Preporčujem knjigu ,udžbenik , emisiju , film

[Jurivaka]

Pitanje autoriteta u kontekstu funkcionisanja neke zajednice, je vrlo zanimljivo. Može li organizovana zajednicaa funkcionisati bez autoriteta, pa makar taj autoritet i ne bio eksponiran u vidu pojedinca?

 

[100Dinara]

I žene ispadoše krvoločnije kučke od muškaraca, što i jeste tačno.

A moglo bi se i reći da su žene u procesu socijalizacije više učene da budu poslušne, zar ne?

U situacijama u kojima jedna osoba nekritički sluša autoritet i čini ono što joj se nalaže ne radi se o krvoločnosti (mada ima i toga kod psihopata) nego o tome da u takvoj situaciji osoba koja čini "zločin" veruje da odgovornost ne leži na njoj nego na onome ko daje naređenja.

 

[besherat]

Ne Jurivaka, ovo je jedan experimet u Francuskoj, nema veze sa autoritetom u normalnoj količini, koja je potrebna za svako funkcionisanje, škole, porodice itd. Ovo je strava i užas, pogledaj film, pa ćeš da vidiš o čemu se radi.

 

[100Dinara]

Pitanje autoriteta u kontekstu funkcionisanja neke zajednice, je vrlo zanimljivo. Može li organizovana zajednicaa funkcionisati bez autoriteta, pa makar taj autoritet i ne bio eksponiran u vidu pojedinca?

Autoriteti su svakako potrebni ali ono što treba da modifikuje svako ponašanje, kako autoriteta, tako i onih koji se pokoravaju, jesu humanističke vrednosti. Ono što je najvažnije jeste da decu treba učiti da ne budu slepo poslušna, nego da promišljaju o onome što se od njih traži. Naravno, ni to neće dovesti do "savršenog" pojedinca niti društva, ali svakako je korak unapred u odnosu na ono što imamo danas.

 

[besherat]

Uf, šio mi ga Đuro, to je pranje ruku brale moj. Onda bi sve one oficire iz nacističkih logora trebalo pomilovati, zar ne? Još je kod vojske to i jače izraženo, ali svako ima sopstvenu savjest po kojoj bi trebao da se ravna.

 

[100Dinara]

Upravo u tome i jeste problem. Ja ne kažem da su oni u pravu ali, ako se dobro sećam Milgramovih eksperimenata, većina ljudi je smatralo da oni nisu odgovorni što nanose bol "učeniku"; a neki su, pazi sad, čak optuživali "učenika" da je on kriv jer je glup (daje pogrešne odgovore).

Ono što sam ja hteo da kažem jeste da nema tu krvoločnosti (osim, kako sam već pomenuo, kod psihopata) nego se radi upravo u toj karakteristici ljudske psihe da se povinuje autoritetu i za njega čini ono što se traži bez osećaja da je, zapravo, odgovornost na njemu.

Ne znam kako je u filmu, ali u stvarnom eksperimentu neki učesnici su i plakali ali i dalje uporno ispunjavali naređenja. Tu ne možemo govoriti o krvoločnosti, zar ne?

 

[Jurivaka]

Ne Jurivaka, ovo je jedan experimet u Francuskoj, nema veze sa autoritetom u normalnoj količini, koja je potrebna za svako funkcionisanje, škole, porodice itd. Ovo je strava i užas, pogledaj film, pa ćeš da vidiš o čemu se radi.

Znam, besherat, o čemu se radi. Moje pitanje je bilo sa stanaovišta sociološke ili filozovske dileme, nevezano za taj eksperiment, ali potaknuto njime.

 

[besherat]

Kako brate mili nisu krvoločni? Oni ne znaju da je struja lažna. Oni misle da stvarno puštaju pravu struju, ali to i dalje čine. I u filmu je tako, jer je experiment urađen nakon 20 g. i procentualno se povećao sa nekih 40% iz šezdesetih godina, na 70 % , ako sam dobro zapamtila .

 

[100Dinara]

Nažalost, loš sam kada je u pitanju pamćenje brojeva tako da ne mogu sa sigurnošću da tvrdim koliko je procenata ispitanika išlo "do kraja" u Milgramovom eksperimentu (mada mislim da ni u jednoj varijanti taj broj nije bio manji od 60%).

Ono što treba razlikovati je sledeće - "krvoločna" osoba uživa, doživljava zadovoljstvo nekih svojih potreba, nanoseći bol i patnju drugoj osobi. Ispitanici koji su učestvovali u Milgramovim i replikama tih istraživanja bili su selektovani nasumično. Iako se među njima moglo naći psihopata, većina su ipak bili "normalni" ljudi. Oni nisu nanosili bol "učeniku" zato da bi zadovoljili svoju perverznu potrebu za mučenjem, nego zato što je autoritet od njih to tražio. Kao što rekoh, bilo je mnogo onih koji su bili vidljivo uznemireni, koji su protestvovali verbalno, koji su čak pokušali otići (pokušali u smislu da su krenuli ustati ali nisu - nikada niko od niih nije bio fizički nateran da ostane) onih koji su plakali i molili autoritet da prestane - ali su svi oni nastavili dalje.

Verovatno se svako može prisetiti tv priloga o raznim ratnim zločincima koji su bili hapšeni i odvođeni na sud. Kada ih se pokušalo pokazati u lepom svetlu (iz bilo kojeg razloga) obično bi se našli prijatelji, rodbina i sl. koji bi svedočili o tome kako je uhapšeni "dobar otac, dobar prijatelj, dobar čovek...". Mislite da su lagali? Nisu. U normalnim okolnostima mi nikada ne bi prepoznali osobu koja je spremna druge da muči zato što mu to neko naređuje (a da ta ista nije psihopata; što se, takođe, ne mora odmah prepoznati). Zbog toga ne možemo znati da li bi neko od nas postupio na taj način, ili ne bi, kada bi mu neki autoritet dao "valjani" razlog da nekome nanosi bol, muči ga ili ubije.

Kao što sam ranije već rekao, determinanta karakteristika jeste autoritarnost, tj. sklonost povinovanju autoritetu. Ako nam je dete super poslušno, kulturnog ponašanja i pravi "ponos" roditeljima zbog svog uzornog ponašanja, ono će imati mnogo veće šanse da postupi kao ti ljudi u eksperimentu ne zato što je krvoločno, nego zato što je naučeno da sluša.

 

[besherat]

Ima jedna fina riječ , kojom bih opisala takvu vrstu ljudi, ali ne mogu na forumu.Dobro de, ja sam žensko i popuštam, ali film je genijalan , treba ga svakako pogledati.