Proizvodnja špargle

[Nostradamus]

Prvi debeli korenovi se pojavljuju 6 do 10 nedelja posle nicanja, a posle toga, može se primetiti pojava podanka. Premeštanje asimilata u podanak i debelo korenje, počinje krajem jula i traje sve do prelaska u mirovanje. U to vreme, dobar rasad, ima 5 do 6 nadzemnih stabljika, visine 20 do 30 cm, koje se, na završetku vegetacije, uklone. Rasad je, najbolje, vaditi neposredno pre sađenja. Mehanizacija za vađenje krompira, prikladna je za taj poduhvat, uz maksimalno izbegavanje oštećenja. Pre sađenja, ili isporuke za dalju prodaju, rasad se sortira prema veličini. Jednogodišnji rasad mora imati najmanje 20 debelih korenova, a na podnaku krupnije pupoljke. Najmanja težina rasada za prodaju je 40 do 50 g. Rasadi, koji na podanku imaju mnogo sitnih pupoljaka, daju grmaste biljke, što nije poželjno. Ako se rasad mora skladištiti, treba izbegavati velika pakovanja. Uz relativnu vlagu vazduha 90 do 95%, najprikladnija temperatura u skladištu je oko 5 0C.
Na taj način može se proizvesti 150 do 175 hiljada rasada po hektaru

 

[Nostradamus]

Sl.7 Mlada špargla u kontejnerima.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Italijani navode gušći sklop u proizvodnji rasada, kada dobijaju i do 40 biljaka/m2. Takođe, i setva leti, u junu ili julu, a vađenje rasada posle 18 do 20 meseci. Moguće je korišćenje i dvogodišnjeg rasada, ako se ne uspe, na vreme, rasad posaditi ili prodati. Prema istraživanjima u Poljskoj, razlike u prinosu šparglišta, zasnovanih jednogodišnjim i dvogodišnjim rasadom, na težem i lakšem zemljištu, u petogodišnjem proseku, nisu bile opravdane.

 

[Nostradamus]

U poslednje vreme, usvojena je tehnologija proizvodnje rasada špargle, u optimalnim uslovima, u zaštićenom prostoru, u kontejnerima, što ima niz prednosti:
*smanjuje se trajanje proizvodnje, od jedne vegetacijske godine, na nekoliko meseci
*upotrebom dezinfekcionog supstrata, ograničava se mogućnost prenošenja uzročnika bolesti iz rasadnika (Fusarium)
*ušteda semena; manja količina skupog, hibridnoig semena
*mogućnost mehanizovanog sađenja
*izbegavanje oštećenja i gubitka korena
*mogućnost presađivanja izvan optimalnog roka za rasad u mirovanju
*mogućnost početka berbe u drugoj godini od presađivanja

 

[Nostradamus]

Za prolećno sađenje, seje se obično krajem januara, ili u februaru, u sandučiće. Potopljeno seme, pri temperaturi vode od 22 0C, niče je za 13 dana. Biljčice, visine 10 do 12 cm, pikiraju se u kontejnere, veličine saksije 200 do 300 cm3.
Pri temperaturi zaštićenog prostora od oko 18 0C, s rasponom od 14,4 do 28,4 0C, rasad je spreman za presađivanje za 90 do 105 dana, u zavisnosti od intenziteta svetlosti. On ima 3 do 5 zelenih izbojaka, a ukupna dužina korena im je do 4 m. Pre presađivanja, važno ga potepeno ih privikavati na spoljašnje uslove, jer je vrlo osetljiv na UV zračenje i preveliko isparavanje, pa se posle sađenja, mora odmah dobro zaliti.
Sl. 8 Gajenje špargle u plasteniku.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Sl. 9 Obrada zemljišta za šparglu.

