji porušeni moralni lik, da nas zaodene u haljine Hristove pravednosti, i da nam pomogne da svoj život uskladimo sa moralnim principima zapisanim u Božjoj reči i njegovim zapovestima.
Prednost koju Bog danas daje svakom čoveku je ta - da Hristovom pravednošću mi možemo biti potpuno očišćeni od sile greha i dostići savršenstvo kataktera, što će dovesti do toga da potpuno odražavamo Hristov lik.
Hristos nam danas uračunava zasluge svoje žrtve i prolivene krvi i poklanja nam svoju uračunatu pravednost pod uslovom vere i pokajanja, koje podrazumeva priznanje greha i napuštanje svega što je u suprotnosti sa Božjom voljom.
Dok nam se datom pravednošću, zahvaljujući njegovoj posredničkoj službi daje dar Svetoga Duha, koji omogućava da živimo posvećenim životom u skladu sa načelima Božjeg zakona i da rastemo u milosti, preobražavajući naš život i karakter - dok dostignemo svi savršenstvo u visini mere rasta Hristova.
"Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista,
Kroz kog i pristup nađosmo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije"( Rimljanima poslanica 5. 1 - 2 )
"Dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Božijeg, u čoveka savršenog, u meru rasta visine Hristove;
Da ne budemo više mala deca, koju ljulja i zanosi svaki vetar nauke, u laži čovečijoj, putem prevare;
Nego vladajući se po istini u ljubavi da u svemu uzrastemo u Onome koji je glava, Hristos.
Iz kog je sve telo sastavljeno i sklopljeno svakim zglavkom, da jedno drugom pomaže dobro po meri svakog uda, i čini da raste telo na popravljanje samog sebe u ljubavi"( Efescima poslanica 4. 13 - 16 )
Da bi čovek shvatio ovo opravdanje verom i prirodu promene koju Bogčini u nama - on mora spoznati šta znači pravo obraćenje i prava priroda posvećenja.
Kao što je napomenuto - mi ljudi nismo u mogućnosti da sami sebe promenimo i da živimo u skladu sa Božjom voljom, jer se rađamo grešni i u nama se bore različite strasti naše pale grešne prirode koju smo nasledili padom prvih ljudi Adama i Jeve.
Jedino Bog može da nas promeni delujući na nas i naše biće svojom preporađajućom silom Svetoga Duha koji u nama obnavlja porušeni Božji lik, pod uslovom da verom primimo Isusa kao ličnog spasitelja. da predamo svoju volju u njegove ruke i dopustimo Duhu Svetome da deluje na naša srca i misli i da nas promeni, - jer je Bog tako i obećao, samo ako to želimo i zatražimo od njega:
"Zato još govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim i posteći i plačući i tužeći.
I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i kaje se oda zl" ( knjiga proroka Joila 2. 12 - 13 )
"I pokropiću vas vodom čistom, i bićete čisti; ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših.
I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašeg, i daću vam srce mesno.
I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete" ( knjiga proroka Jezekilja 36. 25 - 27 )
Iz tog razloga Bog na je dao svoju pisanu reč, putem koje se on obraća čoveku i kroz koju deluje sila Duha Svetoga i vodi čoveka ka Bogu, i,u čemu se ostvaruje i čovekovo obraćenje i proces posvećenja.
"I budući da iz malena umeš sveta pisma, koja te mogu umudriti na spasenje u Hristu Isusu.
Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi,
Da bude savršen čovek Božji, za svako dobro delo pripravljen" ( 2 poslanica Timotiju 3. 15 - 17 )
U tom pogledu - prava priroda pokajanja, obraćenja i posvećenja koje Bog čini u nama svojim Svetim Duhom, se sastoje u tome - da čovek čitanjem ili pak slušanjem reči Božje biva Svetim Duhom osvedočen u svoju grešnost i da mu je potreban spasitelj.
Ako se ne usprotivi ovoj sili osvedočenja - on biva pokrenut da učini konkretne korake ka Bogu, da u pokajničkoj molitvi prizna svoju nemoć da se sam izbori sa grehom, i da traži silu od Boga i Božansko prosvetljenje da od tog trenutka živi jednim novim životom u zajednici sa njim.
U tom trenutku čovek možda oseća sav teret greha koji je na njegovim plećima i žestinu borbe sa starom grešnom prirodom, ali u skladu sa njegovom iskrenošću i ozbiljnošću namere a ne pokrenut trenutnim pobudama i površnim osećanjima, daje mu se sila Svetoga Duha i Božansko prosvetljenje.
Drugim rečima - čovek biva u trenutku ispunjen silom Božjom koja u njemu proizvodi manifestacije istinskog oslobođenja od greha i njegove sile, koje čovek oseća u svakom deliću svoga bića.
Njegovo srce u trenutku biva omekšano i ispunjeno neizrecivom ljubavlju, radošću, i nebeskim mirom, i on u tim trenutcima možda i sa suzama zahvaljuje Bogu na njegovoj ljubavi koju je iskazao prema grešniku koji se kaje.
Čovek koji doživi ovakvo iskustvo on nastavlja dalje kroz život velikim koracima i novom silom koja je u njemu -, svakoga dana rastući u veri, čitanjem reči Božje, kroz molitvu i gledanjem u Isusa, zahvaljivanjem i radom za druge u delu objave jevanđelja.
Ovako obraćeni čovek rađa duhovne rodove i živi jednim novim životom bez greha, svakoga dana rastući u veri i poznanju Božje volje.
"Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se?
Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo.
Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem;
Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu.
Jer koji umre oprosti se od greha.
A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim,
Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime.
Jer šta umre, grehu umre jedanput; a šta živi, Bogu živi.
Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem.
Da ne caruje, dakle, greh u vašem smrtnom telu, da ga slušate u slastima njegovim;
Niti dajte udova svojih grehu za oružje nepravde; nego dajte sebe Bogu, kao koji ste živi iz mrtvih, i ude svoje Bogu za oružje pravde" ( Rimljanima poslanica 6. 3 - 13 )
"A poznata su dela telesna, koja su preljubočinstvo, kurvarstvo, nečistota, besramnost,
Idolopoklonstvo, čaranja, neprijateljstva, svađe, pakosti, srdnje, prkosi, raspre, sablazni, jeresi, Zavisti, ubistva, pijanstva, žderanja, i ostala ovakva za koja vam napred kazujem kao što i kazah napred, da oni koji tako čine neće naslediti carstvo Božije.
A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, Krotost, uzdržanje" ( Galatima poslanica 5. 19 - 22 )
Bog će ovakvog obraćenog čoveka voditi, i kroz svakodnevno predanje svoje volje njemu iz trenutka u trenutak u čoveku izgraditi savršeni moralni lik, i time ga pripremiti za Hristov dolazak i život neprolazne sreće u njegovom carstvu slave.
Ovakav čovek će u svakom trenutku života biti na slavu Bogu a na blagoslov svojim bližnjima i ljudima koji ga okružuju, težeći da u službi za Boga svim ljudima sa kojima dolazi u dodir prenese jevandjelje - radosnu vest o spasenju u Isusu Hristu.
