Član
- Učlanjen(a)
- 04.11.2009
- Poruka
- 4
S obzirom da sam odrastao na muzici Čaka Berija, Stonsa, Bitlsa, Šedousa, Elvisa i ostalih, a i nekako s godinama se sve više okrećem džezu, nisam ljubitelj panka, što je, verujem, sasvim razumljivo, mada priznajem da se pank sigurno nije bez nekog snažnog razloga javio u trajao onoliko i kako već jeste...
Iako ga smatram više pokretom u kojem je muzički stil bio drugorazredna stvar u odnosu na fenomenoliški izraz bunta protiv dotadašnjih vrednosti u kojima su mladi pokušavali da nađu uzor, lično, dakle krajnje nestručno, ga smatram šminkom i pomodarstvom i neuspelim pokušajem artikulacije svojih ciljeva i vrednosti, što mu, priznajem, nije smetalo da u nekim svojim fazama i slučajevima ipak iznedri određeni broj sjajnih numera...
Uostalom, vreme će ga već staviti na mesto koje mu i pripada, kao i druge muzičke pravce i pokušaje..
Međutim, ja bih ipak pomenuo nekoliko poznatih karakteristika panka koja ga ipak u suštinskom smislu svrstavaju u toliku zaseban deo pokreta, koji volimo da nazivamo rok kulturom, da ga njegovi atributi suštinski, u mnogome odvajaju od istog tog roka
Tačno je da je pank proizišao u nekom muzičkom smislu i u najvećoj meri iz r’n’r, ali je tačno i to da je poprimio izrazite subkultorološke karakteristike i to na takav način da se i neki njegovi pravci međusobno drastično razlikuju, pa čak svi i ne koriste kao uzor r’n’r. Zatim, u muzičkom smislu pesme su im bitno derivirane u o odnosu na rok i time osiromašene kako u broju akorda koji se uobičajeno koristi u punku, tako i dužinom trajanja pesama. Isticanjem značaja bubnjeva, odnosno ritam sekcija, na račun zapostavljenih i „kroznosih“ vokala i ukupne harmoničnosti pesama u odnosu na rok, uz ostale propratne socijalne manifestacije pank pokreta, po mom skromnom i laičkom mišljenju toliko udaljuju pank od roka i to na način sve više kako se ide nazad u prošlost, da bi bilo stvarno zanimljivo saznati da li bi prvi džezeri iz Nju Orleansa u panku prepoznali svog dalekog muzičkog potomka. U roku, verujem da bi...
Iako ga smatram više pokretom u kojem je muzički stil bio drugorazredna stvar u odnosu na fenomenoliški izraz bunta protiv dotadašnjih vrednosti u kojima su mladi pokušavali da nađu uzor, lično, dakle krajnje nestručno, ga smatram šminkom i pomodarstvom i neuspelim pokušajem artikulacije svojih ciljeva i vrednosti, što mu, priznajem, nije smetalo da u nekim svojim fazama i slučajevima ipak iznedri određeni broj sjajnih numera...
Uostalom, vreme će ga već staviti na mesto koje mu i pripada, kao i druge muzičke pravce i pokušaje..
Međutim, ja bih ipak pomenuo nekoliko poznatih karakteristika panka koja ga ipak u suštinskom smislu svrstavaju u toliku zaseban deo pokreta, koji volimo da nazivamo rok kulturom, da ga njegovi atributi suštinski, u mnogome odvajaju od istog tog roka
Tačno je da je pank proizišao u nekom muzičkom smislu i u najvećoj meri iz r’n’r, ali je tačno i to da je poprimio izrazite subkultorološke karakteristike i to na takav način da se i neki njegovi pravci međusobno drastično razlikuju, pa čak svi i ne koriste kao uzor r’n’r. Zatim, u muzičkom smislu pesme su im bitno derivirane u o odnosu na rok i time osiromašene kako u broju akorda koji se uobičajeno koristi u punku, tako i dužinom trajanja pesama. Isticanjem značaja bubnjeva, odnosno ritam sekcija, na račun zapostavljenih i „kroznosih“ vokala i ukupne harmoničnosti pesama u odnosu na rok, uz ostale propratne socijalne manifestacije pank pokreta, po mom skromnom i laičkom mišljenju toliko udaljuju pank od roka i to na način sve više kako se ide nazad u prošlost, da bi bilo stvarno zanimljivo saznati da li bi prvi džezeri iz Nju Orleansa u panku prepoznali svog dalekog muzičkog potomka. U roku, verujem da bi...