 

[Nostradamus]

Priprema zemljišta, setva i sađenje
Za prolećno zasnivanje šparglišta, pripremu zemljišta treba započeti već prethodne jeseni, ili zime, dubokim oranjem na 40 do 60 cm, ili oranjem na 30 do 40 cm, s podrivanjem do 70 cm, u zavisnosti od zemljišta. Uz taj posao, unosi se stajsko đubrivo, ili drugo organsko đubrivo, kao i kalijum i fosfor, uz manju količinu azota. Na zemljištima kiselijim od pH 5,5, može se, uz to, dodati i određena količina kreča.
Za direktnu setvu zelene špargle, u proleće se zemljište višestruko površinski obrađuje, da se unište iznikli korovi. Seje se seme, prethodno potpoljeno u toplu vodu, kao što je već spomenuto, u redove, na razmak 1,2 do 2 m, ili u dvoredne trake, s razmakom redova u traci od 30 do 40 cm. Razmak semenki u redu se planira na 10 do 15 cm, uz dubinu setve do 5 cm. Za takvu setvu, potrebno je 1 do 2 kg semena po hektaru.
Za sađenje jednogodišnjeg, ili tromesečnog rasada, namenjenog gajenju zelene špargle, posle prolećne pripreme, otvore se brazde, a rasad se sadi na dno brazde. Pošto se, zbog obnavljanja mesnatog korenja, celi podanak postepeno diže prema površini zemljišta tokom vegetacije, redovi se postepeno zagrću.

 

[Nostradamus]

Ako se jednogodišnji rasad sadi ručno, debelo korenje se ravnomerno rasporedi na sve strane. Kod mašinskog sađenja, obično, smešteni su u smeru jarka. Rasad se prekrije sa oko 10 cm zemljišta, i ostaje u jarku. To će omogućiti zagrtanje redova pre berbe. Tromesečni rasad iz zaštićenog prostora, sadi se odgovarajućim sadilicama, koje se koriste za sađenje paradajza iz kontejnera.
Nega šparglišta tokom vegetacije
U prvoj godini posle sađenja, glavne mere nege su: borba protiv korova, očuvanje površinske strukture i potrebne vlage. Budući da je špargla monokotila biljka, velik je izbor različitih herbicida koji se mogu koristiti u borbi protiv korova, pa će izbor zavisiti od preovlađujućih korova. Međuredna obrada, posebno u prvim godinama, mora biti sasvim plitka, da se ne ošteti korenje, jer je oštećeno korenje više izloženo bolestima venuća, posebno fuzariozi. U narednim godinama, korovi se mogu suzbijati, pre berbe izbojaka, prskanjem zagrnutih redova, sredstvima na bazi Simazina ili, posle berbe, Senkorom. Posle završetka berbe, u vreme vegetacije špargle, međuredovi se mogu tretirati Deherbanom, uz primenu štitnika, čuvajući zelenu masu špargle.

 

[Nostradamus]

Od ravnomernog snabdevanja vodom i hranivima, tokom aktivne vegetacije, zavisi prinos špargle u sledećoj godini. Zbog razdoblja berbe, aktivna vegetacija, kada se stvaraju asimilati, skraćena je za 3 do 8 nedelja, zavisno od starosti zasada. U uslovima letnje suše, a zbog smanjenog snabdevanja hranivima, biljka može trošiti rezerve, iz podanka i korenja. U vreme aktivne vegetacije, optimalna je količina padavina 240 mm, a od toga, u julu i avgustu, 160 mm. Prema tome, u nekim područjima, špargla se može gajiti i bez navodnjavanja, ali tamo gde su česte i dugotrajne letnje suše, samo navodnjavanje može osigurati dobar prinos sledeće godine.
Zaštita od bolesti i štetočina započinje sađenjem zdravog i dezinfikovanog rasada, ako se sadi jednogodišnji rasad u mirovanju. Od bolesti, najveće štete su od venuća, koje izaziva Fuzarium spp. i srodni uzročnici, a mogu smanjiti broj aktivnih biljaka u zasadu. Kad se primeti žućenje i venuće, korisno je, takve biljke, pažljivo iskopati i spaliti. Drugih mera zaštite, nema. Šparglina rđa može, sorusima, prekriti veci deo zelene površine biljke, pa pojedini izbojci požute i osuše se. Prskanjem, odgovarajućim fungicidima, na vreme, bolest se može kontrolisati, a postoje i tolerantni kultivari.

