Imam osećaj, da će punk, ne kao muzika, ne kao 'kreacija Vivijen Vestvud', ne kao 'projekat Malkoma Meklarena', nego kao neka vrsta maskiranog dobrog duha, koji mora da prodiše u svakom ko ima imalo kičme i mozga, a osuđen je na bivstvovanje u žabokrečini hipokrizije, laži, licemerja... (sklon sam da pojam 'čovečanstvo' izjednačim sa dotičnim odrednicama)... Sad, komplikovano mi je da analiziram, da li je slučajno, ili ne što je prvi punk začuo u 'CBGB' klubu u NY?
U svakom slučaju, tu je, možda i mnogo pre Ramones-a, Iggy-ja, Pistolsa, Shame69?
Ne mogu a da ne priznam da sam 'piškio firnajz' na nekoliko blabla-ovih rečenica i odrednica...
Nadam se da se neće ljutiti,
Na praktičnom planu, to znači da pankeri odbacuju (u onolikoj meri koliko je to moguće) društvene stereotipe, nametnute norme i konvencije, pa se tako pojam panka u smislu bunta može proširiti i van okvira koje definiše pank subkultura. To je vid oslobađanja mladih od stega koje im tradicionalno društvo nameće, zahtev za slobodom izraza i odlučivanja, težnja ka kreativnosti u oblikovanju života, upravljanje prema sopstvenim prirodnim impulsima, nesputano od stereotipa. Prema tome, neko ne mora ni da sluša pank da bi nekim svojim delom u duši bio panker.
Štonokaže čiča Peča travar, BLAGOTVORAN, BEZ OBZIRA NA GODINE!
E sad, kapitalizam ne bi bio to što jeste da nije u stanju da upije svaku društvenu pojavu i svaki svoj opozit okrene u svoju korist. Tako se i došlo do današnje firmirane garderobe za pankere, rekvizita, ispeglane i preproducirane muzike,... Pank je postao sasvim uobičajen i legitiman način izraza, kao što su to i izviđači ili whatever, jer se na njemu obrće velika količina novca. Tako je pank postao pomodarstvo i snobizam, upravo suprotno od svoje prirodne težnje. Klinci su pankeri dok su mladi, a kasnije skrenu u neki totalni dibidus, što i znači da se pank danas uglavnom smatra za pozu. Što je najgore, tako zaista i ispada. Sasvim je jasno da se ne mogu nositi čirokane i ziherice kad dođe vreme da se traži posao i sl, ali je pank mnogo više od toga, to je stav koji je doduše sada razvodnjen, ali i dalje znači slobodu u postupanju po sopstvenom nahođenju i odbijanje manipulacije. To što ga ljudi napuštaju kad malo porastu, znači da su ga shvatili ograničeno, kao pozu.
Uam, sramota me da priznam, al ako negde u gradu naletite na ćoravu odrtu, polućelavu- tričetvrtiprosedelu matoru oyebinu (bližu 40tim, no 30tim), koja kao da se nikad sa peglom nije družila, a na naramenici vijetnamke i dalje nosi zihericu, velika je verovatnoća da ste natrapali na jednog od nekadašnjeg stalnog dela inventara Akademije, KST i inih mesta, a sada zloupotrebljavačem ćerkinog laptopa radi kuckanja raznoraznih prdoludnji...
E, naslovnik ovih črčkarija, goreopisani bestijalni skriboman, mirne duše i čiste savesti za sebe može reći da je i dalje buntovnik, kvariigra, nqadobudni, zlobni pametnjaković što uvek ima nezgodna pitanja... A ziherica i tvrdoglava neprilagođenost su verovatno poza, budimo iskreni...
