Proizvodnja špargle

[Nostradamus]

PROIZVODNJA ŠPARGLE
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Velika rasprostranjenost ovog roda (Liliaceae), pokazuje sposobnost prilagođavanja razlčitim klimatskim i edafskim uslovima. Autohtone vrste Asparagus acutifolius i Asparagus tenuifolius, od davnina, se koriste kao povrće i lekovito bilje, a mladi izbojci, skupljaju u makiji mediteranskog područja. Asparagus offcinalis, gaji se već više od 2.000 godina i koristi se kao povrće, a neke vrste koriste se kao ukrasne biljke.

 

[Nostradamus]

Poreklo i istorijski razvoj
Špargla potiče iz zapadnog Mediterana, a gaji se od pradavnih vremena. Rimski pisac Katon (234. do 149.) detaljno je opisao način njenog gajenja, a spominje je i Plinije, Kolumela, Julije Cezar i Dioklecijan. Iz južne Evrope, proširila se u srednju i severnu Evropu. Gajila se u manastriskim baštama, uz dvorove, a kasnije, u okolini gradova. Uvek je bila povrće visokog standarda. Glavni razloga za to je velika potreba za radnom snagom i relativno mali prinos po jedinici površine.
Hranjiva i zdravstvena vrednost
Mladi izbojci špargle su sezonsko povrće koje se, u priobalnom području, bere u aprilu i maju, a u kontinentalnom području, u maju i junu. Kao sveže prolećno povrće, delikates je po mnogim osobinama. Najviše se koristi kuvana, ili kuvana na pari, začinjena sosovima, sirom ili jajima. Posebno je cenjena supa od špargle, pa je industrija proizvodi u koncentrisanom obliku. Nežni i krhki vrhovi izbojaka mogu se koristiti i sveži, kao salata, začinjeni vinskim sirćetom i maslinovim uljem. Špargla se najviše konzerviše zamrzavanjem i tako najbolje sačuva aromu, zatim sterlizacijom, u limenkama i staklenkama, i sušenjem. U Evropi se više ceni bela špargla, iako zelena ima bolju hranjivu i zdravstvenu vrednost. Specifični ukus i miris špargle potiče od eteričnih ulja, tirozina i metilmerkaptana, glikozida, cilibarske i asparaginske kiseline, arginina, holina, saponina i flavonoida. Sve to, više je izraženo kod zelene špargle
Špargla se ceni kao dijetalno povrće, posebno za dijabetičare. Od davnina je poznato njeno stimulativno delovanje na rad jetre i bubrega, a preporučuje se i za bronhitis i reumatizam.

 

[Nostradamus]

Proizvodnja u svetu i privredna vrednost
Špargla se, u svetu, proizvodi na 148.630 ha, od toga na 93.730 ha se gaji zelena špargla, a na 54.900 ha, bela špargla. Budući da je to višegodišnja biljka, stari zasadi se dopunjavaju novim, pa se te površine, ponešto, menjaju.
Prema Nickolas, površine u ha ovako su raspoređene:
U Evropi, najveće površine špargle su u:
Španiji - 21.000 ha, a prosečni prinos je 3,52 t/ha Francuskoj - 16.112 Ha, uz prinos 3,17 t/ha Nemačkoj - 5.233 ha, u prinos 2,28 t/ha Holandiji – 2.783 ha, uz prinos 4,13 t/ha.
Porast površina pod šparglom, u poslednje vreme, zabeležen je u Nemačkoj, na 10.500 ha uz proizvodnju od 37.000 t. Uz uvoz 45.000 tona, potrošnja špargle je porasla na 1,2 kg/glavi stanovnika. Površine u proizvodnji špargle porasle su i u Grčkoj, na 7.100 ha s prosečnim prinosom od 4,2 t/ha. Više od 90% tih količina izvozi se u zemlje zajedničkog evropskog tržišta, a najviše u Nemačku. Pošto se u Grčkoj, špargla bere ranije nego u drugim područjima Evrope, postiže dobru cenu (2,4 US$/kg), pa je ta proizvodnja visokoprofitabilna.