 

[Nostradamus]

Larve špargline zlatice oštećuju zelene delove biljke. Štetočina prezimljuje u tlu, pa je korisna mera ostaviti lovne biljke na početku berbe, i na njima, prvu generaciju, uništiti mehanički, ili insekticidom. Mlade zasade treba često pregledati i, prema potrebi, prskati, jer masovna pojava ove štetočine, može izazvati golobrst. Larve špargline muve buše hodnike u izbojcima. Najvažnije je dobro zaštiti, jednogodišnje i dvogodišnje zasade koji se još beru, odgovarajučim insekticidima.
Sl. 10 i 11 Simptomi gljivičnih oboljenja na špargli.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

Berba i prinosi špargle
U područjima blage klime, i dugog perioda vegetacije, berba špargle može započeti 2 do 3 nedelje pošto prođe godinu dana od sađenja, a u predelima sa oštrijom klimom, posle dve godine. U prvoj godini, berba traje 3 do 5 nedelja, a u sledećim godinama, 6 do 8 nedelja. Prinos špargle, obično postepeno, raste do šeste godine, a posle toga stagnira i postepeno pada. Šparglišta, starija od 14 godina, više ne daju ekonomski opravdane prinose.
Iz podzemnog podanka, novi izboji počinju terati kad temepratura zemljišta dostigne 12 0C. Tada počinje berba. To, u prvom redu, zavisi od proizvodnog područja, ali i od godine. Intenzitet rasta novih izbojaka zavisi od temeprature zemljišta. Porast ili pad temperature, odražava se na količinu ubranih izbojaka, posle dva dana. Maksimalni kapacitat rodnosti špargle, postiže se ručnom berbom, dva do ti puta nedeljno, a neki proizvodači beru svaki dan, što omogućava veću zastupljenost viših klasa. U prvom delu perioda berbe, postiže se više ekstra i I. klase, što opravdava mere koje pospešuju ranozrelost.

 

[Nostradamus]

Zelena špargla bere se kad je izbojak 18 do 23 cm dug, a vrh mu je još sasvim zatvoren. Posebnim nožem, odreže se malo ispod površine zemljišta, jer je na tom delu više sklerenhimskog tkiva, pa su posle berbe manji gubici u odnosu na berbu iznad zemljišta. Visoki troškovi berbe, podstakli su istraživanja za mehanizaciju berbe, barem berbe špargle namenjene preradi. U Sjedinjenim Amerićkim Državama, već se koriste kombajni koji režu izbojke na samoj površini zemljišta, ili malo ispod površine, što onda obuhvata, delom prevelike, a delom premale izbojke, uz izbojke standardne veličine. Berbom jedamput nedeljno, gubi se 40 do 60% kapaciteta rodnosti šparglišta. Postoje i kombajni za selektivnu berbu. U Evropi, gde su površine šparglišta manje, takva mehanizacija nije ekonomična. Efikasnost berbe poboljšava se pokretnim platformama, na kojima berači sede u prikladnijem pložaju, bliže izbojcima, a ta se oprema koristi i za drugo povrće.
Iako je zelena špargla, sa stanovišta hranljivosti, kvalitetnija, na evropskom tržištu se više ceni bela špargla, tj. izbojci koji još nisu dospeli na svetlost. Klasični način proizvodnje bele špargle sastoji se u zagrtanju redova špargle, tako da se, iznad reda, formira humka rastresitog zemljišta visine 30 do 40 cm. Ta operacija se izvodi u proleće, oko 2 nedelje pre očekivanog početka berbe. Za to se koriste različita ratila koja, iz međureda, nabace zemlju na humku i, istovremeno, je poravnavaju.
Sl. 12 Ručna berba šparle.