Proizvodnja špargle

[Nostradamus]

Sl. 13 i 14 Mašinska berba špargle.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Kad su izbojci već blizu površine humke, to se može primetiti, pa berač posebnim, zakrivljenim nožem odgrne zemlju, ubere izbojke dužine 16 do 22 cm, pa nazad zagrne i poravna površinu humke. Razumljivo je da, takav rad, zahteva mnogo vremena i dobro uvežbane berače. U zavisnosti od broja izbojaka po busu, razmaka sadenja i vremenskih uslova, može se ubrati 5 do 10 kg/h. U standardnoj proizvodnji bele špargle u Grčkoj, uz prinos od 5.930 kg/ha, i svakodnevnu berbu, tokom 57 dana, troši se 1.091 sat/ha (5,43 kg/h), a to je 92% ukupnog utroška rada u godini berbe. Nakon završetka berbe, humke se razgrnu.

 

[Nostradamus]

Zbog velikih troškova berbe i nedostatka sezonske radne snage, sve više se koristi tehnologija berbe bele špargle, pokrivanjem redova crnom PE folijom. Za taj način nije potrebno zagrtnaje. Dve do tri nedelje pre očekivanog početka berbe, redovi se pokriju crnom PE folijom 0,03, ili 0,05 mm debljine. Jedna strana se zagrne zemljom, a druga pričvrsti raspoloživim materijalom (kamen, vrećice peska). Folija ne sme biti napeta, odnosno mora biti postavljena tako da dopusti uspravan rast izbojaka. Berači, s jedne strane otkriju foliju, uberu standardne izbojke i red, ponovo, pokriju. Neki proizvođači, iznad redova postavljaju niski tunel s nosivom konstrukcijom od žice ili šiblja. Taj način berbe ima još jednu prednost. Ispod folije, zemljište se brže zagreva i sporije hladi, pa berba počinje nešto ranije. Međutim, u drugoj plovini perioda berbe, tokom vrlo toplih dana, temperatura ispod crne folije je još veća, pa izbojci mogu dobiti ružičastu boju.

 

[Nostradamus]

Primeri rezultata ogledne mehanizovane berbe bele špargle na jednom starijem zasadu. Na zagrnutim redovima, radno telo mašine za berbu, prolazilo je 5 cm iznad busa i nije bilo oštećenja busa. Posle svake berbe, humke se moraju ponovo zagrnuti. Odrezani izbojci, mašinski se odlažu na površinu humke, odakle ih radnici pokupe, ili se otpremaju na mesto za čuvanje. Tokom tog posla, izbojci mogu biti malo oštećeni. Postignuto je 35% izbojaka dužih od 17 cm, 18% od 12 do 17 cm, 22% 7 do 12 cm i 25% neupotrebljivih izbojaka (izbojci bez vrha, slomljeni i manji od 7 cm).
U evropskim zemljama, koje proizvode šparglu za tržište, prosečni prinosi su, od 3 do 4 t/ha, što obuhvata nove zasade, one u punom rodu i one pri kraju proizvodnje.
Kako se kreću prinosi po godinama, jednog dobrog proizvođača u Grčkoj, uz trinaestogodišnji prosek od 4,09 t/ha.

 

[Nostradamus]

Pospešivanje i izvansezonska proizvodnja špargle
U početku sezone berbe, špargla obično ima znatno višu cenu pa, različite mere pospešivanja, daju dobar ekonomski rezultat. U proizvodnji bele špargle, zagrtanjem redova, humke se prekrivaju providnom PE folijom, koja se ne orošava. Zemljište ispod folije se brže zagreva, pa berba počinje ranije. Ta folija se ne diže, nego se zareže nožem iznad busa, a izbojci uberu na isti način kao i s nepokrivene humke. Prinos pokrivenog šparglišta, do polovine juna, je 6.490 kg/ha, a nepokriveno šparglište se, do tog datuma, još nije bralo.
U Italiji se pospešuje, zasad normalne proizvodnje, uz pomoć bioenergetskog materijala (svežeg stajskog đubriva, ili otpadaka od prerade pamuka). Duž redova špargle, otvore se jarkovi i napune bioenergetskim materijalom, uz potrebno vlaženje. Iznad toga, postavlja se tunel od providne, ili crne folije, za berbu zelene, odnosno bele špargle.

 

[Nostradamus]

U Holandiji, Belgiji i Francuskoj razvijaju se tehnologije za zimsku proizvodnju špargle koja, naravno, ima najvišu cenu. OgledI su u komori za pospešivanje radiča Witloof. Jednogodišnji rasad špargle 4 kultivara, gajen je na otvorenom uz razmak 55 x 35 cm, tj. 55.000 biljaka/ha. Za pospešivanje, izvađen rasad je posađen u kontejnere, veličine 1 m2 i 15 cm duboke, na sloj smeše za saksije, od 5 cm i pokrivene sa 5 cm iste smeše. U najpovoljnijoj varijanti ogleda, 30 biljaka/m2 dalo je 6 kg belih izbojaka, tokom mesec dana berbe, što se pokazalo ekonomski opravdano.
Sl. 15 i 16 Hidroponski način gajenja špargle.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Belgijska tehnologija pospešivanja špargle u, takođe, komorama za pospešivanja radiča, uz temperaturu od 18 do 22 0C i oko 90% relativne vlažnosti vazduha. Jednogodišnji rasad, gaji se u kontejnerima dimenzija 50 x 50 x 60 cm, na otvorenom, uz fertirigaciju. Tokom zime, kontejneri se unose u komoru, beru 4 do 6 nedelja, a zatim iznose, i postavljaju sledeći. Tako, komora od 500 m2, služi za pospešivanje špargle proizvedene na jednom hektaru.