 

[Nostradamus]

Kod nas je špargla malo zastupljeno povrće, i to pretežno u porodičnim baštama. Bilo je više pokušaja zasnivanja zasada za proizvodnju za tržište, ali u to vreme, tržište nije moglo da prihvati proizvedene količine špargle, a one su bile tolike da konkurišu na evropskom tržištu.
Morfološke i biološke osobine
Špargla je trajnica, sa životnim vekom od 15 i više godina. Ona ima sposobnost da, u nepovoljnim uslovima, uđe u mirovanje i odbaci nadzemne delove. Koren špargle ima dvostruku funkciju. Sitno i nežno korenje ima apsorpcijsku funkciju, a velika masa korenja, debljine oko 5 mm, koja obrasta podanak, služi za deponovanje rezervi za rast novih nadzemnih organa posle perioda mirovanja. Ovo debelo korenje odumire posle tri godine, a iznad njega, razvije se novo, na gornjem delu podzemne stabljike, podanka, što je razlog postepenog dizanja podzemnog busa. Apsorpcijsko korenje nalazi se na donjem delu podzemnog busa, a u gornjem delu ga je vrlo malo. Zbog toga se, glavnina apsorpcijskog korenja, nalazi na većoj dubini.

 

[Nostradamus]

Na razgranatom podanku, pri kraju aktivne vegetacije u jesen, formiraju se pupoljci koji će, u sledećoj vegetaciji, dati nove stabljike. Na četvorogodišnjem, do petogodišnjem podanku, može biti 10 do 15 pupoljaka, a ima pojedinih biljaka sa 30 pupoljaka.
U početnoj fazi rasta - kad su stabljike- izbojci dugi 15 do 25 cm, debeli na bazi 1 do 4 cm, sa zatvorenim vrhom i priljubljenim ljuskastim listovima – koriste se kao povrće.
Ako se izdanak ne ubere, iz njega se razvije razgranata stabljika, visine 80 do 120 cm. Iz pazuha sitnih, ljuskastih listova, razvijaju se grane s igličastim filokladijima koji, zjedno sa stabljikom, imaju asimilacijsku funkciju.

 

[Nostradamus]

Špargla je jednopolna, dvodoma biljka. Počinje cvetati u drugoj, ili trećoj godini, a zatim, cveta svake sledeće godine. Biljke koje nose muške cvetove, obično imaju više tanjih izbojka (stabljika), s više sitnijih filokladija, ali su oni duži. Cvetovi su pojedinačni. Ženski cvetovi imaju trogradnu plodnicu sa 6 semenih zametaka i 6 zakržljalih prašnika. Krunica je neugledna, žutozelena, kao i kod muških cvetova. Muški cvetovi imaju zakržljaju plodnicu i 6 prašnika. Oprašuju se insektima. Plod je sočna boba, veličine zrna graška, u fiziološkoj zrelosti crvene boje, s najviše 6 crnih semenki, nepravilno okrugog oblika. U jesnom gramu, može biti 40 do 60 semenki.
Seme špargle sporo klija, a minimalna temperatura klijanja je 15 0C. Pri temperaturama bliskim minimalnoj, do nicanja može proći do 6 nedelja. To je zbog toga, i to je glavni razlog, što seme teško bubri pri temperaturi nižoj od 21 0C. Potapanjem semena, tokom 4 do 5 dana, u toplu vodu (29 do 32 0C) može se, znatno, pospešiti nicanje. Pri temperaturi od 24 do 29 0C, nicanje može početi vec za 10 do 12 dana.

 

[Nostradamus]

Za rast i razvoj optimalne su temperature od 12 do 26 0C, a unutar tog raspona, pojedine faze imaju specifične potrebe. Posle perioda mirovanja zimi, novi izbojci počnu terati kad se zemljište, na 10 cm dubine, ugreje na 10 do 12 0C. Pri višim temperaturama, rast novih izbojaka je brži, a kod proizvodnje zelene špargle, na vrhu izbojka, brzo se pojavljuju sekundarne grane. U prvoj godini posle sađenja, špargla raste vrlo brzo, naročito podzemni deo (podanak i masa debelog korenja).

