Kada se radi o tradicionalnim crkvama, u ovom slucaju Pravoslavnoj crkvi, odnosno svestenstvu ili pak monastvu, njihova osnovna karakteristika je spoljasnja poboznost koja zeli da se pedstavi spoljasnjim ukrasima i obelezjima da bi ostavila upecatljiviji utisak na obicne ljude posmatrace i njihova cula, a ti ukrasi se uglavnom sastoje od dugih brada, crkvenih odora, nakita ( krstova i ogrlica sa likom svetaca, i zlatom i srebrom ), brojanica, stapova, kao i obavljanja formalnih rituala pracenim efektom crkvenog pojanja i igre svetlosti i tame sa svetloscu sveca i mirisom tamnjana koji ima opijajuce dejstvo, itd..itd.., da bi pokazali autoritativnu uzvisenost crkvenih velikodostojnika u odnosu na obicne ljude.
Ova spoljasnja poboznost moze lako da se razotkrije ako se samo malo zagrebe ispod povrsine. gde se uocava jasno vidljivi nedostatak zive unutarnje posvecenosti, i biblijskih rodova vere.
Za razliku od toga, vecina ( ako ne i svi ) svestenici tradicionalnih crkava u sebi gaje kvarne rodove "oholost i samouzvisenost nadmenost i velicanje u odnosu na druge ljude, duhovnu hladnocu, nekomunikativnost i podozrivost, ironicnu neozbiljnost, cak sta vise samozivost i sebicnost, kao i otvorenu zlocu i bahatost koje se ispoljavaju u nedostatku Hriscanske ljubavi i srdacnosti koja pokrece coveka da prigrli drugog coveka u bratskom zalaganju za njegovo spasenje"
Kada sam pre izvesnog vremena sa jednim poznanikom inace turistickim vodicem obilazio neke manastire u okolini Beograda, jasno sam konstantno uocavao cudno ponasanje svestenstva i monaha.
U njima se pokazivala velika doza straha, podozrivosti, i nekomunikativnosti zbog naseg prisustva, kao da su se skrivali od necega.
Inace, ovaj moj poznanik je znao moje dobro poznavanje biblije i moj zivot, i kada sam ga upitao sta on misli zasto je takvo ponasanje svestenika i monaha, on mi je odgovorio da se mozda plase da ih neko ne razotkrije kolike su neznalice i licemeri.
Ovaj moj poznanik nije Adventista, a o religiji nema neki odredjen stav, ali smatram da je njegovo glediste objektivno, jer jedan drugi covek koji je pokusao da sa ljudima iz manastira razgovara o veri na osnovu biblije, ispricao mi je da oni nemaju osnovnog znanja o veri, i cak je jedan svestenik ili staresina manastira kasnije izjavio jednom coveku koji je ovoga poznavao da se postideo, jer je sigurno shvatio svoje neznanje.
Dakle, zakljucak je da u tradicionalnim crkvama postoji iskljucivo spljasnja vera i poboznost.
Vecinu ljudi je lako prevariti ovom spoljasnjom poboznoscu, jer ljudi ne poznaju sustinu vere i prirodu pravog posvecenja, a ponajmanje rec Bozju.
Isus je jednom prilikom rekao sledece citirajuci reci iz staroga zaveta:
"A On odgovarajući reče im: Dobro je prorokovao Isaija za vas licemere, kao što je pisano: Ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene" ( Marko 7. 6 )
"Zato reče Gospod: Što se ovaj narod približuje ustima svojim i usnama svojim poštuje me, a srce im daleko stoji od mene, i strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su naučeni" ( Isaija 29. 13 )
Na svu srecu, ima i onih koji nisu naivni u svom sagledavanju, vec proucavaju, sagledavaju objektivno realnost koja je vidljiva cak i na prvi pogled, i neki od njih katkad odluce da krenu putem zive vere i zajednice sa Bogom.
Ovaj Finac je napuhao 41 promil.