 

[Nostradamus]

Sl. 17 Sadnja špargle.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Sl. 18 Razvoj špargle.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Sl. 19 Špargla pod folijom.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Sl. 20 Mlad zasad špargle.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Prve godine, po jednom busu, postiže se prinos od 100 g, a sledećih godina, prinos raste.
Sličnu tehnologija opisuje se u Francuskoj. Špargla se hidroponski uzgaja u kontejnerima, i tako se bolje kontroliše ishrana i zdravstveno stanje busova. To omogućava programiranje berbe, bez obzira na vreme i klimatske uslove, povećava se prinos po busu i postiže odličan kvalitet. Od dvogodišnjeg busa hibridnog kultivara Boonlim, postignut je prinos od 600 g, a od toga je bilo 56% izbojaka debljih od 16 mm.

 

[Nostradamus]

Dorada, pakovanje i skladištenje
Mladi izbojci bele i zelene špargle vrlo brzo rastu. Pri temperaturi od 18 do 22 0C, dnevno narastu 5 do 7 cm. Tkiva su im jedra i puna ćelijskog soka, a to uslovljava veliku osetljivost posle berbe. Već tokom berbe korisno je ubrane izbojke pokriti vlažnom tkaninom, a put od berbe do dorade, treba da bude što kraći. Bela špargla, ubrana na standardan način, obično se potopi u hladnu vodu, da joj se snizi temperatura i da se čestice zemljišta raskvase. Zatim se peru, pod jakim mlazom vode, a prema potrebi, i uz lagano četkanje. Posle toga se sortiraju, po dužini i debljini, skrate na jednaku dužinu, i slažu u snopiće od po 0,5 kg, koji se mogu pojedinalno pakovati u perforiranu PE foliju. Ako se vezuju, snopiči se slažu u obložene gajbice ili kartonske kutije, s vrhovima prema sredini, i pokriju folijom. Za taj nalin, koriste se jedinice pakovanja od 3 do 8 kg. Posle rashlađivanja, na udaljena tržišta otprema se hladnjačama, uz temperaturu od 1 do 5 0C. Bela špargla se može skladištiti do 15 dana, na temperaturi od 1 0C i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 95%.
Zelana špargla je, takođe, vrlo osetljiva, pa put od berbe do dorade, mora biti što kraći. Nju, često, ne treba prati, nego se odmah klasira po dužini i debljini, slaže u snopiće i ravno podreže. Pre otpremanja na tržište, snopići se mogu, tokom nekoliko sati, staviti uspravno u bazen sa 1 do 2 cm vode. Tako izbojci nadokande vodu koji su izgubili tokom berbe i dorade, pa bolje izdrže put do potrošača.

 

[Nostradamus]

Upoređivanje održivosti suvog i vlažnog pakovanja zelene špargle. Snopići „suve“ špargle su pakovani horizontalno u kutije i pokriveni PE folijom.
Sl. 21 Pakovanje šparle.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Za vlažno pakovanje, na dno kutije, stavljeno je nekoliko slojeva navlaženih papirnih peškira i snopići su složeni uspravno. Posle skladištenja, pri 4 0C i 95% relativne vlažnosti vazduha, tokom 13, odnosno 16 dana, vlažno pakovana špargla povećla je težinu za 0,5 do 10,5% i ostala sveža, a u istom periodu, suvo pakovana špargla izgubila je 5,3 do 9,2% težine i, na kraju perioda, delovala uvelo.
Norme kvaliteta špargle na evropskom tržištu
Kvalitet ekstra: izbojci špargle moraju biti ravni, zatvorenog vrha, s rđastim tragovima koji se, pri normalnom ljušćenju, odstranjuju. Kod bele špargle, stabljika i vrh moraju biti beli, a dopuštena je, samo neznatna, ružičasta nijansa. Zelena špargla mora biti sasvim zelena, baza mora biti ravno odrezana, bez odrvenelih delova.
I. klasa: uz čvrsto zatvoreni vrh, dopušteni su blago zavijeni izbojci, kao i tragovi rđaste i ružičaste boje. Zelena špargla mora biti najmanje 80% zelena. Kod bele špargle ne sme biti odrvenelih delova, a kod zelene špargle je to dozvoljeno pri osnovi, što se, prilikom čišćenja, odstarnjuje.

 

[Nostradamus]

I. klasa: u ovu klasu se svrstavaju izbojci koji nisu sasvim ravni, s malo otvorenim vrhom, koji kod bele špargle može biti malo obojen. Zelena špargla mora biti, najmanje, 60% zelena, sme biti malo odrvenela, s delimično kosim rezom.. Sortiranje prema dužini: Više od 17 cm - duga špargla; 12 do 17 cm - kratka špargla; manje od 12 cm - vrhovi špargle; 12 do 22 cm u II. klasi za pakovanje bez vezivanja.
Sortiranje prema prečniku, koji se meri u sredini izbojka:
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Iz svega se vidi da je špargla kultura sa velikim zahtevima, za koju se koristi mnogo živog rada, a prinosi po jedinici površine, u odnosu na drugo povrće, srazmerno su mali, pa moraju imati višu cenu.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Izvor: Asparagus Information Bulletin,
Pest and disease asparagus
tekst: Prof. dr Ružica Lešić, Povrćarstvo