 

[Nostradamus]

Odnos nadzemnog i podzemnog dela, u maju je bio 1:1,3, u septembru 1:2,4, a početkom decembra 1:4,2. Petogodišnja biljka može razviti korenov sistem prečnika 2 do 3 m, a podanak i masa mesnatog korenja, može imati 10 do 20 kg i do 1 m prečnika. Belo, novo mesnato i apsorpcijsko korenje, ima najmanje suve materije, pa se zbog toga, tokom zime, može smrznuti. Smeđe korenje ima najviše aktivne rezerve i ima više suve materije, a tamnosmeđe, gotovo crno, korenje ima najveći procenat suve materije, ali već gubi svoju funkciju. Podzemni bus, dobro podnosi niske temperature u vreme mirovanja, što omogućava gajenje špargli čak i u Sibiru.
Sl. 2 Plod špagle.

 

[Nostradamus]

Kad, na 20 cm dubine tla, temperatura naraste na 12 0C, počinje ubrzani rast mladih izbojaka, naročito posle berbe prvog, čime se poništava vršna dominacija. U proizvodnom području južne Evrope, berba počinje u martu, ili početkom aprila, a u kontinentalnom području, u drugoj polovini aprila, ili početkom maja. U periodu berbe, promenom srednje dnevne temperature za 1 0C, menja se prosečan prinos za 0,7 t/ha. Posle završetka berbe, optimalan razvoj nadzemne mase je kada srednje temperature ne prelaze 19 0C, uz ravnomerno snabdevanje vodom.
Kad nastupe nepovoljni uslovi za rast i razvitak, špargla ulazi u mirovanje. Nadzemni delovi požute i odumiru, a životni procesi, u rizomu i korenju, svode se na najmanju meru. To se, u našim klimatskim uslovima, događa krajem jeseni i zimi. U uslovima vrućeg i suvog leta, u severenoj Africi, špargla miruje i leti, pa se tako dobijaju dva perioda berbe, u proleće i u jesen, posle prvih obilnijih kiša. U optimalnim uslovima rasta, špargla ne mora ulaziti u mirovanje, ali posle dužeg perioda iskorišćavanja, izbojci bivaju sve slabiji. Iz toga proizlazi da je, u proizvodnji špargle, mirovanje ipak preko potrebno. Na osnovu istraživanja, utvrđeno je da je temperatura glavni faktor ulaska u mirovanje, a to su temperature od 2 do 15 0C. Na temperaturama višim od 15 0C, u klima komori, ni posle 70 dana, nije došlo do žućenja nadzemnih delova. Razumevanje tih procesa potrebno je za izvasezonsko gajenje špargle.

 

[Nostradamus]

Seme, iz kojeg će se razviti ženska biljka, brže klija. U sledećem periodu rasta, biljke su podjednake, a prednost muških se pokazuje, tek, u trećoj godini. Muške biljke imaju veći broj, nešto tanjih, izbojaka, više filokladija i veću asimilacijsku površinu. Njihova dugovećnost, najbolje se vidi kod starijih zasada. Prvobitni odnos muških i ženskih biljaka je 1:1, a posle 8 do 9 godina, muških biljaka ima i do 85%, što znači da je već 90% ženskih biljaka uginulo. Ženske biljke, po pravilu, daju manji broj, nešto debljih, izbojaka. Ako ženska biljka ima malo plodova, sledeće godine će dati više izbojaka.
Zemljište, klima i proizvodna područja
Velika masa podzemnih organa špargle, bolje se razvija na lakšim zemljištima, manjeg fizičkog otpora i bolje aeracije. Organsko đubrenje, ili veći procenat humusa u tlu, povoljno deluje na rast i razvoj špargle, uticajem na stabilnost strukture zemljišta, mikrobiološku aktivnost i vodni kapacitet, što je naročito važno na peskovitim zemljištima.
Sl. 3 Nicanje špargle iz semena.